Ova dvojica anarhista uhapšeni su 11. jula 2013. u Solunu, a potom – pod optužbom za terorizam – poslati u prektkrivični pritvor u zatvor Koridalos (Atina). Cavdaridis je preuzeo odgovornot sa slanje paketa-bombe (kao FAI-IRF ćelija pod imenom Komando Maurisio Morales) Dimitrisu Horijanopulosu bivšem komandantu policijske antiterorističke jedinice, dok je Mandilas (učesnik Nadira, nekadašnjeg skvota u Solunu) odbacio sve optužbe protiv njega. Ovim drugovima se, zajedno sa desetoro zatvorenih članova Zavere vatrenih ćelija, sudi od 4. juna 2014. u specijalnoj sudnici ženskog zatvora Koridalos. Andreas Cavdaridis i Sipros Mandilas su optuženi za navodno učešće u ZVĆ, pokušaj ubistva bivšeg komandanta antiterorističke jedinice, te pokušaj eksplozije i posedovanja eksploziva (u vezi sa slučajem slanja paketa, akcije koja je u Grčkoj preduzeta u kontekstu “Projekta feniks”).
U novogodišnjoj večeri, 24 od 25 imigranata/kinja koji/e su držani/e u pritvoru konačno je pušteno iz zatvora. Oni/e su se nalazili/e među optuženima u slučaju Amigdaleza koji su jednoglasno oslobođeni svih optužbi povodom pobune u koncentracionom kampu Amigdaleza u avgustu 2013. Nakon što je represivni aparat promenio mišljenje, odlučeno je da više nije nužno prolongirati pritvor ovim ljudima sa izuzetkom jednog imigranta koji je još uvek zatočen u muškom zatvoru Koridalos zbog prethodnog krivičnog predmeta. Ostali su sada “slobodni”. Ipak, iako su neki od imigranata/kinja zahtevali/e azil i zahtev im je prihvaćen, većini je uručen dokument kojim se zahteva dobrovoljni odlazak (deportovanje) iz zemlje u roku od 30 dana.
Sve se nastavlja Ne koncentracionim kampovima, nikada i nigde
Početkom januara 2014., osuđeni član marksističko-lenjinističke organizacije 17. novembar (17N) Hristodulos Ksiros nije se dobrovoljno, sa odsustva, vratio u zatvor. Grčka policija je raspisala ogromnu nagradu za njegovu glavu i pokrenula niz pretresa domova drugova i drugarica u Atini i Solunu.
Nakon godinu dana, 3. januara 2015., Hristodulos Ksiros je uočen i ponovo uhvaćen u blizini Anavisosa (Atika) bez opiranja hapšenju. Pripadnici policijskih anti-terorističkih jedinica izvršili su opsežan pretres njegove “sigurne kuće” u kojoj su pronašli vatreno oružje, eksploziv i neke druge stvari, uključujući i falsifikovanu ličnu kartu sa fotografijom mlade žene čije je pravo ime Angeliki. Iste noći, agenti državne bezbednosti i pripadnici specijalne antiterorističke policijske jedinice EKAM izvršili su pretres prvog krila muškog zatvora Koridalos, a malo kasnije dva zatvorena člana Zavere vatrenih ćelija, Gerasimos Cakalos i Hristos Cakalos, kao i još dva zatvorena druga optužena za navodno učešće u istoj revolucionarnoj organizaciji – Andreas Cavadaridis (koji je peuzeo odogovrnost za slanje zapaljivog paketa FAI-FRI ćelije “Komando Maurisio Morales”) i Spiros Mandilas – odvojeni su od opšte (zatvorske) populacije i prebačeni u tamničke ćelije ženskog zatvora Koridalos. Moral četvorice zatvorenika je visok.
Usred predizbornog perioda, državni mehanizmi su pokrenuli medijsku pomamu, u potrazi za osobama koje bi mogle biti povezane sa Hristodulosom Ksirosom i/ili zatvorenicima ZVĆ. Panduri su takođe izvršili pretres u nekoliko drugih gradova u Grčkoj i objavili sliku žene sa lažne lične karte. Šta više, policija je tvrdila da je pronašla beleške koje ukazuju da je planiran napad na zatvor Koridalos u Atini sa ciljem da se pomogne bekstvo članova/ca ZVĆ. Kao odgovor na policijske izveštaje o “sprečavanju terorističkog napada” koji se odnosi na ovaj slučaj bekstva iz zatvora, deset zatvorenih članova/ca ZVĆ javno je poslalo svoju snagu i solidarnost neimenovanim osobama traženim u vezi sa planom bekstva Zavere vatrenih ćelija.
Sledi poslednje otvoreno pismo drugova/arica Zavere vatrenih ćelija iz zatvora Koridalos.
RATNO SAOPŠTENJE
“Prvo sam mu pucao u usta da bih ga zaustavio da priča sranja; potom sam mu pucao u ruku da bih ga zaustavio da piše sranja”
Žak Mesrin o kidnapovanju francuskog novinara
Prljavi rat i novinarska vulgarnost nemaju kraja kada je reč o slučaju nameravanog bekstva iz zatvora Zavere vatrenih ćelija. Za metu su uzeli drugaricu Angeliki emocionalno ucenjujući njene roditelje i šireći podle laži o njenoj tobožnjoj umešanosti kao intimne prijateljice jednog od uhapšenih.
Angeliki je intimna prijateljica pobune, anarhije, slobode.
Borba i anarhija bile bi jedina moguća stvarnost kada bi bilo više ljudi poput Angeliki.
OLOŠU DRUKARE NOVINARI – OSVETIĆEMO SE.
SOLIDARNOST I SNAGA svim mogućim sredstvima drugarici Angeliki i svima za kojima tragaju u okviru istog slučaja.
Ćelije će uvek biti uz vas….
Zavera vatrenih ćelija – Zatvorenička ćelija
Olga Ikonomidu, Jorgos Polidoros, Mihalis Nikolopulos, Jorgos Nikolopulos, Gerasimos Cakalos, Hristos Cakalos, Haris Hadžimihelakis, Damjano Bolano, Teofilos Mavropulos, Panajotis Argiru
Dana 22. decembra 2014., sud u Atini jednoglasno je oslobodio 65 imigranta i imigrantkinja svih optužbi u vezi sa pobunom u zatvoru Amigdaleza koja se desila u avgustu 2013. Ipak, sud je odbacio zahtev, advokata odbrane, za odštetom zbog toga što se nekoliko imigranata/kinja nalazilo u pretkrivičnom pritvoru na osnovu neutemeljenih optužbi.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos koristeći se jedinim sredstvom koje mu je bilo na raspolaganju unutar zatočeništva u zatvoru, svojim telom, vodio je tešku i odlučnu borbu počevši od 10.11.2014. zahtevajući dašak slobode. Koristeći kontradikcije pravnog sistema, on mu se suprotstavio i razotkrio te protivrečnosti. Država se, uz održavanje apsolutnog stava prema ovom štrajku glađu sve do 6. decembra kada je polemika protiv nje dostigla vrhunac, povukla i bila je navedena da promeni zakonski okvir po pitanju obrazovnog odsustva za zatvorenike/ce.
Prilagođavanje pravnog arsenala je dvosmisleno. Sa jedne strane, politički/e zatvorenici/ce će sada biti u obavezi da obrazovna odsustva koriste uz nošenje elektronske narukvice. Država se povukla u odnosu na borbu koju su pružili Nikos i pokret solidarnosti, što je pobeda pokreta protiv vladine moći. Sa druge strane, obrazovna odsustva za zatvorenike/ce koji/e čekaju na suđenje sada su uključena u nedavno usvojeni režim digitalnog zarobljeništva, takozvane narukvice (elektronskog nadzora). Čini se da se mogućnosti kaznenog sistema da lakše deli kazne sve većim delovima stanovništva proširuju i dobijaju legitimitet. Međutim, to nije eksplicitno agresivna taktika, već uslov za kompromis na koji je država bila primorana.
Institucionalna levica, koja ionako deluje kao sigurnosna mreža sistema, bila je, u ovom konkretnom slučaju, katalizator restruktuiranja institucionalnog okvira kako bi se ojačali kontrola i represija, a otpor razoružao. Reformisti su pokušali, trgujući Nikosovim štrajkom glađu, čisto političku borbu degradirati u humanitarno pitanje. Zahtev za obrazovanjem kao vrhovnom društvenom vrednošću nije ništa drugo do pokušaj depolitizacije borbe za slobodu.
Nikosov štrajk glađu bio je od ključnog značaja za pojavu i konvergenciju raznovrsnih mobilizacija, zbog toga što je Nikos energično branio šire radikalne vizije koje su probudile potlačene, inspirišući izglede za pobedu. Zatvoreni anarhistički pobunjenik, aktivno povezan sa nitima pobune, boreći se do kraja, probudio je nešto što se ne može zauzdati. Pokret solidarnosti koji se podigao imao je masovni odziv jer je Nikosova borba dotakla delove potlačenih koji su njoj prepoznali i sopstvenu borbu za život i dostojanstvo. Solidarna borba se proširila oslobađanjem javnih zgrada širom zemlje koje su služile kao čvorišta za mobilizacije i rasprostiranje akcija. Na taj način je pokret solidarnosti uspeo za tili čas sruštiti totalitarni režim državne kontrole nad javnim prostorom koja je intenzivirana od pobune iz decembra 2008. Kolektivno okupirani prostori otpora stvaraju nasleđe za svet slobode i samoorganizovanja. Stalne agresivne incijative, uprkos činjenici da su kasnile za intenzitetom duha kojeg je projektovao drug u štrajku glađu, podsetile su da potlačeni mogu probiti državni terorizam.
Rastući pokret solidarnosti delovao je kao pretnja, prisiljavajući “predstavnike naroda” da se koriste metodama dekompresije, poput ubrzavanja izbora. To je način na koji država izbegava neminovni sukob sa onim delovima društva koji pružaju otpor. Moramo naglasiti da je oživljavanje pobune koju je Nikos zapalio bio presudni faktor koji je, u sadašnjem preuređenju režima, naterao državu da napusti svoju fasadu tobožnje parlamentarne polemike suprotstavljajući toj pobuni ujedinjeni front.
Država, dok prolazi kroz duboku političku krizu, pokušava da izbegne sukobe i zbog toga je svih ovih dana zadržavala defanzivni stav. Međutim, napori da obnovi oronulu demokratsku fasadu dominacije nagoveštavaju intenziviranje agresije države i kapitala od strane svih snaga režimskog spektra. Posebno, institucionalne/režimske levice koja, pokušavajući da otpor integriše u institucionalnu igru, ima vodeću ulogu u podrivanju borbi. Iz ovih razloga, smatramo ne samo da ništa nije gotovo, ne samo da se sve nastavlja, već da moramo pojačati i osnažiti naš kontranapad protiv civilizacije zatvora i eksploatacije. Ne dozvolimo da se mrtva tišina fiktivnog konsenzusa uspostavi ni za sekund.
Trenutno oslobađanje svih uhapšenih iz pokreta solidarnosti, kao i okončanje svih gonjenja Bez predaha – konstantna pobuna Do ukidanja zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Do ukidanja antiterorističkih zakona Do oslobođenja svih zarobljenih boraca Do rušenja i poslednjeg zatvora
(* Napomena Kontra Info: U ranim jutarnjim časovima 13. decembra, drugovi i drugarice su najavili okončanje okupacije Politehničke škole u Eksarhiji. Prema našim saznanjima, uhapšeni u nemirima od 6. decembra u Atini pušteni su do početka suđenja uz restriktivne uslove.)
Nikos Romanos, anarhistički zatvorenik iz Grčke, nalazio se u štrajku glađu od 10. novembra do 10. decembra 2014. Sudski mehanizmi su odbijali njegov zahtev za odsustvima kako bi prisustvovao fakultetskoj nastavi. Kao odgovor na to, desile su se raznolike akcije solidarnosti, kako unutar i izvan zatvora grčke demokratije tako i internacionalno.
Ponajviše je sama hitnost situacije izazvala ulične sukobe i inspirisala slučajeve pobune širom teritorije pod kontrolom grčke države. U isto vreme, drugovi i drugarice su – tokom prethodnog meseca – bili željni razmene ideja i želja, a povodom štrajka glađu zatvorenika desio se veliki broj raznovrsnih akcija: svakodnevne skupštine, akcije kačenja transparenata, direktne akcije – poput brojnih napada paljevinom i eksplozivima kućne izrade (uglavnom na bankomate), brzi gerilski (engl. hit-and-run) napadi na policiju, ulični neredi i veliki sukobi sa snagama reda, podizanje blokada i barikada, sabotaže (upotrebom lepka, boje, itd.), fizički napadi na predstavnike vlasti, spontani protesti protiv javnih pojavljivanja političara, simbolične okupacije radio i tv stanica, talas okupacija državnih/korporativnih zgrada, kontra-informaciona okupljanja, masovne demonstracije. Kreativnost i konfliktnost (engl. conflictuality / gr. συγκρουσιακότητα; potencijal za konflikt) raznih i različitih anarhista i anarhistkinja i anarhističkih grupa možda nisu bili dovoljno snažni i odlučni da bi borbu održali jednako intenzivnom na svakodnevnom nivou, ali uvek postoji šansa da će se iz poslednjih susreta drugova i drugarica u okupiranim zgradama, uličnim akcijama i tako dalje, javiti novi projekti. Ipak, samo ukoliko su ljudi koji su se solidarisali sa Nikosom Romanosom, a posebno anarhisti, spremni da razmotre specifičnosti onoga što se dešavalo u poslednjih nekoliko dana njegovog štrajka, možda će biti spremni i da praktikuju veoma potrebnu solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama pred izazovima novog objekta maksimalne bezbednosti u Domokosu, kao i ukupnog pogoršanja zatvorskih uslova.
S obzirom da je njegov prvobitni zathev više puta i osvetnički odbijan, naš drug je bio ucenjen da prihvati elektronski nadzor kao opciju za eventualno dobijanje obrazovnog odsustva,”poslednju opciju” koja je postajala sve hitnija jer se njegovo zdravlje ubrzano pogoršavalo. Zapravo, on je okončao svoj štrajk glađu tek nakon što je grčki parlament gotovo jednoglasno (prema zvaničnoj evidenciji sa izuzetkom dvojice poslanika vladajuće partije, dok su polanici nacističke partije bili kvazi-prisutni tokom glasanja) izglasao amandman koji je predložio ministar pravde. Taj amandman se odnosi na zatvorenike/ce – one koji/e su osuđeni/e i one koji/e su optuženi/e i čekaju na suđenje – koji/e imaju pravo da studiraju na visokoškolskoj ustanovi koja se nalazi u istom regionu kao i državna ustanova u kojoj su zatočeni, ali im nije odobreno obrazovno odsustvo iz zatvora kako bi regularno pohađali nastavu. Amandman precizira da svaki/a takav/a zatvorenik/ca mora uspešno pohađati 1/3 časova i laboratorijskih aktivnosti u jednom semestru akademske godine kroz program učenja na daljinu i tek onda mu/joj može biti odobreno korišćenje obrazovnog odsustva uz nošenje narukvice za elektronski nadzor kako bi fizički prisustvovao/la časovima. Ministar pravde je odredbu o elektronskom nadzoru uključio u poslednjem trenutku, vodeći računa o tome da se doda i stavka po kojoj nadležni disciplinski odbor (zatvorski savet) i dalje može odbiti zahtev zatvorenika/ce za obrazovnim odsustvima ukoliko taj odbor iznese neko “specijalno opravdanje” za negativnu odluku (pretpostavljamo, čak i ukoliko zatvorenik/ca završi tražene predmete učenjem na daljinu unutar zatvorskih zidina, pa i ukoliko prihvati nadzor narukvicom izvan zatvorskih zidina). Ovaj zakonski amandman se primenjuje na sve slučajeve kako osuđenih, tako i zatvorenika/ca koji/e čekaju na suđenje, a koji/e su lišeni/e studentskih odsustava (dakle, ne samo u slučaju Nikosa Romanosa). Ovom prilikom, gotovo sve političke partije imale su predizbornu korist od promovisanja daljih represivnih mera protiv zatvorenika i zatvorenica, ne propuštajući šansu da se busaju svojim demokratskim i humanitarnim profilom.
Nikos je okončao svoj štrajk, nakon 31. dana, ali se još uvek guši i bori za nekoliko dahova slobode. S obzirom na ishod, znajući da njegov zahtev još nije zadovoljen, zahtevamo ono što mu je odmah trebalo biti odobreno: obrazovna odsustva iz zatvora. Suprotno raspostranjenom osećaju “pobede”, smatramo da su osvojeni samo dragoceni život našeg druga i svest o tome da na svaku ucenu etatističkih lakeja treba da odgovaramo ne nekada u dalekoj budućnosti već sada, intenziviranjem svih oblika borbe protiv društva-zatvora. Čvrsto stojimo uz zatvorenike i zatvorenice u borbi i protiv sprovođenja upotrebe telekonferencije i elektronskog nadzora kao još jednog načina izolacije zarobljenika/ca od strane države/kapitala. Sada, više nego ikada ranije, solidarnost za zatvorenicima i zatvorenicama mora preći u ofanzivu svim neophodnim sredstvima.
Snimak sukoba u Eksarhiji, centar Atine, koji su se desili 6. decembra 2014.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos, trenutno hospitalizovan u kritičnom stanju u Atini, nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014. Grčki pravosudni sistem je njegov zahtev za obrazovnim odsustvima – na koja ima pravo od septembra 2014. – u više navrata odbijao.
U znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom, 75 zatvorenika krila E, muškog zatvora Koridalos, uzdržavalo se od obroka između 13. i 14. novembra.
Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis, trenutno hospitalizovan u Pireju, nalazi se od 17. novembra u solidarnom štrajku glađu.
Anarhistički zatvorenici Andreas-Dimitros Burzukos i Dimitris Politis, koje drže u zatvoru Koridalos, takođe su, 1. decembra, stupili u solidarni štrajk glađu.
Zatvoreni borac Ilijas Karaduman, koga drže u zatvoru na Krfu, sedmodnevni simbolični štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom sprovodi između 5. i 11. decembra 2014.
Dve žene zatočene u disciplinskom zatvoru Neapoli u okrugu Lasiti (ostrvo Krit), uzdržavaju se od zatvorske hrane od 4. decembra.
Dana 5. decembra, u različitim muškim zatvorima širom Grčke, zatvorenici u borbi, Spiros Stratulis, Sotiris Georgakopulos, Dimitris Dimitriju, Dimitris Savidis, Jorgos Mojsiadis, Admir Betsani, Joakim Kurkulis, zajedno sa zatvorenim anarhistima Antonisom Stambulosom, Rami Sirjanosom, Tasosom Teofilom, najavili uzdržavanje od zatvorske hrane do ispunjenja zahteva anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Romanosa.
Dana 6. decembra, zatvorenik Dimitris Kufontinas član 17N i anarhistički zatvorenik Kostas Gurnas član “Revolucionarne borbe”, obojicu drže u tamnicama ženskog zatvora Koridalos, odbili da uđu u ćelije kao minimalni gest solidarnosti sa Nikosom Romanosom. Većina zatvorenika različitih krila muškog zatvora Koridalos odbila je da uđe u ćelije tokom podneva između 6. i 8. decembra 2014.
Komunisti iz Turske koji su zatočeni u zatvoru u Larisi uzdržavaju se od zatvorske hrane od 9. do 10. decembra 2014.
U međuvremenu, još jedan anarhistički zatvorenik, poznat po inicijalima J.S., nalazi se u štrajku glađu od 3. decembra 2014. Ovaj drug je, trenutno u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, poslat u pretkrivični pritvor pod optužbom za učešće u nedavnom napadu na policijsku stanicu u mestu Mesolongi. Otpužbe protiv njega zasnivaju se na lažnom svedočenju pandura u civilu. J.S. se bori za trenutno puštanje iz zatvora, protestvujući protiv represije i ljudostraža, protiv policijske države, ministara, bankara i poslovnih ljudi: “Oni su teroristi, oni su pljačkaši”, napisao je u poslednjem otvorenom pismu. Takođe je poslao snagu svim štrajkačima glađu kao i svima onima koji se bore protiv društvenih okova, “društva u kojem se sistem cinkarenja opravdava.”
Snage štrajkačima glađu Nikosu Romanosu, Janisu Mihailidisu, Andreasu-Dimitrisu Burzukosu, Dimitrisu Politisu i Ilijasu Karadumanu.
Momentalno oslobađanje štrajkača glađu J.S.
Solidarnost sa svim zatvorenicima i zatvorenicama koji/e se bore.
Od 4. decembra 2014., okupiramo zgradu GSEE (Generalne konfederacije radnika Grčke), u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom, koji se u štrajku glađu nalazi od 10. novembra 2014. Anarhista Nikos Romanos je svesni neprijatelj režima. On je izabrao da se aktivno bori protiv države i kapitala, kako unutar tako i izvan zatvora.
Oni koji imaju za cilj da ga istrebe ili prisile na kapitulaciju jesu:
– vlada koja, lojalna naređenjima lokalnog i međunarodnog kapitala, nameće sprovođenje memoranduma, politiku teških mera štednje i devalvacije naše radne snage.
– država koja nameće režim vanrednog stanja kao način iznuđivanja društvenog konsezusa i uspostave straha. Koncentracioni kampovi za imigrante i imigrantkinje, zatvori maksimalne bezbednosti tipa C, hapšenja i stigmatizacija navodno HIV-pozitivnih žena, nasilna gušenja protesta, mučenja onih koji padnu u ruke policije, policijska okupacija Skurije na poluostrvu Halkidiki, uzimanje na nišan mobilizacija studenata i studentkinja, popunjavaju slagalicu tvrđave Grčke.
Danas, vrhunac te represivne politke predstavlja slučaj anarhiste štrajkača glađu Nikosa Romanosa. Kroz njegovo istrebljenje, država teži da neutrališe revolucionarne projektualnosti – samoorganizovanje, otpor, solidarnost – koje mogu izazvati klasni i socijalni kontranapad, revoluciju.
Borba Nikosa Romanosa nije samo o osvajanju obrazovnih odsustava iz zatvora. Ona postavlja barikadu protiv zatvora maksimalne bezbednosti tipa C, novih specijlnih uslova pritvora, ograničavanja prava koja su zatvorenici i zatvorenice u krvi osvojili. Ona postavlja barikadu protiv ubilačkog naleta države i kapitala. Iz svih ovih razloga, stojimo uz našeg druga i solidarišemo se sa njegovom borbom.
“Na ulice pobune. Solidarnost sa štrajkačima glađu. Pobeda za borbu Nikosa Romanosa.
Borba Nikosa Romanosa nastavlja se već 25. dan i on je rešen istrajati do kraja uprkos odbacivanju njegovog poslednjeg zahteva za obrazovnim odsustvima iz zatvora. Širom zemlje i u inostranstvu, oko borbe Nikosa Romanosa, razvija se dinamičan pokret solidarnosti. Uprkos slabostima i kontradikcijama taj je pokret uzeo masovne i široke dimenzije, inspirišući veliki broj različitih društvenih subjekata koji u borbi Nikosa Romanosa prepoznaju deliće sopstvene borbe za život i dostojanstvo. Propagandne akcije i napadi, masovne mobilizacije, širenje kontra-informacija, okupacije javnih zgrada i škola, i više…
Već u utorak 2.12.2014. u centru Atine desile su se masovne demonstracije koje su rezultirale sukobima sa represivnim snagama na terenu oko okupirane Politehničke škole i u naselju Eksarhija. U policijskoj represiji koja je usledila uhapšeno je 12 ljudi koji su sistematski mučeni kako tokom hapšenja tako i tokom pritvora u sedištu atinske policije gde će ostati najmanje do sutra ujutru.
Okupacija Politehničke škole od 1.12.2014. izvedena je kako bi se uspostavio teren sa kog može doći do razvitka neophodnog intenziviranja borbe protiv savremenog totalitarizma, uzimajući štrajk Nikosa Romanosa za ključnu tačku ove borbe, kao radikalne tačke povezivanja njegove borbe sa širim društvenim i političkim izazovima kao i godišnjicom pobune od 6.decembra 2008.
Narednih nekoliko dana (do glasanja o budžetu u nedelju 7.12.) kritični su kako za borbu i život Nikosa Romanosa, tako i za perspektive društvene i klasne borbe. Skupština okupirane Politehničke škole nastaviće da drži oslobođeno tlo Politehnike barem do pobede štrajka glađu Nikosa Romanosa, ostajući kao jedna od mnogih tačaka borbe koje svakodnevno niču. Skupština okupirane Politehničke škole poziva sve potlačene da izađu na ulice pobune sve do pobede. Politehničku školu ne vidimo kao centar sukoba sa snagama represije, već se konflikt mora širiti svuda i u svim pravcima.
SVI NA POBUNJENE ULICE POBEDA ZA BORBU NIKOSA ROMANOSA TRENUTNO OKONČANJE PROGONA I OSLOBAĐANJE SVIH UHAPŠENIH
Na transparentu piše: “Vladavina zakona ubija. Solidarnost sa Nikosom Romanosom i ostalim drugovima u štrajku glađu.”
Danas, 6. decembra 2014., okupirali smo Kulturni centar grada Atine Melina koji se nalazi na raskrsnici ulica Iraklidon i Tesalonikis u atinskom naselju Tisio.
Okupacija predstavlja čin solidarnosti sa tekućom borbom druga Nikosa Romanosa, šest godina nakon ubistva Aleksisa Grigoropulosa.
Naš cilj je nastavak i eskalacija polimorfne anarhističke akcije. Podržavamo svaku inicijativu koja doprinosi intenziviranju socijalnog rata.
Pobeda u borbi štrajkača glađu Nikosa Romanosa, Janisa Mihailidisa, Andreasa-Dimitrosa Burzukosa i Dimitrisa Politisa.
Šaljemo snagu drugu G.S. iz Mesolongija, zatočenom u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, koji se takođe nalazi u štrajku glađu od 3. decembra 2014.
Pdržavamo borbu izbeglica iz Sirije.
Stisnute pesnice za borce koji, u različitim grčkim zatvorima, odbijaju da uđu u ćelije, koji se udržavaju od zatvorske hrane i koji su stupili u simboličan štrajk glađu u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom.
ZAPALIMO GRANICE – ZAPALIMO ZATVORE
NE ZABORAVLJAMO – NE OPRAŠTAMO
P.S. Vidimo se na ulicama, barikadama i u okupiranim zgradama.
U noći između 2. i 3. decembra 2014., ubrzo nakon večernjih demonstracija koje su se, uz učešće više hiljada ljudi, desile u centru Atine u znak podrške tekućoj borbi anarhističkog zatvorenika Nikosa Romanosa, kao i solidarnom štrajku glađu njegove zarobljene braće Janisa Mihailidisa, Andreasa-Dimitrisa Burzukosa i Dimitrisa Politisa, izbili su veliki sukobi u području Eksarhije. Prema izveštajima, policija je ozledila i uhapsila veliki broj demonstranata (a najmanje dvoje uhapšenih je teško povređeno i hospitalizovano).
Snimak prikazuje “zapaljive” primere direktne akcije i trenutke ulične borbe između pobunjenika/ca i pandura u ulici Sturnari koje su se vodile i u kontekstu odbrane okupirane Politehničke škole u Eksarhiji.
Solidarnost sa anarhističkim zatvorenicima u štrajku glađu izražena je, istog dana, i na ulicama nekoliko drugih gradova u Grčkoj.
Danas, 2. decembra 2014., održane su demonstracije solidarnosti sa Nikosom Romanosom, zatvorenikom koji se od 10.11.2014. nalazi u štrajku glađu zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora (nap. prev. na koja ima pravo). Na hiljade ljudi je učestvovalo u današnjim demonstracijama, od kojih su se neki kasnije zaputili ka okupiranoj Politehničkoj školi.
Za nas okupirano tlo Politehničke škole nema nikakvu vrednost samo po sebi. Naprotiv, ono predstavlja još jedan delić mozaika dostojanstva i otpora svim onima koji društvo žele pretvoriti u groblje. To je komadić mozaika otpora savremenom totalitarizmu koji svoju moć širi nad našim životima; od anarhista koji su započeli štrajk glađu, preko mobilizacija protiv zatvora maksimalne bezbednosti i izbeglica-štrajkača glađu iz Sirije, do svih onih koji se za dostojanstvo i slobodu bore širom sveta.
Pozivamo sve one koji se bore da preduzmu sve neophodne incijative koje vode ka pobedi štrajka glađu Nikosa Romanosa: od okupiranja fakulteta do blokiranja proizvodnje; od razbijanja medijskog zaveta na ćutanje do napada na čuvare poretka.
Hajde da odgovorimo izazovima našeg vremena uprkos državnoj represiji, suprotno rezonovanjima koja žele da ostanemo pasivni posmatrači i glasači. Beskompromisna solidarnost sa N. Romanosom, štrajkačem glađu od 10.11., kao i J. Mihailidisom (od 17.11.), A.D. Burzukosom (od 1.12.) i D. Politisom (od 1.12.) koji su u štrajk glađu stupili u znak solidarnosti sa Nikosom.
TRENUTNO OSLOBAĐANJE SVIH UHAPŠENIH U DANAŠNJIM SUKOBIMA
OKUPACIJA ĆE TRAJATI SVE DO POBEDE U BORBI NIKOSA ROMANOSA
Solidarnost sa anarhistom Nikosom Romanosom u štrajku glađu od 10.11. (A)
Od danas, 1.12.2014., Politehnička škola u Atini je okupirana kako bi postala još jedno mesto solidarnosti i učešća u borbi anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Romanosa (od 10.11.2014.), kao i štrajkača glađu J. Mihailidisa (od 17.11.2014.), D. Politisa i A.D. Burzukosa (od 1.12.2014.) koji su u štrajk glađu stupili u znak solidarnosti sa Nikosom.
Nikos Romanos je taoc države od 1.2.2013. zbog dvostruke eksproprijacije banke i pošte u Velvendu, Kozani. Njegov čin predstavlja deo polimorfne anarhističke borbe protiv svih onih koji su odgovorni za pljačkanje nametnuto društvu u celini od strane kapitala i države.
Politički izbori Nikosa Romanosa i njegova militantna posvećenost borbi predstavljaju nastavak pobune iz decembra 2008. godine. On se bori za svet bez autoriteta, svet bez eksploatacije i šefova. Borba zatvorenika štrajkača glađu za dah slobode i protiv brutalnosti zatočeništva te stalnog zaoštravanja represije zatvorskog sistema (npr. suspenzija i uskraćivanje odsustva i izlazaka, rasprostranjena praksa slanja u samice, izgradnja novih zatvora maksimalne bezbednosti) nalazi se rame uz rame sa borbom svih potlačenih ljudi protiv potčinjavanja i pljačkanja naših života.
Okupacija Politehničke škole pokušava/ima za cilj oslobođenom prostoru Politehničke škole dati karakteristike otvorenog, masovnog i militantnog centra borbe, uz sve druge borbe koje su okrenute ka ispunjenju zahteva Nikosa Romanosa (davanje obrazovnih odsustava iz zatvora), kao i prema socijalnom oslobođenju.
NA ULICE POBUNE
SOLIDARNOST SA BORCIMA U ŠTRAJKU GLAĐU
POBEDA BORBI NIKOSA ROMANOSA
U nedelju poslepodne, 30. novembra 2014., održane su moto-demonstracije, kao i protestno okupljanje, u znak solidarnosti sa štajkačem glađu Nikosom Romanosom koji je hospitalizovan u bolnici Genimatas (bolnica se nalazi u severnom delu Atine). Više od 200 demonstranata je krenulo iz centra grada i na kratko se zaustavilo na trgu Sintagma gde, preko puta grčkog parlamenta, porodice izbeglica iz Sirije – od kojih mnoge, takođe, štrajkuju glađu – već danima kampuju zahtevajući mogućnost rada u Grčkoj i, što je važnije, omogućavanje slobodnog putovanja ka drugim evropskim zemljama i dobijanja azila u istim. Najemotivniji trenutak desio se kada su izbeglice-demonstranti pozdravljali moto-demonstracije.
Sat vremena kasnije, desilo se protestno okupljanje ispred bolnice Genimatas (u ovih nekoliko dana treće po redu okupljanje ispred bolnice) uz učešće više od hiljadu anarhista i anarhistkinja, rodbine i prijatelja. Demonstranti su bili u mogućnosti da razgovaraju sa Nikosom koji se pojavio iza rešetaka bolničke sobe-ćelije. Drug je želeo da sazna šta se dešava napolju, ponovo je potvrdio svoj beskompromisni stav i pojasnio da je izričito odbio posete delegacije partije Siriza koja je pre nekoliko dana imala hrabrosti da se pojavi u bolnici. Takođe se raspitivao za zdravstveno stanje svog brata Janisa Mihailidisa. Drugovi i drugarice su tokom protesta uspeli da Nikosu prenesu poruke plamene solidarnosti koje su dolazile izvan granica teritorije okupirane od strane grčke države (od akcija FAI u Bristolu do Santjaga).
Nakon što je okupljanje završeno, mnogi od demonstranata na motorima zaputili su se ka Politehničkoj školi u Eksarhiji, dok se oko 80 drugova i drugarica odvezlo i do bolnice u Pireju u kojoj je (pod policijskim nadzorom) hospitalizovan Janis Mihailidis. Drugovi i drugarice su uspeli da razmeniti nekoliko reči i sa Janisom. On je bio dobro raspoložen, a na slogane podrške odgovarao je humorom i dosetkama (u nekom trenutku je rekao, “Sada se osećam kao da sam se najeo”).
Dodatni snimak i izveštaj sa oba okupljanja na grčkom i španskom jeziku.
Snage drugovima koji štrajkuju glađu – Nikosu Romanosu (10.11.2014.), Janisu Mihailidisu (17.11.2014.), Andreasu-Dimitrisu Burzukosu i Dimitrisu Politisu (1.12.2014.)
Važne napomene:
– Drugovi i drugarice koji se solidarišu sa četvoricom anarhista štrajkača glađu okupirali su 1. decembra Politehničku školu u Eksarhiji
– Predstojeća akcija: ulične demonstracije u centru Atine; utorak, 2. decembar u 18h, trg Monastiraki.
U ponedeljak uveče, 1. decembra 2014., oko 18h, grupa drugova i drugarica izvela je akciju ispred kuće zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Evangelosa Venizelosa koja se nalazi na južnim padinama brda Likabetus u centru Atine. Venizelos je, takođe, lider PASOK-a, partije koja učestvuje u vlasti.
Drugarice i drugovi su razvili transparent na kome je pisalo “Sloboda za anarhističkog štrajkača glađu N. Romanosa”, bacali letke i uzvikivali slogane u znak solidarnosti sa Nikosom koji je danas ušao u 22. dan štrajka glađu. Nakon nekoliko minuta grupa je bez problema napustila područje.
Zatvoreni drugovi Andreas-Dimitris Burzukos i Dimitris Politis (osuđeni za slučaj dvostruke pljačke u Velvendu) najavili su štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom. Slede odlomci njihove izjave:
Naš prijatelj i drug Nikos Romanos nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014., zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora, na koja ima pravo na osnovu njihovih zakona.
[…]
On je po naređenju tužioca, 24. novembra 2014. prebačen u bolnicu Genimatas. Njegov transfer pratio je i zvanični dokument zatvorskog tužioca koji je drsko naveo da bolnički doktori snose odgovornost za ono što se Nikosu može desiti, pozivajući indirektno bolničko osoblje na nasilno hranjenje Nikosa Romanosa. Međutim, sviđalo im se to ili ne, oni koji snose odgovornost za sve moguće posledice po Nikosovo zdravlje jesu Ministarstvo pravde, (specijalni apelacioni sudija) Nikopulos i zatvorska uprava.
Kao minimalni znak solidarnosti sa Nikosom, od 1. decembra 2014. i mi započinjemo štrajk glađu – kao i drug Janis Mihailidis koji štrajkuje glađu od 17. novembra – do ispunjenja njegovih zahteva.
“Barem smo i dalje neumoljivi i jake volje kao ljudi poput nas. A oni među nama koji su bolno zatvorili svoje oči i otputovali daleko ostaju s pogledom zalepljenim za to noćno nebo koje smo i mi posmatrali. I oni nas gledaju kako padamo, prelepe i sjajne zvezde. Sada je red na nas. Sada, bez oklevanja, padamo.” (Nikos Romanos)
Dah slobode… od gušećih uslova zatočeništva; pogled preko bodljikave žice; praskozorje izvan betonskih zidina.
Anarhista Nikos Romanos se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra 2014. zahtevajući odobrenje obrazovnih odsustva na koja ima pravo jer je uspeo da se upiše na Institut za tehnološku edukaciju (TEI) u Atini, a koja mu – Ministarstvo pravde i zatvorska uprava – osvetnički poriču.
Umesto odbrane zakonitosti, Nikos Romanos koristi jedan od retkih načina borbe koji su mu na raspolaganju u zarobljeništvu i svoje telo postavlja kao barikadu da bi došao da daha slobode. Borba ovog druga je takođe borba svih nas, pa smo u znak solidarnosti napali:
– bankomat Nacionalne banke Grčke u naselju Patisija
– bankomat u Eksarhiji
– bankomat u predgrađu Glifada
– bankomat Pireus banke u oblasti Marusi
– bankomat Eurobanke u predgrađu Halandri
– bankomat u naselju Kipseli
– vozilo u vlasništvu privatne bezbednosne kompanije u predgrađu Argirupoli
– automobil argentinske ambasade u oblasti Papagu
– dva automobila Prefekture Atina
U zoru 23. novembra 2014. zapalili smo bankomat Pireus banke koji se nalazi na Trgu Kaningos (u centru Atine). Četiri dana kasnije, u ranim jutranjim časovima 27. novembra, ostavili smo eksplozivni materijal na ulaznim vratima pošte (ELTA, Grčka državna pošta) koja se nalazi u naselju Pefki. Ovi akti su izvedeni kao izraz solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom i Janisom Mihailidisom.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014., zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora na koja ima pravo od septembra 2014. Nikos se trenutno nalazi u atinskoj Opštoj bolnici Genimatas pod jakim policijskim nadzorom. Doktorka Pantelija (Lina) Vergopulu koja ga je posetila danas, 28.11.2014., izveštava da se drug nalazi u kritičnom stanju i da mu prete komplikacije opasne po život. Kasno večeras oko 200 Nikosovih drugova i drugarica, odnosno prijatelja i prijateljica, ponovo se okupilo preko puta bolnice kako bi iskazali svoju direktnu solidarnost.
Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis se u štrajku glađu nalazi od 17. novembra 2014. kao jednom od oblika solidarnosti sa Nikosom Romanosom. On je danas hospitalizovan nakon što mu je dijagnostikovana bradikardija (usporen rad srca). Janis se trenutno nalazi u Opštoj bolnici u Pireju, pod jakim policijskim nadzorom.
Oba druga se drže čvrsto i nastavljaju štrajk glađu.
U utorak uveče, 25. novembra 2014., oko 150 ljudi okupilo se ispred Opšte bolnice Genimatas u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom koji je u štrajku glađu od 10. novembra 2014., a koji je juče hitno prebačen iz zatvora Koridalos u bolnicu. Mesto okupljanja je bilo prepuno pandura; policijske jedinice YMET su čuvale kapiju, dok su jedinice za razbijanje demonstracija (MAT) bile raspoređene na parkingu i u dvorištu, a bilo je i dosta pandura u civilu kao i specijalnih stražara grčke policije unutar same bolnice.
Demonstranti su se zaputili ka zadnjoj strani bolnice odakle je uspostavljen vizuelni kontakt sa sobom-ćelijom u kojoj drže Nikosa Romanosa. Drug je neko vreme stajao iza rešetaka na bolničkom prozoru, mahao okupljenima koji su mu pružili podršku uzvikujući parole. Okupljanje je trajalo skoro sat i po; oko 18:30h masa je počela da se razilazi.
Na jednoj strani Avenije Mesogion okačen je transparent sa natpisom “Borba za slobodu – solidarnost sa drugom N. Romanosom koji štrajkuje glađu od 10.11. (A)”.
Neki od slogana koji su uzvikivani:
Strast za slobom je jača od svih zatvorskih ćelija
Država i kapital su jedini teroristi, solidarnost sa urbanom gerilom
Štrajk glađu za slobodu, eksplozivi i požari u svim zatvorskim ćelijama
Nikos, drži se, do slobode
Solidarnost je narodno oružje, rat ratu šefova
Ni krivični ni politički zatvorenici, eksploziv i požari u svim zatvorima
Nikos Romanos je naš brat, pobunjenik u zatvoru, naš drug na ulici
Ukoliko zahtevi našeg druga ne budu ispunjeni, Nikopulosu* možda ti kuća izgori
Pravda je na strani ustanika, a ne drukara i onih koji kleče
Vi iza rešetaka, a mi sa ulice, zajedno ćemo ukinuti državu i zakone
SS, SS, panduri, sudije
Nasilne i ustaničke borbe dok ne srušimo svaki zatvor
Miris benzina počinje da se oseća u zraku, niko ne može dirati Nikosa Romanosa
Sloboda za one u zatvorskim ćelijama
Ni fašizam ni demokratija, dole etatizam živela anarhija!
(* Eftihis Nikopulos je sudski službenik koji je nedavno odbio zahtev Nikosa Romanosa za obrazovnim odsustvima)
“Miris benzina počinje prožimati vazduh… Niko ne može dirati Nikosa Romanosa”“Napad svim sredstvima – Solidarnost sa N. Romanosom koji štrajkuje glađu od 10.11.”
Dana 24. novembra 2014., anarhistički zatvorenik Nikos Romanos – koji se u štrajku glađu nalazi od 10. novembra 2014. – hitno je prebačen iz zatvora Koridalos u Opštu bolnicu “J. Genimatas” u Atini.
Solidarno okupljanje ispred bolnice zakazano je za danas, 25. novembar 2014., u 17h.
U ranim jutarnjim časovima u ponedeljak 17.11.2014. zapalili smo vozillo u vlasništvu bezbednosne kompanije Stargard u ulici Anageniseosu (oblast Metamorfosi), kao minimalni čin solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom, Iraklisom Kostarisom i Janisom Mihailidisom.
Centar Atine, 31. oktobar 2014.; demonstracije u znak solidarnosti sa imigrantima i imigrantkinjama optuženim za prošlogodišnji ustanak u centru za pritvor Amigdaleza (Menida, Atika); na transparentu piše: “Srušimo koncentracione kampove, a čuvare sahranimo pod njihovim ruševinama”.
Dana 10. avgusta 2013. imigranti koje drže u centru za pritvor u Menidi (Amigdaleza) zapalili su kontejnere, zidove i bodljikave žice. Pobunili su se protiv svojih tirana, onih koji porobljavaju njihova tijela i duše.
Petoro pritvorenih imigranata uspjelo je da pobjegne dok je preostalih šezdeset nasumično hapšeno nakon policijskog napada. Iz osvete su optuženi za ozbiljna krivična djela i 3. novembra se suočavaju sa suđenjem.
U borbama koje vode za slobodu i dostojanstvo imigranti će nas imati za saborce. Branićemo ih svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Zato što oni rade jedinu razumnu stvar.
ZATO ŠTO SE BORE ZA SVOJE ŽIVOTE.
SOLIDARNOST SA IMIGRANTIMA OPTUŽENIM ZA USTANAK U CENTRU ZA PRITVOR U MENIDI (AMIGDALEZA)
U ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).
Ni u Eksarhiji, niti drugdje – razbijaj fašiste u svakom kraju.
PS. Zahvaljujemo mu se na velikodušnoj donaciji u novcu koja će nam omogućiti da obnovimo boravišnu dozvolu za jednog druga-imigranta.
