Subota, 10. mart 2012. u 12h, trg Monastiraki, Atina
Dve godine je od ubistva anarhiste i druga Lambrosa Fundasa, člana organizacije “Revolucionarna borba”, koji je pao boreći se u oružanom metežu sa policajcima tokom pripremne akcije te organizacije. Naša je dužnost, u znak sećanja na našeg druga, da nastavimo subverzivnu borbu za slobodu, ravnopravnost i anarhiju.
Protiv hunte Trojke i modernog totalitarizma, protiv kapitala i države; za rušenje režima, za socijalnu revoluciju
Solidarnost sa članovima Revolucionarne borbe
i svim onima koje krivično gone za isti slučaj
Izjava pripadnika Revolucionarne borbe od 6. februara 2012. o oružanom metežu u naselju Dafni tokom kog je u borbi sa policijom ubijen Lambros Fundas
Represivne operacije protiv Revolucionarne borbe su počele oružanim metežom u naselju Dafni 10. marta 2010., kada je naš drug Lambros Fundas ubijen u okršaju sa policajcima Andreasom Haskisom i Teodorosom Kumarapisom.
Iako je ovaj incident postao polazna osnova za istrage koje su rezultovale našim hapšenjem, apelacioni tužilac Makropulos nije pozvao dvojicu policajaca ubica Lambrosa Fundasa da svedoče na ovom suđenju, već je pozvao samo vlasnicu kola koja su drugovi pokušali da eksproprišu sa ciljem upotrebe u akcijama organizacije.
Očigledno je da sudske vlasti nisu pozvale dvojicu policajaca ne zbog bilo kog drugog razloga do njihove zaštite, dokazujući time – kao što smo ranije rekli – srastanje sudskih i policijskih vlasti. Očigledno je da apelacioni sudija pokušava da zaštiti ubice Lambrosa Fundasa.
To nas ne iznenađuje. Na sličan način nismo iznenađeni činjenicom da okolnosti u vezi ubistva Lambrosa Fundasa nisu istražene, i da nikada i neće biti istražene od strane ma kog sudije. Uloga sudija, kao i ovog suda naravno, jeste da zaštite klasističke interese šefova, bogatih i njihovih lakeja i sledbenika, a to su niko drugi do policajci.
A to pokazuje licemerje državne pravde, jer kada sudije i ostali zvaničnici režima govore o vrednosti ljudskog života, oni isključivo misle na živote pripadnika njihove klase, onih kojima i sami služe, tj. na živote istih onih ljudi koji čine ekonomsku i političku moć, i ovih koji ih štite, odnosno, pripadnike policije.
Za sudije i ovaj sud, vredan je život batinaša i pretorijanaca ovog režima, kao na primer [pandura] Mancunisa, Margelosa, Stamosa, koji su svi obučeni i plaćeni da napadaju, muče i ubijaju. A još vredniji su, za ovaj sud, životi pojedinaca poput bivšeg ministra javnog reda Vulgarakisa, koga narod mrzi. Prema klasističkoj “pravdi”, vrednost ljudskog života se meri u odnosu na klasnu poziciju svakoga od nas; mereno time da li služi vlastima i kriminalnom režimu koji nazivaju kapitalizam i tržišna ekonomija.
Lambros Fundas će biti zapamćen kao borac za slobodu koji se dao svoj život pripremajući se za još jedan udarac Revolucionarne borbe protiv režima.
On je dao svoj život kako ne bi prošla okupacija grčke vlade, MMF-a, ECB i EU; kako ne bi prošla trenutna državna hunta i kapital; kako ne bi prošao novi totalitarizam koji političke i ekonomske elite žele da nametnu širom sveta, povodom svetske finansijske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu učini prilikom za socijalnu revoluciju.
Nasuprot tome, ubice Lambrosa Fundasa – Andreas Haskis i Teodoros Kumarapis, biće zapamćene u istoriji kao plaćenici i pripadnici ubilačkih mehanizama. Oni će ostati zapamćeni u istoriji kao marionete jednog nepravednog i kriminalnog režima, kao marionete i lakeji onih koji pljačkaju, ugnjetavaju i eksploatišu ljude.
Isto kao što će ovaj sud biti zapamćen u istoriji kao specijalni sud koji saslušava revolucionare i borce koji se bore za uništenje kapitalizma i države, kao sud koji zastupa izdajnike naroda, kao savremene kolaboracioniste koji stoje na usluzi supranacionalnoj ekonomskoj eliti.
Naša je dužnost kao članova Revolucionarne borbe da u ovom sudu klasnih neprijatelja branimo Lambrosa Fundasa. Pored toga, političko preuzimanje odgovornosti za naše učešće u Revolucionarnoj borbi bilo je, naravno, stvar ne samo zauzimanja za našu organizaciju, već i odbrane našeg druga.
Za nas, njegove drugove iz Revolucionarne borbe, Lambros Fundas nije preminuo. On je u našoj krvi i vazduhu koji, kao borci, dišemo. On se nalazi u našim ciljevima i zadacima. On je identifikovan sa našom organizacijom i našom borbom. Svakog dana, svakog trenutka, on je prisutan. ON JE BESMRTAN.
Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa, Kostas Gurnas, Nikos Maciotis
U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.
Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.
Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.
Blizu dvadeset članova “Skupštine solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe” (Epanastatikos Agonas, čije suđenje je u toku) ušlo je jutros, 10. januara 2012., u korporativnu radio stanicu flash.gr i prekinulo emitovanje programa ove stanice kako bi preneli poruku solidarnosti sa drugovima kojima se sudi. Uprkos činjenici da upravnici radio stanice, kao ni osoblje, nisu zvanično tražili policijsku intervenciju, na desetine policajaca je (između ostalih pripadnici DIAS moto jedinice, MAT, policajci u civilu…) ubrzo pristiglo na mesto dešavanja i okružilo zgradu. Oko 14:00, nakon što su nekoliko sati bili blokirani u prostorijama radio stanice, anarhisti koji su uzeli učešća u ovoj akciji solidarnosti su masovno uhapšeni i odvedeni u policijsku stanicu u aveniji Aleksandras: dvojica tužioca su zajedno sa policijskim odredima upali u radio stanicu, prisiljavajući drugove da napuste prostorije; svi su sa lisicama na rukama zadržani u policijskim autobusima, dok su im mobilni telefoni oduzeti.
Čim se vest proširila, anarhisti su se okupili ispred glavne policijske stanice (GADA) gde je u toku protest solidarnosti kome prisustvuje oko 100 ljudi.
Sledi tekst koji su objavili privedeni drugovi:
Drugovi iz anarhističkog/antiautoritarnog prostora su danas, 10. januara 2012., izveli akciju u korporativnoj radio stanici “Flash 96FM” u kontekstu niza akcija solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe čije suđenje je počelo 5. oktobra 2011. pred specijalnim sudom zatvora Koridalos.
Društveno oslobođenje u okviru revolucionarne perspektive uvek je aktuelno jer će lanci ovog trulog sveta biti pokidani samo ukoliko se borimo svim sredstvima.
Sve subverzivne potrebe bi trebalo organizovati zajednički bez stvaranja pitanja podele u okviru borbe za socijalno oslobođenje. Važno je shvatiti da sredstva koja se koriste za rušenje postojećeg sistema predstavljaju izbore, a svi konvergiraju u istom pravcu.
Oružana borba je radikalan oblik borbe i kao takvog ga treba analizirati. To je još jedan izbor u okviru polimorfne akcije revolucionarnog i radikalnog pokreta jer pokreće stvarnu i direktnu konfrontaciju protiv države i njenih mehanizama eksploatacije.
Drugovi koji su krivično gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe nastavljaju da daju smisao borbi svojim govorima i kritikama za rušenje države i kapitalizma unutar i izvan ćelija demokratije i sudova.
