Tag Archives: banke

Berlin: Polupana stakla na banci Santander u Prenclauer Bergu

santander-smasTokom noći 18.-19. marta 2015., čekićima i kamenicama smo izveli/e akciju protiv banke Santander u Šenhauzer aleji (nem. Schönhauser Allee). Osam prozora je polupano.

Stojimo solidarni/e sa svi odabranim oblicima protesta koji su bili podržani juče [18. marta 2015.] na ulicama Frankfurta. Protiv represivnih vlasti i dominantnih uslova ovde i svuda!

Za M18, dan zvanične proslave inauguracije ECB (Evropske centralne banke), koju su pratile armija od 10,000 pandura i masovne demosntracije širom Frankfurta, iskoristili/e smo mirnoću Berlina kako bismo izrazili/e našu solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama pogođenim represijom (Operacija Pandora) u Barseloni, te poslali/e prijatne pozdrave Majnhetnu [nem. Mainhattan, Frankfurt na Majni].

Filijalu banke Santander smo odabrali/e jer ona predstavlja uzor za mnoge prepredene finansijske i investicione institucije. Španska Banka Santander (šp. Banco Santander) jedna je od najvećih bankarskih institucija na svetu; ona održava odnose sa industrijom naoružanja i mnogo ulaže u trgovinu oružjem, u kompanije koje proizvode i prodaju sve vrste oružja, bombi, eksploziva, projektila, nuklearnog oružja, itd.; uz mnoge druge kontroverzne investicije, poput finansiranja po okoliš destruktivnih firmi, banka Santander je uključena u   CESCE (šp. Compañía Española de Seguros de Crédito a la Exportación), agenciju za izvoz kredita koja je odgovorna za spoljni dug južne Evrope (najmanje 3.5 milijardi evra godišnje) i stoga je faktor koji izaziva osiromašenje u tim zemljama: banka Santander je jedina finansijska institucija koja upravlja tokovima novca u španskim zatvorima, godišnje otprilike 100 miliona evra; ona je isto tako uključena, kao i brojne velike banke, u prisilna iseljenja za koja moraju snositi odgovornost, u osvit stambene krize…

Institucije koje se finansijski bogate kroz patnju, osiromašenje, rat i eksploataciju, kao i represiju onih koji/e su njima pogođeni/e, ne zaslužuju da im fasade ostanu netaknute!

Naša solidarnost, protiv njihove bahatosti!
Destrojka (engl. destroika) svo sranje!

Paramparčad u noći

Atina: Sabotirani bankomati

gogo
TELEGRAM SOLIDARNOSTI

Dana 9.4. u zoru vandalizovali smo 1 bankomat Eurobanke u Petraloni. STOP. Farbom i lepkom bankomat Nacionalne banke u Kukaki. STOP. Snage štrajkačima glađu Mreže utamničenih boraca; sa njima smo. STOP. Revolucionarni pozdravi i pobunjeničkim zatvorenicima u Čileu; poziv od 10 do 20 aprila. STOP. Vagabundi iz Meksika imaju pravo: jednostavna, anonimna, lako izvodljiva dela sabotaže. STOP. Zajedničke borbe unutar/izvan zatvorskih zidova; zajedničke borbe unutar/izvan granica.

‘PREVIŠE ĆASKANJA DOVODI DO SIROMAŠTVA’

Volos: Preuzimanje odgovornosti za napad na filijalu banke molotovljevim koktelima i kamenicama

poruka-u-boci

U ranim jutarnjim časovima 6. juna 2014.,izveli smo napad napad na filijalu Alfa banke na raskrsnici ulica Atinion i Larisis. Ovu akciju smo, sa jedne strane, izabrali kao sredstvo napada na napredovanje države ka stvaranju zatvora tipa C, a sa druge u znak solidarnosti za zarobljenim borcima.

Ukoliko želite da vaši izlozi ne budu smrskani, nastavićete da se zatvarate iza bezbednosnih rolo vrata.

Pozdravljamo svaku akciju koja razbija učmalost i ima za cilj potpuno dekonstruisanje postojećeg.

Polimorfna borba do uništenja svake autoritarne strukture.

Vatra i paljevina u svim zatvorskim ćelijama.

Anarhisti i anarhistkinje

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Granada, Španija: Napad farbom na filijalu “Banko Sabadel”

U popodnevnim satima 20. marta 2014. (oko 17:30h), farbom je napadnuta filijala “Banko Sabadel” (Banco Sabadell) koja se nalazi u ulici San Pablo II u Granadi. Crvena farba je prolivena po izlogu banke kao i ekranu bankomata, tako da je bankomat neupotrebljiv dok ga ne zamene ili očiste. Na licu mesta smo ostavili i pamflete u znak solidarnosti sa drugovima optuženim u Čileu za napad na “Banko Sikjuriti” čije suđenje počinje 25. marta 2014.

Akcija je izvedena u kontekstu agitacije i nedelje solidarnosti sa ovim slučajem na koju je posebno pozvano iz Čilea; različiti kolektivi i individue iz celog sveta su se odazvali  tom pozivu i mi im se  – anonimno – želimo pridružiti. Pored toga, šaljemo snagu i poruku solidarnosti Tamari Sol, kao i drugim anarhistima i anarhistkinjama koji/e su zatočeni/e u kazamatima čileanske države i širom sveta.

Solidarnost i akcija! Jebeš banke!
Živela Anarhija!

Berlin: Napad paljevinom na filijalu banke Santander

nojkeln_napad_na_banku
U noći 6. marta 2014., podmetnuli smo požar u filijali banke Santander koja se nalazi u berlinskom okrugu Nojkeln. Razbili smo staklo i upalili zapaljivu napravu sa odloženim dejstvom. Ovu akciju smo posvetili onima koje je kapitalistički sistem u Čileu i Španiji ubio ili zarobio.

Prvo o Tamari Sol i Sebastijanu Oversluiju:

“U jutarnjim časovima 11. decembra 2013., anarhistički drug Sebastijan Overslu ubijen je u Pudauelu predgrađu Santjaga prilikom pokušaja pljačke banke. Privatno obezbeđenje Banco Estado ubilo je 26-godišnjeg Sebastijana sa šest hitaca. Od tada su se, kao odgovor na to ubistvo, desile mnogobrojne reakcije anarhističkog pokreta. Dana 21. januara 2013., drugarica Tamara Sol Farijas Vergara, ušla je u filijalu iste banke u centru Santjaga i otvorila vatru na stražara uz povike: “Osveta!”. Potom je, kako kažu, tom stražaru oduzela oružje. Ubrzo nakon toga je uhapšena. Tamara odbija ma kakvu saradnju sa vlastima i trenutno je drže u preventivnom pritvoru.” (odlomak iz teksta na nemačkom jeziku o čileanskom “Danu borbene omladine”)

Pokret je objavio “saučesnički” video o Sebastijanovom ubistvu kao i osvetničkoj akciji za koju se tereti Tamara.

Porodica Vergara Toledo iz Santjaga se nedavno (3. februara 2014.) oglasila otvorenim pismom povodom hapšenja i trenutne situacije u kojoj se Tamara nalazi.

Od Sebastijanovog ubistva u preventivnom pritvoru se nalaze i Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales.

Pored njih, želimo pomenuti i Moniku Kabaljero i Franciska Solara. Nakon operacije koju su pokrenule španske i čileanske vlasti oni se nalaze u zatvoru pre suđenja; oboje su već gonjeni u Čileu u okviru fabrikovanog “slučaja bombe” (Caso Bombas).

Takođe pozdravljamo optužene u “slučaju bezbednost” (Caso Security, Čile) kao i aktiviste u Barseloni koji, kako i mi, pogodne mete za akcije solidarnosti pronalaze u bankama.

Banka Santander, kao najveća banka u španskom govornom području, odgovorna je za prinudna iseljenja i izdavanje garancija za trgovinu oružjem.

To je takođe dobar razlog da borbe koje se vode tu i tamo vidimo kao deo zajedničke borbe. Institucije koje stavljaju kapital ispred ljudskih života uvek će biti mete naših napada.

Komando Sebastijan Overslui
SLOBODA ZA SVE ZATVORENIKE

Solun, Grčka: Napadnute filijale banaka

solun - napad na bankeU četvrtak 20. februara 2014. iskoristili smo ulični saobraćaj i napali dva ogranka banaka (Helenik postbank i Nacionalna banka) na raskrsnici ulica Cimiski i Pavlosa Melasa, i razbili njhiove staklene fasade i bankomate.

Ovu akciju posvećujemo: Tasosu Teofilu koji je osuđena na 25 godina robije; Aleksandrosu Mitrusijasu i Jorgosu Karajanidisu koji čekaju sudsku odluku u još jednom terorističkom suđenju; i učesnicima/učesnicama Mreže anarhističkih zatvorenika i zatvorenica [ u Grčkoj ].

Drugarski pozdravi Kostasu Sakasu [ koji je u bekstvu od pandura ]…

Organizujmo se i napadnimo državu i kapitalizam svim potrebnim sredstvima.

Barselona: Napad na glavnu filijalu Dojč banke

Solidarnost, jedinstvo i akcija. I nemoj da te uhvate!

Tokom noći 17. januara 2014. razbili smo sva stakla na glavnoj filijali Dojč banke koja se nalazi u glavnoj aveniji Barselone Pasež de Grasija u znak solidarnosti sa borbom stanovnika u naselju Gamonal u gradu Burgosu, kao i u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama iz skvota Rote Flora u Hamburg, danima nakon što je primećeno da im je njihova borba i odlučnost donela malu pobedu jer su građevinski radovi na novom bulevaru u Gamonalu otkazani dok su urbanistički razvojni planovi u Hamburgu koji su želeli uništiti antikapitalistički socijalni centar Rote Flora promenjeni ne predstavljajući više pretnju skvotu. Ova dva primera nam pokazuju da borba narodnih klasa može uroditi plodom, a ovaj naš lin je samo malo zrno peska u tom pravcu.

ANTIKAPITALISTIČKA SOLIDARNOST I AKCIJA.

Sa ili bez kapuljače, neka živi otpor!

Berlin: U znak solidarnosti sa petoro anarhista u Španiji

cats

U noći između 25. i 26. novembra 2013. napali smo banku Santander koja se nalazi u Frankfurtskoj aveniji, reon Fridrihšajn, u Berlinu. Akcija ima za cilj da pošalje poruku solidarnosti sa petoro anarhista koji su osumnjičeni za napad na crkvu.

Izabrali smo banku Santander jer je to jedna od najvećih banaka u Španiji i zbog toga što ta ista banka profitira na veliko na zatvorenicima u španskim zatvorima. Dakle, svim novcem zatvorenika upravlja banka Santander uz posebno zajebane odredbe i uslove.

Još jedan razlog zašto smo izabrali da napadnemo ovu banku leži u činjenici da Santander marljivo ulaže u izgradnju zatvora širom Latinske Amerike.

Ovaj napad vidimo kao rani doprinos međunarodnoj nedelji akcija solidarnosti od 16. do 22. decembra 2013.

Takođe, šaljemo tople zagrljaje za petoro ljudi u Španiji, kao i svima ostalima koji ne odustaju od svog buntovničkog stava u svakodnevnom životu.

SLOBODA ZA SVE
(A)

Grčka: Sabotaža 6 bankomata u Solunu

2

U zoru u petak 26. jula sabotirano je 6 bankomata u Solunu u području Stavropoli.

SNAGE dvojici pritvorenih anarhista iz Soluna koji su optuženi za učešće u projektu “Feniks”.

SNAGE anarhistima skvota Nadir koje su u njihovoj infrastrukturi napali sitni huligani antiterorističkih jedinica EKAM.

SNAGE anarhističkim borcima posvuda koji se uzdržavaju od anarho-životnog-stila žurki i narkokulture.

Pobunjenička individualnost

Ostrvo Lezbos: Protesti u Mitileni u znak solidarnosti sa skvotovima i samoupravnim prostorima, 12.1.2013.

mytilini-i
Dalje ruke od skvotova

mytilini-ii
Sve što radite je zbog novca

mytilini-iii
Solidarnost sa svim skvotovima

mytilini-iv
Naša usta i mikrofoni neće biti zatvoreni – solidarnost 105FM (slobodni radio Mitilena) sa 98FM

mytilini-v
Dalje ruke od skvotova

mytilini-vi
Solidarnost sa svim skvotovima

Solun: Napad na filijale banaka

destroy-banks-destroy-money

U noći 11. januara 2013., razbili smo prozore na tri filijale banaka: jedan na filijali Eurobanke, drugi na filijali Alpha banke u naselju Triandria, i treći na filijali Nacionalne banke Grčke u ulici Papanastasiu. Na tim lokalcijama smo bacili i letke sa porukama solidarnosti sa Vilom Amalijom i drugin samoorganizovanim prostorima koji su meta represije.

Naše drugarske pozdrave šaljemo ljudima (njih 93) koji su uhapšeni nakon ponovnog zauzimanja Vile Amalija, kao i svima onima koji se bore protiv opšte represije.

Ministarstva i banke su epicentri bezakonja
Solidarnost sa Vilom Amalija
Hitno oslobađanje svih uhapšenih

izvor

Atina: Preuzeta odgovornost za sabotiranje 14 bankomata 6. decembra 2012.

carcass

21. decembar 2012.

“Kad je praksa srela teoriju…”

Četiri godine kasnije, državna ubistva, mučenja, zatvaranja i progoni boraca nastavljaju se.

Državna represija se odvija u svom punom sjaju, od svakodnevnih vesti u 20h do ulica kojima dominiraju panduri.

Fašizam je živ i hrani se neonacističkim noževima, ali i zatvorenim vratima stanova-ćelija iza kojih veličina “svete” institucije porodice doseže muškost (zrelost/muževnost).

Društvo ne želi da zna, ne želi da se seća.

Četiri godine nakon decembarske pobune vatra još uvek gori.

Continue reading Atina: Preuzeta odgovornost za sabotiranje 14 bankomata 6. decembra 2012.

Beograd: Baneri protiv represije

U sklopu poziva Contra Info na propagandne akcije protiv represije postavili smo tri banera u širem centru Beograda. U danu (8.8.2012.) kada smo izveli akciju dešavala se i fudbalska utakmica, tako da je područje u kom smo postavili banere bilo preplavljeno policijskim snagama što je akciji dalo i dodatnu simboličnu notu.

Stop društvu prinude i kontrole
državnim, komunalnim i privatnim kerovima
i uterivačima dugova
Banke pljačkaju
države ih štite i plaćaju
(A) slobodari

Solidarnost sa zatvorenim anarhistima
Sloboda za sve zatvorenike

Ni sluge ni gospodari
Anarhisti/Slobodari

Istanbul: Prvi maj 2012. (video/fotke)


http://www.youtube.com/watch?v=dOhvXXp3blY
http://www.youtube.com/watch?v=976C7o2l5GM
http://www.youtube.com/watch?v=7jBWJ1lPPpo
http://www.youtube.com/watch?v=154GJg2QUAg

Continue reading Istanbul: Prvi maj 2012. (video/fotke)