Tag Archives: štrajk glađu

Grčka: Tekst solidarnosti – mreža anarhističkih zatvorenika

web

Dana 2. jula 2012. 25 osoba iz različita dijelova Soluna je pritvoreno te optuženo za pripadanje kriminalnoj organizaciji i za još brdo drugihteških kaznenih djela.

Zadržani su u pritvoru u stanicama GADTH-a (centralno sjedište solunske policije) sve do saslušanja, nakon čega su pušteni na slobodu. Za vrijeme pritvora je otkriveno da je brdo optužnica izgrađeno samo na telefonskim prisluškivanjima koja su, nakon policijske konstrukcije, postala temelj za počinjanje navodnih protuzakonitih djela i organizirano sudjelovanje optuženih u njima.

Unatoč svim pojedinostima, koje se odnose na unutrašnjost anarhističkog/antiautoritarnog pokreta, ovaj slučaj poprima i eksperimentalnu dimenziju u represivnom mehanizmu. Bio je to prvi slučaj da su anarhisti progonjeni na temelju telefonskih poziva kao jedinih dokaza. Ova taktika, koja se bazira na namjernoj nejasnoći člana 187 krivičnog zakona, poznatog i kao “Antiteroristički zakon”, je često korištena u slučajevima nebitnim za anarhistički pokret.

Korištena je u namjeri stvaranja presedana, u kojem se pojedinci i situacije (često međusobno nepovezani) grupiraju u kriminalne organizacije, kako bi se pojednostavio represivni zadatak. U ovom specifičnom slučaju radi se o malim implikacijama za većinu optuženih, ali ne za sve.

10. aprila 2013. drug Spiros Stratoulis dobio je poziv, iz zatvorske službe u Larissi, da se pojavi pred javnim tužiteljem 23. aprila, optužen za gore navedeni slučaj, u okvirima drugostupanjskog sudskog poziva pojedincima koji se pojavljuju u optužnici. Tokom navedenog postupka drug nije otpušten te se od tada nalazi u pritvoru, čekajući suđenje.

Situacija Spirosa Stratoulisa je specifičan slučaj, od posebne je važnosti u prvom redu zbog posljedica ovog pritvora. Budući da se već nalazi u zatvoru, odnosno da je kazneni postupak protiv njega u tijeku, postavlja ga u poziciju pravnog zatočeništva, mada često dobiva pogodnosti izlaska, negirano mu je otpuštanje uz jamčevinu. Što praktički znači da će ostati u zatvoru još tri i po godine, sve dok ne odsluži maksimalnu presudu koja postoji, odnosno 25 godina.

Istovremeno pravno zatočeništvo druga je veoma značajna iz još jednog vrlo bitnog razloga. Njegova implikacija u ovaj specifičan slučaj je očigledan izraz osvete represivnog mehanizma protiv onih koji se ne žele pokoriti njihovim zatvorima. Činjenica da Spirosa nisu uspjeli “korigirati” ni nakon što je proveo 22 godine zatvoren u njihovim demokratskim ćelijama, period koji je proveo boreći se i snoseći posljedice tih borbi, dovoljno je da ga pretvori u metu represivnog mehanizma i neprekidnog sumnjivca različitih pandurskih službi.

Zato je 11. novembra drug Spiros Stratoulis započeo štrajk glađu tražeći prekid ovog osvetničkog progonjenja.

Solidarni smo s njegovom borbom i ostat ćemo uz njega do pobjede.

Neka nijedan drug ne ostane sam u rukama države.
Neka se smjesta prekine ovo progonjenje.

Mreža anarhističkih zatvorenika – Domokos – Koridallos – Krf

Izvor: Act For Freedom

Grčka: Dostojanstveni zatvorenik Spiros Stratulis štrajkuje glađu od 11. novembra 2013.

Na posteru piše:

Solidarnost sa Spirosom Stratulisom zatvorenikom koji se više od dve decenije bori u grčkim taminicama i koji od 11. novembra 2013. štrajkuje glađu  zahtevajući potpuno oslobađanje od fabrikovane optužnice za navodno članstvo u fiktivnoj kriminalnoj organizaciji (Solun 2012.), kao i trenutno ponovno dobijanje dozvole za izlaske iz zatvora.

“Drastično ću odgovoriti na osvetu države koja pokušava da slomi one koji pružaju otpor, protiv njenog monopola da odlučuje o našim životima i da ih pljačka kao i protiv indiferentnosti svake marionete, prema životu, slobodi i dostojanstvu”
– Spiros Stratulis, zatvoren u zatvoru u Larisi.

Grčka: Izjava Nikos Romanosa u vezi štrajka glađu Kostas Sakkasa

att

Moje razmatranja o odlučnoj bitki štrajka glađu ne znače nužno da bih i ja izabrao ovo specifično sredstvo. I neću izjaviti da li se slažem ili ne sa dotičnim sredstvom, kao što nema ispravnog ni pogrešnog u takvim situacijama, i sve se stalno dovodi u pitanje i preispituje.

 Štrajk glađu – kontradikcija u borbenom položaju

Štrajk glađu je posljednje sredstvo borbe revolucionarnog pojedinca. U povijesti se njime koristio široki politički spektar boraca, zatočenih zbog subverzivnih akcija, pretežno protiv demokratskih režima.

Od smrtonosnih štrajka glađu Rote Armee Fraktion (RAF) i smrti boraca IRA-e i ETA-e, sve do uspješnih štrajka glađu anarhističkih drugova kao što su Christophoros Marinos i Kostas Kalaremas, članova Revolucionarne Borbe i Zavjere Vatrenih Ćelija. Zajednička točka može biti minimalna kao i nepostojeća, ali odluka ostaje ista, “borim se do kraja”.

Takva je odluka uspjela stvoriti specifičnu ucjenu državi. Ucjenu koja je, koliko god paradoksno zvučala, stekla važnu pregovaračku snagu zbog smrti štrajkaša glađu.

Naravno, kada govorimo o pregovaračkoj snazi priznajemo postojanje ravnoteže unutar revolucionarnog rata, kojeg oblikuju socijalni, politički i ekonomski uvjeti određenog razdoblja, i polarizaciju koja postoji između državnika i revolucionara. Što ne znači da ih poštujemo, jer naš je cilj napasti ih i uništiti. S druge strane niti znači da ih nećemo tražiti, pronaći i iskoristiti u našu korist.

Štrajkaš glađu je upravo takav slučaj, u kojem se humana fasada demokracije koristi za realizaciju zahtjeva borca. Borba se vodi protiv političke reprezentacije sistema, demokracije; radi se o eksplozivnoj napravi koju je borac odlučio postaviti u svoje tijelo i napasti direktno temelje demokratske kohezije, uz obavijest da će u slučaju neispunjenja zahtjeva uslijediti eksplozija koja će izazvati lančanu reakciju unutar demokracije. Continue reading Grčka: Izjava Nikos Romanosa u vezi štrajka glađu Kostas Sakkasa

Atena: Situacija anarhističkog zatvorenika Kostas Sakkasa, u štrajku glađi od 4. juna

t

25. juna 2013. vijeće sudaca apelacionog suda odbilo je zahtjev Kostas Sakkasa.

Istovremeno kada su suci odobrili produženje pritvora za daljnjih šest mjeseci, liječnik iz opće bolnice Nikaia izjavio da je anarhist štrajkaš glađu izgubio deset kilograma.

Prosvjed za neposredni otpust Kostas Sakkasa zakazan je za subotu 29. juna u 11:30, na atenskom trgu Monastiraki. Plakat solidarnosti kaže: “Dvije i po godine u zatvoru bez suđenja. Drug izvrgava svoje tijelo riziku da bi se odupro modernom totalitarizmu države i kapitala. Njegova borba je borba čitavog pokreta, borba svih potlačenih.”

Grčki zatvori: Kostas Sakkasova borba za slobodu

athens_for-k.sakkas
[Sjeverna Atena] Sloboda za anarhista Kostas Sakkasa, koji štrajku glađu
od 4.6.
 [Chania, Kreta] Kostas Sakkas odmah slobodan, štrajkaš glađu od 4.6.  Nećemo taoce u rukama države

[Chania, Kreta] Trenutno oslobađanje Kostasa Sakkasa, štrajkaša glađu od 4.6.
Nećemo taoce u rukama države

Proteklih su se dana u Grčkoj odvile brojne akcije solidarnosti s anarhističkim zatvorenikom Kostas Sakkasom, koji štrajka glađu o 4. juna 2013. boreći se za svoje neposredno otpuštanje iz zatvora. 11. juna liječnik je ustanovio velkiku slabost, zamor pri najmanjem naporu (npr. pri hodu od svoje ćelije do zatvorske ambulante), nelagodu, otežano disanje,
vrtoglavicu, glavobolju, trbušne bolove i gubitak 3,5 kilograma.

U međuvremenu, drugi zatvorenici su izrazili svoju bezrezervnu solidarnost Kostasu. Od 4. juna četiri druga koja se naleze u tamnicama ženskog krila zatvora Koridallos, Kostas Gournas (član Revolucionarne borbe), Christoforos Kortesis, Vaggelis Stathopoulos i Dimitris Koufontinas (član grupe 17. novembar) odbijaju zatvorski obrok.

5. juna na sudskoj raspravi trećeg suđenja protiv ZVĆ, na sudu ženskog zatvora Koridallos, suoptuženi drugovi napustili su sudnicu u znak podrške Kostasovog izbora štrajka glađu.

Od 6. juna drugovi iz drugog krila zatvora Larissa, Rami Syrianos i Spyros Stratoulis odbijaju zatvorsku hranu da bi podržali Kostasa u njegovoj borbi, te izražavaju solidarnost sa Gerasimos Tsakalosom, članom ZVĆ, kome je produžen pritvor.

7. juna anarho-komunisti Tasos Theofilou (zatvor Domokos) i Polykarpos Georgiadis (zatvor Krf) objavili su zajedničku izjavu upućenu drugu Kostas Sakkasu: “ubrzo ćemo se ponovno sresti, na bojištu društvenog/klasnog rata.”

11. juna je 290 žena i muškaraca zatvorenih u Larisi, Patrasu, Krfu, prvom krilu Koridalosa, Alikarnassosu i Eleonas-Thebes objavilo otvoreno pismo podrške Kostas Sakkasu i uništenju svih zatvora.

13. juna Kostas Sakkas doveden je u Atenu na žalbeni sud (ulica Loukareos), gdje je vijeće žalbenih sudaca ispitalo njegovu žalbu na produženje pritvora za dodatnih 6 mjeseci. (Njihova odluka još nije donesena). Istog jutra su još tri zatvorenika dovedena na isti sud pred vijeće sudaca, anarhisti Fivos Harisis, Argyirs Ntalios i Dimitris Politis. Tokom njihovog boravka na žalbenom sudu panduri su napali Fivos Harisisa, srušili ga na pod, izudarali i držali ga u lisicama čak u vozilu. Kad su svi zatvorenici dovedeni nazad u Koridallos, uključujući i Kostasa, u zatvoru je izbio teški sukob s pandurima i stražarima, kao odgovor na prijašnji policijski napad na jednog od njih. Drugovi su na trenutak pretvorili ulaz u bojišno polje (aparati za gašenje požara, ladice s dokumentima i stolice bačeni su u zrak, prozori su razbijeni), dokazujući na djelu da nijedan napad psa Moći neće proći bez odgovora.

Continue reading Grčki zatvori: Kostas Sakkasova borba za slobodu

Atina: Anarhista Kostas Sakas u štrajku glađu od 4. juna 2013.

Prisoner in prison cell

Anarhista Kostas Sakas je stupio u štrajk glađu 4. juna 2013. godine protestujući protiv produženja pritvora u pretkrivičnom postupku i zahtevajući trenutno puštanje iz zatvora.

Drugovi su pozvali na političku diskusiju, koja će se održati 4. juna 2013. u 18h na atinskoj Politehničkoj školi (zgrada Gini), u susret organizovanju akcija solidarnosti za štrajkača glađu Kostasa Sakasa. Tom prilikom će biti uspostavljena i telefonska veza sa Kostasom koji će govoriti direktno iz zatvora Koridalos.

Kostas je anarhistički zatvorenik koji se trenutno suočava sa dva suđenja koja se vode protiv R.O. ZVĆ iako je negirao svoje učešće u toj urbano-gerilskoj grupi od trenutka kada je uhapšen (decembar 2010.). Ovaj drug se nalazi u pritvoru – gde čeka na suđenje – već 30 meseci. Država mu je nedavno produžila pritvor za još šest meseci (i istu meru primenila protiv anarhiste Gerasimosa Cakalosa koji je priznao učešće u R.O. ZVĆ).

Ferrara, Italija: Sergio Maria Stefani, saopćenje povodom prekida štrajka glađu

fist

29. januara 2013. započeo sam štrajk glađu, nakon što mi je Milanski sud (koji je preuzeo predmet nazvan “Operacija Ardire”) zabranio posjete moje partnerice Katije. Otkad sam u zatvoru, već skoro osam mjeseci, vidio sam je samo tri puta, sveukupno tri sata.

14. marta, odnosno na 45. dan štrajka glađu izjavio sam da ga prekidam. Posljednjih dana moje zdravstveno stanje je postalo kritično, rizik trajnih oštećenja i čak hipoglikemijske kome bio je konkretan, zato sam odlučio da ne obradujem neprijatelja takvim poklonom. Nadam se da neće nitko ovo shvatiti kao poraz. Uvijek sam bio uvjeren, kako vani tako i u zatvoru, da je pojedinac u samom trenutku kad se odluči na djelovanje, na borbu, na napad već odnio pobjedu, koja, daleko od ikakve logike efikasnosti ili kvantiteta, znači krenuti vlastitim individualnim putem oslobođenja. I dalje vjerujem u direktnu akciju, u izbore kojih se neću nikada odreći, a pojam mučeništva i predaje oduvijek su mi bili tuđi. Borba me ispunjava radošću i govori mi gdje se nalazi moje srce dok mahnito kuca tijekom akcije. Zato želim zahvaliti samo nekoliko drugova koji su, mada vani, bili uz mene, bez sažaljevanja; braćama i sestrama čitavog svijeta koji su me hranili i davali snage plamenovima, i za revolucionarnu solidarnost koju su mi iskazali svojim napadima; mojim “suučesnicima” ratnim zatvorenicima u odjelu AS2 [visoke sigurnosti] u Alessandriji, Ferrari i u drugim krajevima svijeta, bili ste mi bliski, vaše riječi nisu nikada zvučale isprazne i vezan rame uz rame s vama, nisam nikako mogao pasti.

Želio bih zahvaliti brojnim drugovima, ali moja je borba bila usamljena, zanemarena, a možda čak i namjerno zataškana. Dobro znam da sam vrlo nezgodan kao predmet solidarnosti, ne iznenađuje me. No, kritika je potrebna da bi se kročilo naprijed, da bi se ponovno naoštrile stare oštrice već isukane, ili pak kovale nove, i zato sam zadovoljan što su se mnogi drugovi, u posljednje vrijeme, podvrgnuli samokritici o nepostojanju solidarnosti s revolucionarnim zatvorenicima, te se nadam da će se iz ovih razmatranja roditi novi prijedlozi.

S moje pak strane želim istaknuti moju volju za nastavak borbe koristeći ovu priliku da objavim namjeru za ponovno pokretanje projekta jednog novog Anarhističkog Crnog Križa. Već mjesecima nekoliko nas raspravlja o potrebi jednog sredstva solidarnosti, koje bi tu solidarnost obilježilo značenjem kojeg bi ponovno otkrili, naglasili, proživjeli: solidarnost mora biti revolucionarna.

Naposljetku, nakon četvrtog štrajka glađu, ja još jednostavno vjerujem da je pobuna ispravna.

“Riječi nas ne mogu spasiti.
Riječi ne mogu raskinuti lance.
Samo nas akcija čini slobodnima.
Uništimo ono što nas uništava.”

Sergio Maria Stefani, c.c. via Arginone 327, 44122 Ferrara, Italy

izvor

Italija – Alfredo Cospito prekida štrajk glađu; solidarnost sa Sergiom koji nastavlja

Destroy-what-destroys-you
Danas 18. februara prekidam štrajk glađu zato što sam dobio vijest da ću u martu vidjeti Annu, mada ne vjerujem obećanjima mojeg zakletog neprijatelja. Sergio nastavlja. U znak solidarnosti razbio sam neprovidni panel na zatvorskom prozoru. Zahvaljujem čileanskoj braći i sestrama iz Celula Antiautoritaria Insurrecional Panagiotis Argirou Fai/ Fri, talijanskoj braći i sestrama iz Cospirazione delle Cellule di Fuoco Fai/Fri, koji su me podržali djelima i riječima. Solidarni zagrljaj Marcu Camenishu i Gabrielu Pombo da Silvi.

Samo nas djela oslobađaju. Uništi ono što te uništava.

Alfredo Cospito

Grčki zatvori: Kratke beleške o štrajkovima glađu i uzdržavanju od zatvorske hrane

4. aprilIzjava o štrajku glađu Spirosa Dravilasa (zatvorenik zatvora Domokos, trenutno se nalazi u bolnici zatvora Koridalos) pod naslovom “Država i njene institucije se svete onima koji ne podležu njihovom sistemu lišavajući ih stečenih prava o privremenom odsustvu”. Vlasti Spirosu Dravilasu odbijaju privremeno odstustvo iz zatvora na koje ima pravo već dve i po godine.

6. april – Štrajk glađu su proglasili Jorgos Karajanidis, Aleksandros Mitrusijas i Kostas Sakas – “Od danas, 6.4.2012., započinjemo štrajk glađu i zahtevamo ukidanje proizvoljnog i osvetničkog pretkrivičnog pritvora kao i hitno oslobađanje saokrivljene Stele Antoniju iz zdravstvenih razloga”. Izjavu je potpisala i Stela Antoniju (koja trenutno protestvuje uzdržavanjem od zatvorske hrane).

6. april – Štrajk glađu su proglasili utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija (ZVĆ) Panajotis Argiros i Gerasimos Cakalos koji zahtevaju konačni transfer u zatvor Koridalos kako bi se stavila tačka na stalne osvetničke transfere i psiho-fizički stres.

7. april – Anarhista Vangelis Kailoglu (jedan od četvorice uhapšenih 12. februara kome je određen pritvor)  se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane

7. april – Kao znak solidarnosti, sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane su započeli i zarobljenci socijalnog rata,  anarhisti Sokratis Cifkas (zatvor Diavata), Janis Skuludis (zatvor Avlona), Babis Cilianidis i Dimitris Dimciadis (zatvor Koridalos)

8, april – Štrajk glađu je proglasio utamničeni član ZVĆ Hristos Cakalos u znak solidarnosti sa drugom dvojicom članova ZVĆ koji štrajkuju glađu

8. april – U znak solidarnosti 130 zatvorenika prvog krila zatvora (za muškarce) Koridalos počelo sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane

9. april – Skupština solidarnosti na atinskoj Politehničkoj školi, sa telefonskim javljanjem štrajkača glađu iz zatvora

9. april – Ostali utamničeni članovi ZVĆ i anarhistički revolucionar Teofilos Mavropulos objavili da će se postepeno pridružiti štrajku glađu koji su započela njihova brača Panajotis Argiru, Geramisos i Hristos Cakalos

11. aprilIzjava Stele Antoniju o nedavnim dešavanjima: Tužilaštvo nije naredilo da Stela ponovo bude u pritvoru; međutim, tužilaštvo će obnoviti pritvor Sakasu, Mitrusijasu i Karajanidisu na osnovu fabrikovanih optužbi protiv njih u vezi sa 250 starijih napada ZVĆ podmetanjem požara. Imajući u vidu ove činjenice, i u dogovoru sa trojicom drugova, Stela je objasnila da prekida učešće u štrajku glađu, ali će se uprkos zdravstvenim problemima, uzdržavati od uzimanja zatvorske hrane sve do ispunjenja njihovih zahteva.

11. april – Utamničeni anarhista Rami Sirianos se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane

14. april – Skupština solidarnosti sa J. Karajanidisom, A. Mitrusijasom, K. Sakasom i S. Antoniju je (pored ostalog) objavila i sledeću vest: “Trenutno, trojica drugova Karajanidis, Mitrusijas i Sakas su optuženi u slučaju podmetanja 250 požara ZVĆ od strane eksperata tužilaštva Mokasa i Baltasa koji su naredili da se svoj trojici kao i članovima R.O. ZVĆ ponovo odredi pritvor. Stela Antoniju je takođe optužena u ovom slučaju, ali neće biti vraćena u pritvor već se očekuje da će biti puštena (u junu 2012.) nakon 18 meseci provedenih u pretkrivičnom pritvoru dok na njen peti zahtev na puštanje iz zdravstvenih razloga još uvek nije odgovoreno”. Da podsetimo, Stela se nalazi u prtivoru već 16 meseci, a jedini dokaz protiv nje je posedovanje lažne lične karte.

14. aprilVesti o tri utamničena člana ZVĆ nakon jedne nedelje štrajka glađu: Gerasimos je izgubio šest kilograma, Panajotis pet, a Hristos sedam kilograma.

15. april – Još tri utamničena člana ZVĆ, Haris Hadžimihelakis, Damjano Bolano i Jorgos Polidoros započeće štrajk glađu 17. aprila.

Od 6. aprila do danas, akcije solidarnosti, kao i napadi paljevinama i sabotaže, su izvedene u nekoliko delova Grčke (od Irakliona na Kritu, Atine, Livadije, Patrasa, Soluna do Verije i Komotinija), ali takođe i širom Evrope i Latinske Amerike (od Barselone i Mursije u Španiji, preko Hamburga, Amsterdama do Kardifa, Bristola i Kembridža u UK, Njujorka do Čilea, Bolivije, Kolumbije).

Ljudi se u grčke zatvore zatvaraju godinu i po, i više dana pre suđenja, a u zavisnosti od sudskih mahinacija onima koji su optuženi za navodne zločine pritvor se iznova i iznova produžava (pretkrivični pritvor maksimalno traje 18 meseci, a nakon isteka ovog perioda podižu se nove optužnice radi produženja pritvora). Izlažući svoj život velikoj opasnosti, neki se usuđuju da nastave svoju borbu protiv vlasti i unutar zatvora. Ovo je jedan od najsurovijih pokušaja režima da prekine snažnu solidarnost između drugova, kako onih unutar tako i onih van zatvorskih zidina. Nećemo dozvoliti da nas slome.

Kako je jednom rekao Sofoklis Nidelis iz zatvora u Greveni: “Solidarnost i drugarska kolektivnost su najrazornija oružja.”

Najnovija knjižica Act for Freedom! (pdf, klikni na sliku)

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na zgradu ministarstva u naselju Neos Kosmos

“Između toliko noći, toliko kamenja, toliko mnogo ubijenih – reče on/a – ti si, Revolucijo, otvorila široke bulevare za univerzalni sastanak. […] Ako ništa drugo nismo dobili – reče on/a –  barem smo saznali gde ćemo se sutra sresti.”
Jani Rico, Bez politike

Preuzimamo odgovornost za napad od 9. aprila 2012. godine, na zgradu u kojoj se nalazilo Ministarstvo za reformu javnog sektora i elektronsku upravu koja se nalazi u naselju Neos kosmos (“Novi svet”, u jugozapadnom delu Atine).

Ministarstvo za reformu javnog sektora i e-upravu je ovlašćeno i odgovorno za kontrolisanje “propusta” javne uprave u smislu formulisanja i sprovođenja javne politike o ljudskim resursima, strukturama i sistemima javnog sektora. Poslanik PASOK-a i trenutni ministar za upravnu reformu i e-vladu Dimitris Repas je nedavno, zajedno sa ostalim šefovima izvršnih ministarstava, učestvovao u razgovorima sa MMF/ECB/EU Trojkom o pitanjima rada, kao na primer otpuštanjima, tehnološkim viškovima i redundantnosti, kao i o radnim uslovima u javnom sektoru (smanjenja plata i fleksibilizacija radnog vremena).

Naš napad stavljamo u kontekst praktičnog otpora protiv struktura dominacije, nastojeći da doprinesemo pravcu koji će dovesti do konačne dekonstrukcije postojećeg.

Dominantna vlast, imajući u vidu ubrzanu destabilizaciju društvenog konsenzusa koja je rezultat opšte sistemske krize i znajući da socijalno-klasne borbe sve više intenziviraju oblike otpora, ima za cilj ne samo vojno uništenje revolucionarnih snaga i svakog pojedinačnog borca, već takođe teži obesmišljavanju same borbe i njenoj konačnoj asimilaciji od strane samog sistema. Zadatak revolucionarnog pokreta je da čitav ovaj proces transformiše u revolucionarnu perspektivu vodeći otvoreni rat protiv države i kapitala, uz stalno isticanje političkih i klasnih karakteristika tekuće krize. Formiranje fronta bez tutorstva u redovima potlačenih dovešće do izgradnje brane protiv planova koje promoviše dominantna vlast čiji je krajnji cilj socijalna revolucija za zbacivanje kapitalizma, koji je sposoban da se reprodukuje kroz svoje destruktivne i nehumane strukture i funkcije.

Funkcionalna i osnovna ćelija tog fronta jeste revolucionarno nasilje, politički izbor koji sam sebi nije cilj, niti predstavlja egzistencijalni izlaz za ostvarivanje (samo)referentnosti, već  sredstvo oslobađanja u borbi protiv nasilja kapitalističke strukture. Državno nasilje je svakodnevno stanje kapitalističkog društva. Ono je izraženo na mnogim nivoima i u svim aspektima svakodnevnog života. Ono je direktno izraženo kroz, očigledan, represivni državni aparat – vojsku i policiju, ali takođe i indirektno kroz prinudni rad, odnos između zaposlenosti i potrošnje, standardizaciju svakodnevnog života, društvene nejednakosti, rasnu segregaciju, siromaštvo i bedu.

Analizirajući današnje uslove i osvrćući se na istoriju kapitalizma, naša politička projektualnost postaje mnogo jasnija u očima svakog pojedinca: kapitalizam se mora srušiti. Tek tada će kapitalizam prestati da se reprodukuje kroz svoje krize, pomoću kojih može da oblikuje nove nemilosrdne uslove života. Prava sloboda će nastati tamo gde prinuda neće postojati, tamo gde rad neće biti pretvoren u robu već će biti cilj sam po sebi i sredstvo koje svakoj osobi omogućava da izrazi svoje kreativne sposobnosti. Dakle, samo kroz promociju svrgavanja kapitalizma, kroz socijalnuz revoluciju, bićemo u mogućnosti da se pokrenemo ka besklasnom društvu, društvu jednakosti i slobode.

Ovaj udarac posvećujemo četvorici boraca, drugovima Kostasu Sakasu, Jorgosu Karajanidisu, Aleksandrosu Mitrusijasu i Steli Antoniju, koji se drže u pritvoru pre suđenja od 4. decembra 2010. Prva trojica drugova su u štrajku glađu zahtevajući oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju zbog ozbiljno ugroženog zdravstvenog stanja, kao i ukidanje novih osvetoljubivih optužnica protiv njih.

Revolucionarna akcija

izvor

Atina: Napad farbom na kancelarije partija PASOK i LAOS u Halandriju i Holargosu

U subotu 14. aprila, dok su se svi pristojni građani (za Vaskrs) nalazili u hramovima indolencije, odlučili smo da izvedemo napad bojom na kancelarije partija LAOS (krajnja desnica) i Batsok* (socijldemokrate) u severnim predgrađima Halandri i Holargos, kao minimalni znak solidarnosti sa Mitrusijasom, Sakasom, Karajanidisom koji su u štrajku glađu već 12 dana.

STOP PROGONU ŠTRAJKAČA GLAĐU

HITNO OSLOBAĐANJE STELE ANTONIJU

* Pasok + batsoi (panduri) = Batsok

10.mart: Dan svetske solidarnosti sa 300 štrajkača glađu emigranata-radnika u Grčkoj

NE POSEĆUJTE GRČKU!

Molimo vas da sledeći tekst objavite, štampate i širite dalje

Najnoviji saveti povodom turizma u Grčkoj:

Verovatno ste čuli da je Grčka lepa zemlja koju treba posetiti, sa ukusnom hranom i gostoljubivim ljudima. Budite oprezni: to nije cela istina. Za stotine hiljada posetioca stvarnost je sasvim drugačija. Radi se o opštoj pretnji kršenja ljudskih prava. Iseljenici i posetioci, koji su prešli granice Grčke, mogu biti deportovani ili prebačeni u pritvore na 2 do 4 meseca ili duže. Ako budu ili kada su oslobođeni, prisiljeni su da rade u zemljoradnji, lokalnoj industriji, organizovanom kriminalu, ili kao ulični prodavci, bez dokumenta ili bilo kakvih građanskih prava. Posetioci Grčke su upozoreni na zlostavljanje, netoleranciju, mržnju, klevetu i neselektivno zlostavljanje Grčke vlade…

Grčka eksploatiše otrpilike 500.000 ilegalnih emigranata i izbeglica ne bi li povisila nacionalnu bednu ekonomiju. Prošle godine, skoro 140.000 emigranata je prešlo granice Grčke u nadi za boljim životom. Većina njih će godinama biti ilegalni i pod pretnjom da postanu savremeni robovi.

Od 25.januara, 300 emigranata koji već godinama rade i žive u Grčkoj je započelo nacionalni štrajk glađu, u Atini i Solunu. Oni zahtevaju legalizaciju svih ilegalnih emigranata u Grčkoj. Njihova borba je borba svih emigranata, radnika i građana sveta.

10.mart će biti 45. dan  njihovog štrajka glađu, međutim, vlada Grčke još uvek nije izašla u susret njihovim punopravnim zahtevima!

Pozivamo ljude u Grčkoj i širom sveta da 10.marta sprovedu građansku nepokornost akcijama u solidarnosti sa 300 štrajkača glađu. Mi pozivamo sve da svoje akcije usmere na Grčku osetljivu tačku-turizam: 15% nacionalnog bruto domaćeg prihoda dolazi od turizma. U suštini, turizam i migracija su dve strane legalnih prava slobode kretanja.

Predlažemo jedan lako dostupan cilj koji ljudi mogu naći u skoro svakoj zemlji: Organizacija Grčkog Nacionalnog Turizma. Npr. možete protestovati, blokirati to mesto, deliti letke ili izvesti neke druge kreativne akcije ispred, unutar ili oko kancelarija OGNT.

Adrese kancelarija OGNT u inostranstvu možete naći na ovom linku: internezia.net/addresses

Ukoliko kancelarija OGNT ne postoji u vašem gradu, svoje akcije možete sprovesti ispred ambasade Grčke ili preduzeća,ili jednostavno protestvovati na bučnim javnim mestima ili preko medija.

300 MRTVIH ILI LEGALIZACIJA

-Svi emigranti širom sveta-

27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU

Rukovodstvo Rektorata Univerziteta, zajedno sa još četiri nevladine organizacije, je 26. januara uveče održalo sastanak i razgovore o premeštanju emigranata koji štrajkuju glađu iz univerzitetskog azila na pravnom fakultetu u Atini.

Da bi došlo do povrede univerzitetkog azila u Grčkoj, prvo zvaničnici Univerziteta moraju da donesu odluku o tome, i to pod uslovom da je nečiji život ugoržen. Takva stvar se, naravno, nije dogodila i ni jedna od funkcija Univerziteta nije bila ometana s obzirom da nije bilo okupiranja već samo korišćenja prazne zgrade.

Predlog zvaničnika bio je da se štrajkači glađu premeste u drugu zgradu u centru Atine, na nedelju dana (!) uz policijsko obezbedjenje oko zgrade i sprečavanje ljudi koji štrajkačima pružaju podršku da pridju zgradi. Rok je štrajkačima dat do jutros, 27. januara, da se premeste u drugu zgradu, pod uslovima koje su im dali zvaničnici Univerziteta, policija i Vlada. Fašistički mediji, tokom svih ovih dana lansiraju užasne komentare o štrajkačima, pominjući vandalizam, riziku od bolesti i zaštiti funkcija univerziteta, u cilju stvaranja anti-emigrantskog javnog mišljenja, skrivajući borbu štrajkača i takođe prikrivajući šire skandale i probleme vlasti koji se dešavaju.

Sve političke partije, preko medija ‘pripisuju’ vođstvo narodnog štrajka glađu levičarskoj partiji (SYRIZA), sa ciljem da degradiraju borbu emigranata, s obzirom da je ovo prvi put da emigranti traže prava kolektivno i na tako organizovan način, bez partizanskog vođstva koje bi imalo vodeću ulogu u njihovoj borbi, i to je ono što ni jedan autoritet ne može da shvati i prihvati. Continue reading 27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU

NIČIJI ŽIVOT NIJE ILEGALAN! SOLIDARNOST U BORBI SA 300 RADNIKA EMIGRANATA

25. 1. 2011. god. u centru Atine, u zgradi Pravnog Fakulteta (ul. Solonos), 250 emigranata-radnika je započelo štrajk glađu. Takođe, 50 emigranata-radnika koji štrajkuju glađu u Centru rada u Solunu zahtevaju: bezuslovnu legalizaciju svih emigranata koji žive i rade u Grčkoj.

Od samog početka ovog koordiniranog masovnog štrajka glađu, predstavnici države su izjavili da se ova pomama suočava sa nečuvenom samo-organizovanom društevnom borbom. Ujedinjeni, vladini lakeji, izveštavači udruženih medija i sve vrste fašista zahtevaju evakuisanje štrajkača iz zgrade Pravnog Fakulteta, uz pretnju narušavanjem akademskog azila invazijom represivnih snaga demokratske hunte.

Komunikacioni rat Vladine propagande je nemilosrdan i vulganaran kao i uvek: U trenutku kada 300 boraca emigranata rizikuju svoje živote zarad društeve jednakosti i pravde, za jednaka radnička prava i jednake obaveze, bitange koje su na vlasti pričaju o” demokratskoj legitimaciji” i prete napadom na akademski azil. Oni su ti koji su odgovorni za siromaštvo grčkog naroda, oni su ti koji su poslali okupacionu vojsku u domovine miliona emigranata i izbeglica, oni su ti koji smanjuju penzije i plate i koji su doveli do nezaposlenosti znatnog dela populacije , pri tom osuđujući na bedu i siromaštvo lokalno stanovništvo i emigrante, oni su ti koji praktikuju “zavadi pa vladaj” u sklopu sa nemilosrdnim ”društvenim kanabalizmom”, oni su ti koji grade zid srama, u Evrosu i koji su odgovorni za tiho ubijanje hiljada bližnjih na Jugoistočnoj granici Evropske Unije.

U odlučujućim satima, država Grčka pokušava da manipuliše “javnim mnjenjem” ne bi li ozakonila operaciju protiv 300 štrajkača glađu u vojnom stilu. Stoga, ono šta je sada više nego neophodno jeste maksimalno obelodanjivanje istine, takođe i aktiviranje kontra informacija koje su dostupne međunarodnim društvenim i političkim pokretima, ne bi li sprečili ovo da se desi.

Pozivamo sva društva i grupe, sve mreže i pojedince, da direktno učestvuju na bilo koji način u solidarnoj borbi za odbranu prava emigranata-radnika, njihove bezuslovne legalizacije i otpora protiv monstruoznih mreža i gazda grčke Vlade koji klevetaju njihovu opravdanu borbu i organizuju njeno nasilno suzbijanje.

Borba 300 emigranata koji štrajkuju glađu je naša borba!

Solidarnost je naše oružje!

NACIONALNI ŠTRAJK GLAĐU 300 EMIGRANATA, 25. JANUARA

Mi smo emigranti i izbeglice širom Grčke. Došli smo ovde progonjeni siromaštvom, nezaposlenošću, ratovima i diktaturama. Zapadne multinacionalne kompanije i njihove političke sluge u našim zemljama, ostavili su nas bez dugog izbora nego da rizikujemo svoje živote više puta, ne bi li došli do vrata Evrope. Zapad koji nas lišava naših rodnih mesta, koji ima bolji standard života, je naša jedina nada da i mi živimo kao ljudska bića. Ušli smo u Grčku (legalno ili na neki drugi način) gde radimo ne bi li prehranili sebe i svoju decu. A poniženi smo i živimo u mraku bezakonja, zarad dobrobiti zaposlenih u agencijama države koji divlje ekspolatišu naš rad. Živimo od našeg znoja i sa snom da imamo jednaka prava sa našim kolegama Grcima.

U poslednje vreme, stvari su postale isuviše teške za nas. Plate i penzije su smanjene; sve poskupljuje konstantno; kreira se stav da su emigranti odgovorni, kao da su oni ti koje treba kriviti za mizeriju i divlju ekspolataciju grčkih radnika i manjih preduzetnika. Propaganda fašističkih i rasističkih partija i organizacija postala je glavna tema vladinih razgovora po pitanju emigracije. Masmediji samo ponavljaju njihovu frazeologiju kada gvore o nama. Njihove “ponude” se poklapaju sa vladajućom politikom: zid u Evrosu, brodski vojni kampovi i Evropske vojne snage na Egejskom moru, slamanje i napadanje skvodova u gradovima, masovno deportovanje. Oni pokušavaju da ubede grčku radničku klasu da smo mi ti koji predstavljamo pretnju, da smo mi ti koje treba kriviti za nečuvene napade koje oni sami trpe od strane njihove vlade.

Na ove laži i brutalnosti treba odgovoriti pod hitno a mi emigranti i izbeglice ćemo dati taj odgovor. Mi nastavljamo dalje sa svojim životima da zaustavimo ovu nepravdu koja nam je nanesena. Zahtevamo legalizovanje svih emigranata, jednaka politička i društvena prava i obaveze koje imaju i grčki radnici. Molimo naše kolege radnike Grke, sve koji ispaštaju zbog eksploatacije njihovih napora, da stanu uz nas i da podrže našu borbu da laži, nepravda, fašizam i totalitarizam političke i ekonomske politike ne bi preovladali i u njihovoj domovini. Sve ovo je preovladalo u našim zemljama i prisililo nas na emigraciju ne bi li smo živeli dostojanstveno, mi i naša deca.

Nemamo drugog izbora nego da se naš glas čuje i da bi se naša prava proširila.Nas tri stotine je započelo štrajk glađu u Atini i Solunu, 25.1.2011. Izložili smo sebe riziku, zato što ovo nije pristojan život. Za nas je bolje da umremo ovde nego da i naša deca dožive patnju koju smo mi doživeli.

Skupština emigrantskog štrajka glađu u Grčkoj

Januar 2011