U ranim jutarnjim časovima, u ponedeljak 20. aprila, otišli/e smo do okruga Plaka da prekrečimo odvratni mural rasističkih i nacionalističkih crteža i slogana koje je uradio tobožnji umetnik koji sebe naziva Tom, a koji već nekoliko godina koristi taj zid koji se nalazi u ulici Sotiros. Usrani mural koji je, pored ostalih, prenosio i poruku protiv ljudi koji dolaze iz Afrike, označavajući ih prenosiocima bolesti, nalazio se tamo najmanje tri meseca pa smo mislili da tim povodom treba nešto učiniti. Bacili/e smo farbu, ispisali/e na zidu anarhofeminističke simbole i ispisali/e sledeće poruke na različitim jezicima:
Bez otadžina, bez šefova. Samoupravljanje (na portugalskom)
Bez granica, bez gospodara (na engleskom)
Serem se na otadžbinu (na grčkom)
Izbrišimo fašove sa mape (na francuskom)
I crni životi su bitni (na engleskom)
PS. Dan nakon naše akcije zid je ponovo prefarban u plavo. U slučaju da se rasistički slogani ponovo pojave, poduzećemo druge akcije.
Na transparentu levo piše: “zaustavimo rezove (nap. prev. mere štednje), kolektivizujmo sve”. Na transparentu desno piše “klasni rat, sada”.
Na Dan nezavisnosti Finske, 6. decembra 2014., u glavnom gradu Helsinkiju, desili su se veliki neredi (u lokalnim razmerama), a policija procenjuje da je uništena imovina u vrednosti od 100,000 evra.
Šesti decembar je dan nacionalne nezavisnosti Finske. To je dan kada, u predsedničkoj palati u Helsinkiju, novcem poreskih obveznika nacionalisti i elita proslavljaju “ujedinjenu finsku naciju” i izgubljene ratove, dok elita i političari uvode oštre mere štednje za sve (osim, očigledno, za sebe).
U proteklim godinama anarhist/kinje i autonomni/e levičari/ke su, ispred predsedničke palate, organizovali prilično mirne demonstracije protiv ovih bahanalija bogatih ljudi. Takav običaj trajao je više od 10 godina, sve do 6. decembra prošle godine kada su bogati, zbog renoviranja predsedničke palate, slavlje organizovali u starom gradu radničke klase Tampere. Lokalni anarhisti i anarhistkinje su tada organizovali demonstracije protiv nacionalizma koje su se pretvorile u najveće nemire u Finskoj u poslednjim decenijama. Iako je teško reći da su to bili neredi u međunarodnim razmerama, to je dalo ogroman podsticaj anarhističkom pokretu, a naslovi o dešavanjima su se nedelju dana i više pojavljivali u svim novinama. Policija je bila u potpunosti nepripremljena, 500 demonstranata uspešno se borilo protiv njih, a zatim nastavilo do centra grada razbijajući prozore šoping centara i banka, kao i drugih simbola vlasti i kapitala.
Nakon ponižavajućeg neuspeha pandura, parlament je izdojio više novca za opremu za kontrolisanje mase, a policija se obučavala u strategijama za situacije nemira. Panduri su, takođe, ranije ove godine primenjivali taktiku dominiranja na demonstracijama. Na primer, na prvomajskim denostracijama u gradu Tampere i Helsinkiju oduzimali su zastave anarhistima i levoj-omladini jer su ih smatrali “oružjem”. Usled takvih policijskih akcija, niko nije očekivao da će ovogodišnje demonstracije biti i izbliza uspešne kao prošlogodišnje.
Ovogodišnje demonstracije su, ponovo, organizovali anarhisti i anarhistkinje, a tema je bila “od predgrađa do palate”, a mesto okupljanja bilo je pregrađe Itäkeskus koje se nalazi u istočnom delu Helsinkija, čije stanovništvo uglavnom čine imigranti i siromašni. Početak demonstracija bio je veoma miran sa nekih 300 ljudi koji su uživali u nastupima subverzivnih repera i veganskoj hrani. Mesto je bilo dobro odabrano pošto je uspelo da privuče lokalne klince i imigrante, kao i druge ljude koji retko učestvuju u demonstracijama.
Po završetku svirke demonstranti su se zaputili ka lokalnoj stanici metroa. Veliki broj ljudi nije očekivao da će panduri dopustiti masi da uđe u metro jer je stanica bila okružena desetinama pandura opremljenih za razbijanje demonstracija. Na moje i iznenađenje drugih pustili su nas da prođemo, pa su se demonstranti spakovali u voz. Panduri su očekivali da će demonstranti izaći na Glavnoj železničkoj stanici gde su skoncentrisali najveći broj jedinca za kontrolisanje mase. Međutim, demonstranti su izašli na drugoj stanici što je potpuno zbunilo pandure. Kada su demonstranti izašli na ulice, ljudi su počeli da razbijaju prozore lepo odabranih preduzeća, na primer, poboljšana je ventilacija vazduha u restoranima Sabvej i Mekdonalds. Ljudi su bacali petarde i palili baklje, uzvikivali slogane poput “klasni rat” i “šta ljudi žele? ANARHIJU!”. Posle nekog vremena panduri su uspeli da se pregrupišu i sustignu demonstrante da bi ih ispratili do lokacije po njihovom izboru. Pošto su pokušali pomeriti demonstracije do, za to, predviđenog prostora koji se nalazi daleko od predsedničke palate, došlo je do manjih sukoba između demonstranata i policije. Međutim, demonstranti su uspeli da se probiju kroz policijsku pratnju, a policiji je bilo potrebno dosta vremena da ponovo brojno nadjača demonstrante.
Demonstranti su se zaputili ka delovima grada u kojima živi viša klasa razbijajući usput prozore, skupoceni automobili su razbijani, slogani ispisivani. Ljudi su takođe skidali i cepali finske zastave, a nekoliko ih je i zapaljeno. Panduri su tek nakon dugo vremena uspeli da okruže demonstracije, međutim nakon jednog neuspešnog pokušaja probijanja kroz obruč koje je dovelo do nekih hapšenja, demonstranti su uspeli da izbegnu opsadu i otišli su do jednog od najbogatijih delova grada. Uništeno je mnogo imovine, od saobraćajnih znakova do prodavnica nakita.
Policija je na kraju, ponovo, uspela da okruži demonstrante. To ipak nije smirilo nerede i mnogi ljudi kao i pobunjenici uspeli su da pobegnu po poslednji put pre nego su se raspršili kroz unutrašnje dvorište jedne zgrade. Međutim oko 100 ljudi nije uspelo pobeći i policija ih je tri sata blokirala. Neke od tih ljudi su pustili, dok su druge priveli nakon što su ih sve snimili dok su davali imena, broj socijalnog osiguranja, i tako dalje.
Na kraju večeri uhapšeno je 30 ljudi uključujući i reportere i ljude koji su visili okolo od kojih većina nije učestvovala u uništavanju imovine. Svi su optuženi za učešće u neredima, napade i odbijanje policijskih naređenja. Policija je procenila da je imovina u vrednosti od 100,000 evra oštećena ili uništena.
Kao zaključak, što se tiče anarhista, noć je bila veoma uspešna, a demonstracije su uspele da privuku ljude koji ranije nisu učestvovali na demonstracijama. Naravno, ovakve demonstracije su samo mali deo svakodnevne klasne borbe, ali su učesnicima dale veliko iskustvo i nadajmo se da će se ova tradicija nastaviti i sledeće godine.
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014. “Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”
U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.
Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.→
Sruši koncentracione kampoveProtiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampovaSolidarnost sa svim imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.
Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:
Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde
Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant
Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana
Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata
To je, to je, to je prava stvar papire imigrantima, udarci gazdama
Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva
* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali
Trenutno, velika vest u Finskoj. Procenjuje se da je oko 500 ljudi protestvovalo za vreme predsedničke proslave 6. decembra u gradu Tampere na hokejaškim demonstracijama protiv nacionalizma i kapitalizma. Demonstranti su razbijali prozore i izloge na bankama i robnim kućama, napadali policiju.
Šesti decembar je Dan nezavisnosti Finske. To je takođe dan elitnog banketa u organizaciji finskog predsednika. Uobičajeno je da se njihove proslave održavaju u predsedničkoj palati u Helsinkiju, ali palata se ove godine renovira tako da su svoj nacionalistički i elitistički banket preselili u kongresnu i koncertnu dvoranu Tampere.
Grad Tampere je tokom građanskog rata 1918. bio uporište Crvenih. Nismo to zaboravili. Na centralnom trgu i okolnim područjima ubijeno je na hiljade revolucionara. Želeli smo da pokažemo da ovde još uvek ima revolucionara, da nismo zaboravili našu prošlost. Demonstracije su organizovane na opšte popularnu temu hokeja. Naziv je naravno bio “Hokejaška gejtkrešer žurka” (Kiakkovierasjuhlat).
“Državljanstvo je iluzija – dole država!”
“Hokejaši” su krali i cepali neke nacionalne zastave; neke su skinuli panduri kako bi sprečili krađe.
Učestvovalo je oko 500 demonstranata; neki od njih su bili verni temi hokeja, a drugi pirotehnici. Nismo uspeli da upadnemo na predsedničku svečanost, ali se realnost klasnog društva čula tokom noći, kao i narednih dana u svim glavnim novinama koje su bile šokirane razbijenim staklima i povređenim pandurima.
Demonstracije su se kretale sporednim ulicama kada su panduri zaustavili kretanje glavnom ulicom. Kada je većina demonstranata pomislila da je protest završen i već napustila mesto dešavanja neki od učesnika su poželeli da se vrate do mesta predsedničke proslave. U tom trenutku je uhapšena jedna osoba. Nakon što su se vratili do ograde dvorane Tampere i još jednom uspeli da izazovu i napadnu policiju većina ljudi je počela lagano da se razilazi, a policija je nasumično hapsila pojedince.
Uhapšeno je 28 ljudi. Oni su puštani u narednih nekoliko dana uz manje optužbe i kazne u rasponu od 60 do 200 evra.
(tekst poziva na antinacionalističke demonstracije u Varšavi 15.11.2013. )
Na dan nacionalne nezavisnosti 11. novembra 2013. fašističke milicije su brutalno napale naše domove. Došli su dobro pripremljeni: sa čekićima, kleštima za armaturu i štanglama u rukama; presekli su katanac na našoj kapiji, provaljivali vrata, razbijali prozore, spalili dva automobila i ranili naše prijatelje. To nije bio spontano organizovan napad. Šta više, to je bio napad izveden uz saglasnost policije: iako je policija okružila ceo naš blok, 30 minuta je samo stajala i intervenisala je tek kada fašistička milicija nije imala šta da baca na nas. Jasno je da su napad omogućili organizatori demonstracija koje su marširale ulicama u to vreme: “Nacionalno-radikalni blok” (Obóz Narodowo-Radykalny) i “Svepoljska omladina” (Młodzież Wszechpolską) koji su zajedno stvorili “Nacionalni pokret” (Ruch Narodowy). Privatno obezbeđenje demonstracija – “Straža nezavisnosti”, pustilo je miliciju šupljoglavaca (boneheads) na nas, a onda ih sakrila među demonstrantima kada su bili gotovi. Svi oni koji uzvikuju slogane ili koračaju sa “Nacionalno-radikalnim blokom” i “Svepoljskom omladinom” odgovorni su za njihovo nasilje.
Uprkos besnom napadu, uspešno smo pola sata branili i sebe i svoje domove. Napadačima nismo pružili zadovoljstvo koje su tražili. U potpunosti smo pružili otpor sopstvenim sredstvima jer smo unapred znali da ne računamo na podršku vlasti. Mi ovde živimo i tu ćemo i ostati!
“Budite spremni” – često čujemo od naših prijatelja imigranata koji žive sa nama. Oni su već iskusili nacionalističko nasilje kada su prošle godine zapaljene njihove kuće u gradu Bjalistoku. Ti napadi su se takođe odvijali pred očima policije, tužilaštva i lokalnih vlasti.
“Budite spremni” – često su nam govorili stanari koji svakog utorka održavaju pravnu kliniku za zaštitu stanarskih prava u skvotu Syrena. Oni su deo Udruženja stanara iz Varšave čiji je suosnivač bila Jolanta Brzeska koju su milicije građevinskog preduzimača uhodile, napadale i na kraju živu spalili. I ona je, kao i mi, stanovala nekoliko stotina metara od policijske stanice.
“Budite spremni” – često su nas podsećali radnici i članovi samoniklog sindikata “Radnička Inicijativa” (Inicjatywy Pracowniczej): Avaj, nasilje protiv radnika se javlja uz punu saglasnost vlasti!
Bili smo spremni zbog toga što smo znali da je fašistima cilj da nestanemo. Ali smo takođe bili spremni jer se mi, eksploatisani, deportovani, iseljeni, ili kako kažu – nakaze, pederi, ilegalci, već dugo vremena sami branimo. Zašto?
Fašisti napadaju beskućnike, ali su vlasti te koje izbacuju ljude na ulicu ili ih šalju da žive u plastičnim kontejnerima. Fašisti love imigrantske porodice, ali su vlasti te koje ih marginalizuju, drže ilegalnim, grade zatvorene centre za pritvor i organizuju kolektivne deportacije. Fašisti ubijaju “crnje”, spaljuju džamije, skrnave jevrejska groblja, ali su vlasti te koje finansiraju bacanje bombi na Irak i Avganistan. U ovom sistemu fašističke milicije samo izvršavaju ono što vlasti iniciraju. Fizički napadi na imigrante, stanare, radnike i skvotere predstavljaju stvarni deo sistema koji samo još uvek nije upisan u zakon.
Naše svakodnevne borbe imaju za cilj da promene ovaj represivni sistem: blokiramo iseljenja, pridružujemo se radničkim štrajkovima, podržavamo štrajkove glađu imigranata, protestvujemo protiv rata, borimo se protiv privatizacije i korporativnih projekata bušenja (nap. prev. projekti kojima se uništava priroda i životna sredina). Rušimo barijere i umesto njih sadimo bašte i gradimo inkluzivne zajednice.
Kada mediji predstavljaju ove napade kao “sukob dva ekstrema”, oni pričaju gluposti i čine uslugu ugnjetačima. I, iznad svega, oni zamagljuju stvarne ekstreme: razliku između 99% nas koji pokušavamo da sastavimo kraj sa krajem kako bi preživeli u ovoj zemlji, i vlasti koje nas nemilosrdno eksploatišu.
Nećemo apelovati na vlasti za bilo šta; bolju opremu ili kurseve ljudskih prava za policiju, više kamera za nadzor na ulicama, legalizaciju jedne stvari ili zakonsku zabranu druge. Zabrana nacionalističkih demonstracija od strane vlasti značila bi pobedu logike ugnjetača. Umesto zabrane pokrivanja lica na ulici vlasti bi trebalo da skinu sopstvenu masku: neka demaskirani odgovore zašto stvaraju siromaštvo umesto da sprečavaju njegove uzroke.
Ovaj poziv upućujemo svim ljudima: Budite spremni jer naši domovi nisu prvi niti će biti poslednji (nap. prev. koji su napadnuti): Doći će i po tebe! Istorija nam zabranjuje da budemo pasivni, ne dozvoli da te strah obuzme, ne čekaj da bude prekasno – IZAĐI NA ULICU, NEKA SE ČUJE TVOJ BES!
Kolektyw Syrena Kolektyw Przychodnia
13. novembar 2013., Varšava, Poljska
Poštovanje i divljenje braniocima skvota Przychodnia u Varšavi. Solidarnost širom sveta.
Dana 11. oktobra 2013., oko 15:45, učesnici tzv. “Marša nezavisnosti” izveli su planirani napad na socijalni centar Przychodnia. Samo zahvaljujući sopstvenoj odlučnosti i hladnokrvnosti uspeli smo da se odupremo nacionalističkoj agresiji. Nekoliko ljudi je povređeno, ali ničiji život nije ugrožen.
Neofašisti su bili spremni da to komentarišu u medijima i odmah su obavestili da su ljudi iz skvota napali njihov marš bacajući kamenice u njihovom pravcu sa krova zgrade. To je očigledno bilo nemoguće jer je kraj ulice Skorupki, u kojoj se zgrada nalazi, udaljen nekih 200 metara od ulice Marszałkowska, duž koje su nacionalisti marširali.
Kao što možemo videti na nekoliko video snimaka [npr. i, ii], paravojna formacija zvana “Straža marša nezavisnosti” – čija je uloga bila da obezbedi skup – omogućila je prolaz grupi od nekoliko stotina ljudi, naoružanih i spremnih za napad. Učesnici “Marša nezavisnosti” su sa bakljama, flašama i kamenicama u rukama, poleteli ka socijalnom centru Przychodnia. Nacionalisti su jedan automobil zapalili, drugi demolirali, a oštetili su i zgradu pokušavajući da u nju uđu, ali na svu sreću uspeli smo da odbijemo napad. To je bilo moguće samo zato što smo pazili na krov (već neko vreme smo suočeni sa istom pretnjom) i brzo reagovali gaseći baklje koje su padale u unutrašnjost zgrade.
Napominjemo, iako su policijski odredi bili stacionirani nekoliko stotina metara od nas, prošlo je 20 minuta od bilo kakve njihove intervencije. Da smo slušali policiju i ignorisali opasnost, skvot bi bio spaljen.
Gebelsovska propaganda “Nacionalnog pokreta” (Ruch Narodowy) tradicionalno pokušava prikazati napad kao akt huliganizma uprkos činjenici da su zvanično imenovani čuvari marša pustili napadače da napuste marš, a kasnije im pomogli i da pobegnu. U ovom trenutku se pripremamo za još jedan napad.
