Bombama na tvrđavu EvropuGrčka je zatvorska država.Nema tolerancije za zatvore tipa C niti ma koji oblik zatočenjaGrčka država muči političke zatvorenike (A) Rat demokratijiZapalimo državu i zatvore. – Tako je, tako je, vatra u parlamentu da se opametite (A)
Tokom večeri 7. aprila 2015. više od hiljadu ljudi je izašlo na ulice u centralnim delovima Atine u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu u grčkim zatvorima. Spoljni zidovi grčkog parlamenta obeleženi su sloganima protiv zatvora.
Demonstracije su se završile ispred okupirane zgrade rektorata Univerziteta u Atini.
Ubrzo nakon toga, u Eksarhiji su izbili sukobi, u blizini Politehničke škole i ulice Sturnari, sa napadima molotovljevim koktelima i paljenjem automobila i kontejnera. Panduri su tokom noći priveli nekoliko ljudi.
Solidarnost sa politički zattvorenicima u štrajkgu glađu od 2. marta (A)
Rektorat Univerziteta u Atini (Prytaneia EKPA) okupiran je 30. marta 2015. u znak solidarnosti sa štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima. Policija je nasilno iselila okupaciju 17. aprila i uhapsila 14 drugova/arica koji su se još uvek nalazili/e unutar zgrade, i oni su optuženi za prekršaj. Sada su svi pušteni, suđenje ih čeka 20. aprila 2015.
Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.
Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.
Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.
Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.
Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.
Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…
U ranim jutarnjim časovima 18. septembra 2013., 34-godišnji antifašista Pavlos Fisas (zvani Killah P) izboden je na smrt u Pireju od strane nacista iz partije “Zlatna zora”.
Sirovi izveštaji na atinskoj Indimediji opisuju da se ubistvo desilo u sredu tek nešto posle ponoćiu u Amfjali, u predgrađu Keracini perfekture Pirej. Izgleda da je Fisasa i njegovu malu grupu prijatelja jurila, a potom i uhvatila u zamku veća grupa nacista. Sve se dešavalo u pristustvu pripadnika policijske motociklističke jedinice DIAS. Nekoliko minuta kasnije, antifašistu je dva puta ubo jedan od nacista koji je izašao iz kola i napao ga. Panduri su na licu mesta uhapsili napadača. Ali tačne okolnosti ovog ubistva još nisu potvrđene, a veliki deo vesti dolazi iz mejnstrim medija i njihovih izveštaja.
Pavlos Fisas je podlegao povredama ubrzo nakon što je prbačen u bolnicu Nikeja. Sahrana će se obaviti 19. septembra na groblju Shisto.
Tokom proteklog perioda, bilo je nekoliko pokušaja ubistva i ubistava “obojenih ljudi” (imigranata, itd.) širom Grčke. Ovog puta fašistička đubrad su ubila belog levičara koji je rođen u Grčkoj. Izgleda, međutim, da Pavlos Fisas nije bio član nijedne levičarske organizacije, već ulični borac sa velikim antifašističkim delovanjem. Killah P(ast) je bilo njegovo umetničko ime kao hip-hopera/repera:
U međuvremenu, bilo je velikih “reprekusija” u zvaničnoj politici. Partije establišmenta su već pokušale da manipulišu ovim smrtonosnim incidentom zarad predizbornih dobitaka, dok su parlamentarne siledžije iz “Zlatne zore”, kao i uvek, demantovale bilo kakvu umešanost svojih odanih sledbenika u bilo kom ubistvu, opet zbog predizbornih dobitaka. Međutim, 45-godišnji ubica Jorgos Rupakijas, stanovnik Nikeje, priznao je svoje zlodelo policiji, kao i svoje bliske veze sa “Zlatnom zorom” (koja je dobro dokumentovana, npr. na ovoj slici su poslanik “Zlatne zore” Kostas Barbarusis i sa njegove desne strane ubica Jorgos Rupakijas). Ubica se nalazi u pritvoru, a pritvoreno je još troje nacista – uključujući i njegovu ženu (zbog prikrivanja dokaza od Rupakijasovoj povezanosti sa nacističkom partijom).
Anarhistički transparent na centralnom trgu u Tebi: “Nijedan pedalj zemlje fašistima – Živela međunarodna anarhistička pobuna.”Baner solidarnosti na uglu ulica Riger i Lajbig u Berlinu (u blizini skvotova Rigaer94 i Liebig34): “Ništa i niko se ne zaboravlja! Organizuj antifašističku samoodbranu!”
Dana 18. septembra, u više od dvadeset gradova/opština širom Grčke, upućen je poziv na proteste kao odgovor na ubistvo. Takođe, u nekoliko gradova su uništene prostorije “Zlatne zore” (npr. u Kaniji na Kritu), a policijske snage napadnute. Tokom dana dešavale su se različite direknte akcije na brojnim spontanim protestima.
Tokom velikih večernjih demonstracija u blizini mesta ubistva u Keraciniju, izbili su žestoki sukobi sa policijom; na desetine demonstranata je privedeno usred uličnih borbi (mnogima preti podizanje optužnica). Pre tih sukoba, antifašisti su efikasno napali vođu desničarske partije “Nezavisni Grci” i njegove patriotske krvnike. Najmanje jedan demonstrant je pretrpeo teške povrede oka jer ga je ispaljeni policijski suzavac pogodio direktno u oko, a operisan je u lokalnoj bolnici. Doktori jedne bolnice u Pireju su izjavili da su svi primljeni demonstranti, njih 31, imali povrede glave koje su im naneli panduri iz jedinica DIAS i DELTA. Pored toga, policijske jedinice za razbijanje demonstracija i siledžije u civilu zajedno su napadali antifašiste tokom demonstracija u Pireju (video).
Sukobi su se dogodili i u Solunu i Patrasu, gde su se – prema izveštajima – takođe desila masovna privođenja demonstranata.
Transparent na ostrvu Lezbos (nasuprot turskoj obali): “Solidarnost sa pobunjenicima u Turskoj”
Prvog juna smo stigli na Taksim oko15h. Nakon sukoba koji su počeli ujutro, policija je bila prinuđena da napusti to područje. Panduri su nestali na nekoliko časova. Tokom dva sata nije bilo policijskog prisustva ni u jednoj oblasti u centralnom delu Istanbula (evropska strana). Ljudi su okupirali Trg Taksim i park Gezi. Broj ljudi je bio ogroman. Čitav park, trg i ulice koje vode ka ovom području bili su prepuni ljudi. Demonstranti su uništili sve građevinske ograde i prepreke koje su zatvarale zapadnu stranu parka. Uklonjene su i neke od prepreka koje je postavila policija i bačene na put koji vodi ka novoizgrađenom podzemnom tunelu. Druge su demonstranti koristili za podizanje barikada. Policijska kućica koja se nalazi u južnom delu parka i gleda na trg je zapaljena, a uništeno je i vozilo za razbijanje demonstracija koje je policija tu ostavila. Na istom mestu je prevrnut i uništen još jedan policijski automobil. Ljudi su bili ispunjeni radošću i slikali su se ispred uništenih vozila i objekta. Severno od parka nalazi se hotel Hajat, a u blizini ulazne bašte hotela jedan policijski automobil je bačen u bazen. Četiri autobusa javnog koja su ostavljena na obližnjoj raskrsnici takođe su oštećena.
Negde oko 18h saznali smo od drugova da su počeli sukobi u Bešiktašu gde se nalazi kancelarija/kuća Tadžipa Erdogana. Ljudi su napadali iz četiri pravca: Trga Bešiktaš (istok), puta Dolmabahče (zapad), ulice Akaretler (severozapad) i puta Ortabahče (sever). Policija je tamo bila zaglavljena sa četiri vozila za razbijanje demonstracija opremljenim vodenim topovima i oko 150 policajaca na ulazu u ulicu Hajretin Iskelesi. Na svim ovim pravcima podignute su barikade. Nakon nekolko sati, policija je potisnula ljude, tako da su se represivne snage proširile. Nove barikade su podignute u ulici Mumču Baka i putu Sulejmana Sebe kako bi se sprečio ulazak policije u Čarši, bazarsku oblast Bešiktaša u kojoj se ljudi obično druže. Kada su ljudi intenzivirali napade policija je počela upotrebljivati plastične metke. Sukobi su se nastavili iza ponoći negde do 1.30h (2. juna). Policija je tada prekomernom upotrebom gas-bombi rasturila masu, a ljudi su napustili barikade i tražili sklonište u okolnim prodavnicama i barovima ili su se pregrupisavali u unutrašnjim ulicama Bešiktaša.
U isto vreme, ljudi koji su pružali otpor na Taksimu podizali su, toko cele noći, ogromne barikade na putevima i ulicama oko trga i parka Gezi. Ljudi su takođe palili građevinska vozila. Autobusi, automobili, građevinski materijal, prepreke koje je postavila policija, kontejneri itd. sve je korišćeno za pravljenje barikada. Continue reading Turska: Sirove vesti o borbi za park Taksim Gezi i tekućim nemirima→
Transparent solidarnosti na Trgu Liontaria u Iraklionu (Krit)
aşizme karşı omuz omuza / rame uz rame protiv fašizma
hükümet istifa / vlada, ostavka
katil Erdoğan / ubica Erdogan
Taksim bizim, İstanbul bizim / Taksim je naš, Istanbul je naš
direne direne kazanacağız / pobedićemo otporom
her yer Taksim, her yer direniş / Taksim je svugde, otpor je posvuda
sık bakalım, sık bakalım, biber gazı sık bakalım, copunu bırak, kaskını çıkar, delikanlı kim bakalım / ispaljuj, ispaljuj, ispaljuj suzavac, baci pendrek, skini šlem tada ćemo videti ko je momče
hepiniz orospu çocuğusunuz / svi ste vi kurvini sinovi [pandurima]
orospu çocuğu Tayyip Erdoğan / kurvin sin Tadžip Erdogan
Transparent solidarnosti u Solunu: “Solidarnost sa pobunjenicima u Grčkoj. Pobuna sada i zauvek.”
U Istanbulu su, 1.06.2013., panduri na neko vreme napustili park Taksim Gezi. Ljudi su se potom okupili i ponovo okupirali park. Ubrzo nakon toga policija je izvršila napad na park kako bi rasterala demonstrante.
Poruka drugova sa istanbulskih ulica (oko 17:15 po lokalnom vremenu):
“Uspeli smo. Trg Taksim i park Gezi su okupirani. Policija se povlači; odlaze. U parku Gezi ljudi slave i vesele se. Jedno policijsko vozilo, na kome je ispisano “sikik” (sjeban), prevrnuto je i zapaljeno…”
Okupacija parka Taksim Gezi u Istanbulu počela je 28. maja 2013. Nakon policijskog napada na područje parka 30. maja 2013., hakeri iz grupe RedHack su u odgovoru na taj jutarnji napad sabotirali sajt policijske uprave za područje Bejolu.
Okupacija je nastavljena, a na hiljade ljudi se okupilo da pruži otpor planovima vlade koja pokušava uništiti zelene površine i izgraditi šoping centar. Ova okupacija je ubrzo postala jedna od najvećih mobilizacija sa više različitih učesnika (od radikalnih aktivista do NVO), podsećajući na pokret Okupiraj (Occupy).
Ulični sukobi u Istanbulu su danas, 31. maja 2013., započeti oko pet sajtu ujutru. Otpor se proširio, a policija je ispalila neverovatnu količinu suzavca i šok bombi. Pre još jednog policijskog napad navijači tri glavna fudbalska tima (Bešiktaš, Galatarasaj, Fenerbahče) izašli su na ulice ujedinjeni. Sukobi su nastavljeni do kasnih večernjih časova. Ogroman broj ljudi je izašao na ulice. Hiljade ljudi je na svaki način pokušavalo da stigne do Trga Taksim. Ni nakon šesnaest sati uličnih borbi, borbe nisu bile završene.
Treća godišnja proslava partija uličnog otpora Tanz Dich Frei (“oslobodi se plesom”) u švicarskom gradu Bernu završila je masovnim sukobima između maskiranih uličnih boraca i policijskih snaga.
Na tisuće osoba marširalo je plešući prema lokalnom parlamentu, gdje su izbili sukobi. Pobunjena mladež napala je više od 70 trgovina i učestvovala u uličnim borbama, bacajući kamenje, boce, baklje i druge predmete na policajce.
Panduri tvrde da su uhapsili više od 60 osoba, ali još nemamo vijesti o stanju uhićenika ili o mogućim optužbama. Ako imate informacija izravno s ulica, molimo da javite.
Prividni društveni mir u helvetijskoj metropoli prekrasno je uzdrman. Solidarnost sa svima koji ne žele pognuti glavu i uzvraćaju udarac čak i u raljama zvijeri!
Ljubav da, odbijanje ne, deset puta dnevno tuci fašiste
Sledi kratak rezime dešavanja u naselju Zografu na osnovu sirovih izveštaja koji su preneti ovde:
Kasno uveče 2. februara 2013. (u danu kada su fašisti obeležavali godišnjicu sukoba oko ostrva Imija u Egejskom moru, i naročito partija Zlatna zora koja je održala svoj godišnji nacionalistički marš), fašisti/panduri napali dva samoupravna socijalna centra u pregrađu Zografu.
Nacisti su prvo razbili prozore na socijalnom centru Mperntes. Komšije su odmah obavestile ljude koji su se okupili nedaleko odatle – u okupiranoj Vili Zografu, gde je usledio pokušaj napada fašista na motorima. Borbeni antifašisti su odbili napad šljama; kruži informacija da je jedan od povređenih fašista napadača (koji je hospitalizovan) policajac.
Ubrzo nakon toga, u blizini Vile Zografu pojavile su se jake policijske snage. Sve vrste pandura su opkolile skvot i satima ga držale pod opsadom. Gotovo 500 ljudi se okupilo u znak faktičke solidarnosti i otpora, spremni da spreče policijski upad u prostor.
Jedinice za razbijanje demonstracija su oko ponoći konačno napustile lokaciju. U Vili Zografu je, nakon što su panduri otišli, održana velika skupština, a ljudi su čuvali i socijalni centar Mperntes.
Tokom iste noći, u predgrađu Halandri došlo je do manjeg sukoba između antifašista i neonacista. Više od 20 fašista se okupilo se u blizini metro stanice Halandri i počelo da juri jednog imigranta. Nekoliko drugova koji su pohitali da brane ovaj kraj je oteralo fašiste, a najmanje jedan fašista je pretučen.
(neki od trofeja iz tuče sa siledžijama iz Zlatne zore)
U popodnevnim satima 15. januara 2013., antifašisti su se suprotstavili nacističkoj grupi partije Zlatna zora u gradu Iraklion na Kritu.
Grupa od oko 30 fašista je po drugi put delila letke na jednoj od gradskih avenija. Grupa od skoro 60 antifašista napala je naciste koji su bili opremljeni kacigama i palicama sa nacionalnom zastavom. Nakon petominutne tuče nacisti su se razbežali. U tom trenutku, intervenisala su dva odreda policije za razbijanje demonstracija – policajci su trčali ka drugovima dok su se fašisti povlačili (što pokazuje da su se pre toga fašisti i policija međusobno koordinisali). Nakon intervencije policije koja je koristila suzavac i šok bombe, nacisti su iz daljine bacali kamenice na drugove i pozivali policiju da juri antifašiste.
Više od petoro nacista je završilo sa povredama, modricama, slomljenim udovima ili im je bilo potrebno šivenje, a tokom kamenovanja je povređeno troje antifašista kojima je takođe bilo potrebno šivenje. I nacisti i kontra-demonstranti su završili u istoj bolnici gde su se ponovo pojavila i dva odreda jedinica za razbijanje demonstracija kako bi zaštitili članove Zlatne zore. Dok su ispred bolnice čekali povređene drugove da izađu, ostali antifašisti su isekli gume na četiri automobila koja pripadaju nacistima.
Od sada pa nadalje, svaki pokušaj fašista da distribuiraju svoj materijal biće propraćen policijom, ambulantnim kolima, šavovima, razbijenim glavama itd. Akcija je u osnovi bila uspešna, a uslediće nove, još bolje, akcije.
Drugarski pozdravi antifašistima u gradovima Agrinio, Patras, Volos i širom sveta.
U Agriniju je oko 350 srednjoškolaca održalo komemorativne demonstracije za Aleksisa Grigoropulosa koga je policija ubila 6. decembra 2008.
Kada je marš protiv represije stigao do gradske većnice, mladi su se zaleteli na DIAS policijsku motociklističku ekipu koja je čuvala zgradu. Pirotehnička sredstva i kamenice su bacani na prestravljeni pandurski ološ koji se sakrio iza trafike.
Ubrzo nakon toga, učenici su se sukobili sa pandurima pripadnicima OPKE (Grupa za prevenciju i suzbijanje kriminala; teško opremljena i specijalno obučena policija za razbijanje demonstracija) u blizini trga Sintrivani (Fontana). Do borbe prsa-u-prsa između demonstranata i odreda za razbijanje demonstracija došlo je i na trgu Dimadi gde je policija pokušala da opkoli tu lokaciju.
Slučajni prolaznici su psovali policajce koji su bez oklevanja ispaljivali suzavce na nekoliko komercijalnih prodavnica i gradsku pijacu. Moramo napomenuto da je jedan od policajaca izvukao pištolj na učenike, a neki prolaznici su vikali na njega.
Dvojica drukara-izveštača su pokušali da se približe demonstracijama i naprave video snimak iz blizine, međutim demonstranti su ih pretukli na licu mesta. Takođe, napadnuto je i gradonačelnikovo vozilo.
Još uvek nema izveštaja o uhapšenim ili privedenim demonstrantima. Međutim, prema izveštajima, tokom jutarnjih demonstracija panduri su, u drugim grčkim gradovima, priveli mnogo demonstranata.
Većina ljudi će, u znak sećanja na smrt 15-godišnjeg Aleksandrosa, izaći na ulice širom Grčke tek kasnije večeras.
