Grupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
U vreme kada se siromašne nazivaju “prosjacima”, a bogate “filantropima”…u vreme opšte krize, dok totalitarizam maršira, kada se centar Atine pretvara u policijsku državu i rekonstruiše, a ljudi koji se bore i dolaze iz nižih društvenih slojeva se žigošu kao kriminalci, kada su imigranti meta društvenog ubrzanja fašizma i rasističkih pogroma…U ovim vremenima su skvotovi, kao još jedno od uzvišenja socijalnog otpora i borbe protiv varvarstva, ugroženi državnom represijom….
SKVOTIRAJMO PRAZNE KUĆE – HAJDE DA UZMEMO ŽIVOTE U NAŠE RUKE
U večernjim satima u utorak, 14. februara, u gradu Komajagva izgoreo je kazneno-popravni zavod, uz fatalne posledice za više od 355 ugljenisanih zatvorenika. Ovo je treći put za manje od deset godina da zastrašujući požari odnose živote na stotine zatvorenika; mnogi od njih su bili zatočeni bez ikakvih presuda ili su jednostavno dovedeni pred vlasti jer su bili tetovirani.
Požari u zatvorima koji se nalaze u gradovima Ceiba i San Pedro Sula, tokom mandata nacionaliste Rikarda Madura, nisu poslužili kao lekcija o čudnom upravljanju pravosuđem i zatvorima u Hondurasu. Još jednom se istorija ponavlja, ali je sada još sumornija, sa izjavama navodnih begunaca koje su procurele, koji su pričali o planiranom bekstvu u dosluhu sa zatvorskim vlastima, i indicijama suseda zatvorskih farmi, koji su osetili snažan miris benzina koji je dolazio iz zatvorskog objekta. Nasilje u kome se zemlja našla nije bez podloge. Male elite moćnika su saučesnici u sekvestraciji Hondurasa, jasno uz uobičajenu podršku stranih zemalja čiji se interesi vrte oko pljačke takozvanih prirodnih i ljudskih resursa.
Državni udar iz 2009. je poslužio kao katalizator za poniženja koje je pretrpeo narod Hondurasa. Nažalost, izbori nametnuti od strane američke imperije i nekih zemalja EU su legitimizovali pučiste i naslednike režima koji su poslužili procesu defenestracije demokratije.
Postojeće truljenje u organima državne bezbednosti, krađa arsenala oružja, trgovina oružjem iz SAD, militarizacija narko kartela, nekontrolisane bande (“maras”, deca neoliberalizma) deo su ovog koktela nasilja koji uništava ljude u Hondurasu.
Ukoliko bi glasine o umešanosti zatvorskih vlasti u izazivanju ove nesreće bile potvrđene (pored gnusnog nemara nedopuštanja vatrogascima da uđu na lice mesta i neotključavanja zatvorskih ćelija), događaji u Komajagvi će dokazati masakr sa predumišljajem, kamenujući tako već preminuli pravosudni sistem ove banana republike.
Čitava zemlja je u potpunosti skrhana ovim masakrom. U međuvremenu, sadašnja administracija ne skida svoj večiti osmeh, i pripovedačkim stilom Džordža Orvela i njegovog ministarstva istine, namerava da prikrije honduras (šp. dubine) u koje smo uronjeni, u oblastima ljudskih prava i ekonomske krize koji utiču na zemlju.
U ovoj zemlji smo svi zatočenici male grupe manijaka od kojih su neki specijalizovani za represije, a drugi za zastrašivanje. Politička laboratorija koja je postala takozvani trougao smrti (Gvatemala, El Salvador i Honduras) je pomogla američkoj imperiji da stvori ratnu zonu, u kojoj se nesigurnost koristi za medijske dezinformacije kako bi se ljudima usadila u glavu navodna potreba za tiranskom vladom koja bi iskorenila nasilje.
Takav primer je izabrani predsednik Gvatemale, Oto Perez, koji je poznatiji kao krvnik naroda Iksil. Gubitak istorijskog sećanja ljudi je ozbiljan pokazatelj nemogućnosti da rešimo naše probleme i toga kako su neke frakcije na korak od zahteva za stranom intervencijom.
Nasilje koje traje nije bez podloge već je deo scenarija dobro pripremljenog i dirigovanog sa velikih udaljenosti, i makabričnim ciljem potpaljivanja požara u Hondurasu i produžavanjem dominacije.
U četvrtak 9. februara 2012., u 6:30 ujutro, u oblasti instituta “FIAN” domar je pronašao telo Nikite Kalina, rođenog 1991. Policija je stigla u 8:00h, a oko 11:00h kontaktirala majku ubijenog. Prema rečima majke, Nikita je uboden 61 put, rebra su mu bila polomljena na više mesta, a imao je i povrede glave. Ništa nije bilo ukradeno. Trenutni osumnjičeni za ovo ubistvo je uhapšen, a na njegovoj odeći je pronađena Nikitina krv.
Očigledno je da je Nikita napadnut od strane grupe, a policija je takođe – nezvanično – rekla majci da je osumnjičeni (koji je priveden) nacional-socijalistički aktivista (neonacista), i da odbija da imenuje druge osumnjičene. I pored brutalnog ubistva, istraga još uvek nije ispitala Nikitinu majku niti njegovog prijatelja koji je bio poslednja osoba koja ga je videla. Zbog toga, pretpostavljamo da će pokušati zataškaju ovaj slučaj, kao što se to često dešava u Rusiji. Ipak, osumnjičeni je već angažovao advokata.
Plašimo se da istraga već radi u interesu uhapšenog i stoga je neophodna podrška. U ovom trenutku, organizacije za ljudska prava su obezbedile advokata, ali su i dalje potrebna sredstva za troškove sahrane. Nikita je potekao iz radničke porodice, i nikada nije skrivao svoje antifašističke i anarhističke stavove. Ukoliko želite da pomognete Nikitinoj porodici i prijateljima za troškove pogreba, donaciju možete da pošaljete Anarhističkom Crnom krstu Moskve ovde
Nikita na lokalnom okupljanju protiv izborne prevare drži plakat na kome piše: “Ne treba nam vlast. Sloboda ili smrt! Naš kandidat je samouprava!”
S leva na desno: Ilijas Kasidiaris (pristalica Zlatne zore), drugi portparol radničkog sindikata, Ilijas Panajotaros (Zlatna zora), i Jorgos Sifonios (predsednik radničkog sindikata, kao što se čini u potpuno prijateljskim odnosima i sa staljinistima i sa nacistima)
Članak objavljen na zvaničnom sajtu neonacista glasi: “Zlatna zora [Chrissi Avgi] na strani štrajkača Grčke čeličane”! Neonacisti su posetili fabriku i podelili nešto prehrambene robe na koju su zalepili nalepnice sa svojim imenom i nacionalnom zastavom, i rasističkim sloganom “…da zauvek očistimo ovo mesto”. A šta su štrajkači uradili? Prithvatili njihovu “ponudu” i čak im dopustili da izgovaraju svoju ogavnu propagandu. Videli smo video u vezi sa ovim incidentom; znamo da je to zaista istina; ne brine nas to što ćemo ovu prljavštinu podeliti sa vama.
Ono što treba reći jeste da ovo u potpunosti sramoti bilo kakvu ideju o radničkoj borbi. Ne samo da radnici čeličane do sada nisu raskinuli svoje veze sa staljinistima iz KKE i PAME, već neki od njih sada imaju hrabrosti da aplaudiraju ubicama iz Zlatne zore. Čak i ako neki od tih štrajkača mogu povratiti ono dostojanstva što im je preostalo i javno osuditi posetu neonacista (17.02.2012.), želimo da istaknemo da nećemo tolerisati bilo kog nacistu koji govori u ime radničkih borbi. To nije samo apsurdno nego i jebeno užasavajuće. Sam snažan talas solidarnosti sa radnicima čeličane koju su iskazali ljudi širom zemlje i sveta u proteklih 108 dana štrajka koji je još uvek u toku, zahteva da stvari ne čine još gorim.
O rizicima i neželjenim efektima nacističkih parada, čitaj u knjigama o istoriji ili pitaj babu i dedu
Jebeš neonaciste. Ne padaj na njihova sranja.
Socijalni građanski rat!
Prenos vlasništva skvota Orfanotrofio sa Ministarstva zdravlja na Solunsku mitropoliju.
Dana 31. januara Ministarstvo zdravlja je donelo odluku koja je objavljena na vladinom sajtu diavgeia.gov.gr (diavgeia znači “jasnoća”!), kojom je najavljeno da se skvotirani Orfanotrofio (napuštena zgrada bivšeg sirotišta) dodeljuje svetoj Mitropoliji solunskoj u cilju stvaranja fondacije za hronično obolele.
U periodu krize dok šefovi napadaju sve šire delove društva sa glavnim ciljem – uvećavanjem svog profita, u periodu kada se sve više ljudi dovodi do siromaštva i bede, a nezaposlenost i broj beskućnika rastu sa svakim danom, država i crkva pokreću svoju “dobrotvornu” mašineriju. Dok crkva konstantno umnožava svoj sveti profit – upravljanjem ogromnom imovinom u zemljištu, i dok mnoge zgrade koje pripadaju crkvi i državi ostaju prazne, ta nekolicina procenjuje i odlučuje da je jedini odgovarajući objekat za dobrotvorne svrhe onaj koji su skvotirali ljudi iz antiautoritarnog pokreta, kako bi imali krov nad glavom i upravljali svojim potrebama.
Nakon prvog napada na skvot Scholeio (solunska Slobodna škola) koji svakodnevno organizuje različite aktivnosti, i nakon evikcije skvota Epiviosi (Opstanak) u kome su ljudi pronašli mesto da zadovolje osnovne potrebe, došao je red na Ortanotrofio kako bi se “humanitarni rad” crkve i države mogao kompletirati.
Mi, ljudi iz skvota Ortanotrofio, nemamo nikakvu nameru da zgradu predamo u ruke ma koje vlasti, državne ili verske. Već šest godina učimo kako da organizujemo naše živote kolektivno, da odbranimo naša odbijanja, kako da se borimo. I na toj putanji koju pratimo, Orfanotrofio čini osnovnu koordinatu. Mi ćemo braniti ovo mesto kao što branimo i podržavamo svaki prostor u kom se gradi svet bez eksploatacije i dominacije.
NE DAMO NI JEDAN JEDINI CENTIMETAR DRŽAVNIM I CRKVENIM ZEMLJOPOSEDNICIMA I PREVARANTIMA
23.58 U Atini skvoteri Pravnog fakulteta odbacili svaki koncept institucionalnog priznanja univerzitetskog azila i pozvali na širenje sličnih mesta otpora širom Grčke. “Iako smo pre samo godinu dana, tokom slučaja 300 radnika-imigranata, doživeli brutalnu opsadu i izbačeni, u ovim časovima se ta ista zgrada još uvek javno održava i brani”. Drugovi sa slobodnog radija 98FM prenose subverzivne radio talase iz unutrašnjosti okupiranog Pravnog fakulteta šireći tako agitaciju. Naredni dani će biti dugački, u isto vreme puni i nade i očaja. Danas na ulice jebene metropole nije izašlo mnogo ljudi. Sutra, i u danima koji slede, ili ćemo biti određeniji ili ćemo “čekati Godoa” – ne samo ovde, ne samo sada, već širom sveta.
Međunarodna solidarnost će se još jednom pokazati kao ključ za nastavak naše borbe.
20.45 U Iraklionu na Kritu održane večernje demonstracije sa velikim brojem učesnika (procenjeno na oko 15,000!). Do sukoba sa policijom je došlo kada su demosntranti marširali ka trgu Elefterias. Demonstracije su sada završene.
Šefovi korporativnih medija su naredili svojim lakejima da plasiraju informacije o tome kako će se glasanje o novom sporazumu desiti u ponedeljak (a ne u nedelju), kao i vesti o ostavkama članova vlade. Bez obzira na to kakva će biti njihova “istina”, narodne mobilizacije će se nastaviti.
20.00 Drugovi na okupiranom Pravnom fakultetu su od advokata dobili informacije u vezi onih koji su do sada uhapšeni: u Atini je danas uhapšeno 7 ljudi (pored na desetine drugih koji su privedeni i kasnije pušteni), a tokom jučerašnjeg protesta policija je uhapsila nekoliko osoba – od toga su dve osobe maloletne (jedna ima 15 godina) i žestoko ih pretukla (slomljena rebra itd.). Oni će verovatno biti optuženi za krivična dela i po “zakonu o kapuljačama” (engl. “hoodie-law”, kukulonomos), a pred sudiju će biti izvedeni, sutra, 11. februara.
15.05 Potvrđena informacija da je policija, ranije tokom dana, na Sintagmi teško povredila najmanje jednog demonstranta.
“Svako ko je stajao ispred zatvorskih zidina i nije ostetio sramotu zbog degradacije ljudske istorije, mora biti ili upravnik (zatvora) ili slepac.”
U međuvremenu, širom Grčke su u toku protestne mobilizacije u muškim i ženskim zatvorima. Nacrt zakona o “pravosuđu”, koji je između ostalog predviđao tzv. dekongestiju grčkih zatvora, nedavno je odbačen u parlamentu. Očekivalo se da će taj zakon imati pozitivne efekte za najmanje 1,500 žena i muškaraca zatočenim u zatvorima, a njegovim usvajanjem mnogi su mogli biti oslobođeni. Trenutno se odvijaju kolektivni protesti zatvorenika zbog zakonodavnih i životnih uslova. U mobilizacije širom zemlje, do sada su se uključili zatvori Grevena, Trikala, Larisa, Koridalos, Nea Alikarnasos – Krit, Krf, Komotini. Unutar ovih prenatrpanih paklenih rupa demokratije, zatvorenici koji učestvuju u protestu ili odbijaju zatvorsku hranu ili tokom podneva nakon šetnje odbijaju da se vrate u ćelije, dok u mnogim zatvorskim objektima tek treba da uslede štrajkovi i obustava rada (u Alikarnasosu i Patri zatvorenici-radnici su već započeli štrajk).Svi zatvorenici koji protestvuju svesno rizikuju ili gubitak opravdanog uslovnog otpusta ili odlazak iz zatvora, i nalaze se pod stalnim pretnjama disciplinskim merama i mučenjem (pored već dramatične nestašice hrane, grejanja, itd.).
Ko god zaboravlja taoce socijalne borbe zaboravlja i samu borbu.
15.00 Demonstracije i protesti su održani u raznim delovima Grčke, na primer, u Solunu, Kozaniju, Volosu, Trikali i ostrvu Skopelos. Perfektura grada Larise je okupirana, kao i perfektura grada Krf. Na Kritu, demonstranti su okupirali skupštinu grada Retimno. U Iraklionu na Kritu oko 50 anarhista je blokiralo supermarket “Ariadni” u znak solidarnosti sa borbom magacinskih radnika tog preduzeća koji se u štrajku nalaze već 15 dana. Isti demonstranti su blokirali i filijalu Alfa banke čiji je deoničar i krupni industrijalista Manesis koji je takođe vlasnik “Grčke železare” u Aspropirgosu u kojoj su radnici ušli u 101. dan svoje borbe i štrajka. Continue reading Grčka: Prvi dan protestnih mobilizcija širom zemlje – Da bi se oslobodili duga, moramo uništiti postojeće→
Želimo da se “zahvalimo” onima koji su planirali i učestvovali u uništavanju fasade našeg mesta, bez obzira da li su u pitanju paradržavne “patriote” ili zvanična policija. Na ovaj način, oni su još jednom potvrdili da nerviramo sadašnji režim bede, osiromašenja i ubrzanog fašizma.
Znali smo da napapad poput razbijanja stakla na prozorima, ili čak nešto mnogo ozbiljnije, dolazi. Najnovija istorija i stav antiautoritarnog prostora pokazuju da pendreci policijskih jedinica, noževi paradržavnih “patriota”, progoni i meci koji su ubili Aleksandrosa Grigoropulosa i Lambrosa Fundasa, nisu uspeli da suzbiju našu želju za društvom bez ekslpoatacije čoveka od strane čoveka, za svetom slobode. Umesto toga, oni nas samo mogu učiniti svesnijim, doslednijim i zrelijim u pogledu toga kako možemo još efikasnije planirati subverziju.
Niko nas neće skrenuti u stanje panike, “vanrednog stanja” ili grčevitih odgovora. Ovii koncepti pripadaju režimu koje se slama, dok su u revolucionarnim prostorima trezvenost i stabilnost podesni za krčenje našeg puta.
Naše prostorije će i dalje biti otvorene, naša dešavanja će se nastaviti kao i obično, a mi sami ćemo biti prisutni na ulicama i socijalnim dešavanjima.
Prema saopštenju (4.2.2012.) koje je objavila Generalna skupština radnika u Opštoj bolnici u Kilkisu, doktori, medicinske sestre i ostalo osoblje izjavljuju da se dugotrajni problemi Nacionalnog zdravstvenog sistema (ESY) u zemlji ne mogu rešiti kroz ograničene zahteve sektora zdravstvenih usluga. Stoga su radnici Opšte bolnice, na fašizam vlasti, odgovorili okupiranjem te javne opšte bolnice i stavili je pod svoju direktnu i potpunu kontrolu. Telo za donošenje odluka u vezi administrativnih pitanja biće opšta skupština radnika.
Oni takođe naglašavaju da grčka vlada nije oslobođena svojih finansijskih obaveza prema bolnici. Radnici će javnom mnenju denuncirati sve nadležne organe vlasti, a ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, okrenuti se opštinama, lokalnoj i široj zajednici za svaku moguću podršku svojim naporima: za spas bolnice i odbranu besplatne zdravstvene zaštite, obaranje vlade i svih neoliberalnih mera.
Dana 6. februara radnici će primati samo hitne slučajeve sve do potpune isplate plata, te vraćanja zarada na nivo pre mera koje je zavela Trojka (MMF/ECB/EU). Međutim, potpuno svesni svoje socijalne misije i moralnih obaveza koje nosi njihova profesija, štitiće zdravlje onih koji dolaze u bolnicu i pružiti besplatnu negu svima kojima je potrebna.
Naredni generalni sastanak svih zaposlenih biće održan 13. februara. Skupštine će se održavati svakodnevno i predstavljaće glavno telo za sve odluke koje se tiču radnika i rada bolnice.
Radnici pozivaju na faktičku solidarnost ljudi i radnika iz svih sektora, uključivanje sindikata i progresivnih organizacija, te podršku medija kroz širenje pravih informacija. Takođe, konferencija za novinare će bii održana 15. februara u 12.30h. Radnici su, pored ostalih, pozvali i kolege iz drugih bolnica da preduzmu odgovarajuće odluke, a poziv na slično delovanje je upućen i svim zaposlenim u javnom i privatnom sektoru.
Letak sa ulica Barselone protiv katalonske policije, represivne snage odgovorne za ubistvo više ljudi:
UBICE
1.1.2012. Mladić koga je u Manresi uhapsila katalonska policija, umire u bolnici nakon što je pretučen (sa lisicama na rukama)
7.1.2012. Smrt mladića zatočenog u Centru za pritvor imigranata (CIE) u Slobodnoj zoni, nakon što su mu agenti nacionalne policije uskratili medicinsku pomoć koju je tražio…
A to su samo poslednja dva slučaja.
Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite! Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!
Oni koji tuku demonstrante, muče i ubijaju ljude u policijskim stanicama, oni koji zlostavljaju i ponižavaju druge, i brane poredak bede putem zastrašivanja i agresijom… ONI NISU RADNICI, ONI SU SILEDŽIJE U UNIFORMI!
U subotu, 21. januara 2012., održane su demonstracije protiv nezaposlenosti, nesigurnosti radnog mesta i novih mera štednje koje promovišu portugalska vlada i Trojka MMF/ECB/EU. To je takođe bio i protestni marš protiv represije koja se desila tokom generalnog štrajka 24. novembra 2011.
Tokom demonstracija, organizovana grupa nacionalista pokušala je da maršira zajedno sa demonstrantima. Spontano, ljudi su blokirali ulicu, uzvikujući antifašističke slogane poput “Fašizam nikada više” i “O, nacisti, napolje odavde!”.
Kada su se ljudi približili, gotovo opkoljavajući grupu neo-nacista, neki od šljamova su upalili dimne kanistere i zajedno sa pandurima napali demonstrante. Ljudi su nastavili da ih guraju van demonstracija. Ubrzo, policajci su formirali kordon štiteći neo-naciste dok je jedan demonstrant, uz najtoplije aplauze, spalio zastavu koju je oduzeo bloku “Pokreta nacionalne opozicije” (MON).
Na video snimku se mogu videti koordinisani napadi pandura i fašista. Treba se podsetiti i da su 12. marta 2011., neonacisti “Partije nacionalne obnove” (NRP) bez problema prisustvovali masovnim demonstracijama ‘Geração à Rasca/Precarious Generation’ – koje su pokrenute preko Fejsbuka. Korporativni mediji su i tada služili i dali na značaju fašistima koji su širili svoju odvratnu propagandu.
Ovog puta ljudi su reagovali direktnom akcijom i blokirali neo-fašiste koji su se još jednom oslonili na pandursku zaštitu.
Rat je počeo i borićemo se! Nikada više fašizam! Naši životi u našim rukama!
Grupa od skoro 80 anarhista je u subotu 31.12.2011. izvršila eksproprijaciju supermarketa u centru Atine, a potom delila hranu na trgu Eksarhija gde su ostali drugovi iz tog kraja organizovali bazar besplatne robe. Odgovor i reakcija ljudi bili su topli.
Takođe drugovi su delili i saopštenje sa sledećim sadržajem:
Hajde da vratimo ono što nam pripada
U okviru solidarnosti među ugnjetenima, a protiv kompulzivne potrošnje u današnje vreme, danas 31. decembra 2011., izvršili smo eksproprijaciju u supermarketu Veropulos na raskrsnici ulica Sturnari i Tritis Septemvriu.
Naš cilj je bila preraspodela te robe drugim ljudima, u pokušaju da se razbije depresija ugroženih i onih koji osećaju da su u nepovoljnom položaju tokom ovih “bleštavo-svetih” dana, i koji ne mogu kupiti čak ni robu koja im je potrebna da bi preživeli.
Svakako, naš čin nas ne svrstava među one privilegovane koji se i sami ne nalaze u nevolji pa zato pomažu siromašnima. Prepoznajemo se među većinom ugnjetenih koji odbijaju da proždiru svoje sugrađane (domicilno stanovništvo ili imigrante) i koji su u kontranapadu na šefove koji se bogate sisajući krv onih koji su na ovom svetu odozdo.
Pozdravljamo 2012. sa besom i klasnom svesti i želimo da se svuda dešavaju individualne i masovne eksproprijacije.
Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.
A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.
Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.
Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.
SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD
Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar
Molimo vas da sledeći tekst objavite, štampate i širite dalje
Najnoviji saveti povodom turizma u Grčkoj:
Verovatno ste čuli da je Grčka lepa zemlja koju treba posetiti, sa ukusnom hranom i gostoljubivimljudima. Budite oprezni: to nije cela istina. Za stotine hiljada posetioca stvarnost je sasvim drugačija. Radi se o opštoj pretnji kršenja ljudskih prava. Iseljenici i posetioci, koji su prešli granice Grčke, mogu biti deportovani ili prebačeni u pritvore na 2 do 4 meseca ili duže. Ako budu ili kada su oslobođeni, prisiljeni su da rade u zemljoradnji, lokalnoj industriji, organizovanom kriminalu, ili kao ulični prodavci, bez dokumenta ili bilo kakvih građanskih prava. Posetioci Grčke su upozoreni na zlostavljanje, netoleranciju, mržnju, klevetu i neselektivnozlostavljanje Grčke vlade…
Grčka eksploatiše otrpilike 500.000 ilegalnih emigranata i izbeglica ne bi li povisilanacionalnu bednu ekonomiju. Prošle godine, skoro 140.000 emigranata je prešlo granice Grčke u nadi za boljim životom. Većina njih će godinama biti ilegalni i pod pretnjom da postanu savremeni robovi.
Od 25.januara, 300 emigranata koji već godinama rade i žive u Grčkoj je započelo nacionalni štrajk glađu, u Atini i Solunu. Oni zahtevaju legalizaciju svih ilegalnih emigranata u Grčkoj. Njihova borba je borba svih emigranata, radnika i građana sveta.
10.mart će biti 45. dan njihovog štrajka glađu, međutim, vlada Grčke još uvek nije izašla u susret njihovim punopravnim zahtevima!
Pozivamo ljude u Grčkoj i širom sveta da 10.marta sprovedu građansku nepokornost akcijama u solidarnosti sa 300 štrajkača glađu. Mi pozivamo sve da svoje akcije usmere na Grčku osetljivu tačku-turizam: 15% nacionalnog bruto domaćeg prihoda dolazi od turizma. U suštini, turizam i migracija su dve strane legalnih prava slobode kretanja.
Predlažemo jedan lako dostupan cilj koji ljudi mogu naći u skoro svakoj zemlji: Organizacija Grčkog Nacionalnog Turizma. Npr. možete protestovati, blokirati to mesto, deliti letke ili izvesti neke druge kreativne akcije ispred, unutar ili oko kancelarija OGNT.
Ukoliko kancelarija OGNT ne postoji u vašem gradu, svoje akcije možete sprovesti ispred ambasade Grčke ili preduzeća,ili jednostavno protestvovati na bučnim javnim mestima ili preko medija.
„Nakon 30 dana štrajka glađu vlada nas još uvek ne sluša. Mi (7 štrajkača glađu) smo juče započeli štrajk žeđi do smrti. Premijer je odgovoran za našu smrt.”
Rukovodstvo Rektorata Univerziteta, zajedno sa još četiri nevladine organizacije, je 26. januara uveče održalo sastanak i razgovore o premeštanju emigranata koji štrajkuju glađu iz univerzitetskog azila na pravnom fakultetu u Atini.
Da bi došlo do povrede univerzitetkog azila u Grčkoj, prvo zvaničnici Univerziteta moraju da donesu odluku o tome, i to pod uslovom da je nečiji život ugoržen. Takva stvar se, naravno, nije dogodila i ni jedna od funkcija Univerziteta nije bila ometana s obzirom da nije bilo okupiranja već samo korišćenja prazne zgrade.
Predlog zvaničnika bio je da se štrajkači glađu premeste u drugu zgradu u centru Atine, na nedelju dana (!) uz policijsko obezbedjenje oko zgrade i sprečavanje ljudi koji štrajkačima pružaju podršku da pridju zgradi. Rok je štrajkačima dat do jutros, 27. januara, da se premeste u drugu zgradu, pod uslovima koje su im dali zvaničnici Univerziteta, policija i Vlada. Fašistički mediji, tokom svih ovih dana lansiraju užasne komentare o štrajkačima, pominjući vandalizam, riziku od bolesti i zaštiti funkcija univerziteta, u cilju stvaranja anti-emigrantskog javnog mišljenja, skrivajući borbu štrajkača i takođe prikrivajući šire skandale i probleme vlasti koji se dešavaju.
Sve političke partije, preko medija ‘pripisuju’ vođstvo narodnog štrajka glađu levičarskoj partiji (SYRIZA), sa ciljem da degradiraju borbu emigranata, s obzirom da je ovo prvi put da emigranti traže prava kolektivno i na tako organizovan način, bez partizanskog vođstva koje bi imalo vodeću ulogu u njihovoj borbi, i to je ono što ni jedan autoritet ne može da shvati i prihvati. Continue reading 27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU→
25. 1. 2011. god. u centru Atine, u zgradi Pravnog Fakulteta (ul. Solonos), 250 emigranata-radnika je započelo štrajk glađu. Takođe, 50 emigranata-radnika koji štrajkuju glađu u Centru rada u Solunu zahtevaju: bezuslovnu legalizaciju svih emigranata koji žive i rade u Grčkoj.
Od samog početka ovog koordiniranog masovnog štrajka glađu, predstavnici države su izjavili da se ova pomama suočava sa nečuvenom samo-organizovanom društevnom borbom. Ujedinjeni, vladini lakeji, izveštavači udruženih medija i sve vrste fašista zahtevaju evakuisanje štrajkača iz zgrade Pravnog Fakulteta, uz pretnju narušavanjem akademskog azila invazijom represivnih snaga demokratske hunte.
Komunikacioni rat Vladine propagande je nemilosrdan i vulganaran kao i uvek: U trenutku kada 300 boraca emigranata rizikuju svoje živote zarad društeve jednakosti i pravde, za jednaka radnička prava i jednake obaveze, bitange koje su na vlasti pričaju o” demokratskoj legitimaciji” i prete napadom na akademski azil. Oni su ti koji su odgovorni za siromaštvo grčkog naroda, oni su ti koji su poslali okupacionu vojsku u domovine miliona emigranata i izbeglica, oni su ti koji smanjuju penzije i plate i koji su doveli do nezaposlenosti znatnog dela populacije , pri tom osuđujući na bedu i siromaštvo lokalno stanovništvo i emigrante, oni su ti koji praktikuju “zavadi pa vladaj” u sklopu sa nemilosrdnim ”društvenim kanabalizmom”, oni su ti koji grade zid srama, u Evrosu i koji su odgovorni za tiho ubijanje hiljada bližnjih na Jugoistočnoj granici Evropske Unije.
U odlučujućim satima, država Grčka pokušava da manipuliše “javnim mnjenjem” ne bi li ozakonila operaciju protiv 300 štrajkača glađu u vojnom stilu. Stoga, ono šta je sada više nego neophodno jeste maksimalno obelodanjivanje istine, takođe i aktiviranje kontra informacija koje su dostupne međunarodnim društvenim i političkim pokretima, ne bi li sprečili ovo da se desi.
Pozivamo sva društva i grupe, sve mreže i pojedince, da direktno učestvuju na bilo koji način u solidarnoj borbi za odbranu prava emigranata-radnika, njihove bezuslovne legalizacije i otpora protiv monstruoznih mreža i gazda grčke Vlade koji klevetaju njihovu opravdanu borbu i organizuju njeno nasilno suzbijanje.
Borba 300 emigranata koji štrajkuju glađu je naša borba!
Mi smo emigranti i izbeglice širom Grčke. Došli smo ovde progonjeni siromaštvom, nezaposlenošću, ratovima i diktaturama. Zapadne multinacionalne kompanije i njihove političke sluge u našim zemljama, ostavili su nas bez dugog izbora nego da rizikujemo svoje živote više puta, ne bi li došli do vrata Evrope. Zapad koji nas lišava naših rodnih mesta, koji imabolji standard života, je naša jedina nada da i mi živimo kao ljudska bića. Ušli smo u Grčku (legalno ili na neki drugi način) gde radimo ne bi li prehranili sebe i svoju decu. A poniženi smo i živimo u mraku bezakonja, zarad dobrobiti zaposlenih u agencijama države koji divlje ekspolatišu naš rad. Živimo od našeg znoja i sa snom da imamo jednaka prava sa našim kolegama Grcima.
U poslednje vreme, stvari su postale isuviše teške za nas. Plate i penzije su smanjene; sve poskupljuje konstantno; kreira se stav da su emigranti odgovorni, kao da su oni ti koje treba kriviti za mizeriju i divlju ekspolataciju grčkih radnika i manjih preduzetnika. Propaganda fašističkih i rasističkih partija i organizacija postala je glavna tema vladinih razgovora po pitanju emigracije. Masmediji samo ponavljaju njihovu frazeologiju kada gvore o nama. Njihove “ponude” se poklapaju sa vladajućom politikom: zid u Evrosu, brodski vojni kampovi i Evropske vojne snage na Egejskom moru, slamanje i napadanje skvodova u gradovima, masovno deportovanje. Oni pokušavaju da ubede grčku radničku klasu da smo mi ti koji predstavljamo pretnju, da smo mi ti koje treba kriviti za nečuvene napade koje oni sami trpe od strane njihove vlade.
Na ove laži i brutalnosti treba odgovoriti pod hitno a mi emigranti i izbeglice ćemo dati taj odgovor. Mi nastavljamo dalje sa svojim životima da zaustavimo ovu nepravdu koja nam je nanesena. Zahtevamo legalizovanje svih emigranata, jednaka politička i društvena prava i obaveze koje imaju i grčki radnici. Molimo naše kolege radnike Grke, sve koji ispaštaju zbog eksploatacije njihovih napora, da stanu uz nas i da podrže našu borbu da laži, nepravda, fašizam i totalitarizam političke i ekonomske politike ne bi preovladali i u njihovoj domovini. Sve ovo je preovladalo u našim zemljama i prisililo nas na emigraciju ne bi li smo živeli dostojanstveno, mi i naša deca.
Nemamo drugog izbora nego da se naš glas čuje i da bi se naša prava proširila.Nas tri stotine je započelo štrajk glađu u Atini i Solunu, 25.1.2011. Izložili smo sebe riziku, zato što ovo nije pristojan život. Za nas je bolje da umremo ovde nego da i naša deca dožive patnju koju smo mi doživeli.
Hajde da svako naselje bude nedostupno fašistima
