Dana 12. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Jorgos Karajanidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaia u Pireju.
Drug je izgubio 19% inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput hipotenzije, bradikardije, slabosti, hipoglikemije i teške vrtoglavice.
Dana 27. marta, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Argiris Dalios – učesnik Mreže utamničenih boraca – hitno je prebačke iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Pišem ove redove jer sam veoma dirnut rasprostranjenom i raznolikom solidarnom aktivnošću drugova i drugarica van zatvorskih zidina.
Ne samo zbog toga što su razmere, maštovitost, organizacija-koordinacija, upornost i agresivnost dešavanja do sada prevazišla sva moja očekivanja, ne samo zbog saznanja da su okupirane značajne državne i kapitalističke zgrade, radio i televizijske stanice, da su u gotovo svim većim gradovima na ovoj teritoriji organizovana okupljanja i demonstracije, da se dešavaju napadi na snage represije kao i sve vrste pobunjeničkih napada. Već i zato jer je to nešto što razbija samoću moje ćelije i čini da se smejem; jer, u utorak uveče, nisam bio zatvoren, bio sam među vama i osećao sam toplinu barikada u plamenu.
Zato što bez obzira na ishod, samo postojanje ovog fronta borbe predstavlja pobedu samu po sebi, kako po pitanju neposredne perspektive, tako i po nasleđu koje će ostaviti.
Znam veoma dobro da među hiljadama drugova i drugarica uključenih u ovu borbu koju je Nikos inicirao, sa mnogo briga ali i puno odlučnosti, postoje znatne razlike u shvatanjima i praksi, kao i u odnosu na nas. Međutim, napredak cveta kroz raznolikosti. Upravo u tome leži smisao anarhističke solidarnosti; ona povezuje ne stvarajući identično, ona ujedinjuje bez homogenizovanja. I kad god je u pitanju solidarnost orijentisana ka akciji, to funkcioniše.
Sada kada mediji masovne obmane tvrde da što štrajk glađu duže traje on predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, shvatam da nijedna borba nije uzaludna, a praznine koje su ostale iza rascepkanih razmišljanja o beznadežnosti – prouzrokovanim neaktivnošću u gušećim uslovima zatočenja – ponovo su obojene smislenim bojama; uvek je vreme za ustanak.
Naši snovi postaće njihove noćne more.
Borbena anarhija se probudila i urliče.
Ništa nije gotovo, sada sve počinje.
SOLIDARNOST SA ONIMA KOJI SU UHAPŠENI TOKOM SUKOBA KOJI SU SE DESILI U UTORAK
Nikosu:
Brate, budi jak, do sada si poprilično uzdrmao njihovo slavlje. Ti ne odustaješ, ali oni hoće. Uz tebe sam do konačne pobede.
(Ministru pravde) Atanasiju:
Veoma sam gladan. Ako ubiješ Nikosa, tvoj vrat će biti jedina dovoljno dobra stvar za pojesti.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014., zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora na koja ima pravo od septembra 2014. Nikos se trenutno nalazi u atinskoj Opštoj bolnici Genimatas pod jakim policijskim nadzorom. Doktorka Pantelija (Lina) Vergopulu koja ga je posetila danas, 28.11.2014., izveštava da se drug nalazi u kritičnom stanju i da mu prete komplikacije opasne po život. Kasno večeras oko 200 Nikosovih drugova i drugarica, odnosno prijatelja i prijateljica, ponovo se okupilo preko puta bolnice kako bi iskazali svoju direktnu solidarnost.
Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis se u štrajku glađu nalazi od 17. novembra 2014. kao jednom od oblika solidarnosti sa Nikosom Romanosom. On je danas hospitalizovan nakon što mu je dijagnostikovana bradikardija (usporen rad srca). Janis se trenutno nalazi u Opštoj bolnici u Pireju, pod jakim policijskim nadzorom.
Oba druga se drže čvrsto i nastavljaju štrajk glađu.
Aktivna solidarnost preko granica.
U subotu ujutru 25. januara, u okrugu Keracini u Pireju, velika jurišna milicija neo-nacista oskrnavila je mesto na kome je u septembru 2013. član “Zlatne zore” ubio Pavlosa Fisasa. Ubrzo nakon toga, skoro 80 članova “Zlatne zore” napalo je samoorganizovani prostor Resalto. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se nalazili unutar prostora, uspelo je da odbije napad neo-nacista. Prema prvim procenama, fašisti su se u naselju pojavljivali u trojkama i napadali Resalto kamenicama, ciglama i bojom pod bliskim nadzorom policajaca. Sve to je trajalo nekoliko minuta. Nacionalističke siledžije su se razišle čim se čulo kako im panduri motociklističkih jedinica DIAS govore “ovde ste završili”… Policija je potom pomogla fašistima da pobegnu sa mesta napada, iz ulice Lambraki. Tokom fašističkog napada na Resalto, razbijeni su prozori na susednoj kući, cigle su bacane čak i u dečiju sobu. Neki od fašista su prepoznati; njihove snage su došle iz područja Pireja, Perama, Nikaje i Atine. Velika većina su bili mladi ljudi, neki i sa kacigama. Svi drugovi su u dobrog zdravstvenog stanja dok je nekoliko fašista verovatno pogođeno u glavu različitim predmetima. Incident je trajao najviše deset minuta uz prisustvo DIAS pandura koji su sve vreme štitili neo-naciste Zlatne zore. U međuvremenu su grupe anarhističkih drugova i drugarica i drugih antifašista iz Pireja i Atine obavešteni o tome šta se desilo tako da su došli u Keracini besni i spremni da rasteraju neo-naciste, ali su siledžije već nestale iz tog područja. Pola sata nakon što su fašisti otišli, u okrugu je raspoređeno više motociklističkih jedinica DIAS kao i MAT odreda za razbijanje demonstracija. Kolektiv Resalto je, kao odgovor na napad, pozvao na lokalne spontane demonstaracije kod Narodnog trga. Demonstracije su, sa više od 400 demonstranata, počele nakon 14h, a povorka se kretala ulicama Keracinija prolazeći takođe pored mesta na kome je antifašista Pavlos Fisas izboden na smrt.
Sledi tekst (koji se nalazi i na video snimku ispod) o fašističkim provokacijama u Keraciniju:
Četiri meseca nakon ubistva Pavlosa Fisasa u Amfijali, napadom bataljona partije “Zlatna zora”, oko 100 fašista se ponovo pojavilo u Keraciniju, u naseljima Amfijali i Taburija. Hodajući ulicom Caldari, fašisti su oskrnavili mesto na kome je Pavlos Fisas izboden na smrt – ubistvo koje su oni počinili – brišući ispisane slogane, pesme i posvete koje su ljudi ostaviljali u znak sećanja na Pavlosa i uništavanjem transparenta “Plumpidis” lokalnog udruženja nastavnika. To je bilo jasno “preuzimanje odgovornosti” za ubistvo; ubistvo koje ranije nisu javno priznavali jer su se “odrekli” svog trboseka Rupakijasa.
Posle su pokidali nekoliko drugih transparenata nastavnika lokalnih udruženja, precrtavali antifašističke grafite i na zidovima ispisivali fašističko-nacionalističke slogane koji izazivaju mučninu, a kada su se približili Narodnom trgu u Taburiji agresivno su krenuli ka Resaltu, samoorganizovanom prostoru solidarnosti i rupture (koji se nalazi na 100m od tog trga). Očigledno je da su, u svom pokušaju da se tokom poslednjih nekoliko nedelja ponovo uzdignu u pirejskim okruzima i ponovo pokrenu kancelarije u Nikaji, bili veoma iznervirani snažnim otporom ljudi koji su se borili (otuda su svoje provokacije pokrenuli još prošle nedelje ispisivanjem slogana na zidu samoupravnog društvenog centra Pasamontanja u Koridalosu, pokazujući ponovo svoje njuške u oblastima Nikaja i Koridalos tokom jedne od svojih uobičajenih patetičnih parada).
Skoro polovina fašista se popela do ulice Ermu i napala sastajalište koje se tu nalazi, izazivajući istovremeno štetu na kućama, automobilima i motorima stanovnika dok je ostatak nacista blokirao ulicu Konstantinupoleo sprečavajući prolazak vozila i na taj način obezbeđujući grupu koja je izvodila napad. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se u tom trenutku nalazili unutar Resalta, branilo je sebe i projekat i nakon petominutnog sukoba uspeli su da odbiju fašiste. Oni su pokazali da je kolektivna drugarska borba, bez podele na osnovu pola ili nečijih “kapaciteta”, u stanju da se nosi sa nacističkim jurišnim bataljonima kada im represivne snage ne pružaju aktivno pomoć. Suvišno je reći da mnogi policajci motociklističkih jedinica DIAS, koji su posle napada ispratili fašiste u povlačenju iz Keracinija, nikoga nisu priveli uprkos činjenici da su prve policijske snage stigle na mesto dešavanja dok je napad-sukob još bio u toku, pa čak iako su se mnogi fašisti (oni koji su bili u prvim redovima) povukli sa farbom na svojoj odeći. Važno je napomenuti da je glavna činjenica koja potvrđuje antidruštvenu, siledžijsku i ubilačku prirodu fašista bilo uništavanje, kamenicama, prozora i fasade na susednoj kući iako je vlasnik vikao da je to njegov dom i da se u kući nalazi malo dete. Većina od desetina kamenica koje su bacili na njegovu kuću pala je u dečiju sobu tako da bi mala devojčica bila ozbiljno ili fatalno povređena da je njeni roditelji nisu brzo sklonili.
Odmah je pozvano na antifašističko okupljanje na Narodnom trgu, a više od 400 antifašista je održalo spontane demonstracije u Taburiji i Amfijali (išli su ulicama u kojima su se fašisti ranije pojavili), uklanjajući fašističke slogane sa zidova. Mnogo ljudi iz te oblasti učestvovalo je u maršu koji su u znak solidarnosti podržali i ljudi koji se bore susjednim pirejskim okruzima, kao i oni iz raznih atinskih naselja.
Fašisti su lojalni psi države i kapitala – bez obzira da li nastavljaju da glume kako su “protiv sistema” – koji su pali u nemilost svojih gospodara (što je verovatno privremena faza) usled zasebnih tendencija i niza sopstvenih nekotrolisanih poteza-izbora, poput pokušaja ubistva sindikaliste iz PAME (staljinistički sindikat) u Perami i ubistva Pavlosa Fisasa u Keraciniju. Još jednom ćemo to reći: u krajevima sa izbegličkom populacijom, u naseljima otpora, dostojanstva i solidarnosti, fašisti, njihovi jurišni bataljoni i njihove pristalice nisu samo nepoželjni već neprijatelji. Fašističke ubice, u ovom kraju za vas nema mesta. I to ćemo potvrđivati; u svakom trenutku, na sve načine.
Subota, 25.01.2014.
Resalto, samoorganizovani prostor solidarnosti i rupture
Autonomna antifašistička skupština Keracini
Skupština trga Keracini-Drapecona
Ispod je snimak iz naselja (neo-nacisti uzvikuju “krv-čast-zlatna zora” i “anarhisti, kurvini sinovi”), snimak iz unutrašnjosti Resalta i momenti spontanih demonstracija u Keraciniju:
[dailymotion]http://www.dailymotion.com/video/x1abj6v_25012014-ker_videogames[/dailymotion]
Video link: dai.ly/x1abj6v. Još fotki demonstranata anarhističkog/antiautoritarnog miljea ali i levog spektra, zajedno sa komšijama : Social-Revolution
PREDSTOJEĆE AKCIJE:
Antifašistički marš u Keraciniju – petak, 31. januar 2014. u 18h
Okupljanje na trgu Nikis, ulica Caldari, Amfijali
U subotu 21. septembra došlo je do nenajavljenog solidarnog okupljanja sa antifašističkom borbom na ulicama Grčke. Pojavilo se oko 20 ljudi. Ovakvi skupovi su ilegalni u Gentu, ali nije bilo policijskog prisustva.
Akcija u gradu Aveiro u čast Pavlosa Fisasa, antifašističkog druga koji je ubijen u Atini nakon zasede od strane fašista iz partije “Zlatna zora”.
Smrt fašističkom ološu u svim njegovim oblicima
NIKADA NE ZABORAVI
SOLIDARNOST JE ORUŽJE
Transparent je postavljen na pešački most Petru Rali koji se nalazi nedaleko od Tehnološkog obrazovnog instituta (TEI) u Pireju. Slogan glasi: “Pavlos Fisas, 34 godine, ubijen nožem fašiste. Fašističke ubice, smrvićemo vas!”
Blocco stin exousia (“Blokade protiv vlasti”), Nikeja, Pirej
U centru Kardice je sinoć, 23. septembra 2013., održan antifašistički koncert na kome su učestvovale lokalne hip-hop grupe. Koncert je organizovao Antifašistički-antirasistički front solidarnosti. Iako je sve pripremljeno na brzinu za DIY (do-it-yourself/uradi sam) živi nastup, Trg Pafsilipo bio je prepun ljudi koji su poslali jasnu poruku zlatnozorašima da za njih, u Kardici, nema mesta.
Anarhisti i antiautoritarci su u subotu 21. septembra pozvali na antifašističke demonstracije protiv otvaranja lokalnih kancelarija “Zlatne zore” u gradu Kavala koje je bilo zakazano za isto veče. Iako je na kraju nacistički događaj otkazan – zbog talasa protesta u mnogim grčkim gradovima nakon ubistva Pavlosa Fisasa od strane zlatnozoraša Jorgosa Rupakijasa 18. septembra – antifašistički protest je održan kao što je i planirano.
Ljudi su počeli da se okupljaju oko 18h u skejt-parku Faliro, a marš je počeo dva sata kasnije uz prisustvo više od 500 demonstranata. U Kavali su bile prisutne i jake policijske snage ali je grupa drugova dobro čuvala antifašistički kontigent koji je bio sastavljen uglavnom od meštana. Vredi napomenuti da se reformisti iz opozicione partije SIRIZA nisu pojavili, iako su inacijalno pozivali na okupljanje na istom mestu.
Sramota nije posao
Osam sati stojite u krugu policijskog autobusa na uglu ulica Harilau Trikupi i Didotu u Eksarhiji, pitajući se kada ćete biti napadnuti “bocama” i kamenovani. Primaoci mržnje i besa; mržnje i besa koji prožimaju naše celo biće. Zbog onoga što jeste. Zbog onoga šta jesmo. Zbog onih kojima služite. Zbog onoga za šta se borimo.
Osam sati zaredom, a sada je vreme za noćnu smenu, u 22h, 19. septembra 2013. Sveže svinje su stigle da vas zamene. Nakon kraćeg ćaskanja, svi zajedno ulazite u pokretni svinjac.
Ali sa nama ćete se suočiti kada to najmanje očekujete, kada zavalite dupe na sedište policijskog autobusa, iscprljeni tom prljavštinom koju zovete posao.
Dva bloka dalje, na raskrsnici ulica Harilau Trikupi i Dervenion, drugovi čekaju policijski bus kako bi krenuli. Zauzimaju pozicije, čekaju još malo, a onda guraju kontejnere i blokiraju ulicu. Kanisteri od 10 litara ispunjeni benzinom kotrljaju se ispod vozila. Panduri stižu baš na vreme i napuštaju autobus pre nego su primetili kako prvi molotov osvetljava zapaljivi materijal. U njihovim očima vidi se strah.
Neki drugi put, na drugom mestu, čekaćemo vas.
Dana 21. septembra, tri dana nakon što je nacističko đubre ubilo Pavlosa Fisasa u Pireju, u gradu Argostoli na ostrvu Kefalonija desilo se antifašističko okupljanje ispred kancelarija “Zlatne zore”. Ovoj aktivnosti je prisustvovalo 80 demonstranata (studenata, levičara, lokalnih stanovnika i anarhista) koji su distribuirali tekstove, bacali flajere i uzvikivali slogane. U jednom trenutku, antifašisti su fasadu neonacističkog sedišta zasuli boja-bombama. Zlatnozoraš je potom izašao na balkon prvog sprata i crevom počeo da prska po demonstrantima. Kao odgovor na to, razbesneli ljudi su na njega i zgradu bacali kamenice i razne druge objekte. Antifašistička intervencija se završila malim maršom u centru grada gde se masa i razišla.
Antifašistička intervencija je izvedena 21. septembra u zoni Kardamicija, na periferiji Janjine. Nije postojao neki zvaničan poziv na demonstracije već se vest proširila “od usta do usta”, a učestvovalo je oko 60 antifašista. U poslednje vreme je ova oblast postala teritorija za uzgoj neonacista. Uglavnom nacionalistički mladići, koji su veoma teško uspevali da promovišu svoje sranje u centru Janjine, vise u lokalnom parku gde često maltretiraju antifašističku omladinu i ispisuju fašističke slogane. Pre nekoliko meseci su isti ti nacisti čak potegli i nož na jednu osobu.
Tokom protesta je u tom centralnom delu parka postavljen razglas. Ubrzo nakon toga, demonstranti su marširali ulicama Kardamicije, uzvikivali slogane, bacali letke i ispisivali razne antifa slogane. Protestna povorka se zaustavljala ispred kuća poznatih nacista, kao i teretane u kojoj šljam (uniformisani ili ne) obično vežba.
Demonstranti su takođe delili tekst protiv fašizma i izbora zbog širenja kontra-informacija o nedavnom ubistvu Pavlosa Fisasa, kao i podizanja svesti o neonacističkim aktivnostima u tom području.
U Kardici (centralna Grčka) su se u subotu kasno uveče, 21. septembra, desile spontane antifašističke demonstracije. Nakon najavljene filmske projekcije u parku Pafsilipo, antifašistička grupa u kojoj se nalazilo više od 50 ljudi krenula je ka centru grada. Antifašisti su prošli ispred kancelarija lokalnog ogranka partije “Zlatna zora” i naišli na četvoricu neonacista (jedan od njih je vlasnik videoteke koja se nalazi u prizemlju iste zgrade). Fašisti su nameravali da maltretiraju demonstrante kako bi pokazali da su istinski junaci. Kao rezultat toga jedan od njih je pretučen i ostavljen da leži na zemlji, dok su ostala trojica pobegla sa mesta dešavanja,
U noći 19. septembra, dan nakon što su nacisti ubili Pavlosa Fisasa u pirejskom naselju Keracini, odlučili smo se da razbijemo izlog fašističkog kafea “Astoria” koji se nalazi u solunskom naselju Kalamarija. To mesto je bilo sastajalište zlatnozoraša i tu su se dešavala organizaciona okupljanja fašističkog jezgra iz Kalamarije.
U ranim jutarnjim časovima 18. septembra 2013., 34-godišnji antifašista Pavlos Fisas (zvani Killah P) izboden je na smrt u Pireju od strane nacista iz partije “Zlatna zora”.
Sirovi izveštaji na atinskoj Indimediji opisuju da se ubistvo desilo u sredu tek nešto posle ponoćiu u Amfjali, u predgrađu Keracini perfekture Pirej. Izgleda da je Fisasa i njegovu malu grupu prijatelja jurila, a potom i uhvatila u zamku veća grupa nacista. Sve se dešavalo u pristustvu pripadnika policijske motociklističke jedinice DIAS. Nekoliko minuta kasnije, antifašistu je dva puta ubo jedan od nacista koji je izašao iz kola i napao ga. Panduri su na licu mesta uhapsili napadača. Ali tačne okolnosti ovog ubistva još nisu potvrđene, a veliki deo vesti dolazi iz mejnstrim medija i njihovih izveštaja.
Pavlos Fisas je podlegao povredama ubrzo nakon što je prbačen u bolnicu Nikeja. Sahrana će se obaviti 19. septembra na groblju Shisto.
Tokom proteklog perioda, bilo je nekoliko pokušaja ubistva i ubistava “obojenih ljudi” (imigranata, itd.) širom Grčke. Ovog puta fašistička đubrad su ubila belog levičara koji je rođen u Grčkoj. Izgleda, međutim, da Pavlos Fisas nije bio član nijedne levičarske organizacije, već ulični borac sa velikim antifašističkim delovanjem. Killah P(ast) je bilo njegovo umetničko ime kao hip-hopera/repera:
U međuvremenu, bilo je velikih “reprekusija” u zvaničnoj politici. Partije establišmenta su već pokušale da manipulišu ovim smrtonosnim incidentom zarad predizbornih dobitaka, dok su parlamentarne siledžije iz “Zlatne zore”, kao i uvek, demantovale bilo kakvu umešanost svojih odanih sledbenika u bilo kom ubistvu, opet zbog predizbornih dobitaka. Međutim, 45-godišnji ubica Jorgos Rupakijas, stanovnik Nikeje, priznao je svoje zlodelo policiji, kao i svoje bliske veze sa “Zlatnom zorom” (koja je dobro dokumentovana, npr. na ovoj slici su poslanik “Zlatne zore” Kostas Barbarusis i sa njegove desne strane ubica Jorgos Rupakijas). Ubica se nalazi u pritvoru, a pritvoreno je još troje nacista – uključujući i njegovu ženu (zbog prikrivanja dokaza od Rupakijasovoj povezanosti sa nacističkom partijom).
Dana 18. septembra, u više od dvadeset gradova/opština širom Grčke, upućen je poziv na proteste kao odgovor na ubistvo. Takođe, u nekoliko gradova su uništene prostorije “Zlatne zore” (npr. u Kaniji na Kritu), a policijske snage napadnute. Tokom dana dešavale su se različite direknte akcije na brojnim spontanim protestima.
Tokom velikih večernjih demonstracija u blizini mesta ubistva u Keraciniju, izbili su žestoki sukobi sa policijom; na desetine demonstranata je privedeno usred uličnih borbi (mnogima preti podizanje optužnica). Pre tih sukoba, antifašisti su efikasno napali vođu desničarske partije “Nezavisni Grci” i njegove patriotske krvnike. Najmanje jedan demonstrant je pretrpeo teške povrede oka jer ga je ispaljeni policijski suzavac pogodio direktno u oko, a operisan je u lokalnoj bolnici. Doktori jedne bolnice u Pireju su izjavili da su svi primljeni demonstranti, njih 31, imali povrede glave koje su im naneli panduri iz jedinica DIAS i DELTA. Pored toga, policijske jedinice za razbijanje demonstracija i siledžije u civilu zajedno su napadali antifašiste tokom demonstracija u Pireju (video).
Sukobi su se dogodili i u Solunu i Patrasu, gde su se – prema izveštajima – takođe desila masovna privođenja demonstranata.
“U Grčkoj, Turskoj, Brazilu…borba i dušom i telom do socijalnog oslobođenja”
(transparent na velikim demonstracijama koje su 29. juna održane u centru Atine u znak solidarnosti sa Kostasom Sakasom)
Petak, 5. jula: Poziv na motociklističke demonstracije do Opšte bolnice Nikaja, Pirej, gde se štrajkač glađu još uvek drži u pritvoru (čekajući odgovor na drugi zahtev za puštanje na slobodu).
Okupljanje kod Propileja (ulica Panepistimu, Atina) u 18h
Solidarno okupljanje ispred Opšte bolnice u Nikaji u 19.30h
Sledi samo nekolicina gestova u Grčkoj i na Kipru u znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenikom.
25. juna 2013. vijeće sudaca apelacionog suda odbilo je zahtjev Kostas Sakkasa.
Istovremeno kada su suci odobrili produženje pritvora za daljnjih šest mjeseci, liječnik iz opće bolnice Nikaia izjavio da je anarhist štrajkaš glađu izgubio deset kilograma.
Prosvjed za neposredni otpust Kostas Sakkasa zakazan je za subotu 29. juna u 11:30, na atenskom trgu Monastiraki. Plakat solidarnosti kaže: “Dvije i po godine u zatvoru bez suđenja. Drug izvrgava svoje tijelo riziku da bi se odupro modernom totalitarizmu države i kapitala. Njegova borba je borba čitavog pokreta, borba svih potlačenih.”
[vimeo]http://vimeo.com/56571167[/vimeo]