Tag Archives: međunarodna solidarnost

Beograd: Akcije solidarnosti koje podržavaju borbu za slobodu i autonomiju u Afrinu

https://vimeo.com/260965926

Poslednih dana su se u Beogradu dešavale razne solidarne akcije kao podrška borbi za slobodu i autonomiju u Afrinu, gradu u demokratskoj Federaciji Severne Sirije (Rožava). Turska država je pokrenula operaciju na grad Afrin i sedam okolnih oblasti 20. januara 2018 pod imenom “Grana
masline“. Pojavili su se plakati i natpisi na ključnim mestima u Beogradu, kao što je turski kulturni centar, u kojima se spominje trgovina naoružanjem na Balkanu i kapitalističko prijateljska veza političara iz regiona sa Erdoganom i njegovom fašističkom partijom AKP.

U ponedeljak 19og marta je viđen transparent na Trgu republike u Beogradu s natpisom “Stop invaziji u Afrinu! Odbranimo samoorganizaciju protiv država i kapitala!!”
Ove akcije su deo podrške otporu narodu Rožave, koji sa svojom socijalnom revolucij predstavljaju pretnju širenju fašizma turske vladajuće partije AKP.
Takođe se pominje prećutna saglasnost Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija sa invazijom jer opšte poznato da neke njihove članice profitiraju kako finansijski tako i politički od napada na Afrin.
U Beogradu kao i širom sveta pokazuje se solidarnost kako bi se ukazalo na prljavu stranu imerrijalističkog rata protiv stanovništva Sirije.

24tog marta će biti internacionalni dan podrške otporu u Afrinu protiv turske države i njenih ratnih partnera.

Transparent na Trgu Republike – “Odbranimo Afrin!”

Čile: O hapšenju Tamara Sol Farijas Vergara

Dana 21. januara 20134., anarhistkinja Tamara Sol Farijas Vergara uhapšena je u Santjagu pod optužbom da je istog  dana izvršila oružani napad na obezbeđenje BancoEstado u ogranku banke koji se nalazi na raskrsnici avenije Alameda i ulice La Rehas.

Drugarica je 22. januara izvedena pred sudiju i sprovedena u pretkrivični pritvor pod optužbom za krađu pištolja od ranije pomenutog obezbeđenja i nanošenje teških telesnih povreda. Istraga će biti završena u roku od 60 dana, a drugarici preti zatvorska kazna u rasponu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije.

S obzirom na ozbiljnost situacije i medijsku histeriju pokrenutu protiv Sol ali i njene porodice (psi čuvari Pinočeovog režima su ubili neke članove njene porodice), pozivamo na aktivnu solidarnost sa drugaricom i takođe skrećemo pažnju na neophodnost da se izbegne reprodukovanje propagande neprijatelja, odnosno, štampe, pandura i sudija.

“Pucnji iz pištolja da se opametite; to je taman za vas!”

Anarhistička ćelija za propagandu međunarodne solidarnosti zapaljivim sredstvima

Grčka: Gestovi solidarnosti sa skvotom Rote Flora u Hamburgu

karditsa-greece
“Solidarnost sa Rote Flora u Hamburgu i svim skvotovima širom sveta. Mi smo slika budućnosti. Revolucija: neotuđiva!”

Dana 24. decembra 2013. ljudi iz samoupravnog sastajališa u Kardici postavili su transparent na centralnom trgu tog grada u znak solidarnosti sa skvotom Rote Flora i svim skvotovima na svetu.

Terorizam se nalazi iza države, a sloboda u skvotovima!

katehaki-av.-athens
“Solidarnost sa skvotom Rote Flora. Snage svim drugovima u Hamburgu!”

Rani jutarnji časovi 25. decembra 2013.: “Solidarnost sa drugovima u Hamburgu koji pružaju otpor kapitalističkom varvarizmu. Avenija Katehaki, Atina, Grčka.

Hamburg, Nemačka: Solidarnost sa petoro anarhista u Španiji

HH

U večernjim satima 5. decembra 2013. nekoliko ljudi se okupilo u okrugu Šance u Hamburgu kako bi pokazali svoju solidarnost sa petoro anarhista koji su uhapšeni u Barseloni 13. novembra 2013. godine. Deljeni su i pročitani leci, uzvikivani slogani, a upaljena je i pirotehnika.

Istaknuti su i transparenti solidarnosti na kojima je pisalo “Solidarnost sa 5 uhapšenih i gonjenih anarhista iz Barselone – sloboda za Moniku i Franciska! Sloboda za sve – ni bog, ni država! Ne autoritetima, ne ugnjetavanju!” i “Solidarnost sa petorkom koju gone u Barseloni – Monika i Francisko na ulicama!”.

Ako se nalaziš u nemačkom govornom području, brošuru i letak za štampu i distribuciju možeš preuzeti ovde.

Belgija: Demonstracije solidarnosti u Gentu povodom ubistva Pavlosa Fisasa

U subotu 21. septembra došlo je do nenajavljenog solidarnog okupljanja sa antifašističkom borbom na ulicama Grčke. Pojavilo se oko 20 ljudi. Ovakvi skupovi su ilegalni u Gentu, ali nije bilo policijskog prisustva.

Aveiro, Portugalija: Omaž Pavlosu Fisasu

"Panduri, TV, neonacisti - sav šljam radi zajedno"
“Panduri, TV, neonacisti – sav šljam radi zajedno”
Pavlos Fisas, antifa ubijen neonacističkim nožem Ni korak nazad
Pavlos Fisas, antifa
ubijen neonacističkim nožem
Ni korak nazad
Što više nameću tišinu, naši glasovi više urlaju
Što više nameću tišinu,
naši glasovi više viču

Akcija u gradu Aveiro u čast Pavlosa Fisasa, antifašističkog druga koji je ubijen u Atini nakon zasede od strane fašista iz partije “Zlatna zora”.

Smrt fašističkom ološu u svim njegovim oblicima

NIKADA NE ZABORAVI
SOLIDARNOST JE ORUŽJE

izvor

Solun (Grčka): Benefit koncert za drugove Zavera Vatrenih Ćelija

Koncert za financijsku podršku ZVĆ druga Panagiotisa Argiroua, koji će se ubrzo morati podvrgnuti još jednoj operaciji.

Subota, 25. maj 2013 u 22:00, Asteroskopeio, Solun

Anarhističko svratište Nadir

nadir_benefit-gig-728x1024

Contra Info napomena:  Podsjećamo na tešku ozljedu i hospitalizaciju zatvorenog anarhista Panagiotisa Argiroua (vidi ovdje).

Član ZVĆ (Conspiracy of Cells of Fire) će ubrzo trebati da se podvrgne još jednoj specijalnoj operaciji i liječničkom tretmanu. Zato je potrebna široko prikupljanje pomoći u narednom razdoblju. Pozivamo sve  anarhiste na solidarnost diljem svijeta da pomognu našem drugu pokriti liječničke troškove. Anarhisti koji žele poslati financijsku potporu mogu kontaktirati i Grupu solidarnosti sa Revolucionarnom Organizacijom ZVĆ, u Ateni, na sal.spf[at]gmail.com

Kampanja solidarnosti za oslobođene prostore i anarhističke drugove/drugarice širom sveta

actionweek2shnew

Pozivamo na svetsku kampanju direktnih akcija u znak solidarnosti sa oslobođenim prostorima, od 2.do 12. februara 2013. Ali ne želimo da se zaustave posle nekoliko akcija jer je reč o nečemu što je više od puke reakcije na represiju. Ovo je poziv svim anarhistima i antiautoritarcima da se bore sada širom sveta.

Iako su nedavni nasilni napadi grčke države protiv anarhističkog/anti-autoritarnog spektra bili inicijalna varnica za pisanje ovog poziva, mnogi primeri širom sveta su nam pokazali da policija i gradske vlasti, zajedno sa gigantskim korporacijama, imaju odličnu međusobnu saradnju u napadima na strukture solidarnosti i pacifikovanju društava na transnacionalnom nivou. U poslednjih nekoliko nedelja i meseci, u nekim delovima sveta u kojima ljudi trpe sistematsko osiromašenje i opsežne planove o gentrifikaciji, sve je više napada države/kapitala na radikalne pokrete uključujući represiju protiv konkretnih oblika otpora poput okupacija zemljišta, autonomnih poduhvata, okupacija sedišta kompanija ili štrajkova. Zbog toga je važno da povežemo naše borbe na svetskom nivou i uzvratimo udarac ovde i sada. Za tebe, ta inicijalna varnica može biti neka akcija kao odgovor na napade na skvotirane prostore u tvom području. Kreni u akciju na ulicama i pusti mašti na volju da širi poruku aktivnog otpora.

Širom sveta, naši drugovi su još uvek utamničeni. Mnogi naši samoorganizovani prostori su pretrpeli napade ili su iseljeni, naša infrastruktura se nalazi pod opsadom, a naši kontrainformacioni mediji se cenzurišu ili ometaju. Svaki put kada izražavamo naše ideje u javnosti, uniformisani robokapi vrebaju sa svih strana. Mašinerija za nadzor prati svaki naš korak dok država računa na podršku naoružanih fašističkih hordi… Ali naša egzistencijalna borba je nešto više od odbrane čvrstih prostora.

Zato je vreme da kažemo dosta sa stalnim defetizmom. Socijalni rat se vodi uprkos iseljenjima i hapšenjima. Naše srce ne poznaje granice. Za svaki uništeni projekat, neka se pojave dva nova širom sveta. Neka naše akcije govore za svakog utamničenog druga.

Probudi se, pridruži se, podivljaj – rat ratu vladara!

ZA CRNI FEBRUAR

Italija: pismo Stefana Gabriele Fosca i Elise Di Bernardo o solidarnosti izraženoj blogu Culmine

culmine

CULMINE – Svima koje vole pobunu kao divlji grm čitav svoj život i
duboko iz korijena.

U “naše” zatvorske ćelije, možda uz neizbježno kašnjenje, dobivamo
vijesti, tekstove i komunikeje akcija… Vesele nas: te su rečenice naša
životna limfa, otvaraju crvene i zlatne tople prostore u svijetu
pokornosti.

Dokazuju da solidarnost nije isprazna riječ; dokazuju da je
destruktivan poriv za oslobođenjem nužno snažniji od svake nade za
promjenom.

Razne, različite akcije šire se kao oluja pobune čitavim svijetom: od
Argentine do Rusije, od Španjolske do Čilea, od Meksika do Grčke!

Continue reading Italija: pismo Stefana Gabriele Fosca i Elise Di Bernardo o solidarnosti izraženoj blogu Culmine

Grčka: Na putovanju koje se još uvek nije završilo – Polis Georgiadis

Polikarpos (Polis) Georgidis i Vagelis Hrisohoidis su dvojica drugova koji se nalaze u zatvoru od avgusta 2008., optuženi za saučesništvo u otmici za otkup Jorgosa Milonasa (u to vreme) predsednika Federacije industrijalaca severne Grčke, koju je u Solunu organizovao Vasilis Paleokostas, begunac iz zatvora i naširoko popularni bandit jer “nikada nije povredio ničiji život”, a banditizmom se koristi samo protiv lopova kakvi su industrijalisti, bankari, itd. Dvojica drugova odbacuju ma kakvo učešće u otmici, ali su izrazili svoju solidarnost i branili svoj odnos sa beguncem Palekostasom koji je optužen u istom slučaju. U februaru 2010., Polis i Vagelis su prvostepeno osuđeni na 22 godine zatvora, na osnovu svedočenja uhapšenog policijskog svedoka-saradnika. Uprkos tome što niko od svedoka nije uspeo da ih prepozna ili opiše tokom suđenja, obojica se trenutno nalaze na služenju zatvorske kazne. Njihova žalba će biti razmatrana 14. februara 2012. u Solunu.

Na putovanju koje se još uvek nije završilo – Polis Georgiadis

Još nekoliko reči o slučaju kidnapovanja Milonasa imajući u vidu predstojeće zasedanje (14.02.2012.) Apelacionog suda

“Naravno da i ja, takođe, osuđujem akt kojim čovek nasilno ili lukavstvom uzme plodove tuđeg rada. Ali, upravo zbog toga i jesam objavio rat bogatima, lopovima dobara siromašnih. Ja takođe želim da živim u društvu iz koga je proterana krađa. Ja ne odobravam krađu. Samo sam je koristio kao najpogodnije sredstvo revolta za borbu protiv najnepravednije od svih krađa: privatnog vlasništva.

[…] Borba će se završiti tek kada ljudi svoje radosti i patnje učine zajedničkim, svoj rad i svoje bogatstvo…kada sve bude pripadalo svima”.

Marijus Jakov, anarhistički komunista, član ilegalne proleterske grupe “Noćni radnici” [Les Travailleurs de la nuit]

Kada sam jednog dana početkom 2007. godine primio poziv od starog prijatelja koji je tražio moju pomoć u skrivanju od državnih kerova koji su mu bili za petama, nije bilo potrebno da dva puta razmislim i bezuslovno mu ponudim pomoć. Bio sam potpuno svestan rizika koji je moja odluka nosila. Za mene,  solidarnost sa Vasilisom Paleokostasom nije proisticala iz apoteoze ilegalnog fetišizma, već je ispunjavala specifične elemente mog antiautoritarnog pogleda na svet.

Vasilis je telo rođeno iz tela proletarijata; on je još kao tinejdžer na sopstvenoj koži osetio terorizam šefova i kapitalističke eksploatacije, radeći u jednoj fabrici kao najamni rob. Ubrzo, i poluinstinktivno i polusvesno, naoružao se i okrenuo protiv eksploatatora i njihovih pasa čuvara. Ne, Vasilis Paleokostas nije “običan prestupnik”, niti samo “počinilac krivičnog dela”, niti ima bilo kakve veze sa “organizovanim kriminalom”. On tvrdi da ne učestvuje u tom posebnom sektoru privrede, crnoj akumulaciji kapitala i ilegalnog kapitalizma. Njegova ilegalnost nikada nije bila “intra-klasna”, nikada nije pripadao tom svojevrsnom građanskom ratu delikvencije, u kom siromašni i ugnjeteni pljačkaju druge siromašne i ugnjetene. Čak i ako se možda ne slažemo sa nekim aspektima njegovih akcija, moramo reći da je Vasilis Paleokostas ciljao isključivo plutokrate i državne organe. On pripada dugovečnoj tradiciji pobune u popularnoj kulturi naše zemlje, tradiciji koja seže u prošlost do Vizantije (sa bogumilima, apelatima, itd.), prelazi preko Otomanskog carstva (sa kleftima, hajducima i odmetnicima), i nastavlja u post-otomanskom periodu (sa listokratijom – vladavinom banditizma i hajdučije – nakon ’21., banditi-pobunjenici koji su se pridružili Grčkoj narodnooslobodilačkoj armiji – ELAS, itd.), koja traje sve do naših dana, sada demasifikovana, sa šačicom svesnih proletera delikvenata.

Dakle, za mene je solidarnost sa Vasilisom Paleokostastom predstavljala još jednu stanicu na beskrajnom putu klasne solidarnosti: sa svim eksploatisanim, svim ugnjetenim, bez obzira na etničku pripadnost ili pol. Ona je istovremeno bila solidarnost sa otpuštenim radnicima Milonasovih preduzeća u Grčkoj, kao i sa otpuštenim radnicima naftne kompanije Žanaozen u Kazahstanu koji su izvodili okupacije, prevrtali vozove i palili manifestacije nacionalne nezavisnosti. To je istovremeno solidarnost sa neumornim štrajkačima Halivurgije – grčke železare – i nesavladivim proleterima i indijancima iz Perua koji se protive rudarskom projektu iskopavanja zlata Minas Conga koji severnoamerički kapital želi da sprovede. To je istovremeno solidarnost sa upornim demonstrantima sa trga Tahrir i ženskim pokretom koji se razvija prkoseći islamskom fundamentalizmu koji je trijumfovao u izbornoj zamci. To je istovremeno solidarnost sa palestinskim narodom, kao i našom klasnom braćom i sestrama koji su zapalili ulice Santjaga i Ouklenda, Londona i Damaska, Rima i Tunisa, Pariza i Alžira. To je istovremeno solidarnost sa nesretnima u pogonima u Kini i Indiji, fabrikama tkanja u Bangladešu, modernim galijama širom planete. To je istovremeno solidarnost sa našom braćom i sestrama koji vegetiraju u afričkim rudnicima, brazilskim favelama, američkim getoima, pariskim banlieue, u gradovima-straćarama “Trećeg sveta”…

Moja solidarnost sa Vasilisom Paleokostasom je solidarnost sa svakim borbenim proleterom.

Srećno druže.

NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA DO BESKLASNOG DRUŠTVA,
KADA ĆE SVE PRIPADATI SVIMA.

Polikarpos Georgiadis,
zatvor na Krfu, 6. januar 2012.

izvor