Tag Archives: socijalna revolucija

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na pravnu firmu “Sijufas i saradnici” (pravnu agenciju za naplatu dugova)

Nalazimo se u konjunkturi u kojoj su država i gazde pokrenuli apsolutni napad na siromašne i potlačene. Osiromašujući naše živote i osuđujući nas na bedu, vlast nastoji da kontroliše svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Na sopstvenoj koži osećamo slom javnog zdravstva i obrazovanja, otpuštanja i smanjenja plata, pljačkaške poreske napade i militarizaciju represije. Ovom klizavom terenu pridodato je i dovedeno u pitanje i navodno “sveto” kapitalističko pravo kućevlasništva. Ali kada kapitalisti pričaju o imovini to se odnosi na vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se  – po njima – moraju nalaziti u rukama nekolicine. To je ono na šta misle kada nečiji dom nazivaju investicijom.

Važna karika u ovom procesu koncentracije “stambenih investicija” u ruke nekolicine jesu agencije za naplatu dugova – i briga nas je da li su legalne ili ilegalne. Ove kompanije iznuđuju i terorišu ljude, izdaju naloge za plaćanja prisiljavajući tako dužnike da svoje domove stavljaju pod hipoteku. Nakon toga slede aukcije. Najveća kompanija te vrste pripada porodici Dimitrisa Sijufasa, bivšeg ministra i bivšeg predsednika grčkog parlamenta. I zaista, kako bi uopšte politički kadar ove zemlje mogao izostati iz ovog unosnog, parazitskog biznisa?

U poslepodnevnim časovima, u utorak 10. decembra 2013., napali smo sedište ranije pomenute firme, koja se nalazu u ulici 25. marta, broj 7, u okrugu Tavros (Atina). Pored očiglednog političkog simbolizma, naš napad je dostojanstven čin, čin društvene i klasne solidarnosti; akt otpora, od strane i za sve nas koji svakodnevno doživljavamo naslije šefova; akcija koja je deo naše ukupne borbe protiv države i kapitala.

Ne zaboravljamo na hiljade ljudskih bića koja se savijaju pod teretom etatističkog i kapitalističkog varvarstva i koji su dovedeni do samoubistva. Ne opraštamo nikome od onih koji su doprineli takvom ishodu.

Podižemo naše pesnice u znak drugarstva sa onima koji nastavljaju da se bore za socijalnu revolucije unutar i izvan zatvorskih ćelija “demokratije”.

Anarhisti i anarhistkinje

PS1: Naš politički izbor je bio da ne ulazimo u sukob sa zaposlenima u firmi. Razumemo stanje prinude koje ih je možda nateralo na tu vrstu posla, ali ne možemo biti slepi za činjenicu da su oni preuzeli specifičnu ulogu u napadu pokrenutom protiv naše klase. Oni zaslužuju društveni prezir i izolaciju.

PS2: Za nas, kuće pripadaju onima koji u njima žive i zadovoljavaju osnovne potrebe bez vlasništva u bilo kom smislu. Da budemo jasniji, sve što nas interesuje jeste spas domova sitnoposednika.

Atina: Preuzimanje odgovornosti za paljenje vozila diplomatskog kora

affin

U ranim jutarnjim časovima petka 11. oktobra 2013. zapalili smo kombi diplomatskog kora, registracionih oznaka DC 93-3, na raskrsnici ulica Piras i Delakroa u području Neos Kosmos, Atina.

Ova akcija je svim srcem posvećena drugovima koji se gone zbog dvostruke pljačke u Velventu, Kozani i kojima će se suditi krajem novembra*, kao i sećanju na ubijenog antifašistu Pavlosa Fisasa.

Ne treba da se navikavamo na ideju straha i smrti. Trebamo se odupreti savremenom totalitarizmu svim raspoloživim sredstvima.

Mi stvarano sopstvene strukture, jačamo i širimo naše drugarske odnose i postavljamo pozornicu za anarhiju i komunizam. Socijalna revolucija je jedina solucija.

Potpaljivači sa savešću

* Suđenje za dvostruku pljačku u Velventu zakazano je za 29. novembar 2013. u Apelacionom sudu u Atini. Optuženi su drugovi: Andreas-Dimitris Burzukoj, Dimitris Politis, Nikos Romanos, Janis Mihailidis, Fivos Harisis-Pulos i Argiris Dalios.

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na zgradu ministarstva u naselju Neos Kosmos

“Između toliko noći, toliko kamenja, toliko mnogo ubijenih – reče on/a – ti si, Revolucijo, otvorila široke bulevare za univerzalni sastanak. […] Ako ništa drugo nismo dobili – reče on/a –  barem smo saznali gde ćemo se sutra sresti.”
Jani Rico, Bez politike

Preuzimamo odgovornost za napad od 9. aprila 2012. godine, na zgradu u kojoj se nalazilo Ministarstvo za reformu javnog sektora i elektronsku upravu koja se nalazi u naselju Neos kosmos (“Novi svet”, u jugozapadnom delu Atine).

Ministarstvo za reformu javnog sektora i e-upravu je ovlašćeno i odgovorno za kontrolisanje “propusta” javne uprave u smislu formulisanja i sprovođenja javne politike o ljudskim resursima, strukturama i sistemima javnog sektora. Poslanik PASOK-a i trenutni ministar za upravnu reformu i e-vladu Dimitris Repas je nedavno, zajedno sa ostalim šefovima izvršnih ministarstava, učestvovao u razgovorima sa MMF/ECB/EU Trojkom o pitanjima rada, kao na primer otpuštanjima, tehnološkim viškovima i redundantnosti, kao i o radnim uslovima u javnom sektoru (smanjenja plata i fleksibilizacija radnog vremena).

Naš napad stavljamo u kontekst praktičnog otpora protiv struktura dominacije, nastojeći da doprinesemo pravcu koji će dovesti do konačne dekonstrukcije postojećeg.

Dominantna vlast, imajući u vidu ubrzanu destabilizaciju društvenog konsenzusa koja je rezultat opšte sistemske krize i znajući da socijalno-klasne borbe sve više intenziviraju oblike otpora, ima za cilj ne samo vojno uništenje revolucionarnih snaga i svakog pojedinačnog borca, već takođe teži obesmišljavanju same borbe i njenoj konačnoj asimilaciji od strane samog sistema. Zadatak revolucionarnog pokreta je da čitav ovaj proces transformiše u revolucionarnu perspektivu vodeći otvoreni rat protiv države i kapitala, uz stalno isticanje političkih i klasnih karakteristika tekuće krize. Formiranje fronta bez tutorstva u redovima potlačenih dovešće do izgradnje brane protiv planova koje promoviše dominantna vlast čiji je krajnji cilj socijalna revolucija za zbacivanje kapitalizma, koji je sposoban da se reprodukuje kroz svoje destruktivne i nehumane strukture i funkcije.

Funkcionalna i osnovna ćelija tog fronta jeste revolucionarno nasilje, politički izbor koji sam sebi nije cilj, niti predstavlja egzistencijalni izlaz za ostvarivanje (samo)referentnosti, već  sredstvo oslobađanja u borbi protiv nasilja kapitalističke strukture. Državno nasilje je svakodnevno stanje kapitalističkog društva. Ono je izraženo na mnogim nivoima i u svim aspektima svakodnevnog života. Ono je direktno izraženo kroz, očigledan, represivni državni aparat – vojsku i policiju, ali takođe i indirektno kroz prinudni rad, odnos između zaposlenosti i potrošnje, standardizaciju svakodnevnog života, društvene nejednakosti, rasnu segregaciju, siromaštvo i bedu.

Analizirajući današnje uslove i osvrćući se na istoriju kapitalizma, naša politička projektualnost postaje mnogo jasnija u očima svakog pojedinca: kapitalizam se mora srušiti. Tek tada će kapitalizam prestati da se reprodukuje kroz svoje krize, pomoću kojih može da oblikuje nove nemilosrdne uslove života. Prava sloboda će nastati tamo gde prinuda neće postojati, tamo gde rad neće biti pretvoren u robu već će biti cilj sam po sebi i sredstvo koje svakoj osobi omogućava da izrazi svoje kreativne sposobnosti. Dakle, samo kroz promociju svrgavanja kapitalizma, kroz socijalnuz revoluciju, bićemo u mogućnosti da se pokrenemo ka besklasnom društvu, društvu jednakosti i slobode.

Ovaj udarac posvećujemo četvorici boraca, drugovima Kostasu Sakasu, Jorgosu Karajanidisu, Aleksandrosu Mitrusijasu i Steli Antoniju, koji se drže u pritvoru pre suđenja od 4. decembra 2010. Prva trojica drugova su u štrajku glađu zahtevajući oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju zbog ozbiljno ugroženog zdravstvenog stanja, kao i ukidanje novih osvetoljubivih optužnica protiv njih.

Revolucionarna akcija

izvor