Tag Archives: masovni mediji

Loše vesti iz Meksika: “Paulina”, tvoja smrt je imala mnogo lajkova

tra-la-la-1024x475
Ili: zašto bi sve nas trebalo da zabrinu dezinformacije, u pokušaju da proizvodimo kontrainformacije…

Do sada ozloglašena “facebook.com/Bloque.Anarko.Oriente”  konačno je,  25. januara 2014.,  objavila tekst u kojem kažu da im je žao (ali ko su oni zapravo?) što nas sve moraju obavestiti o grešci koju su napravili objavljivanjem vesti da je Marija Paulina Inefavel Lorandi navodno brutalno ubijena; žao im je što nas obaveštavaju da su od samog početka širili neodgovorno sranje. Ne bismo se zamarali pominjanjem fejsbuk prljavština, međutim, javni nalog “Bloque Anarko Oriente” bio je primarni izvor jezive besmislice o smrti Marije Pauline, smrti koja se nikada nije ni desila.

Nažalost, ova priča se od 21. januara (do današnjeg dana) širila i kontrainformacionim stranicama. Zbog čega tačno su kontrainformaciona čvorišta reprodukovala ovu neproverenu tvrdnju koja je, po njihovim saznanjima, došla direktno sa nekog fejsbuk naloga (čak i oni koji su bili upozoreni da je najverovatnije u pitanju laž, ali bez uspeha)? Zašto se smatralo toliko neophodnim preneti vest o tome da je anarhistkinja silovana i ubijena u Meksiku pre nego se utvrdi da li je ta stravična vest uopšte istinita, čak i bez zainteresovanosti da se na trenutak potrudi i cela priča proveri sa pouzdanim anarhistima koji su aktivni na teritoriji koju kontroliše meksička država, kako bi se izbeglo gubljenje kredibiliteta zbog fejsbuk obmana? Zašto su se fejsbuk tvrdnje nametnule širem toku kontrainformacija? I o čemu su neki od kontrainformacionih sajtova, različiti levičarski mediji i sve vrste blogera razmišljali kada su širili, lažne, “Paulinine” slike? Još od prvog trenutka kada je ova uznemirujuća vest objavljena nekoliko fejsbuk(!) korisnika izrazilo je sumnju u njenu istinitost. U nekoliko navrata je “Bloque Anarko Oriente” ukazivano na činjenicu da je mlada žena sa slike na njihovoj fejsbuk stranici, “drugarica Paulina iz Meksika”, niko drugi do jedna sasvim druga žena iz Čilea koja nema sedmomesečnu bebu već petogodišnje dete… Ko god da je žena na slike, “Bloque Anarko Oriente” je ne samo insistirao na svom lamentiranju bez ikakvih pokušaja da potvrdi vest, odbijajući takođe da prizna kako niko od njih i ne zna nikakvu “Paulinu” lično, već je čak i pozvao na marš 25. januara u Meksiko Sitiju u znak sećanja na “njihovu drugaricu”, da bi tek u poslednjem trenutku povukao svoj poziv i celu izmišljenu priču.

Naravno, sranja se dešavaju…Ali sa praktične strane, apelujemo na sve zainteresovane da odmah uklone sve postove i sklone sliku te žene koja je preeksponirana na internetu kao navodno preminula. Kontrainformacije su oružje; ne pretvarajmo ih u loš vic.

Čile: O hapšenju Tamara Sol Farijas Vergara

Dana 21. januara 20134., anarhistkinja Tamara Sol Farijas Vergara uhapšena je u Santjagu pod optužbom da je istog  dana izvršila oružani napad na obezbeđenje BancoEstado u ogranku banke koji se nalazi na raskrsnici avenije Alameda i ulice La Rehas.

Drugarica je 22. januara izvedena pred sudiju i sprovedena u pretkrivični pritvor pod optužbom za krađu pištolja od ranije pomenutog obezbeđenja i nanošenje teških telesnih povreda. Istraga će biti završena u roku od 60 dana, a drugarici preti zatvorska kazna u rasponu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije.

S obzirom na ozbiljnost situacije i medijsku histeriju pokrenutu protiv Sol ali i njene porodice (psi čuvari Pinočeovog režima su ubili neke članove njene porodice), pozivamo na aktivnu solidarnost sa drugaricom i takođe skrećemo pažnju na neophodnost da se izbegne reprodukovanje propagande neprijatelja, odnosno, štampe, pandura i sudija.

“Pucnji iz pištolja da se opametite; to je taman za vas!”

Anarhistička ćelija za propagandu međunarodne solidarnosti zapaljivim sredstvima

Grčka: Saopštenje kolektiva Indimedija Atina

state-emergency-management

U četvrtak 20. decembra 2012. godine, Nikos Stavrakakis, predsednik POSDEP-a (tzv. Panhelenski savez udruženja univerzitetskih profesora i istraživača) izneo je plačljive izjave o pojavi nasilja unutar grčkih fakulteta zahtevajući od države da počisti sve okupirane prostore na univerzitetima, kao i da se otarasi Indimedije Atina. Ove izjave su date pod izgovorom dva međusobno nepovezana incidenta koja su se desila na Nacionalnom tehničkom fakultetu u Atini (Metosovio) i Univerzitetu Aristotel u Solunu (Aristotelio) i koji, očigledno, nemaju nikakve veze sa administratorskom ekipom kolektiva Indimedija Atina.

Ove izjave su vulgarno reprodukovane putem televizijskog medija masovne obmane društva koji se koristio spektakularnim naslovima poput “terorizam na fakultetima” i izvrtao činjenice. Isti ti mediji svake večeri ulivaju strah u društvo, podanički ližu i podržavaju državu i gazde pomažući tako njihove planove.

Continue reading Grčka: Saopštenje kolektiva Indimedija Atina

Istanbul: Prvi maj 2012. (video/fotke)


http://www.youtube.com/watch?v=dOhvXXp3blY
http://www.youtube.com/watch?v=976C7o2l5GM
http://www.youtube.com/watch?v=7jBWJ1lPPpo
http://www.youtube.com/watch?v=154GJg2QUAg

Continue reading Istanbul: Prvi maj 2012. (video/fotke)

Iraklion, Krit: Antifašistička akcija protiv neonacista

Dolaze sa džepnim noževima, dolaze sa noževima; fašisti polomićemo vam noge i ruke

Saopštenje antifašista povodom incidenta-pokušaja neonacističkih batinaša iz “Zlatne zore” da se pojave na lokalnoj stanici “Kriti TV”

U petak 2. marta, oko 15h, grupa drugova je napala članove Zlatne zore u industrijskom području Irakliona, nakon što su dobili informaciju da se šljam tamo okupio. Još početkom nedelje smo bili svesni njihovog prisustva u gradu. Fašisti su bili na “Kriti TV” zbog govora koji je glavešina kritskog ogranka neonacističke partije trebao da održi. Nakon kraćeg sukoba, nacisti su pobegli i sakrili se u restoran koji se nalazi unutar TV stanice, odakle su nas siledžije gledale kako razbijamo vrata prodavnice u pokušaju da provalimo u zgradu i, takođe, kako uništavamo njihove privatne automobile. Reakcije hitlerovaca su bile pretnje sa bezbedne udaljenosti, dok su telefonom pozivali pandure i  postavljali predmete kako bi blokirali vrata.

Pokušaj pojavljivanja zlatnozoraša u prostorijama “Kriti TV” je usledio nakon njihovog provokativnog prisustva u selu Vianos, pre oko dve nedelje, kada su članovi ove legalne – kako oni tvrde – partije napali imigranta i pretili mu pištoljem.

Nakon ovog poslednjeg incidenta, moramo da pojasnimo

/fašistima:
Kao što ste mogli shvatiti i u junu, vaše javno ili ne-javno prisustvo u Iraklionu neće biti tolerisano, ni sada, niti bilo kada. Dobićete odgovarajući odgovor na svaki pokušaj da stupite nogom u ovaj grad.

/masovnim medijima uopšte, a posebno “Kriti TV”

Dajući glas Hitlerovim potomcima – i tako ih priznajući kao još jedan, iako ekstreman, ali moralno legitiman politički koncept – automatski ste nagradili fašizam. Od sada, svako preuzima odgovornost za svoje poteze. Od sada, svako preuzima odgovornost  za svoje poteze.

/zajednici Iraklion

Kako živimo u eri  u kojoj će sve vrste cveća cvetati  i zbog toga što neko krije otrovno trnje,  proterivanje čak i pojedinačnih fašista iz škola, igrališta i naselja stvar je svih onih koji ne dele Hitlerove vizije za čovečanstvo.

Glavnu odgovornost za činjenicu da rat protiv fašizma traje toliko dugo snose oni koji fašizmu povremeno nude mir.

Antifašisti iz Irakliona

izvor

Zatvor zvani Honduras

U večernjim satima u utorak, 14. februara, u gradu Komajagva izgoreo je kazneno-popravni zavod, uz fatalne posledice za više od 355 ugljenisanih zatvorenika. Ovo je treći put za manje od deset godina da zastrašujući požari odnose živote na stotine zatvorenika; mnogi od njih su bili zatočeni bez ikakvih presuda ili su jednostavno dovedeni pred vlasti jer su bili tetovirani.

Požari u zatvorima koji se nalaze u gradovima Ceiba i San Pedro Sula, tokom mandata nacionaliste Rikarda Madura, nisu poslužili kao lekcija o čudnom upravljanju pravosuđem i zatvorima u Hondurasu. Još jednom se istorija ponavlja, ali je sada još sumornija, sa izjavama navodnih begunaca koje su procurele, koji su pričali o planiranom bekstvu u dosluhu sa zatvorskim vlastima, i indicijama suseda zatvorskih farmi, koji su osetili snažan miris benzina koji je dolazio iz zatvorskog objekta. Nasilje u kome se zemlja našla nije bez podloge. Male elite moćnika su saučesnici u sekvestraciji Hondurasa, jasno uz uobičajenu podršku stranih zemalja čiji se interesi vrte oko pljačke takozvanih prirodnih i ljudskih resursa.

Državni udar iz 2009. je poslužio kao katalizator za poniženja koje je pretrpeo narod Hondurasa. Nažalost, izbori nametnuti od strane američke imperije i nekih zemalja EU su legitimizovali pučiste i naslednike režima koji su poslužili procesu defenestracije demokratije.

Postojeće truljenje u organima državne bezbednosti, krađa arsenala oružja, trgovina oružjem iz SAD, militarizacija narko kartela, nekontrolisane bande (“maras”, deca neoliberalizma) deo su ovog koktela nasilja koji uništava ljude u Hondurasu.

Ukoliko bi glasine o umešanosti zatvorskih vlasti u izazivanju ove nesreće bile potvrđene (pored gnusnog nemara nedopuštanja vatrogascima da uđu na lice mesta i neotključavanja zatvorskih ćelija), događaji u Komajagvi će dokazati masakr sa predumišljajem, kamenujući tako već preminuli pravosudni sistem ove banana republike.

Čitava zemlja je u potpunosti skrhana ovim masakrom. U međuvremenu, sadašnja administracija ne skida svoj večiti osmeh, i pripovedačkim stilom Džordža Orvela i njegovog ministarstva istine, namerava da prikrije honduras (šp. dubine) u koje smo uronjeni, u oblastima ljudskih prava i ekonomske krize koji utiču na zemlju.

U ovoj zemlji smo svi zatočenici male grupe manijaka od kojih su neki specijalizovani za represije, a drugi za zastrašivanje. Politička laboratorija koja je postala takozvani trougao smrti (Gvatemala, El Salvador i Honduras) je pomogla američkoj imperiji da stvori ratnu zonu, u kojoj se nesigurnost koristi za medijske dezinformacije kako bi se ljudima usadila u glavu navodna potreba za tiranskom vladom koja bi iskorenila nasilje.

Takav primer je izabrani predsednik Gvatemale, Oto Perez, koji je poznatiji kao krvnik naroda Iksil. Gubitak istorijskog sećanja ljudi je ozbiljan pokazatelj nemogućnosti da rešimo naše probleme i toga kako su neke frakcije na korak od zahteva za stranom intervencijom.

Nasilje koje traje nije bez podloge već je deo scenarija dobro pripremljenog i dirigovanog sa velikih udaljenosti, i makabričnim ciljem potpaljivanja požara u Hondurasu i produžavanjem dominacije.

La Ceiba, Atlántida, 20. februar 2012.
Organización Fraternal Negra Hondureña, OFRANEH

Izvori: 1, 2