Dana 1. aprila anarhisti i anarhistkinje su ušli u dvorište grčkog parlamenta, bacali letke, uzvikivali slogane i razvili transparent na kome je pisalo: “Solidarnost sa štrajkačima glađu – Trenutno ispunjenje njihovih zahteva – Anarhistička grupa Rubikon”.
Jedinice za razbijanje demonstracija su privele drugove i drugarice, a potom ih odvele u sedište atinske policije odakle su nakon nekoliko sati pušteni.
Dana 1. aprila, oko 50 drugova i drugarica okupiralo je kancelarije partije Siriza u gradu Patrasu, u znak solidarnosti sa štrajkačima i štrajkačicama glađu u grčkim zatvorima.
“Solidarnost sa utamničenim borcima u štrajku glađu od 2/3”
Transparent sa leve strane: “Borba unutar i van zatvora protiv države i kapitala – Solidarnost za utamničenim borcima koji se u štrajku glađu nalaze od 2/3”
Transparent sa desne strane (na grčkom i španskom jeziku): “Solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama u Španiji koji su privedeni tokom “Operacije Pinjata (Operation Piñata)”.
Drugovi i drugarice iz novog skvota “111” u Solunu postavili su transparent (31.3.2015.) u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu u grčkim zatvorima:
“Vaša demokratija zaudara na utamničenje (A) Pobeda za borbu zatvorenika, u štrajku glađu od 2.3.”
Dana 17. marta 2015., anarhisti i anarhistkinje su okupirali višespratnu zgradu, neiskorišćenu gotovo četiri decenije, koja se nalazi na putu Egnatija (gr. Εγνατία) broj 111. Ovaj skvot koji se nalazi u centru grada nije stambeni skvot već infrastruktura kontra-informacija i otpora.
Na transparentu piše: “Trenutno puštanje rodbine ZVĆ – Pobeda za sve štrajkače glađu – Dostojanstvo ili smrt”
U kontekstu akcija solidarnosti sa kolegama zatvorenicima u štrajku glađu okačili smo transparent u A krilu muškog zatvora Koridalos.
Trenutno puštanje rodbine članova ZVĆ
Dana 31. marta 2015., sudsko veće je dozvolilo puštanje Atine Cakalu, majke braće Cakalos, pod restriktivnim uslovima: kauciju od 10,000 evra, obavezu javljanja u policijsku stanicu tri puta mesečno, zabranu izlaska iz zemlje, kao i zabranu napuštanja Salamine (ostrvo Salamis), što znači da, ukoliko njeni sinovi prežive štrajk glađu, ona više neće moći da ih posećuje u zatvoru.
Međutim, sudsko veće je odbacilo zahtev za uslovno puštanje žene Gerasimosa Cakalosa.
U isto vreme, članovi Zavere vatrenih ćelija – od kojih je osmoro trenutno hospitalizovano u kritičnom stanju – zajedno sa anarhistkinjom, zatvorenicom, Angeliki Spiropulu, ušli su u 30 dan štrajka glađu (od 2. marta). Ranije tokom današnjeg dana (31.3), drug Mihalis Nikolopulos član ZVĆ našao se u stanju mogućeg srčanog zastoja.
ŠTRAJK GLAĐU NIKOSA MAZIOTISA, ČLANA REVOLUCIONARNE BORBE, U KONTEKSTU BORBENE MOBILIZACIJE POLITIČKIH ZATVORENIKA
U proteklih 15 godina i pogotovo nakon pokretanja rata protiv “terorizma”, kapitalistički sistem širom sveta postaje sve totalitarniji kako bi nametnuo diktaturu tržišta, interese nadnacionalne finansijske elite koja je nastala iz globalizacije sistema nakon okončanja bipolarizma. U tom kontekstu, represija, ojačavanje zakonodavnog i kaznenog arsenala država u tom novom globalizovanom okruženju protiv političkih neprijatelja novog poretka i naročito protiv pretnje oružane revolucionarne akcije, od velikog je značaja i primenjuje se zbog reprodukcije sistema, naročito u poslednjih nekoliko godina od izbijanja globalne finansijske krize.
Grčka država, koja je u potpunosti integrisana u nadnacionalni kapital, usvojila je neoliberalne reforme diktirane od strane Evropske unije i nadgradila svoj zakonodavni i kazneni arsenal u skladu sa zahtevima međunarodnog “rata protiv terorizma”. Tako je 2001. godine država usvojila prvi “anti-teroristički” zakon, član 187 krivičnog zakona (kriminalna organizacija), godine 2004. usvojila je drugi “anti-teroristički” zakon, član 187a (teroristička organizacija), godine 2009. ubrzo nakon ustanka iz decembra 2008., usvojila je zakon protiv kapuljača (zakon koji kriminalizuje prikrivanje lica na demonstracijama), a 2010. je modifikovala član 187a učinivši ga još represivnijim. U 2012., po nalogu državnog tužioca, ustanovljeno je korišćenje nasilnih sredstava pri uzimanju DNK uzoraka od osumnjičenih i, konačno, tokom leta 2014., kao logična posledica njene represivne politike, usvojila je zakon o uspostavljanju zatvora maksimalne bezbednosti tipa C za političke zatvorenike.
Ova postepena nadgradnja represivnog napada države u proteklih nekoliko godina intenzivirana je u vezi sa neoliberalnim reformama nametnutim od strane grčke vlade. Međutim, taj napad je dostigao vrhunac nakon izbijanja globalne finansijske krize, nakon ustanka iz decembra 2008. i podvrgavanja zemlje autoritetu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije (EK) potpisivanjem prvog memoranduma u 2010.
U tim uslovima – u kojima je establišment izgubio društveni konsenzus koji je uživao pre krize usled brutalnih mera pokrenutih u proteklih šest godina – represija i “anti-teroristička” legislativa čine temelje i preduslove perpetuiranja sistema.
Zbog delegitimizacije establišmenta u očima društvene većine zbog najveće društvene pljačke koja je nad društvom ikada izvršena, gde glad, siromaštvo i beda muče ljude, sa hiljadama smrtnih slučajeva zbog samoubistava, bolesti, nedostatka osnovnih potrepština, sa hiljadama beskućnika i onih koji jedu iz kontejnera ili zavise od narodnih kuhinja kako bi preživeli – sve to stvara odgovarajuće uslove sa izgledima za revoluciju i zbacivanje režima odgovornog za krizu i svu patnju nastalu zbog nje.
Sirizino preuzimanje vlasti i upravljanje kapitalističkom krizom nakon izbora od 25. januara 2015. suštinski ne menja ništa. Uprkos predizbornim obećanjima o ukidanju memoranduma i kresanju duga, politika koju Sirizina vlada sledi ne razlikuje se od politike prethodnih vlada. To je očigledno iz činjenice da je zahtevala produženje postojećeg programa spašavanja (eng. bailout), bez obzira na spinove preimenovanja memoranduma ili trojke MMF/EK/ECB u “institucije”. Činjenica je da je Sirizina vlada prihvatila i memorandum i dug i da će potpisati novi memorandum – program spašavanja nakon produženja postojećeg sa svim što uz njega ide.
Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenih u zatvoru tipa C, verujem da samo put subverzije i oružane narodne i socijalne revolucije predstavlja put za izlazak iz krize i da može preokrenuti memorandum, sporazume o kreditiranju i izbrisati dug. Kao član Revolucionarne borbe i kao politički zatvorenik u zatvoru tipa C, u kontekstu borbene mobilizacije političkih zatvorenika i zatvorenica protiv specijalne “anti-terorističke” legislative, specijalnih sudova i specijalnih zatvora, učestvujem u štrajku glađu od 2. marta, zahtevajući:
1) Ukidanje prvog “anti-terorističkog” zakona iz 2001., člana 187 (kriminalna organizacija)
2) Ukidanje drugog “anti-terorističkog” zakona iz 2004., član 187a (teroristička organizacija)
3) Ukidanje zakona o kapuljačama
4) Ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5) Puštanje osuđenog člana 17N Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga
Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor tipa C, Domokos
U poslednjoj nedelji februara grupa ljudi je oborila gotovo polovinu od 400 Heras ograda koje su tek bile postavljene sa ciljem da okruže mesto gradnje budućeg maksi-zatvora* u Harenu. Preliminarna faza radova, ograda koja zatvara prostor, već je stvorila ukus militarizacije i devastacije prouzrokovane izgradnjom zatvora. Iako je dobra vest to što je teren oslobođen ovih podmuklih ograda, takođe znamo da je to samo početak i da će graditelji maksi-zatvora nastaviti svoj maliciozni rad. Osim ukoliko se, naravno, ne suoče sa otporom koji neprestano podmeće klipove radovima.
Izveštaj o akciji je objavljen u četvrtom broju biltena protiv maksi-zatvora i sveta koji ide sa njim, Ricochets
[* nap. prev. maksi-zatvor, zatvorski kompleks maksimalne bezbednosti]
(saopštenje koje sledi objavljeno je 12. marta 2015. )
Dana 3. marta “pravda” je odlučila da u pretkrivični pritvor pošalje majku drugova Hristosa i Gerasimosa Cakalosa, kao i Gerasimosovu devojku, pod optužbom za pridruživanje i učešće u terorističkoj organizaciji.
Iza očigledne besmislenosti optužbe skriva se morbidna osvetoljubivost anti-terorističke jedinice i sudskih vlasti koji žele da emocionalno ucene dvojicu drugova, ali i sve nas. To nije samo osveta koja preti da postane neizmerljiva, već i pokušaj da anuliraju naše samo biće. U suštini, oni od nas zahtevaju bezuslovnu predaju, tiho primirje i oproštaj sa dostojanstvom, inače će se u zatvorima demokratije uvek naći neke “gostoljubive” ćelije za našu rodbinu.
Nećemo im učiniti uslugu. Rat protiv vlasti je postojano iskovan u nama i poput krvi teče našim venama. Neprijateljima slobode, sudijama i pandurima, nećemo predati niti ćemo se povući i za jedan jedini milimetar.
Suočavamo se sa najvulgarnijom emotivnom opsadom. Sudska mafija je naše voljene – koji nemaju nikakve političke srodnosti sa nama, već samo biološku i emotivnu – kidnapovala i drži ih kao taoce. U ovom konkretnom slučaju, sveštenstvo pravde poništava čak i apsurdnost sopstvenih zvaničnih pravila pošto, po pitanju mere pretkrivičnog pritvora, njihov “sveti” zakon predviđa da će se “pretkrivični pritvor primenjivati samo u slučajevima kada postoji sumnja da će okrivljeni pobeći ili počiniti slična dela”.
Ko, čak i među našim neprijateljima, zaista smatra da za našu rodbinu postoji “sumnja da će pobeći” ili “počiniti slična dela” – dela koja zapravo nisu ni počinili? Očigledno niko…
Ova priča o trenutnim pojavama nije samo delić nečije lične istorije ili emocionalno nabijena digresija od iskustava proživljenih u Zaveri vatrenih ćelija.
Naprotiv, ove pojave su deo opšte represivne strategije koju koordinišu arhijereji sudija, pandura i novinara.
Na prva vrata su zakucali još u zoru…
U subotu je obelodanjena policijska operacija pod kodnim nazivom “Mlekar” (gr. Γαλατάς), kako bi se ušlo u trag begunki – članici Revolucionarne Borbe, Poli Rupi (gr. Πόλας Ρούπα), dok je štampa izveštavala o mogućem pretresu roditeljskog doma člana Revolucionarne borbe, Nikosa Maziotisa. Takođe, istog dana, policija i javni tužilac su, nakon “anonimnog telefonskog poziva o postojanju oružja i eksploziva”, upadali i vršili pretrese domova anarhista.
Iako je epilog pretresa, u zvaničnim tariguzima, bio sveden na tri reči “ništa nije pronađeno”, našli smo se, zapravo, u predvorju policijskog i pravosudnog despotizma.
Unutar tog polja konfuzije, u kojem se mešaju tuga i bes, paralelno sa našim štrajkom za oslobođanje naše rodbine, odvija se štrajk glađu protiv zatvora tipa C, teror-zakona (gr. τρομονόμο), zakona 187, zakona o kapuljačama, fašističke policijske manipulacije uzimanja DNK, kao i za oslobođanje Savasa Ksirosa. Taj štrajk je odavno organizovan i najavljen i ima našu punu političku saglasnost. Na naš štrajk glađu smo se odlučili na prečac, kao refleks na zarobljeništvo koje je nametnuto našoj rodbini.
Ova dva štrajka glađu su, međutim, direkno povezana jer se susreću i međusobno dopunjuju. Konkretno, štrajk glađu za oslobođenje naše rodbine predstavlja materijalnu i fizičku posledicu sprovođenja teror-zakona čije je ukidanje postavljeno kao zahtev drugog štrajka glađu političkih zatvorenika.
U našem konkretnom slučaju izneli smo puštanje rodbine kao kulminirajući i lični referentni okvir jer se pretnja stalne nadogradnje teror-zakona pretvorila iz slike budućnosti u današnju fašističku stvarnost koja nama bliske osobe drži zarobljenim.
Zbog toga nema srednjeg puta. Ili će naša rodbina biti puštena iz zatvora ili će biti prvih mrtvih štrajkača glađu u Evropi za poslednjih 40 godna, sa levičarskom vladom u pozadini.
Još jednom želimo da razjasnimo da ne tražimo ništa za sebe. Mi smo preuzeli punu političku odgovornost za celokupan plan našeg bekstva iz zatvora Koridalos, javno smo izneli samokritiku naših “propusta” i bez kajanja održavamo našu volju za slobodom i anarhijom koje će doći samo kroz naše sopstvene ruke, a ne pasivnim čekanjem na zakone.
Ono što zahtevamo jeste oslobađanje naše rodbine koju je vlast kidnapovala.
Bilo bi to emocionalno i samoubistvo savesti ukoliko bismo pokušali da naše političke osobine prelijemo na ovaj slučaj. Koliko god da mrzimo logiku viktimizacije, bili bismo slepi da ne prepoznamo da su, u ovom slučaju, naše rođake žrtveni jarci – trofeji tužilaštva zbog naših izbora.
Zbog toga, kada govorimo o našoj rodbini, ne oslobađamo u potpunosti grubost naših reči jer nemamo nameru da igramo političke igre na leđima naših ljudi. Štaviše, ni njihova pravna odbrana nema bilo kakve veze sa Zaverom vatrenih ćelija. Uvek ćemo biti uz njih, kao što su i one stajale uz nas, bez ukrštanja naših političkih izbora.
Jedina sigurna stvar jeste da grubost i apsolutnost sopstvenih izbora čuvamo odlukom o štrajku glađu do smrti. Nastavljamo dalje sa sigurnošću i spremnošću onih koji rizikuju sve za trijumf nepokorenog i slobodnog života.
Možda će biti potrebna naša krv da bi sloboda proklijala. Ali, tako je kako je…
Umiremo onako kako smo izabrali da živimo, dostojanstveno ne kapitulirajući ni pred smrću.
Jer, istinska sloboda postoji samo u borbi za slobodu.
NIKADA NE ZABORAVLJAMO – NIKADA NE OPRAŠTAMO
ŠTRAJK GLAĐU DO SMRTI ZA PUŠTANJE NAŠE RODBINE
SOLIDARNOST I POBEDA ZA BORBE SVIH ŠTRAJKAČA GLAĐU
1. Za ukidanje anti-terorističkog zakona A’ (član 187)
2. Za ukidanje anti-terorističkog zakona B’ (član 187a)
3. Za ukidanje zakona o kapuljačama
4. Za ukidanje zakona o zatvorima tipa C
5. Za oslobađanje Savasa Ksirosa iz medicinskih razloga
6. Za ukidanje odredbe o prisilnom uzimanju DNK (i generalno, policijske manipulacije pravljenja krivaca kroz DNK)
Zavera vatrenih ćelija – FAI/IRF
Ćelija utamničenih članova
Dana, 27. marta 2015., Dimitris Kufodinas (57), obustavio je štrajk glađu nakon što je Ministarstvo pravde iznelo na javnu raspravu zakon o reformi zatvora.
Međutim, predlog zakona još nije podnet u parlamentu niti je upućen na glasanje. Stoga, Kostas Gurnas (34), nastavlja štrajk glađu čekajući na dalji razvoj dešavanja po pitanju sadržaja i usvajanja zakona.
Oba zatvorenika ostaju u bolnici u Lamiji ispred koje su se, u znak solidarnosti, okupili lokalni anarhisti i anarhistkinje (pogledaj video) i poslali snagu drugu Kostasu Gurnasu, koji se u štrajku glađu nalazi od 2. marta 2015., a Dimitrisu Kufodinasu poželeli brz oporavak.
(Tekst zajedničkog saopštenja Kufodinasa i Gurnasa o štrajku glađu, objavljenog 2. marta 2015., možeš pročitati ovde)
Dana 27. marta, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Argiris Dalios – učesnik Mreže utamničenih boraca – hitno je prebačke iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Utamničeni anarhisti, članovi Mreže utamničenih boraca (gr. skr. DAK) Antonis Stambulos, Tasos Teofilu, Jorgos Karajanidis, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, članovi “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis i Kostas Gurnas, član “17. novembra” (17N) Dimitris Kufodinas, nekoliko političkih zatvorenika poreklom iz Turske i zatvorenici Jorgos Sofijanidis i Muhamed-Said Elcibah, trenutno se nalaze u štrajku glađu, boreći se protiv pravnog i represivnog “stanja izuzetka” (engl. state of exception) kojeg je grčka država uspostavila još početkom 2000. godine.
Dana 2. marta 2015., zajedno sa drugovima i drugaricama izvan zatvorskih zidina, započeli smo borbu za ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C, ukidanje antiterorističke legislative, ukidanje zakona o kapuljačama, fundamentalnu promenu u procesu uzimanja i identifikovanja DNK dokaza, kao i puštanje pacijenta sa politraumom, člana 17N, Savasa Ksirosa.
Naša borba za ispunjenje ovih zahteva jee borba protiv same srži vanrednog stanja. To je borba protiv same srži novog totalitarizma koji je u poslednjih 15 godina uspostavljen kako u Grčkoj tako i širom sveta.
Svesni činjenice da neksus između planova dominacije prevazilazi uske geografske granice država, pozivamo sve drugove i drugarice širom sveta da podrže našu borbu.
Pozivamo sve drugove i drugarice da 1. aprila izvode akcije solidarnosti i tako pošalju poruku revolucionarnog jedinstva.
POBEDA ZA BORBU ŠTRAJKAČA GLAĐU
TRENUTNO ISPUNJENJE SVIH ZAHTEVA
ZA UKIDANJE DRŽAVE I KAPITALIZMA
Dana 23. marta 2015., anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (gr. skr. DAK), pridružio se štrajku glađu.
On je poslednji učesnik Mreže koji će se pridružiti štrajku glađu; utamničeni drugovi Rami Sirjanos i Spiros Stratulis ne mogu učestvovati u štrajku jer se još nisu u potpunosti oporavili od prošlogodišnjeg višednevnog štrajka glađu.
Dana 25. marta 2015. obelodanjeno je da se socijalni zatvorenik Jorgos Inglesis (gr. Γιώργος Ιγγλέσης), nalazi u štrajku glađu od 3. marta 2015. godine u znak podrške svim zahtevima političkih zatvorenika koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta. Koliko je poznato ljudima koji ga podržavaju, Jorgos je izgubio 12 kilograma, ima vrtoglavicu i nisku temperaturu. Zatvorska uprava je juče, 24. marta, pokušala da ga premesti u bolnicu, ali je on to odbio nakon čega je “upozoren” da će ga, ukoliko ne prekine štrajk glađu, prisilno nahraniti na osnovu odluke tužioca.
Sledi otvoreno pismo ovog zatvorenika iz zatvora u Tirintu.
Zovem se Jorgos Inglesis, imam 35 godina i drže me u seoskom zatvoru (zatvorenog tipa) u Tirintu, osuđenog na sedam godina zbog krađe.
Iako se računam u zatvorenike opšteg krivičnog zakona, godinama sam podržavao anarhističke ideje i dela, tako da me borba koju su pokrenuli desetina političkih zatvorenika i zatvorenica od 2. marta, nije mogla ostaviti ravnodušnim ili po strani. Ovim putem obaveštavam da od 3. marta i ja učestvujem u štrajku glađu u znak podrške svim zahtevima političkih zatvorenika:
Ukidanje zakona 187 i 187a (teror-zakon, gr. τρομονόμων), ukidanje otežavajućih okolnosti koje se odnose na dela počinjena sa sakrivenim fizičkim karakteristikama (“zakon o kapuljačama”), ukidanje zatvora tipa C, trenutno puštanje Savasa Ksirosa kako bi mu se omogućilo da primi potrebnu medicinsku pomoć, ukidanje prisilnog uzimanja uzoraka DNK, pristup DNK uzorcima za analizu od strane biologa stručnog svedoka kome optuženi veruje, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materija od više od dva lica, trenutno puštanje rodbine članova ZVĆ.
Ne molimo, ne klečimo, zahtevamo i pobeđujemo.
Snage svim štrajkačima i štrajkačicama glađu.
Jorgos Inglesis
seoski zatvor u Tirintu
Dana 24. marta 2014., Haris Hadžimihelakis, Jorgos Polidoros, Gerasimos Cakalos i Olga Ikonomidu, članovi Zavere vatrenih ćelija, prebačeni su u bolnice, izvan zatvora Koridalos, sa jakim prisustvom policije.
Ovog popodneva, 25. marta 2015., još dva člana ZVĆ, Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos, prebačena su u bolnicu izvan zatvora.
Trenutno je hospitalizovano ukupno osam zatvorenika ZVĆ, koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta:
Panajotis Argiru, koji se nalazi u kritičnom stanju, u bolnici Atikon
Teofilos Mavropulos, koji se nalazi u kritičnom stanju, u Opštoj državnoj bolnici Nikaja
Haris Hadžimihelakis u bolnici Genimatas
Gerasimos Cakalos i Jorgos Polidoros u bolnici u Pireju (gr. Τζάνειο)
Olga Ikonomidu u bolnici Sotirija
Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos u bolnici Evangelismos
Prema izjavi druga Panajotisa Argirua, čije su reči nedavno emitovane i na okupiranoj radio stanici “105.5FM Sto Kokkino” u Atini, jedanaest štrajkača glađu – članovi ZVĆ zajedno sa anarhistkinjom-zatvorenicom Angeliki Spiropulu – sada čeka na odluku nadležnog sudskog veća o zahtevu za puštanje majke braće Cakalos i žene Gerasimosa Cakalosa.
25. mart 2015. oko 13h po lokalnom vremenu
Još jedan zatvorenik u Domokosu ubijen u rukama države
Zatvorenik pakistanskog porekla koji je utamničen u zatvoru tipa C Domokos zahtevao je da bude prebačen u bolnicu, ali je umesto toga odveden iz krila E2 i smešten u disciplinsku izolaciju. Prema izveštajima, on je u toj ćeliji izvršio samoubistvo.
To je drugo državno ubistvo u zatvoru Domokos otkako je partija Siriza preuzela vlast, a Nikos Paraskevopulos postavljen za ministra pravde. (Zbog lekarskog nemara 3. februara 2015. u Domokosu je umro zatvorenik)
Trenutno, u krilu E1 zatvora tipa C, u kojem su zatočeni drugovi Nikos Maziotis (u štrajku glađu od 2. marta), Janis Naksakis i Hristos Rodopulos, vlada tenzija. Zatvorenici su poskidali kamere i generalno prouzrokovali veliku štetu u E1 krilu zatvora maksimalne bezbednosti Domokos.
Skupština solidarnosti sa političkim zatvorenicima i utamničenim i gonjenim borcima
Kraći video zapis sa demonstracija solidarnosti sa štrajkačima i štrajkačicama glađu koje su 24. marta 2015. održane u Zografu, jednom od velikih predgrađa Atine.
Juče, 23. marta 2015., Kostas Gurnas, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štraju glađu (osuđeni član “Revolucionarne borbe”), premešten je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji u kojoj vladaju neopisivo užasni uslovi, zatvorenici se smeštaju u izolacione sobe-ćelije, a komunikacija sa njima postaje teška, ako ne i nemoguća.
U kratkom telefonskom razgovoru neposredno pre nego što je premešten, drug je rekao: “Ministarstvo pravde nas nagovara da prekinemo štrajk glađu i da se oslonimo na njih… Koliko su “pouzdani” kao deo ove vlade vidljivo je svakog dana kroz cepanje Memoranduma i zakona o implementaciji, ukidanje jedinstvenog poreza na imovinu (ENFIA) i zahteve za otpisivanjem velikog dela duga… Oslanjam se samo na borbu. Nastavljam štrajk glađu.”
Danas [21.3.2015] smo u Kadikoju (tur. Kadıköy) marširali u znak solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama u grčkim zatvorima koji se od 2. marta 2015. nalaze u štrajku glađu i koji gladuju do smrti. Tokom marša smo uzvikivali sledeće slogane: “Uništimo zatvore, sloboda zatvorenicima”, “Sistem ropstva kroz nadnicu okončaće se anarhijom”, “Pozdravi drugovima i drugaricama koji se bore i koji su pali”, “Ustanak, revolucija, anarhija”. Ova akcija je završena mirno, ali ukoliko se nešto desi našim drugovima i drugaricama ulice ćemo pretvoriti u pakao.
Živela Anarhija
Gölgesizler [“ljudi bez senke”]
Izvor: Sosyal Savaş!
Do danas, 23. marta 2015., na desetine političkih zatvorenika/ca stupilo je u štrajk glađu (većina njih od 2. marta 2015.), zahtevajući: ukidanje specijalne “anti-terorističke” legislative, a posebno članova 187a (teroristička organizacija) i 187 (kriminalna organizacija), ukidanje specijalnog represivnog zakona (zakon o kapuljačama), ukidanje zatvora tipa C koji kompletiraju “stanje izuzetka” (engl. state of exception) za političke zatvorenike/ce, ograničavanje upotrebe i obrade DNK kao sredstva dokaza, trenutno puštanje iz zatvora Savasa Ksirosa kojeg država već 13 godina sistematski istrebljuje iako je reč osobi sa 98% invaliditeta, kao i trenutno puštanje srodnika/ca članova Zavere vatrenih ćelija.
Mi – grupa drugova i drugarica iz anarhističkog prostora – koji se solidarišemo i podržavamo zahteve štrajkača/ica glađu, okupirali smo radio stanicu Kokino 105,5 (gr. Κόκκινο, crveno) u Atini. Odlučili smo se da ovu radio stanicu okupiramo iz očiglednog razloga: to je režimska radio stanica, a trenutno i vladina, ili jednostavno rečeno – to je megafon koalicije Siriza – Nezavisni Grci.
Radio stanica “105.5 FM Sto Kokkino”, kao i ogromna većina medijskog ološa, iskrivljuje kako opšti kontekst borbe koju vode štrajkači/ice glađu, tako i akcije solidarnosti sa njima. Ova okupacija predstavlja akciju koja proizilazi iz šireg pokreta solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama koji vode borbu koja se tiče svih nas.
Mi koji smo okupirali “105.5 FM Sto Kokkino” preuzimamo ovo sredstvo u svoje ruke i kontra-informacije pretvaramo u oružje! Ova akcija je deo šireg polimorfnog pokreta solidarnosti sa političkim zatvorenicima/ama koji štrajkuju glađu.
Pobeda borbi štrajkača/ica glađu!
Do rušenja svih zatvora!
Okupacija “105.5 FM Sto Kokkino”
Originalni tekst na grčkom jeziku: Athens IMC (23. mart 2015.)
Drugovi i drugarice još od jutros emituju program uživo uz prenošenje najnovijih informacija i tekstova štrajkača i štrajkačica glađu.
Anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Fivos Harisis, učesnik Mreže utamničenih boraca, izgubio je 12.8% svoje telesne težine. On je, prema izveštajima, 20. marta 2105. prebačen u bolnicu izvan zatvora pod jakim policijskim prisustvom gde su lekari insistirali da ga pregledaju sa lisicama na rukama. Kada je drug odbio da primi infuziju, vraćen je u zatvor Koridalos. Ipak, nakon što se onesvestio 21.3.2015. ponovo je primljen u drugu bolnicu.
Štrajkač glađu Dimitris Kufodinas (osuđeni član 17N), prebačen je 21. marta 2015. iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji gde ga drže u sobi-ćeliji bez prozora. Pored bednih uslova, postaje teško, ako ne i nemoguće, da solidarni/e komuniciraju sa ma kojim zatvorenikom koji bi eventualno bio premešten u tu bolnicu.
U podne, 14. marta 2015., tokom šetnje zatvorenika u zatvorskom dvorištu (15-17h), oko 70 drugova i drugarica iz Volosa, Kardice, Lamije, Larise i Trikale izvelo je akciju kod zatvora Domokos (fotografije ovde)
U Atini je u isto vreme održan moto-protest solidarnosti (video ovde) do zatvora Koridalos gde je održan i skup oko 300 drugova i drugarica solidarnih sa štrajkačima glađu.
Panajotis Argiru, utamničeni član ZVĆ koji se nalazi u štrajku glađu (a koji se pre dve godine oporavio od ozbiljne povrede glave), pao je u nesvest 17. marta 2015. nakon čega je prebačen u bolnicu izvan zatvora Koridalos. On je nakon toga vraćen u zatvor, da bi ubrzo još jednom bio prebačen u bolnicu zbog veoma niskog nivoa šećera u krvi.
Dana 18. marta, štrajkač glađu Jorgos Polidoros, član ZVĆ, takođe je poslat u bolnicu radi testiranja. Drug je kasnije prebačen nazad u zatvor.
Dana 19. marta, još jedan utamničeni član ZVĆ u štrajku glađu, Teofilos Mavropulos, hospitalizovan je izvan zatvora zbog teške vrtoglavice, te abdominalnih i bubrežnih bolova.
Već dva meseca, nakon otkrivanja plana za bekstvo članova/ica Zavere vatrenih ćelija, pokrenut je lov na veštice u svim pravcima. Međutim, otkako sam uhapšena i nakon toga, stvari su izmakle kontroli, sa kerovima iz protiv-terorističke jedinice koji su prešli sve granice. Očigledno, konstantno i nepokajničko delovanje nekih ljudi, koji tvrdoglavo odbijaju da prihvate autoritet tamničara koji ih svake noći zaključavaju u beton, razbesnelo je sve one koji ne mogu da razumeju šta znači živeti ponosno i dostojanstveno. Oni se neće zadovoljiti onima koji su otvoreno stali protiv njih već, sada, za metu uzimaju one koji/e su, uprkos činjenici da sa nama nemaju nikakv politički odnos i vezu, odlučili/e da ne napuštaju svoje ljude, niti da okrenu leđa progonjenima. Ipak, koliko god prljavo da igraju ne mogu nas naterati da odstupimo. Na svaki njihov udarac, odgovorićemo napadački i uvek uzdignute glave. Neaktivnost i pasivnost nisu naše osobine. Zato, od 2.3.2015., učestvujem u štrajku glađu, zajedno sa drugovima iz Zavere vatrenih ćelija – zatvorska ćelija, zahtevajući trenutno puštanje majke Hristosa i Gerasimosa Cakalosa, kao i Gerasimosove devojke. Odlučni smo da idemo do kraja.
“Ni korak nazad!”
P.S. Trebalo bi reći mnogo više; ipak, važno je biti u stanju i razdvojiti okolnosti, a ono što je sada bitno jeste trenutno puštanje onih koji nemaju nikakve veze sa slučajem. Sve ostalo može da čeka. Sve što mogu da kažem za sada jeste da ovo nije početak, a definitivno nije ni kraj priče, već je reč o putu, i tu leži lepota.
TRENUTNO PUŠTANJE RODBINE ČLANOVA ZAVERE VATRENIH ĆELIJA
PODRŠKA BORBI SVIH ŠTRAJKAČA/ICA GLAĐU
1. Za ukidanje antiterorističkog zakona A’ (član 187)
2. Za ukidanje antiterorističkog zakona B’ (član 187A)
3. Ukidanje zakona o kapuljačama
4. Ukidanje zatvora tipa C
5. Oslobađanje Savasa Ksirosa iz medicinskih razloga
6. Ukidanje odrebe o prisilnom uzimanju DNK (i generalno, policijske manipulacije kontruisanjem krivice kroz uzorke DNK)
U utorak uveče, 17. marta 2015., u centru Atine održane su demonstracije solidarnosti sa štrajkačima/cama glađu u grčkim zatvorima. Marš oko 1500 – 2000 ljudi krenuo je od Trga Monastiraki, ulicama Atinas i Stadiju, preko Trga Sintagma do Propileja. Nakon završetka demonstracija širom Eksarhije su podignute barikade, izbili su sukobi sa pandurima, a paljeni su i luksuzni automobili.
više fotki ovde
Dana 16. marta 2015. još dva učesnika Mreže utamničenih boraca (gr. Δίκτυο Αγωνιστών Κρατουμένων, Δ.Α.Κ.), anarhisti Andreas-Dimitris Burzukos i Dimitris Politis, stupili su u štrajk glađu zahtevajući ispunjenje zahteva koje je ta mreža već postavila. Oni konkretno zahtevaju ukidanje članova 187 i 187a grčkog krivičnog zakona, zakona o kapuljačama, zakona o zatvorima tipa C, kao i odredbe o prisilnom uzimanju DNK uzoraka; generalno da obrada i korišćenje genetskog materijala bude ograničeno; i da Savas Ksiros bude pušten iz zatvora tako da može dobiti potrebnu medicinsku pomoć.
U zajedničkom saopštenju, drugovi su poslali svoju snagu svim drugim štrajkačima glađu u grčkim zatvorima.