Dana 14. aprila, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štrajku glađu, Dimitris Politis, učesnik Mreže utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Evangelismos u Atini.
Drug je izgubio 13% svoje početne telesne težine. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da povrati težinu izgubljenu tokom nedavnog štrajka glađu kojeg je Dimitris vodio u znak solidarnosti sa utamničenim drugom Nikosom Romanosom.
Sledi odlomak iz otvorenog pisma kojeg su štrajkači glađu Mreže utamničenih boraca objavili u sitnim satima 11. aprila 2015.:
[…] Kada smo započeli ovaj štrajk glađu, znali smo da će to biti teška borba koja će nas dovesti do naših granica. I istina je da neki od nas, nakon 40 dana naporne borbe, rizikuju razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema. Ipak, nećemo dopustiti nikome da iskorišćavanjem vladine strategije pokušava da nas spušta ili poništava efikasnost naše borbe. Stoga, ponavljamo da nastavljamo štrajk glađu do ispunjenja naših zahteva, uprkos vidljivim rizicima po naše zdravlje. Dugujemo to svim drugovima i drugaricama koji/e su osetili/e da vodimo zajedničku borbu protiv režima izuzeća (engl. state of exception), ali iznad svega dugujemo to sebi samima i sredstvu borbe koje smo izabrali. Pozivamo sve drugove i drugarice da razmotre kritičnost situacije (četvorica drugova se u štrajku glađu nalazi više od 40 dana) i da pretvore SVAKI DAN ŠTRAJKA GLAĐU U DAN AKCIJE.
Svaka borba iscrpi svoj potencijal tek onda kada odustanemo, a ova borba nije ni iscrpela svoj potencijal niti završila svoj ciklus.*
P.S. 1: Juče, 10, aprila, štrajk glađu je prekinuo i naš drug Tasos Teofilu. Zajedno smo hodali ovako daleko i ostali ujedinjeni u našoj zajedničkoj borbi. Tasos, želimo ti dobar oporavak.
P.S. 2: Šaljemo našu solidarnost revolucionarima iz Turske [zatočenim u grčkim zatvorima], koji u ovoj borbi stoje uz nas. Želimo dobar oporavak Jorgosu Inglesisu [koji je prekinuo svoj štrajk glađu].**
P.S. 3: Solidarnost sa migrantima koji se nalaze u štrajku glađu u logoru Paranesti, nedaleko od Drame.***
Do kraja – do pobede
Nijedan korak nazad
Mreža utamničenih boraca
_
Napomene prevodioca:
* Referenca na mišljenje koje je izneo utamničeni drug Nikos Maziotis.
** Prema našim informacijama u ovom trenutku, u štrajku glađu se i dalje nalaze osmoro anarhista Mreže utamničenih boraca – Antonis Stambulos, Argiris Dalios, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Jorgos Karajanidis, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, kao i komunisti iz Turske i Kurdistana koji su zatočeni u grčkim zatvorima.
*** Dana 10. aprila, Skupština “Bez logora” (engl. No lager) iz Soluna, koja je uspostavila solidarne veze i konstantnu komunikaciju za utamničenim imigrantima i imigrantkinjama, izvestila je da se u logoru Paranesti još samo jedan imigrant nalazi u štrajku glađu, napominjući i da su različiti kolektivi iz Soluna, Drame, Patrasa, Atine i drugih mesta podržali i širili informacije o štrajku.
Dana 12. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Jorgos Karajanidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaia u Pireju.
Drug je izgubio 19% inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput hipotenzije, bradikardije, slabosti, hipoglikemije i teške vrtoglavice.
Dana 10. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Atikon, Hajdari, Atina.
Drug je izgubio 8.5% svoje inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput teške slabosti, umora, vrtoglavice, bledila kože i mukozne membrane, ortostatske hipotenzije, relativne bradikardije i hipoglikemije. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da se u potpunosti oporavi od metaboličkog stresa koji je doživelo tokom nedavnog višednevnog štrajka glađu koji je Janis vodio u znak solidarnosti za utamničenim drugom Nikosom Romanosom.
Dana 5. aprila 2015., anarhistički zatvorenik Nikos Maziotis najavio je okončanje svog štrajka glađu. Sledi njegova izjava.
Nakon 35 dana borbe, prekidam štrajk glađu koji sam započeo 2. marta 2015. zajedno sa ostalim drugovima. Odlučio sam se na to ne zbog činjenice da sam dostigao granicu svoje izdržljivosti već zbog toga što verujem da je, s obzirom na razvoj događaja povodom konteksta zahteva, ova borba kompletirala svoj ciklus i da je iscrpela svoj potencijal, uzimajući u obzir takođe akte solidarnosti koji su se desili. Izabrao sam da štrajk glađu obustavim sada, nakon uvođenja zakona Ministarstva pravde, smatrajući da nema svrhe čekati najmanje 10 dana do glasanja o tom zakonu nakon Vaskrsa. Međutim i dalje ostajem veoma oprezan po pitanju ikakvih modifikacija koje bi ministarstvo trebalo da predstavi u odnosu na zakon o kapuljačama ili DNK legislativi; zbog toga što je vlada već pokazala koliko je nepouzdana u ispunjavanju onoga što proklamuje.
U štrajku glađu sam učestvovao sa slomljenom rukom, pošto sam povređen tokom mog hapšenja, oporavak od tog preloma zahtevaće neko vreme, možda mesece ili više od godine. Zahtevi koje sam podržao zajedno sa drugim utamničenim drugovima su čisto političkog karaktera, zbog toga jer im je cilj ukidanje “anti-terorističkog” i represivnog jezgra države. Nijednog trenutka nisam gajio iluzije da će svi zahtevi, poput ukidanja zakona o anti-terorizmu 187A i zakona 187 o kriminalnoj organizaciji, biti “realno” dostižni, ali su morali biti izneti iz političkih razloga.
Tok događaja je pokazao da se vlada, na čelu sa Sirizom, našla u veoma teškoj poziciji, ali istovremeno ne toliko ranjiva u odnosu na politički pritisak borbe političkih zatvorenika i ljudi koji su se solidarisali, kao što bi neki želeli da veruju. Umesto toga, ona je ranjivija na pristiske sa desnice, gde postoji veća osetljivost prema pitanjima “anti-terora” i represivne politike. Oni koji su, dok su bili u opoziciji, tvrdili da se “bore” za prava zatvorenika i zatvorenica, oni koji su se deklarisali protiv “anti-teror” zakona, poput trenutnih ministara pravde i javnog reda, oni koji su se izjašnjavali protiv zakona o kapuljačama, sada su došli na vlast i vode vladu, suočeni sa prvi štrajkom glađu političkih zatvorenika koji je za cilj imao vindikaciju svega toga.
Dok su na vlasti, nakon što su u vrlo kratkom roku opovrgli sve što su proklamovali pre izbora u pogledu memoranduma i druga, za očekivati je da će anti-terorističku legislativu ostaviti netaknutom. Prihvatajući sve – memorandum, dug, trojku, evaluaciju – što su osuđivali dok su bili u opoziciji, prihvatajući zavisnost od Međunarodnog monetarnog fonda i, po analogiji, SAD – što znači da je nemoguće ukinuti zakone o anti-terorizmu – izabrali su da se, protiv borbe političkih zatvorenika štrajkača glađu, koriste taktikom odlaganja, podnoseći već najavljivani zakon sa kojim god amandmanima tek nakon jednog meseca, rizikujući narušavanje zdravlja i živote drugova, kao što se vidi u slučaju druga [Mihalisa] Nikolopulosa, koji je bio na ivici smrti i koji je možda pretrpeo trajna oštećenja zdravlja. Ako se to pokaže, onda će ova borba proći sa ogromnom cenom; štaviše, to će biti “dostignuće” levičarske vlade na čelu sa Sirizom, ostavljajući neizbrisiv trag jer nijedna grčka vlada u prošlosti nije pustila da štrajkač glađu pretrpi trajno oštećenje.
Neću govoriti u smislu pobede ili poraza. Bez obzira na svoj ishod, borba političkih zatvorenika je od velikog značaja i vrednosti. To je prvi štrajk glađu političkih zatvorenika i, kao što sam ranije rekao, ova borba prevazilazi kontekst njenih zahteva. To je jedina borbena politička mobilizacija sa kojom se vlada predvođena Sirizom do sada suočila. Ova borba je raspršila iluzije levičarske fasade vlasti, levičarske štake kapitalizma, levičarskog upravljanja krizom. To predstavlja veliko političko nasleđe koje je ova borba ostavila za sobom, i u tom smilu, definitivno smo izašli kao pobednici.
Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor [tipa C] Domokos
Osmoro anarhističkih zatvorenika Mreže utamničenih boraca (DAK) još uvek se nalaze u štrajku glašu u različitim bolnicama i grčkim zatvorima, zahtevajući ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C; ukidanje antiterorističke legislative (članovi 187 i 187A); ukidanje zakona protiv kapuljača; ukidanje prisilnog uzimanja DNK uzoraka, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materijala više od dve osobe, pristum DNK uzorcima za analizu od strane eksperta-svedoka, biologa, kome optuženi veruju; u puštanje pacijenta sa politraumom, zatvorenika 17N Savasa Ksirosa.
Prema poslednjem lekarskom izvještaju, svi drugovi se nalaze u kritičnom stanju.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 2. MARTA 2015. :::
Fivos Harisis je izgubio 22% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Atikon u Atini, u stanju životne opasnosti
Antonis Stambulos je izgubio 20.5% svoje početne telesne težine; trenuto se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici u Larisi, u stanju životne opasnosti
Argiris Dalios je izgubio 18% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Nikaia u Pireju, u stanju životne opasnosti
Jorgos Karajanidis je izgubio 17% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, nalazi se u stanju životne opasnosti
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 9. MARTA 2015. :::
Grigoris Sarafudis je izgubio 16% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, u veoma kritičnom stanju
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 16. MARTA 2015. :::
Dimitris Politis je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
Andreas-Dimitris Burzukos je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 23. MARTA 2015. :::
Janis Mihailidis je izgubio oko 8% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos
Anarhistički komunista Tasos Teofilu, koga drže u zatvoru Domokos, izgubio je 20% inicijalne telesne težine nakon 39 dana štrajka glađu.
Danas, 9. aprila 2015., drug je okončao štajk glađu i poslao snagu svojim kolegama učesnicima u Mreži utamničenih boraca (DAK), od kojih osmoro nastavlja štrajk.
U petak ujutru, 3. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Antonis Stambulos, učesnik u Mreži utamničenih boraca, prebačen je u bolnicu u Larisi, gde je lekar na dužnosti odbio njegovo lečenje jer je Antonis odbio da primi infuziju. Tada je ponovo vraćen u zatvor u Larisi.
U večernjim satima istog dana, Antonis Stambulos je ponovo primljen u bolnicu u Larisi, gde ga pod stražom drže u sobi-ćeliji. Drug je izgubio oko 18.6% svoje početne telesne težine i vodu dobija samo iz usta. Simptome koje ima su teška slabost, umor posle minimalnog napora, vrtoglavica koja se pogoršava stajanjem (ortostatska hipotenzija), hipoglikemija i hiperurikemija.
Dana 2. aprila, član Revolucionarne borbe, zatvorenik u štrajku glađu, Nikos Maziotis prebačen je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u okružnu bolnicu u Lamiji usled daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Podsećamo da je drug bio ozbiljno povređen u julu 2014., nakon razmene vatre sa onima koji su ga zarobili.
Izjava Kostasa Gurnasa iz bolnice u Lamiji:
Nisam više u stanju da se nosim sa ovim zahtevnim štrajkom glađu jer sam iscrpio svoje fizičke mogućnosti za to usled hroničnih zdravstvenih problema. Današnje podnošenje zakona*, koje inicira ispunjenje nekih od naših zahteva, smatram minimalnom granicom za obustavljanje štrajka.
Pobeda štrajku glađu političkih zatvorenika i zatvorenica.
Lamija, 1. april 2015.
Kostas Gurnas
* Ministarstvo pravde dostavilo je predlog zakona o reformi zatvora 2. aprila, ali on još uvek nije prosleđen nadležnom odboru za razmatranje predloženih amandmana, tako da može proći dosta vremena do rasprave i glasanja o zakonu.
Dana 31. marta 2015., sudsko veće je dozvolilo puštanje Atine Cakalu, majke braće Cakalos, pod restriktivnim uslovima: kauciju od 10,000 evra, obavezu javljanja u policijsku stanicu tri puta mesečno, zabranu izlaska iz zemlje, kao i zabranu napuštanja Salamine (ostrvo Salamis), što znači da, ukoliko njeni sinovi prežive štrajk glađu, ona više neće moći da ih posećuje u zatvoru.
Međutim, sudsko veće je odbacilo zahtev za uslovno puštanje žene Gerasimosa Cakalosa.
U isto vreme, članovi Zavere vatrenih ćelija – od kojih je osmoro trenutno hospitalizovano u kritičnom stanju – zajedno sa anarhistkinjom, zatvorenicom, Angeliki Spiropulu, ušli su u 30 dan štrajka glađu (od 2. marta). Ranije tokom današnjeg dana (31.3), drug Mihalis Nikolopulos član ZVĆ našao se u stanju mogućeg srčanog zastoja.
Dana, 27. marta 2015., Dimitris Kufodinas (57), obustavio je štrajk glađu nakon što je Ministarstvo pravde iznelo na javnu raspravu zakon o reformi zatvora.
Međutim, predlog zakona još nije podnet u parlamentu niti je upućen na glasanje. Stoga, Kostas Gurnas (34), nastavlja štrajk glađu čekajući na dalji razvoj dešavanja po pitanju sadržaja i usvajanja zakona.
Oba zatvorenika ostaju u bolnici u Lamiji ispred koje su se, u znak solidarnosti, okupili lokalni anarhisti i anarhistkinje (pogledaj video) i poslali snagu drugu Kostasu Gurnasu, koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015., a Dimitrisu Kufodinasu poželeli brz oporavak.
(Tekst zajedničkog saopštenja Kufodinasa i Gurnasa o štrajku glađu, objavljenog 2. marta 2015., možeš pročitati ovde)
Dana 27. marta, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Argiris Dalios – učesnik Mreže utamničenih boraca – hitno je prebačke iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Dana 25. marta 2015. obelodanjeno je da se socijalni zatvorenik Jorgos Inglesis (gr. Γιώργος Ιγγλέσης), nalazi u štrajku glađu od 3. marta 2015. godine u znak podrške svim zahtevima političkih zatvorenika koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta. Koliko je poznato ljudima koji ga podržavaju, Jorgos je izgubio 12 kilograma, ima vrtoglavicu i nisku temperaturu. Zatvorska uprava je juče, 24. marta, pokušala da ga premesti u bolnicu, ali je on to odbio nakon čega je “upozoren” da će ga, ukoliko ne prekine štrajk glađu, prisilno nahraniti na osnovu odluke tužioca.
Sledi otvoreno pismo ovog zatvorenika iz zatvora u Tirintu.
Zovem se Jorgos Inglesis, imam 35 godina i drže me u seoskom zatvoru (zatvorenog tipa) u Tirintu, osuđenog na sedam godina zbog krađe.
Iako se računam u zatvorenike opšteg krivičnog zakona, godinama sam podržavao anarhističke ideje i dela, tako da me borba koju su pokrenuli desetina političkih zatvorenika i zatvorenica od 2. marta, nije mogla ostaviti ravnodušnim ili po strani. Ovim putem obaveštavam da od 3. marta i ja učestvujem u štrajku glađu u znak podrške svim zahtevima političkih zatvorenika:
Ukidanje zakona 187 i 187a (teror-zakon, gr. τρομονόμων), ukidanje otežavajućih okolnosti koje se odnose na dela počinjena sa sakrivenim fizičkim karakteristikama (“zakon o kapuljačama”), ukidanje zatvora tipa C, trenutno puštanje Savasa Ksirosa kako bi mu se omogućilo da primi potrebnu medicinsku pomoć, ukidanje prisilnog uzimanja uzoraka DNK, pristup DNK uzorcima za analizu od strane biologa stručnog svedoka kome optuženi veruje, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materija od više od dva lica, trenutno puštanje rodbine članova ZVĆ.
Ne molimo, ne klečimo, zahtevamo i pobeđujemo.
Snage svim štrajkačima i štrajkačicama glađu.
Jorgos Inglesis
seoski zatvor u Tirintu
Dana 24. marta 2014., Haris Hadžimihelakis, Jorgos Polidoros, Gerasimos Cakalos i Olga Ikonomidu, članovi Zavere vatrenih ćelija, prebačeni su u bolnice, izvan zatvora Koridalos, sa jakim prisustvom policije.
Ovog popodneva, 25. marta 2015., još dva člana ZVĆ, Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos, prebačena su u bolnicu izvan zatvora.
Trenutno je hospitalizovano ukupno osam zatvorenika ZVĆ, koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta:
Panajotis Argiru, koji se nalazi u kritičnom stanju, u bolnici Atikon
Teofilos Mavropulos, koji se nalazi u kritičnom stanju, u Opštoj državnoj bolnici Nikaja
Haris Hadžimihelakis u bolnici Genimatas
Gerasimos Cakalos i Jorgos Polidoros u bolnici u Pireju (gr. Τζάνειο)
Olga Ikonomidu u bolnici Sotirija
Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos u bolnici Evangelismos
Prema izjavi druga Panajotisa Argirua, čije su reči nedavno emitovane i na okupiranoj radio stanici “105.5FM Sto Kokkino” u Atini, jedanaest štrajkača glađu – članovi ZVĆ zajedno sa anarhistkinjom-zatvorenicom Angeliki Spiropulu – sada čeka na odluku nadležnog sudskog veća o zahtevu za puštanje majke braće Cakalos i žene Gerasimosa Cakalosa.
Juče, 23. marta 2015., Kostas Gurnas, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štraju glađu (osuđeni član “Revolucionarne borbe”), premešten je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji u kojoj vladaju neopisivo užasni uslovi, zatvorenici se smeštaju u izolacione sobe-ćelije, a komunikacija sa njima postaje teška, ako ne i nemoguća.
U kratkom telefonskom razgovoru neposredno pre nego što je premešten, drug je rekao: “Ministarstvo pravde nas nagovara da prekinemo štrajk glađu i da se oslonimo na njih… Koliko su “pouzdani” kao deo ove vlade vidljivo je svakog dana kroz cepanje Memoranduma i zakona o implementaciji, ukidanje jedinstvenog poreza na imovinu (ENFIA) i zahteve za otpisivanjem velikog dela duga… Oslanjam se samo na borbu. Nastavljam štrajk glađu.”
Anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Fivos Harisis, učesnik Mreže utamničenih boraca, izgubio je 12.8% svoje telesne težine. On je, prema izveštajima, 20. marta 2105. prebačen u bolnicu izvan zatvora pod jakim policijskim prisustvom gde su lekari insistirali da ga pregledaju sa lisicama na rukama. Kada je drug odbio da primi infuziju, vraćen je u zatvor Koridalos. Ipak, nakon što se onesvestio 21.3.2015. ponovo je primljen u drugu bolnicu.
Štrajkač glađu Dimitris Kufodinas (osuđeni član 17N), prebačen je 21. marta 2015. iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji gde ga drže u sobi-ćeliji bez prozora. Pored bednih uslova, postaje teško, ako ne i nemoguće, da solidarni/e komuniciraju sa ma kojim zatvorenikom koji bi eventualno bio premešten u tu bolnicu.
Panajotis Argiru, utamničeni član ZVĆ koji se nalazi u štrajku glađu (a koji se pre dve godine oporavio od ozbiljne povrede glave), pao je u nesvest 17. marta 2015. nakon čega je prebačen u bolnicu izvan zatvora Koridalos. On je nakon toga vraćen u zatvor, da bi ubrzo još jednom bio prebačen u bolnicu zbog veoma niskog nivoa šećera u krvi.
Dana 18. marta, štrajkač glađu Jorgos Polidoros, član ZVĆ, takođe je poslat u bolnicu radi testiranja. Drug je kasnije prebačen nazad u zatvor.
Dana 19. marta, još jedan utamničeni član ZVĆ u štrajku glađu, Teofilos Mavropulos, hospitalizovan je izvan zatvora zbog teške vrtoglavice, te abdominalnih i bubrežnih bolova.
Dok grčko društvo, gotovo uspavano, posmatra postizborne bajke koalicione vlade SIRIZA-ANEL, utamničeni/e anarhisti/kinje i borbeni/e zatvorenici/e u tamnicama demokratije još jednom su odlučili/e da se sukobe sa vlašću i njenim zakonima koristeći se uzdržavanjem od zatvorske hrane i štrajkom glađu kao oružjima u toj borbi.
Dana 27. januara 2015., Jorgos Sofijanidis, socijalni zatvorenik krila E1 zatvora maksimalne bezbednosti Domokos, počinje štrajk glađu zahtevajući da bude prebačen nazad u zatvor Koridalos – gde su ga držali do novogodišnje večeri – kako bi mogao nastaviti svoje studije na pirejskom Tehnološkom obrazovnom institutu (gr. Τεχνολογικού Εκπαιδευτικού Ιδρύματος, TEI) i Institutu za stručno osposobljavanje (gr. Ινστιτούτο Επαγγελματικής Κατάρτισης, IEK) zatvora Koridalos. U isto vreme, zajedno sa svojim kolegama zatvorenicima, on traži definitivno ukidanje zatvora tipa C. Istog dana, svi drugi zatvorenici specijalnog krila E1 Domokosa – anarhisti Nikos Maziotis, Kostas Gurnas, Janis Naksakis, komunista Dimitris Kufodinas i socijalni zatvorenici Aleksandros Meletis, Konstantinos Meletis, Vasilis Varelas, Muhamed-Said Elcibah, Aleksandros Makadasidis – objavljuju uzdržavanje od zatvorske hrane tvrdeći da će nastaviti svoje mobilizacije. Osim toga, zatvorenici zatvora Domokos su početkom februara izveli zajednički protest kao odgovor na još jednu smrt zatvorenika usled lekarskog nemara.
Dana 2. marta 2015., zatvorenici koji dele isti politički kontekst zahteva, pokreću štrajk glađu, uglavnom sa ciljem ukidanja anti-terorističkih zakona iz 2001. i 2004. godine – članova 187 i 187a krivičnog zakona, “zakona o kapuljačama”, zakonskom okviru za zatvore tipa C, odredbe o prisilnom uzimanju uzoraka DNK, kao i zahtevom da osuđeni član organizacije “17. novembar” Savas Ksiros iz zdravstvenih razloga bude pušten iz zatvora. Oni koji su najavili svoje učešće u kolektivnoj mobilizaciji jesu Kostas Gurnas i Dimitris Kufodinas zajedničkom izjavom, Nikos Maziotis (zatvor tipa C Domokos) i pet drugova iz Mreže utamničenih boraca (DAK), odnosno, Antonis Stambulos (zatvor Larisa), Tasos Teofilu (zatvor Domokos), Fivos Harisis, Argiris Dalios i Jorgos Karajanidis (zatvor Koridalos). Ostali učesnici Mreže utamničenih boraca naknadno će se priključiti štrajku glađu. Dana 2. marta, Muhamed-Said Elcibah takođe započinje štrajk glađu u zatvoru tipa C Domokos. Dan kasnije, dve žene utamničene u ženskoj sekciji muškog zatvora u Neapoliju (Lasiti, Krit) objavljuju svoje uzdržavanje od zatvorske hrane u znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu.
Štrajku glađu se 9. marta priključio i učesnik Mreže utamničenih boraca Grigoris Sarafudis, a komunisti iz Turske koji su utamničeni u Grčkoj započeli su rotirajući štrajk glađu 11. marta u znak podrške svim političkim zatvorenicima/ama.
U međuvremenu, od 28. februara 2015., policija je uhapsila nekoliko ljudi u vezi sa slučajem pokušaja bekstva Zavere vatrenih ćelija iz zatvora Koridalos: Hristosa Rodopulosa, anarhistkinju-begunku Angeliku Spiropulu, Atenu Cakalu (majku braće Cakalos) i njenog prijatelja, prijatelja brata Jorgosa Polidorosa, kao i ženu Gerasimosa Cakalosa. Zbog toga su, 2. marta 2015., utamničeni članovi ZVĆ – Olga Ikonomidu, Mihalis Nikolopulos, Jorgos Nikolopulos, Haris Hadžimihelakis, Gerasimos Cakalos, Hristos Cakalos, Jorgos Polidoros, Panajotis Argiru, Damjano Bolano i Teofilos Mavropulos najavili štrajk glađu do smrti ili do trenutnog puštanja članova svojih porodica, kao i prijatelja njihove rodbine. Od trenutka kada se našla u ćelijama za pritvor u sedištu policije, sa istim zahtevima, u štrajk glađu stupa i Angeliki Spiropulu. Dana 4. marta, anarhista Panos Mihalakoglu, koga drže u pretkrivičnom pritvoru zatvora Nigrita u Seru, započinje uzdržavanje od zatvorske hrane u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu ZVĆ. Oba prijatelja rodbine članova ZVĆ puštena su, međutim kopilad Nikopulos i Asprogerakas – specijalne apelacione sudije zadužene za istragu – naredila su da majka i žena Gerasimosa Cakalosa budu vraćene u pritvor u zatvoru. Pored toga, još dvoje uhapšenih poslato je u pretkrivični pritvor, odnosno, štrajkačica glađu Angeliki Spiropulu (zatvor Koridalos) i Hristos Rodopulos (zatvor Domokos). Nadalje, 6. marta 2015. uhapšen je Hristos Polidoros (brat člana ZVĆ Jorgosa) koga je anti-teroristička jedinica držala do 10. marta kada je pušten.
Jorgos Polidoros i Hristos Cakalos su objasnili da deset političkih zatvorenika/ca ZVĆ podržava drugi kolektivni štrajk glađu koji je trenutno u toku u grčkim zatvorima, naglasivši da su poslednje mahinacije antiterorističke agencije protiv članova njihove porodice ekstremna posledica zakona o antiterorizmu. Nikos Maziotis je takođe izjavio da bez obzira na različit kontekst zahteva štrajkača glađu on podržava borbu zatvorenika ZVĆ.
Suočeni sa ubrzanim razvojem situacije dok čekamo na nove informacije, na nama je – nama koji smo vani i koji se borimo za ukidanje društva zatvora u svim njegovim aspektima i slamanje svake vlasti – da podržimo sve zatvorenike i zatvorenice u borbi za trenutno ispunjenje njihovih zahteva i pokušamo dovesti do kompletne destabilizaciju sistema dominacije. Ne zaboravimo da je ono za šta se borimo totalno uništenje države i kapitala, a da se borbe za parcijalne zahteve koriste kao sredstva destabilizacije u tom cilju, a ne kao cilj sam po sebi; inače, uvek postoji mogućnost asimilacije u reformizam. Hajde da umnožimo akcije agitacije i napada na institucije, osobe i simbole grčke demokratije unutar i izvan njenih granica. Neka se solidarnost pretvori u praksu.
Snimak sukoba u Eksarhiji, centar Atine, koji su se desili 6. decembra 2014.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos, trenutno hospitalizovan u kritičnom stanju u Atini, nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014. Grčki pravosudni sistem je njegov zahtev za obrazovnim odsustvima – na koja ima pravo od septembra 2014. – u više navrata odbijao.
U znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom, 75 zatvorenika krila E, muškog zatvora Koridalos, uzdržavalo se od obroka između 13. i 14. novembra.
Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis, trenutno hospitalizovan u Pireju, nalazi se od 17. novembra u solidarnom štrajku glađu.
Anarhistički zatvorenici Andreas-Dimitros Burzukos i Dimitris Politis, koje drže u zatvoru Koridalos, takođe su, 1. decembra, stupili u solidarni štrajk glađu.
Zatvoreni borac Ilijas Karaduman, koga drže u zatvoru na Krfu, sedmodnevni simbolični štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom sprovodi između 5. i 11. decembra 2014.
Dve žene zatočene u disciplinskom zatvoru Neapoli u okrugu Lasiti (ostrvo Krit), uzdržavaju se od zatvorske hrane od 4. decembra.
Dana 5. decembra, u različitim muškim zatvorima širom Grčke, zatvorenici u borbi, Spiros Stratulis, Sotiris Georgakopulos, Dimitris Dimitriju, Dimitris Savidis, Jorgos Mojsiadis, Admir Betsani, Joakim Kurkulis, zajedno sa zatvorenim anarhistima Antonisom Stambulosom, Rami Sirjanosom, Tasosom Teofilom, najavili uzdržavanje od zatvorske hrane do ispunjenja zahteva anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Romanosa.
Dana 6. decembra, zatvorenik Dimitris Kufontinas član 17N i anarhistički zatvorenik Kostas Gurnas član “Revolucionarne borbe”, obojicu drže u tamnicama ženskog zatvora Koridalos, odbili da uđu u ćelije kao minimalni gest solidarnosti sa Nikosom Romanosom. Većina zatvorenika različitih krila muškog zatvora Koridalos odbila je da uđe u ćelije tokom podneva između 6. i 8. decembra 2014.
Komunisti iz Turske koji su zatočeni u zatvoru u Larisi uzdržavaju se od zatvorske hrane od 9. do 10. decembra 2014.
U međuvremenu, još jedan anarhistički zatvorenik, poznat po inicijalima J.S., nalazi se u štrajku glađu od 3. decembra 2014. Ovaj drug je, trenutno u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, poslat u pretkrivični pritvor pod optužbom za učešće u nedavnom napadu na policijsku stanicu u mestu Mesolongi. Otpužbe protiv njega zasnivaju se na lažnom svedočenju pandura u civilu. J.S. se bori za trenutno puštanje iz zatvora, protestvujući protiv represije i ljudostraža, protiv policijske države, ministara, bankara i poslovnih ljudi: “Oni su teroristi, oni su pljačkaši”, napisao je u poslednjem otvorenom pismu. Takođe je poslao snagu svim štrajkačima glađu kao i svima onima koji se bore protiv društvenih okova, “društva u kojem se sistem cinkarenja opravdava.”
Snage štrajkačima glađu Nikosu Romanosu, Janisu Mihailidisu, Andreasu-Dimitrisu Burzukosu, Dimitrisu Politisu i Ilijasu Karadumanu.
Momentalno oslobađanje štrajkača glađu J.S.
Solidarnost sa svim zatvorenicima i zatvorenicama koji/e se bore.
Ги пушувам овие редови бидејќу сум длабоко воодушевен од распространетоста и разноликоста на солидарните активности на другарите и дргарките надвор од затворски ѕидови.
Не само поради тоа што размерите, фантазијата, организацијата -координацијата, упорноста и агресивноста на случувањата до сега ги надминаа сите мои очекувања, не само поради тоа што знам дека се окупирани значајни државни и капиталистички згради, радио и телевизиски станици, дека во сите поголеми градови на оваа територија се организирани собирања и демонстрации, дека се случуваат напади над силите на репресија како и различни видови на бутновнички напади. Туку зато што пишувањето ја разбива самотијата на мојава ќелија и ме прави да се смеам, зато што во вторникот вечерта не бев затворен, бев со вас и ја чувствував топлината на запалените барикади.
Затоа што без разлика на исходот, самото постоење на овај фронт на борба е победа сама по себе, како по прашањето на моменталните персепктиви, така и по наследството кое ќе го остави.
Знам многу добро дека помеѓу илијадниците на другари и другарки вклучени во оваа борба која ја иницираше Нико, со многу грижи но и голема одлучност, постојат значајни разлики во сваќањата и практицирањето, како и во однос на нас. Меѓутоа, напредокот цвета преку различноста. Впрочем во тоа лежи и смислата на анархистичката солидарност; не поврзува без да не прави идентични, обединува без да хомогенизира. И секогаш кога се работи за солидарност насочена кон акција, функционира.
Сега кога медиумите за масовно замајување тврдат дека што повеќе трае штрајкот со глад толку поголема е опасноста по националната безбедност, сваќам дека ниту една борба не е залудна, а празините кои останаа од скршените мисли за безнадежноста – предизвикани од безактивноста во гушечките услови на затвореништвото – повторно се обоени со боите на смислата; секое време е добро за бунт!
Нашите соништа ќе станат нивни кошмари.
Борбената анархија се разбуди и урла.
Ништо не е готово, сега се почнува.
СОЛИДАРНОСТ СО ОНИЕ КОИ СЕ УПАСЕНИ ЗА ВРЕМЕ НА СУДИРИТЕ ВО ВТОРНИКОТ
До Нико:
Брату, биди силен, до сега поприлично ја раздрма нивната гозба. Ти не се откажуваш, ама тие ќе се откажат. Со тебе сум до конечна победа.
До Атанасиј (Министерот за правда):
Многу сум гладен. Ако го убиеш Нико, твојот грклан ќе биде единствената доволно добра храна за мене.
Pišem ove redove jer sam veoma dirnut rasprostranjenom i raznolikom solidarnom aktivnošću drugova i drugarica van zatvorskih zidina.
Ne samo zbog toga što su razmere, maštovitost, organizacija-koordinacija, upornost i agresivnost dešavanja do sada prevazišla sva moja očekivanja, ne samo zbog saznanja da su okupirane značajne državne i kapitalističke zgrade, radio i televizijske stanice, da su u gotovo svim većim gradovima na ovoj teritoriji organizovana okupljanja i demonstracije, da se dešavaju napadi na snage represije kao i sve vrste pobunjeničkih napada. Već i zato jer je to nešto što razbija samoću moje ćelije i čini da se smejem; jer, u utorak uveče, nisam bio zatvoren, bio sam među vama i osećao sam toplinu barikada u plamenu.
Zato što bez obzira na ishod, samo postojanje ovog fronta borbe predstavlja pobedu samu po sebi, kako po pitanju neposredne perspektive, tako i po nasleđu koje će ostaviti.
Znam veoma dobro da među hiljadama drugova i drugarica uključenih u ovu borbu koju je Nikos inicirao, sa mnogo briga ali i puno odlučnosti, postoje znatne razlike u shvatanjima i praksi, kao i u odnosu na nas. Međutim, napredak cveta kroz raznolikosti. Upravo u tome leži smisao anarhističke solidarnosti; ona povezuje ne stvarajući identično, ona ujedinjuje bez homogenizovanja. I kad god je u pitanju solidarnost orijentisana ka akciji, to funkcioniše.
Sada kada mediji masovne obmane tvrde da što štrajk glađu duže traje on predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, shvatam da nijedna borba nije uzaludna, a praznine koje su ostale iza rascepkanih razmišljanja o beznadežnosti – prouzrokovanim neaktivnošću u gušećim uslovima zatočenja – ponovo su obojene smislenim bojama; uvek je vreme za ustanak.
Naši snovi postaće njihove noćne more.
Borbena anarhija se probudila i urliče.
Ništa nije gotovo, sada sve počinje.
SOLIDARNOST SA ONIMA KOJI SU UHAPŠENI TOKOM SUKOBA KOJI SU SE DESILI U UTORAK
Nikosu:
Brate, budi jak, do sada si poprilično uzdrmao njihovo slavlje. Ti ne odustaješ, ali oni hoće. Uz tebe sam do konačne pobede.
(Ministru pravde) Atanasiju:
Veoma sam gladan. Ako ubiješ Nikosa, tvoj vrat će biti jedina dovoljno dobra stvar za pojesti.
U noći 2. decembra 2014., potvrđeno je da je zahtjev anarhističkog zatvorenika Nikosa Romanosa – koji je ušao u 25. dan štrajka glađu – odbijen po drugi put. Konkretno, on je podnio žalbu povodom odbijanja specijalnog sudije Eftihisa Nikopulosa da mu odobri obrazovna odsustva, čiju je odluku sa radošću potvrdio i odbor zatvora Koridalos. Žalbu Nikosa Romanosa je u pirejskom sudu odbio nadležni pravosudni savjet.
Nikos Romanos je 3. decembra 2014., iz bolnice, objavio otvoreno pismo navodeći da će se boriti do samog kraja. Drug je odbacio predlog o učenju na daljinu ili, još gore, putem video konferencije unutar zatvorskih zidina, ostajući uporan u svom zahtjevu za daškom slobode.
Suprotno tvrdnjama koje je iznio ministar pravde Haralambos Atanasiju, koji je bez oklevanja kroz mas-medije proširio vijest da anarhističkog štrajkača glađu hrane tečnom dijetom (!), Nikos Romanos je bio veoma jasan da je izričito odbio ma kakvu infuziju (prema izjavi doktorke Pantelije Vergopulu, Nikos pije samo zašećerenu vodu).
Slijede kraći odlomci iz teksta Nikosa Romanosa naslovljenog “24 dana plesa sa smrću“:
Što se mene tiče nastavljam dalje, ne ostavljajući ikakvu mogućnost da ustuknem i odgovaram sa BORBA DO POBJEDE ILI BORBA DO SMRTI.
U svakom slučaju, ukoliko me država svojim stavom ubije, gospodin Atanasiju i njegovi saradnici ostaće upamćeni u istoriji kao banda ubica, podstrekača u mučenju i ubijanju političkog zatvorenika. Nadajmo se samo da će se naći oni slobodni duhovi koji će na svoj način suditi o pravednosti njihovog pravosudnog sistema.
Na kraju želim poslati svoje saučesništvo i prijateljstvo svima onima koji su stali uz mene sa sredstvima koja su im bila na raspolaganju.
Konačno, nekoliko riječi i za Janisa, koji je takođe hospitalizovan, Andreasa, Dimitrisa i još nekoliko moje braće i sestara.
Borba može, takođe, dovesti do gubitaka; krećući se putevima koji vode ka dostojanstvenom životu, potrebno je smrt uzeti za ruku, rizikujući gubitak svega kako bismo sve dobili. Iznova i iznova, borba se nastavlja golim rukama, stisnutim pesnicama, protiv noža.
Sve za sve!
Dok god živimo i dišemo, živjela anarhija!
Na ulice gnijeva 6. decembra!
Mislima ću lutati poznatim ulicama.
Vrijedi živjeti za san, čak i ukoliko ćeš izogrjeti u njegovoj vatri.
Kako to često kažemo: Snage.
U nedelju poslepodne, 30. novembra 2014., održane su moto-demonstracije, kao i protestno okupljanje, u znak solidarnosti sa štajkačem glađu Nikosom Romanosom koji je hospitalizovan u bolnici Genimatas (bolnica se nalazi u severnom delu Atine). Više od 200 demonstranata je krenulo iz centra grada i na kratko se zaustavilo na trgu Sintagma gde, preko puta grčkog parlamenta, porodice izbeglica iz Sirije – od kojih mnoge, takođe, štrajkuju glađu – već danima kampuju zahtevajući mogućnost rada u Grčkoj i, što je važnije, omogućavanje slobodnog putovanja ka drugim evropskim zemljama i dobijanja azila u istim. Najemotivniji trenutak desio se kada su izbeglice-demonstranti pozdravljali moto-demonstracije.
Sat vremena kasnije, desilo se protestno okupljanje ispred bolnice Genimatas (u ovih nekoliko dana treće po redu okupljanje ispred bolnice) uz učešće više od hiljadu anarhista i anarhistkinja, rodbine i prijatelja. Demonstranti su bili u mogućnosti da razgovaraju sa Nikosom koji se pojavio iza rešetaka bolničke sobe-ćelije. Drug je želeo da sazna šta se dešava napolju, ponovo je potvrdio svoj beskompromisni stav i pojasnio da je izričito odbio posete delegacije partije Siriza koja je pre nekoliko dana imala hrabrosti da se pojavi u bolnici. Takođe se raspitivao za zdravstveno stanje svog brata Janisa Mihailidisa. Drugovi i drugarice su tokom protesta uspeli da Nikosu prenesu poruke plamene solidarnosti koje su dolazile izvan granica teritorije okupirane od strane grčke države (od akcija FAI u Bristolu do Santjaga).
Nakon što je okupljanje završeno, mnogi od demonstranata na motorima zaputili su se ka Politehničkoj školi u Eksarhiji, dok se oko 80 drugova i drugarica odvezlo i do bolnice u Pireju u kojoj je (pod policijskim nadzorom) hospitalizovan Janis Mihailidis. Drugovi i drugarice su uspeli da razmeniti nekoliko reči i sa Janisom. On je bio dobro raspoložen, a na slogane podrške odgovarao je humorom i dosetkama (u nekom trenutku je rekao, “Sada se osećam kao da sam se najeo”).
Dodatni snimak i izveštaj sa oba okupljanja na grčkom i španskom jeziku.
Snage drugovima koji štrajkuju glađu – Nikosu Romanosu (10.11.2014.), Janisu Mihailidisu (17.11.2014.), Andreasu-Dimitrisu Burzukosu i Dimitrisu Politisu (1.12.2014.)
Važne napomene:
– Drugovi i drugarice koji se solidarišu sa četvoricom anarhista štrajkača glađu okupirali su 1. decembra Politehničku školu u Eksarhiji
– Predstojeća akcija: ulične demonstracije u centru Atine; utorak, 2. decembar u 18h, trg Monastiraki.
U ponedeljak uveče, 1. decembra 2014., oko 18h, grupa drugova i drugarica izvela je akciju ispred kuće zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Evangelosa Venizelosa koja se nalazi na južnim padinama brda Likabetus u centru Atine. Venizelos je, takođe, lider PASOK-a, partije koja učestvuje u vlasti.
Drugarice i drugovi su razvili transparent na kome je pisalo “Sloboda za anarhističkog štrajkača glađu N. Romanosa”, bacali letke i uzvikivali slogane u znak solidarnosti sa Nikosom koji je danas ušao u 22. dan štrajka glađu. Nakon nekoliko minuta grupa je bez problema napustila područje.