Tag Archives: uništavanje prirode

Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).

Šuma Hambah opstaje.
RWE odjebi i umri.

Kuraženje uprkos iseljenju i represiji

Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.

Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno. Continue reading Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Grčka: Broba protiv rudnika zlata na poluostrvu Halkidiki

Naše ćutanje je… njihovo zlato: Video Koordinacionog komiteta za borbu protiv aktivnosti u vezi sa rudnikom zlata iz Soluna koji je prvi put prikazan na kontrainformacionom dešavanju na trgu Aristotelus u Solunu 26. aprila 2012. Za titlove na engleskom jeziku pritisni cc (prevod Contra Info).

Halkidiki, Grčka: Naša borba nema otadžbinu


Od sredine juna 2012. godine kanadska kompanija Eldorado Gold i Bobolasova kompanija AKTOR (nap. prev. najveća građevinska kompanija u Grčkoj, članica grupe Ellaktor), uz blagoslov države, seku prašumu u Skuriji kako bi je pretvorili u ogromni površinski kop. Faraonska “investicija” će presahnuti Halkidiki i isušiti svaku kap vode.

Na demonstracijama protiv pokretanja rudnika zlata u prethodnim mesecima dolazilo je i do sukoba između lokalnih meštana i policije, a državni kerovi se nisu ustezali od intenzivne upotrebe hemikalija i plastičnih metaka.

Sledi poziv Koordinacionog komiteta za borbu protiv ovog napada države i kapitala na živote i životnu sredinu.

Naša borba nema otadžbinu

Dokle god smo deo ove borbe, stojimo ne samo protiv uništavanja životne sredine već i protiv države i šefova, kako domaćih tako i stranih.  Zemlja njihovog porekla je beznačajna pošto je njihov cilj profit, a ne “razvoj u regionu” ili “nacionalni interes”.

U vremenima kada se svakodnevno preživljavanje pretvara u borbu, a sve veći delovi društva bivaju osiromašeni, interesi moćnika se proglašavaju nacionalnim, uništavanje se naziva razvojem, a pretnja fašizacije društva postaje stvarnost.

Pitanje u vezi sa našom borbom protiv rudnika zlata nije da li će rudnik biti pod kontrolom neke grčke ili kanadske kompanije, ili da li će se naći pod kontrolom države – on uopšte i ne treba da postoji. U tom kontekstu, odbrana “šuma, voda i naših života” nije povezana ni sa kakvom “patriotskom dužnošću”.  Zbog toga, baš kao i profit šefova, borba onih koji pružaju otpor ne poznaje granice.

Šta više, nikada nismo ni pomislili da naše nade polažemo u Državni savet – njegova uloga kao dela države nije da blokira već da olakša funkcionisanje kapitalističkog sistema. Osim toga, čak je i Ustav jasan. Kada je u pitanju nacionalna ekonomija, i samim tim profitabilnost, naši životi i životna sredina nalaze se na drugom mestu.

Ova borba baš kao i svaka druga borba treba da se oslanja na sopstvene snage, a ne da čeka na nekakvog “deus ex machina” da nas spase. Našu borbu vidimo kao deo borbi koje se trenutno vode širom sveta protiv ugnjetavanja naših života i životne sredine.

OD PERUA DO INDONEZIJE I OD KANADE DO ČILEA
BORBA JE JEDNA

Solunski koordinacioni komitet za borbu protiv aktivnosti u vezi sa rudnikom zlata

***

Slike sa demonstracija koje su se desile početkom avgusta