Dana 22. decembra 2014., sud u Atini jednoglasno je oslobodio 65 imigranta i imigrantkinja svih optužbi u vezi sa pobunom u zatvoru Amigdaleza koja se desila u avgustu 2013. Ipak, sud je odbacio zahtev, advokata odbrane, za odštetom zbog toga što se nekoliko imigranata/kinja nalazilo u pretkrivičnom pritvoru na osnovu neutemeljenih optužbi.
Izvor: Skupština “Ne logorima”
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
Continue reading Atina: Eksplozivni napad na kancelarije Zlatne zore
Hajde da svako naselje bude nedostupno fašistimaGrupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
* Ova akcija je posvećena uspomeni na druga Nikitu Kalina, koga je u Rusiji, 9. februara, ubila grupa fašista.
S leva na desno: Ilijas Kasidiaris (pristalica Zlatne zore), drugi portparol radničkog sindikata, Ilijas Panajotaros (Zlatna zora), i Jorgos Sifonios (predsednik radničkog sindikata, kao što se čini u potpuno prijateljskim odnosima i sa staljinistima i sa nacistima)
Članak objavljen na zvaničnom sajtu neonacista glasi: “Zlatna zora [Chrissi Avgi] na strani štrajkača Grčke čeličane”! Neonacisti su posetili fabriku i podelili nešto prehrambene robe na koju su zalepili nalepnice sa svojim imenom i nacionalnom zastavom, i rasističkim sloganom “…da zauvek očistimo ovo mesto”. A šta su štrajkači uradili? Prithvatili njihovu “ponudu” i čak im dopustili da izgovaraju svoju ogavnu propagandu. Videli smo video u vezi sa ovim incidentom; znamo da je to zaista istina; ne brine nas to što ćemo ovu prljavštinu podeliti sa vama.
Ono što treba reći jeste da ovo u potpunosti sramoti bilo kakvu ideju o radničkoj borbi. Ne samo da radnici čeličane do sada nisu raskinuli svoje veze sa staljinistima iz KKE i PAME, već neki od njih sada imaju hrabrosti da aplaudiraju ubicama iz Zlatne zore. Čak i ako neki od tih štrajkača mogu povratiti ono dostojanstva što im je preostalo i javno osuditi posetu neonacista (17.02.2012.), želimo da istaknemo da nećemo tolerisati bilo kog nacistu koji govori u ime radničkih borbi. To nije samo apsurdno nego i jebeno užasavajuće. Sam snažan talas solidarnosti sa radnicima čeličane koju su iskazali ljudi širom zemlje i sveta u proteklih 108 dana štrajka koji je još uvek u toku, zahteva da stvari ne čine još gorim.
U januaru 2011. stanovnici Keratee su sagradili značajno mesto za sastanke u vezi sa borbom protiv izgradnje deponije – “Neosvojivu tvrđavu” (Aparto Kastro), napravljenu od lima i metala u kojoj su održane brojne skupštine, diskusije i muzičke večeri. U poslednjih 4.5 meseci, ovaj prostor je ponovo poslužio kao mesto za redovne sastanke i diskusije o organizovanju širih lokalnih borbi ne samo protiv izgradnje deponije i fabrika u regionu, već i o kontranapadu zajednice na vrtlog tegobnih mera štednje koje sprovode kolaboraciona vlada, EU/ECB/MMF i svet kapitala.
U utorak, 17. januara 2012., stavnovnici su zatekli prostor za otvorene skupštine pretvoren u pepeo. Određena okupljanja koja su se dešavala svake nedelje u “Neosvojivoj tvrđavi” su sigurno uplašila lokalne državne kolaboracioniste, isprepletene interese i različite vrste štrajkbrehera i varalica u Lavreotikiju. Zbog toga su neka đubrad odlučila da spale “Neosvojivu tvrđavu”, pretpostavljajući da će zastrašiti i terorisati stanovnike i na kraju ih prisiliti na ćutanje. Ipak, sve što su postigli jeste da su oni još jači, i zapravo su pokazali da je socijalna borba stanovnika pravedna te da predstavlja pretnju za one koji podupiru državu.
Ljudima u Lavreotikiju je dosta svega i ujedinjeni stoje protiv lokalnih vlasti koje pokušavaju da se dopadnu i budu cenjene od strane takozvane prelazne vlade tako što sabotiraju narodnu borbu koja je u toku.
Stanovnici Keratee izjavljuju da znaju ko su i podstrekači i izvršioci podmetanja ovog požara, i obećavaju im da će skupo platiti zbog upotrebe ovakvih metoda. Oni su jasno pokazali da mogu izaći na kraj sa fašistima, siledžijama i represivnim napadima. “Neosvojiva tvrđava” će uskoro ponovo biti izgdrađena, kao konstrukcija i krov nad glavom. Ali “Neosvojiva tvrđava” u njihovim srcima ne može se spaliti, ućutkati ili maltretirati.
Ovriokastro, Keratea
Ukupno vreme pod okupacijom policijskih jedinica (MAT):
128 dana i 9 sati (10. decembar 2010. 04:00 – 18. april 2011. 12:00)
Policija je privela ukupno 37 mladih
Beleške o otporu u Keratei
originalni tekst kerateaartres1stance
Uoči dešavanja
Ta hladna noć 11. decembra 2010. bila je poslednja noć u kojoj je Keratea spavala mirno i slobodno. Napolju je padao sneg, a termometar pokazivao minus. Za nekoliko sati svanulo bi subotnje jutro, a većina ljudi nije morala da ide na posao. Jedini koji u tim časovima sigurno nisu spavali nalazili su se u drvenoj pošti na brdu Ovriokastro, samo nekoliko kilometara izvan grada. Oni su imali samo jedan zadatak: da obaveste čitavu zajednicu u Keratei u slučaju vanrednog stanja; jedan specifičan rizik koji se sada nalazio odmah iza ugla i koji se približavao.
Prvi sati
Kazaljke su pokazivale 04:30 kada su zvona na svim crkvama počela da zvone. Ubrzo potom, oglasile su se sirene za početak rata. U isto vreme, opštinska vozila sa razglasom prolazila su kroz svako naselje pozivajući ljude na ulice. Unutar svake mračne kuće, palila su se svetla. Stanovnici Keratee nisu uhvaćeni na spavanju. Ovaj put nisu pitali ni za kim zvona zvone. Svi su znali kuda da potrče i zbog čega se podizala uzbuna. Na kraju krajeva, čekali su to godinama. Četvrt sata kasnije na mobilnim telefonima svih građana pojavila se ista poruka: “Policijske jedinice (MAT) su došle u Ovriokastro. Zemljaci, svi sada moramo krenuti ka Ovriokastru da spasimo naš grad. Deponija neće proći”. Nije proteklo mnogo vremena do prolivanja prve krvi u aveniji Lavrion. Od prvih časova izbile su ulične borbe stanovnika i policijskih snaga; borbe koje su (ponovo) inaugurisale “Auru” – oklopno vozilo sa vodenim topom. Nekoliko stavnovnika, uključujući i starije osobe, ozbiljno je povređeno.
Prvi dani
Istog trenutka podizale su se barikade, avenija Lavrion bila je zatvorena, kao i srednja škola u Keratei – nakon jednoglasne odluke učenika da se uzdrže od odlazaka na časove. Sa druge strane, više od 800 policajaca bilo je raštrkano u Ovriokastru, aveniji Lavrion, poljima i seoskim putevima, i blokiralostanovnicima pristup njihovim usevima i farmama. Borbe protiv policijskih jedinica su se nastavile svakodnevno. Od samog početka, na stotine stanovnika susednih opština pružalo je otpor na barikadama Keratee, uključujući i gradonačelnike i sveštenstvo. Mnogi stanovnici iz obližnjeg Lavriona su takođe blokirali deo avenije Lavrion podizanjem sopstvenih barikada u znak solidarnosti.
Prva nedelja
Svuda po Keratei su postavljene crne zastave i transparenti sa natpisom “Keratea je u ratu”. Radio stanica 102.00FM iz Ovriokastra počinje da emituje – piratska radio stanica koja podržava borbu. Oprema za radio stanicu je kupljena dve godine ranije prikupljanjem sredstava koje je organizovao “Koordinacioni komitet za borbu protiv deponije”. Prve reči puštene u etar bile su: “Stanovnici Keratee, grad Keratea i čitav region Lavreotiki su u ratu”. Opština poziva na vanrednu konferenciju za novinare sa temom “Keratea u ratu”. Continue reading Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu