Dana 14. aprila, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štrajku glađu, Dimitris Politis, učesnik Mreže utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Evangelismos u Atini.
Drug je izgubio 13% svoje početne telesne težine. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da povrati težinu izgubljenu tokom nedavnog štrajka glađu kojeg je Dimitris vodio u znak solidarnosti sa utamničenim drugom Nikosom Romanosom.
Sledi odlomak iz otvorenog pisma kojeg su štrajkači glađu Mreže utamničenih boraca objavili u sitnim satima 11. aprila 2015.:
[…] Kada smo započeli ovaj štrajk glađu, znali smo da će to biti teška borba koja će nas dovesti do naših granica. I istina je da neki od nas, nakon 40 dana naporne borbe, rizikuju razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema. Ipak, nećemo dopustiti nikome da iskorišćavanjem vladine strategije pokušava da nas spušta ili poništava efikasnost naše borbe. Stoga, ponavljamo da nastavljamo štrajk glađu do ispunjenja naših zahteva, uprkos vidljivim rizicima po naše zdravlje. Dugujemo to svim drugovima i drugaricama koji/e su osetili/e da vodimo zajedničku borbu protiv režima izuzeća (engl. state of exception), ali iznad svega dugujemo to sebi samima i sredstvu borbe koje smo izabrali. Pozivamo sve drugove i drugarice da razmotre kritičnost situacije (četvorica drugova se u štrajku glađu nalazi više od 40 dana) i da pretvore SVAKI DAN ŠTRAJKA GLAĐU U DAN AKCIJE.
Svaka borba iscrpi svoj potencijal tek onda kada odustanemo, a ova borba nije ni iscrpela svoj potencijal niti završila svoj ciklus.*
P.S. 1: Juče, 10, aprila, štrajk glađu je prekinuo i naš drug Tasos Teofilu. Zajedno smo hodali ovako daleko i ostali ujedinjeni u našoj zajedničkoj borbi. Tasos, želimo ti dobar oporavak.
P.S. 2: Šaljemo našu solidarnost revolucionarima iz Turske [zatočenim u grčkim zatvorima], koji u ovoj borbi stoje uz nas. Želimo dobar oporavak Jorgosu Inglesisu [koji je prekinuo svoj štrajk glađu].**
P.S. 3: Solidarnost sa migrantima koji se nalaze u štrajku glađu u logoru Paranesti, nedaleko od Drame.***
Do kraja – do pobede
Nijedan korak nazad
Mreža utamničenih boraca
_
Napomene prevodioca:
* Referenca na mišljenje koje je izneo utamničeni drug Nikos Maziotis.
** Prema našim informacijama u ovom trenutku, u štrajku glađu se i dalje nalaze osmoro anarhista Mreže utamničenih boraca – Antonis Stambulos, Argiris Dalios, Dimitris Politis, Fivos Harisis, Jorgos Karajanidis, Andreas-Dimitris Burzukos, Grigoris Sarafudis i Janis Mihailidis, kao i komunisti iz Turske i Kurdistana koji su zatočeni u grčkim zatvorima.
*** Dana 10. aprila, Skupština “Bez logora” (engl. No lager) iz Soluna, koja je uspostavila solidarne veze i konstantnu komunikaciju za utamničenim imigrantima i imigrantkinjama, izvestila je da se u logoru Paranesti još samo jedan imigrant nalazi u štrajku glađu, napominjući i da su različiti kolektivi iz Soluna, Drame, Patrasa, Atine i drugih mesta podržali i širili informacije o štrajku.
Dana 12. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Jorgos Karajanidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaia u Pireju.
Drug je izgubio 19% inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput hipotenzije, bradikardije, slabosti, hipoglikemije i teške vrtoglavice.
Dana 10. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Janis Mihailidis, učesnik u Mreži utamničenih boraca (DAK), prebačen je iz zatvora Koridalos u bolnicu Atikon, Hajdari, Atina.
Drug je izgubio 8.5% svoje inicijalne telesne težine i pokazuje simptome poput teške slabosti, umora, vrtoglavice, bledila kože i mukozne membrane, ortostatske hipotenzije, relativne bradikardije i hipoglikemije. Pored toga, njegovo telo nije imalo vremena da se u potpunosti oporavi od metaboličkog stresa koji je doživelo tokom nedavnog višednevnog štrajka glađu koji je Janis vodio u znak solidarnosti za utamničenim drugom Nikosom Romanosom.
Osmoro anarhističkih zatvorenika Mreže utamničenih boraca (DAK) još uvek se nalaze u štrajku glašu u različitim bolnicama i grčkim zatvorima, zahtevajući ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C; ukidanje antiterorističke legislative (članovi 187 i 187A); ukidanje zakona protiv kapuljača; ukidanje prisilnog uzimanja DNK uzoraka, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materijala više od dve osobe, pristum DNK uzorcima za analizu od strane eksperta-svedoka, biologa, kome optuženi veruju; u puštanje pacijenta sa politraumom, zatvorenika 17N Savasa Ksirosa.
Prema poslednjem lekarskom izvještaju, svi drugovi se nalaze u kritičnom stanju.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 2. MARTA 2015. :::
Fivos Harisis je izgubio 22% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Atikon u Atini, u stanju životne opasnosti
Antonis Stambulos je izgubio 20.5% svoje početne telesne težine; trenuto se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici u Larisi, u stanju životne opasnosti
Argiris Dalios je izgubio 18% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Nikaia u Pireju, u stanju životne opasnosti
Jorgos Karajanidis je izgubio 17% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, nalazi se u stanju životne opasnosti
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 9. MARTA 2015. :::
Grigoris Sarafudis je izgubio 16% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, u veoma kritičnom stanju
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 16. MARTA 2015. :::
Dimitris Politis je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
Andreas-Dimitris Burzukos je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 23. MARTA 2015. :::
Janis Mihailidis je izgubio oko 8% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos
U petak ujutru, 3. aprila, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Antonis Stambulos, učesnik u Mreži utamničenih boraca, prebačen je u bolnicu u Larisi, gde je lekar na dužnosti odbio njegovo lečenje jer je Antonis odbio da primi infuziju. Tada je ponovo vraćen u zatvor u Larisi.
U večernjim satima istog dana, Antonis Stambulos je ponovo primljen u bolnicu u Larisi, gde ga pod stražom drže u sobi-ćeliji. Drug je izgubio oko 18.6% svoje početne telesne težine i vodu dobija samo iz usta. Simptome koje ima su teška slabost, umor posle minimalnog napora, vrtoglavica koja se pogoršava stajanjem (ortostatska hipotenzija), hipoglikemija i hiperurikemija.
Dana 2. aprila, član Revolucionarne borbe, zatvorenik u štrajku glađu, Nikos Maziotis prebačen je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u okružnu bolnicu u Lamiji usled daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Podsećamo da je drug bio ozbiljno povređen u julu 2014., nakon razmene vatre sa onima koji su ga zarobili.
Izjava Kostasa Gurnasa iz bolnice u Lamiji:
Nisam više u stanju da se nosim sa ovim zahtevnim štrajkom glađu jer sam iscrpio svoje fizičke mogućnosti za to usled hroničnih zdravstvenih problema. Današnje podnošenje zakona*, koje inicira ispunjenje nekih od naših zahteva, smatram minimalnom granicom za obustavljanje štrajka.
Pobeda štrajku glađu političkih zatvorenika i zatvorenica.
Lamija, 1. april 2015.
Kostas Gurnas
* Ministarstvo pravde dostavilo je predlog zakona o reformi zatvora 2. aprila, ali on još uvek nije prosleđen nadležnom odboru za razmatranje predloženih amandmana, tako da može proći dosta vremena do rasprave i glasanja o zakonu.
Dana 31. marta 2015., sudsko veće je dozvolilo puštanje Atine Cakalu, majke braće Cakalos, pod restriktivnim uslovima: kauciju od 10,000 evra, obavezu javljanja u policijsku stanicu tri puta mesečno, zabranu izlaska iz zemlje, kao i zabranu napuštanja Salamine (ostrvo Salamis), što znači da, ukoliko njeni sinovi prežive štrajk glađu, ona više neće moći da ih posećuje u zatvoru.
Međutim, sudsko veće je odbacilo zahtev za uslovno puštanje žene Gerasimosa Cakalosa.
U isto vreme, članovi Zavere vatrenih ćelija – od kojih je osmoro trenutno hospitalizovano u kritičnom stanju – zajedno sa anarhistkinjom, zatvorenicom, Angeliki Spiropulu, ušli su u 30 dan štrajka glađu (od 2. marta). Ranije tokom današnjeg dana (31.3), drug Mihalis Nikolopulos član ZVĆ našao se u stanju mogućeg srčanog zastoja.
Dana 27. marta, anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Argiris Dalios – učesnik Mreže utamničenih boraca – hitno je prebačke iz zatvora Koridalos u Opštu državnu bolnicu Nikaja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Dana 24. marta 2014., Haris Hadžimihelakis, Jorgos Polidoros, Gerasimos Cakalos i Olga Ikonomidu, članovi Zavere vatrenih ćelija, prebačeni su u bolnice, izvan zatvora Koridalos, sa jakim prisustvom policije.
Ovog popodneva, 25. marta 2015., još dva člana ZVĆ, Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos, prebačena su u bolnicu izvan zatvora.
Trenutno je hospitalizovano ukupno osam zatvorenika ZVĆ, koji se u štrajku glađu nalaze od 2. marta:
Panajotis Argiru, koji se nalazi u kritičnom stanju, u bolnici Atikon
Teofilos Mavropulos, koji se nalazi u kritičnom stanju, u Opštoj državnoj bolnici Nikaja
Haris Hadžimihelakis u bolnici Genimatas
Gerasimos Cakalos i Jorgos Polidoros u bolnici u Pireju (gr. Τζάνειο)
Olga Ikonomidu u bolnici Sotirija
Damjano Bolano i Mihalis Nikolopulos u bolnici Evangelismos
Prema izjavi druga Panajotisa Argirua, čije su reči nedavno emitovane i na okupiranoj radio stanici “105.5FM Sto Kokkino” u Atini, jedanaest štrajkača glađu – članovi ZVĆ zajedno sa anarhistkinjom-zatvorenicom Angeliki Spiropulu – sada čeka na odluku nadležnog sudskog veća o zahtevu za puštanje majke braće Cakalos i žene Gerasimosa Cakalosa.
Juče, 23. marta 2015., Kostas Gurnas, anarhistički zatvorenik koji se nalazi u štraju glađu (osuđeni član “Revolucionarne borbe”), premešten je iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji u kojoj vladaju neopisivo užasni uslovi, zatvorenici se smeštaju u izolacione sobe-ćelije, a komunikacija sa njima postaje teška, ako ne i nemoguća.
U kratkom telefonskom razgovoru neposredno pre nego što je premešten, drug je rekao: “Ministarstvo pravde nas nagovara da prekinemo štrajk glađu i da se oslonimo na njih… Koliko su “pouzdani” kao deo ove vlade vidljivo je svakog dana kroz cepanje Memoranduma i zakona o implementaciji, ukidanje jedinstvenog poreza na imovinu (ENFIA) i zahteve za otpisivanjem velikog dela duga… Oslanjam se samo na borbu. Nastavljam štrajk glađu.”
Anarhistički zatvorenik u štrajku glađu Fivos Harisis, učesnik Mreže utamničenih boraca, izgubio je 12.8% svoje telesne težine. On je, prema izveštajima, 20. marta 2105. prebačen u bolnicu izvan zatvora pod jakim policijskim prisustvom gde su lekari insistirali da ga pregledaju sa lisicama na rukama. Kada je drug odbio da primi infuziju, vraćen je u zatvor Koridalos. Ipak, nakon što se onesvestio 21.3.2015. ponovo je primljen u drugu bolnicu.
Štrajkač glađu Dimitris Kufodinas (osuđeni član 17N), prebačen je 21. marta 2015. iz zatvora maksimalne bezbednosti tipa C Domokos u regionalnu bolnicu u Lamiji gde ga drže u sobi-ćeliji bez prozora. Pored bednih uslova, postaje teško, ako ne i nemoguće, da solidarni/e komuniciraju sa ma kojim zatvorenikom koji bi eventualno bio premešten u tu bolnicu.
Panajotis Argiru, utamničeni član ZVĆ koji se nalazi u štrajku glađu (a koji se pre dve godine oporavio od ozbiljne povrede glave), pao je u nesvest 17. marta 2015. nakon čega je prebačen u bolnicu izvan zatvora Koridalos. On je nakon toga vraćen u zatvor, da bi ubrzo još jednom bio prebačen u bolnicu zbog veoma niskog nivoa šećera u krvi.
Dana 18. marta, štrajkač glađu Jorgos Polidoros, član ZVĆ, takođe je poslat u bolnicu radi testiranja. Drug je kasnije prebačen nazad u zatvor.
Dana 19. marta, još jedan utamničeni član ZVĆ u štrajku glađu, Teofilos Mavropulos, hospitalizovan je izvan zatvora zbog teške vrtoglavice, te abdominalnih i bubrežnih bolova.
Pišem ove redove jer sam veoma dirnut rasprostranjenom i raznolikom solidarnom aktivnošću drugova i drugarica van zatvorskih zidina.
Ne samo zbog toga što su razmere, maštovitost, organizacija-koordinacija, upornost i agresivnost dešavanja do sada prevazišla sva moja očekivanja, ne samo zbog saznanja da su okupirane značajne državne i kapitalističke zgrade, radio i televizijske stanice, da su u gotovo svim većim gradovima na ovoj teritoriji organizovana okupljanja i demonstracije, da se dešavaju napadi na snage represije kao i sve vrste pobunjeničkih napada. Već i zato jer je to nešto što razbija samoću moje ćelije i čini da se smejem; jer, u utorak uveče, nisam bio zatvoren, bio sam među vama i osećao sam toplinu barikada u plamenu.
Zato što bez obzira na ishod, samo postojanje ovog fronta borbe predstavlja pobedu samu po sebi, kako po pitanju neposredne perspektive, tako i po nasleđu koje će ostaviti.
Znam veoma dobro da među hiljadama drugova i drugarica uključenih u ovu borbu koju je Nikos inicirao, sa mnogo briga ali i puno odlučnosti, postoje znatne razlike u shvatanjima i praksi, kao i u odnosu na nas. Međutim, napredak cveta kroz raznolikosti. Upravo u tome leži smisao anarhističke solidarnosti; ona povezuje ne stvarajući identično, ona ujedinjuje bez homogenizovanja. I kad god je u pitanju solidarnost orijentisana ka akciji, to funkcioniše.
Sada kada mediji masovne obmane tvrde da što štrajk glađu duže traje on predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, shvatam da nijedna borba nije uzaludna, a praznine koje su ostale iza rascepkanih razmišljanja o beznadežnosti – prouzrokovanim neaktivnošću u gušećim uslovima zatočenja – ponovo su obojene smislenim bojama; uvek je vreme za ustanak.
Naši snovi postaće njihove noćne more.
Borbena anarhija se probudila i urliče.
Ništa nije gotovo, sada sve počinje.
SOLIDARNOST SA ONIMA KOJI SU UHAPŠENI TOKOM SUKOBA KOJI SU SE DESILI U UTORAK
Nikosu:
Brate, budi jak, do sada si poprilično uzdrmao njihovo slavlje. Ti ne odustaješ, ali oni hoće. Uz tebe sam do konačne pobede.
(Ministru pravde) Atanasiju:
Veoma sam gladan. Ako ubiješ Nikosa, tvoj vrat će biti jedina dovoljno dobra stvar za pojesti.
U utorak uveče, 25. novembra 2014., oko 150 ljudi okupilo se ispred Opšte bolnice Genimatas u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom koji je u štrajku glađu od 10. novembra 2014., a koji je juče hitno prebačen iz zatvora Koridalos u bolnicu. Mesto okupljanja je bilo prepuno pandura; policijske jedinice YMET su čuvale kapiju, dok su jedinice za razbijanje demonstracija (MAT) bile raspoređene na parkingu i u dvorištu, a bilo je i dosta pandura u civilu kao i specijalnih stražara grčke policije unutar same bolnice.
Demonstranti su se zaputili ka zadnjoj strani bolnice odakle je uspostavljen vizuelni kontakt sa sobom-ćelijom u kojoj drže Nikosa Romanosa. Drug je neko vreme stajao iza rešetaka na bolničkom prozoru, mahao okupljenima koji su mu pružili podršku uzvikujući parole. Okupljanje je trajalo skoro sat i po; oko 18:30h masa je počela da se razilazi.
Na jednoj strani Avenije Mesogion okačen je transparent sa natpisom “Borba za slobodu – solidarnost sa drugom N. Romanosom koji štrajkuje glađu od 10.11. (A)”.
Neki od slogana koji su uzvikivani:
Strast za slobom je jača od svih zatvorskih ćelija
Država i kapital su jedini teroristi, solidarnost sa urbanom gerilom
Štrajk glađu za slobodu, eksplozivi i požari u svim zatvorskim ćelijama
Nikos, drži se, do slobode
Solidarnost je narodno oružje, rat ratu šefova
Ni krivični ni politički zatvorenici, eksploziv i požari u svim zatvorima
Nikos Romanos je naš brat, pobunjenik u zatvoru, naš drug na ulici
Ukoliko zahtevi našeg druga ne budu ispunjeni, Nikopulosu* možda ti kuća izgori
Pravda je na strani ustanika, a ne drukara i onih koji kleče
Vi iza rešetaka, a mi sa ulice, zajedno ćemo ukinuti državu i zakone
SS, SS, panduri, sudije
Nasilne i ustaničke borbe dok ne srušimo svaki zatvor
Miris benzina počinje da se oseća u zraku, niko ne može dirati Nikosa Romanosa
Sloboda za one u zatvorskim ćelijama
Ni fašizam ni demokratija, dole etatizam živela anarhija!
(* Eftihis Nikopulos je sudski službenik koji je nedavno odbio zahtev Nikosa Romanosa za obrazovnim odsustvima)
Dana 24. novembra 2014., anarhistički zatvorenik Nikos Romanos – koji se u štrajku glađu nalazi od 10. novembra 2014. – hitno je prebačen iz zatvora Koridalos u Opštu bolnicu “J. Genimatas” u Atini.
Solidarno okupljanje ispred bolnice zakazano je za danas, 25. novembar 2014., u 17h.
U četvrtak 11. jula 2013. vijeće apelacionih sudaca prihvatilo je otpuštanje anarhista Kostas Sakkasa. Drug je štrajkao glađu 38 dana i još se nalazi u bolnici Nikaia.
Nametnute restriktivne mjere su:
– novčana kaucija od 30.000 eura (da bi izašao iz zatvora mora platiti
navedeni iznos)
– zabrana napuštanja države
– zabrana napuštanja regije Atika
– obaveza javljanja svaki ponedjeljak u najbližu policijsku stanicu
– obaveza boravka samo u onom stanu koji je izabrao kao stalno
prebivalište
– zabrana komuniciranja ili susretanja sa svakim suoptuženim u postupku
protiv Zavjere Vatrenih Ćelija (ova je naredba izdana unatoč činjenici
da se protiv druga vode dva sudska postupka za isti slučaj).
Večeras u 19 sati održat će se još jedno okupljanje iz solidarnosti sa Kostas Sakkasom u Politehničkoj školi u Ateni (ulaz iz ulice Stournari) kako bi se organiziralo ovo golemo sakupljanje novca, kojeg drug mora platiti da bi izašao iz zatvora.
Izvori: Indimedija Atina (i), (ii)
25. juna 2013. vijeće sudaca apelacionog suda odbilo je zahtjev Kostas Sakkasa.
Istovremeno kada su suci odobrili produženje pritvora za daljnjih šest mjeseci, liječnik iz opće bolnice Nikaia izjavio da je anarhist štrajkaš glađu izgubio deset kilograma.
Prosvjed za neposredni otpust Kostas Sakkasa zakazan je za subotu 29. juna u 11:30, na atenskom trgu Monastiraki. Plakat solidarnosti kaže: “Dvije i po godine u zatvoru bez suđenja. Drug izvrgava svoje tijelo riziku da bi se odupro modernom totalitarizmu države i kapitala. Njegova borba je borba čitavog pokreta, borba svih potlačenih.”
Koncert za financijsku podršku ZVĆ druga Panagiotisa Argiroua, koji će se ubrzo morati podvrgnuti još jednoj operaciji.
Subota, 25. maj 2013 u 22:00, Asteroskopeio, Solun
Contra Info napomena: Podsjećamo na tešku ozljedu i hospitalizaciju zatvorenog anarhista Panagiotisa Argiroua (vidi ovdje).
Član ZVĆ (Conspiracy of Cells of Fire) će ubrzo trebati da se podvrgne još jednoj specijalnoj operaciji i liječničkom tretmanu. Zato je potrebna široko prikupljanje pomoći u narednom razdoblju. Pozivamo sve anarhiste na solidarnost diljem svijeta da pomognu našem drugu pokriti liječničke troškove. Anarhisti koji žele poslati financijsku potporu mogu kontaktirati i Grupu solidarnosti sa Revolucionarnom Organizacijom ZVĆ, u Ateni, na sal.spf[at]gmail.com
Dana 9. decembra izvešteno je o još jednom pokušaju ubistva od strane policije u centru Atine:
U četvrtak, 6. decembra 2012. godine, neposredno nakon večernjeg komemorativnog protesta povodom 4. godišnjice ubistva Aleksisa Grigoropulosa, policija je izvela izuzetno nasilan napad kod Propileja u ulici Panepistimiu.
Tokom protestnog okupljanja, oko 19h, okupljenu masu su prvo napali panduri motociklističke jedinice DELTA, a potom i odredi za razbijanje demonstracija koji su počeli da maltretiraju svaku osobu koja im se našla na dohvat ruke. Mnogi ljudi su pokušali da izbegnu prebijanje. Napad je doveo do privremenog raspršivanja demonstranata. Panduri su opkolili jednog demonstranta koji nije uspeo da pobegne, oborili ga na zemlju, a onda nemilosrdno tukli i šutirali u stomak i rebra. Hapšenje je izbegao tako što je nekako uspeo da se pridigne i pobegne, međutim ubice u uniformama su mu već ukrale ranac u kome se nalazila i njegova lična karta.
Posle otprilike tri sata, prijatelji su ga naterali da ode do bolnice pošto je još uvek osećao jak bol u predelu stomaka. Lekari su mu rekli da ima nekoliko slomljenih rebara, ali i unutrašnje krvarenje, da mu je život ugrožen pa je odmah odveden na operaciju. Prijatelji su ga nakon operacije posetili i nalazio se u relativno stabilnom stanju. Ipak, lekari su ovom povređenom demonstrantu, žrtvi policijskog nasilja, morali ukloniti slezinu.
Pozdrav svima,
Mnogo vam hvala na interesovanju i podršci.
Okupacija naše bolnice u Kilkisu od strane radnika počela je u ponedeljak 20. februara, u 8:30h po lokalnom vremenu. Ova okupacija nije samo zbog nas, lekara i radnika bolnice u Kilkisu. Niti se tiče samo grčkog Nacionalnog zdravstvenog sistema koji se, zaista, urušava. Mi se borimo jer su sada u realnoj opasnosti ljudska prava. A ta pretnja nije usmerena samo protiv jedne nacije, ili protiv nekoliko zemalja, ili nekoliko socijalnih grupa, već protiv niže i srednje klase u Evropi, Americi, Aziji, Africi, u celom svetu. Današnja slika Grčke će sutra biti slika Portugala, Španije, Italije i ostatka zemalja širom sveta.
Radnici bolnice u Kilkisu i većine drugih bolnica i zdravstvenih centara u Grčkoj ne primaju plate na vreme, a nekima su plate smanjene praktično na nulu. Moj kolega-radnik je u šoku prebačen na našu kardiološku kliniku kada je shvatio da je umesto uobičajenog čeka na 800E (da, to je njegova mesečna plata) od države dobio obaveštenje u kome piše da ne samo da neće biiti plaćen ovog meseca, već da morati i da vrati 170 evra. Drugim radnicima je isplaćeno samo 9 (devet) evra za ovaj mesec. Oni među nama koji još uvek dobijaju kakvu-takvu platu podržače te kolege na svaki mogući način.
Ovo je rat protiv naroda, protiv čitave zajednice. Oni koji kažu da je javni dug Grčke dug grčkog naroda – lažu. To nije dug naroda. Taj dug su stvorile vlade u saradnji sa bankarima kako bi porobile ljude. Krediti koji se daju Grčkoj ne koriste se za plate, penzije i socijalnu zaštitu. Upravo je suprotno: plate, penzije i sredstva socijalne zaštite koriste se za isplatu bakara. Oni lažu. Suprotno onome što izjavljuju, oni ne žele društvo bez dugova. Oni sami stvaraju dugove (uz pomoć korumpiranih vlada i političara) zarad sopstvene dobiti. Grčkoj su dali bankara za premijera kako bi bili sigurni da se “posao” dobro obavlja. Naš premijer Lukas Papademos uopšte nije bio izabran. Njega su imenovali Evropska centralna banka (ECB) i bankari uz pomoć evropskih i grčkih korumpiranih političara. To je njihovo tumačenje pojma “demokratija”.
Dugove stvaraju bankari koji stvaraju novac ni iz čega i ubiraju kamate, samo zato što su im naše vlade omogućile da to čine. A oni nastavljaju da govore da ćemo te dugove otplaćivati ti i ja, naša deca i unuci, ličnim i nacionalnim sredstvima, našim životima. Ništa im ne dugujemo. Naprotiv, oni duguju narodu veliki deo bogatstva koji su stvorili zahvaljujući politčkoj korupciji.
Ukoliko se ne probudimo i pogledamo istini u oči, uskoro ćemo svi postati robovi koji rade za 200E mesečno ili manje. Odnosno, oni među nama koji budu uspeli da pronađu posao. Bez medicinske nege, bez penzija, bićemo beskućnici i gladni, kao što je to sada slućaj sa mojim sugrađanima Grčkoj. Na hiljade njih živi na ulici i gladuje.
Nemamo nameru da realnost mažemo tamnim bojama, ali to je istina. Ova situacija nije nastala zbog finansijsog ili monetarnog incidenta ili greškom. To je početak ružne faze dugog procesa nakon pažljivo osmišljenog plana, procesa koji je počeo pre više decenija.
Moramo se zajedno boriti protiv ovog neoliberalnog plana. I to je ono što mi sada radimo u Kilkisu, kao i u mnogim gradovima širom sveta.
Za sada, ne razmišljamo o otvaranju računa za donacije. Ipak, možda ćemo to morati učiniti za nekoliko meseci ili čak nedelja, ako se situacija pogorša. Ono što nam trenutno najviše treba jeste moralna podrška i publicitet. Lokalne borbe širom sveta se moraju proširiti i zadobiti masovnu podršku ukoliko želimo da pobedimo u ovom ratu protiv korumpiranog sistema. ukoliko možete da smislite još neke dodatne načine kako da proširite naše vesti i ideje, to bi bilo sjajno.
Možete nas kontaktirati putem email adrese enosi.kilkis@yahoo.gr
Ponovo, ne možemo vam dovoljno zahvaliti za vaše tople reči i misli.
Vaša,
Leta Zotaki, direktorka odelenja za radiologiju bolnice u Kilkisu
članica generalne skupštine radnika
predsednica Saveza bolničkih lekara u Kilkisu (ENIK)
Prema saopštenju (4.2.2012.) koje je objavila Generalna skupština radnika u Opštoj bolnici u Kilkisu, doktori, medicinske sestre i ostalo osoblje izjavljuju da se dugotrajni problemi Nacionalnog zdravstvenog sistema (ESY) u zemlji ne mogu rešiti kroz ograničene zahteve sektora zdravstvenih usluga. Stoga su radnici Opšte bolnice, na fašizam vlasti, odgovorili okupiranjem te javne opšte bolnice i stavili je pod svoju direktnu i potpunu kontrolu. Telo za donošenje odluka u vezi administrativnih pitanja biće opšta skupština radnika.
Oni takođe naglašavaju da grčka vlada nije oslobođena svojih finansijskih obaveza prema bolnici. Radnici će javnom mnenju denuncirati sve nadležne organe vlasti, a ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, okrenuti se opštinama, lokalnoj i široj zajednici za svaku moguću podršku svojim naporima: za spas bolnice i odbranu besplatne zdravstvene zaštite, obaranje vlade i svih neoliberalnih mera.
Dana 6. februara radnici će primati samo hitne slučajeve sve do potpune isplate plata, te vraćanja zarada na nivo pre mera koje je zavela Trojka (MMF/ECB/EU). Međutim, potpuno svesni svoje socijalne misije i moralnih obaveza koje nosi njihova profesija, štitiće zdravlje onih koji dolaze u bolnicu i pružiti besplatnu negu svima kojima je potrebna.
Naredni generalni sastanak svih zaposlenih biće održan 13. februara. Skupštine će se održavati svakodnevno i predstavljaće glavno telo za sve odluke koje se tiču radnika i rada bolnice.
Radnici pozivaju na faktičku solidarnost ljudi i radnika iz svih sektora, uključivanje sindikata i progresivnih organizacija, te podršku medija kroz širenje pravih informacija. Takođe, konferencija za novinare će bii održana 15. februara u 12.30h. Radnici su, pored ostalih, pozvali i kolege iz drugih bolnica da preduzmu odgovarajuće odluke, a poziv na slično delovanje je upućen i svim zaposlenim u javnom i privatnom sektoru.