Tokom noći 18.-19. marta 2015., čekićima i kamenicama smo izveli/e akciju protiv banke Santander u Šenhauzer aleji (nem. Schönhauser Allee). Osam prozora je polupano.
Stojimo solidarni/e sa svi odabranim oblicima protesta koji su bili podržani juče [18. marta 2015.] na ulicama Frankfurta. Protiv represivnih vlasti i dominantnih uslova ovde i svuda!
Za M18, dan zvanične proslave inauguracije ECB (Evropske centralne banke), koju su pratile armija od 10,000 pandura i masovne demosntracije širom Frankfurta, iskoristili/e smo mirnoću Berlina kako bismo izrazili/e našu solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama pogođenim represijom (Operacija Pandora) u Barseloni, te poslali/e prijatne pozdrave Majnhetnu [nem. Mainhattan, Frankfurt na Majni].
Filijalu banke Santander smo odabrali/e jer ona predstavlja uzor za mnoge prepredene finansijske i investicione institucije. Španska Banka Santander (šp. Banco Santander) jedna je od najvećih bankarskih institucija na svetu; ona održava odnose sa industrijom naoružanja i mnogo ulaže u trgovinu oružjem, u kompanije koje proizvode i prodaju sve vrste oružja, bombi, eksploziva, projektila, nuklearnog oružja, itd.; uz mnoge druge kontroverzne investicije, poput finansiranja po okoliš destruktivnih firmi, banka Santander je uključena u CESCE (šp. Compañía Española de Seguros de Crédito a la Exportación), agenciju za izvoz kredita koja je odgovorna za spoljni dug južne Evrope (najmanje 3.5 milijardi evra godišnje) i stoga je faktor koji izaziva osiromašenje u tim zemljama: banka Santander je jedina finansijska institucija koja upravlja tokovima novca u španskim zatvorima, godišnje otprilike 100 miliona evra; ona je isto tako uključena, kao i brojne velike banke, u prisilna iseljenja za koja moraju snositi odgovornost, u osvit stambene krize…
Institucije koje se finansijski bogate kroz patnju, osiromašenje, rat i eksploataciju, kao i represiju onih koji/e su njima pogođeni/e, ne zaslužuju da im fasade ostanu netaknute!
Naša solidarnost, protiv njihove bahatosti!
Destrojka (engl. destroika) svo sranje!
Originalno saopštenje je objavljeno 11. marta 2015.:
Prošlo je već 14 dana otkako smo spalili automat za karte u vlasništvu kompanije VGF (nem. Verkehrsgesellschaft Frankfurt am Main – VGF, Saobraćajno preduzeće Frankfurt na Majni) u Bokenhajmu i učinili ga neupotrebljivim.
Kompanija VGF je krajem godine, u dogovoru sa kompanijom Dojče Ban (nem. Deutsche Bahn), još jednom povećala cene karata u RMV (nem. Rhein-Main-Verkehrsverbund – RMV, Saobraćajno udruženje Rajna-Majna) mreži javnog prevoza. Sve manje i manje ljudi može priuštiti javni prevoz: veliki broj pritvorenih u nemačkim federalnim zatvorima čine ljudi koji nisu mogli priuštiti cene koje su preskupe. Ukoliko ih uhvate, čak i zbog toga neki/e će morati provesti vreme u zatvoru. U društvu u kojem su kontradikcije iz dana u dan sve očiglednije, naš pristup vidimo kao praktičan doprinos otporu. Posebni pozdavi pogođenima u “Operaciji Pandora” (nap. prev. u Španiji) koji/e su optiženi/e zbog navodnog delovanja protiv automatizovanih (keš) mašina.
Dođite 18. marta u Frankfurt, mašina za prodaju karata ovde ima na sve strane!
Zbog toga smo 8. februara 2015. sabotirali bankomat banke Santander u Altsasu (Navara), Baskija, koja je povezana sa eksploatacijom zatvorenika/ca u španskoj državi. Nema potrebe za velikim resursima, dovoljni su čekić i malo odlučnosti.
Ovom akcijom smo želeli prekinuti, makar i na trenutak, tok novca, normalnog konzumerizma ovog lobotomiziranog i automatskog društva.
Dok moćnici nastavljaju da uživaju u svojim luksuznim i privilegovanim životima, i sa tih pozicija vode ovaj zatvor na otvorenom u kojem živimo, konstantno nas prate kamere, mobilne i društvene mreže… Svaki korak koji napravimo se snima, gravira, skladišti u mrežnjači oka koje sve vidi, koje osmatra u potrazi za osumnjičenima, pobunjenicima/ama, imigrantima/kinjama, siromašnima, svima koji mogu predstavljati pretnju njihovom statusu kvo i za koje su rezervisani samo beda, patnja, zatvorske rešetke i smrt.
Ali nećemo im olakšati posao, jer dok oni stežu konopac oko vrata, mi se učimo kako da iznova i iznova razvežemo čvorove, sve do rušenja i poslednjeg zida; sve do pada i poslednjeg od ovih krvožednih ubica, sve dok – jedan za drugim – ne nestanu sa lica zemlje ne ostavljajući više ikakav trag eksploatacije, bede i dominacije; sve dok nismo svi/e slobodni/e, borba je jedini put.
Želimo da poželimo dobrodošlicu kući nedavno puštenim drugovima i drugaricama uhapšenim u “Operaciji Pandora” i da pošaljemo tople solidarne zagrljaje zatočenoj drugarici Moniki, drugovima Fransisku i Gabrijelu, kao i svim pobunjenicima/ama koje je država kidnapovala bez obzira gde se nalaze.
Sada pedesetsedmogodišnji Hose Antonez Besera proveo je više od 40 godina svog života iza zatvorskih rešetaka. Učestvovao je u brojnim borbama i pobunama unutar zatvora (još od vremena COPEL-a, šp. Coordinadora de presos españoles en lucha), a na dodatnih 13 godina zatvora osuđen je zbog učešća u ustanku u zatvoru Kvatre Kamins (Quatre Camins) koji se desio 2004. godine. Nakon inicijalnog štrajka glađu u prošloj godini, posle kog nije dobio ništa, Hose je 23. januara 2015. odlučio da započne štrajk glađu koji će trajati sve do puštanja na slobodu.
Havijer Gerero Karvahal (Javier Guerrero Carvajal), zatočen već 11 godina, objavio je svoj štrajk glađu 12. decembra 2014. i zahteva poštovanje zatvorskih propisa i ljudskih prava u zatvoru A Lama. On je zbog lošeg zdravstvenog stanja 5. januara 2015. primljen u bolnicu Pontevedra.
Nakon više od 20 godina u španskim zatvorima, Ksavijer Korporales bi trebao biti pušten 14. aprila 2015. Dana 2. januara 2015. započeo je štrajk glađu za ukidanje FIES režima (šp. Ficheros de Internos de Especial Seguimiento, FIES), puštanje zatvorenika/ca sa neizlečivim bolestima, kao i nemara. Ipak, usled zdravstvenih problema, morao je nakon 20 dana okončati svoj štrajk glađu.
Od januara 2015. solidarnost sa ovom trojicom zatvorenika manifestovala se na različite načine u različitim delovima teritorije pod kontrolom španske države: ispivanjem grafita, kačenjem transparenata, protestnim okupljanjima i tako dalje.
Dana 2. februara 2015., anarhisti/kinje su postavili/e transparent u gradu Altsasu (Navara) u znak solidarnosti sa borbom Havija Gerera, Ksavijera Korporalesa Beruekosa i Hosea Antuneza Besera. Oni su takođe poslali revolucionarne pozdrave drugovima i drugaricama koji/e su taoci u različitim državama, u Čileu (hrabrost su poslali nedavno osuđenoj Tamari Sol Farijas Vergara), Meksiku, Grčkoj, Italiji, kao i Fransisku i Moniki zatvorenicima bedne, ubilačke i mučiteljske španske države.
Kasnije tokom februara, anarhisti/kinje su u Saragosi ispisali/e slogane za anarhiste/kinje uključene u “Operaciju Pandora”, a okačili/e su i transparente kako bi izrazili/e svoju solidarnost sa dvojicom zatvorenika koji se još uvek nalaze u štrajku glađu, Hoseom Antunez Beserom i Havijem Gererom, “jer želimo da su slobodni i živi“.
U noći 30. decembra 2014. u gradu Lugano (kanton Tićino), maljem smo uništili smo bankomat i sve prozore na jednoj banci, u znak solidarnosti sa anarhistima/kinjama koje je španska država zatvorila nakon represivne operacije Pandora [ pušteni uz kauciju 30. januara 2015.]
U zoru 3. februara 2015. godine, desio se napad paljevinom na prostorije Narodne partije (Partido Popular) Španije u Montevideu. To je gest u znak saučesništva sa Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje španska država više od godinu dana drži zatvorenim i zatočenim, optuženim za pripadnost “terorističkoj organizaciji” i postavljanje eksplozivne naprave.
Ta partija je trenutno vladajuća partija u Španiji, a njeni su političari među najodgovornijima za gonjenje i pokretanje postupaka protiv drugova i drugarica socijalnog rata koji se odvija na toj teritoriji, kao u nedavnom slučaju “Operacije Pandora”. Oni su, takođe, ti koji su krajem 2014. promovisali i odobrili takozvani “zakon ućutkivanja” (engl. gag law), koji pored ostalog predviđa sankcije i restrikcije u cilju umanjivanja uličnih protesta, stambenih okupacija i ulaska imigranata/kinja.
U noći između 28. i 29. januara 2015., Destrojka (Destroika) je udarila u Berlinu, a dva vozila zatvorske industrije pretvorena su u olupine. Ovim ubodima, ograničićemo fleksibilnost takvih kompanija. Napadnut je kombi u vlasništvu kompanije Vizag (Wisag) u Lihtenbergu, kao i još jedan kompanije Sodekso (Sodexo) u naselju Moabit.
Kompanija Vizag pruža, pored tlačiteljskog sektora usluga čišćenja, bezbednosno osoblje za usluge prevoza kao na primer Berlinskom saobraćajnom preduzeću (BVG, Berliner Verkehrsbetriebe) i odgovorna je, zajedno sa kontrolorima – kako onim u civilu tako i uniformisanim, za punjenje berlinskih zatvora ljudima koji ne žele da plaćaju javni prevoz.
Kompanija Sodekso, nakon privatizacije britanskog pravosudnog sistema, trenuto vodi, pod sopstvenom odgovornošću, pet zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pored toga, Sodekso se nalazi na crnoj listi u Belgiji zbog svoje umešanosti u deportacione zatvore, pored usluga upravljanja objektima koje pruža deportacionim lagerima u Nemačkoj. Kompanija je u vlasništvu Zehnacker grupe koja se predstavlja na sledeći način: “Kao partneri oružanih snaga, pratimo ih u svim operativnim područjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naša misija je briga o boljem životu kako trupa tako i njihove komande. Pod nadzorom Ministarstva pravde, Sodekso planira i donosi rešenja koja doprinose neometanom funkcionisanju kazneno-popravnih ustanova. U svim našim aktivnostima poštujemo svoje vrednosti i etičke principe. Naš rad u ovoj oblasti predstavlja još jedan dokaz snažne posvećenosti društvu”.
Sloboda za zatvorenike/ce “Operacije Pandora”, kao i sve ostale zatvorenike/ce!
(Muslim H., poreklom sa Kosova, imao je 28 godina kada ga je 24. maja 2014. u zatvoru Landšut ubilo 8 stražara u znak osvete zbog uspešnog otpora deportaciji u Mađarsku.)
Kao znak naše solidarnosti sa projektima koji su bili predmet racija 16. decembra 2014. u Barseloni i drugim gradovima, kao i drugovima/aricama pritvorenim u kontekstu Operacije Pandora, u ranim jutarnjim časovima 5. januara 2015. zapalili smo vozilo DHL-a u naselju Nojkeln u Berlinu.
DHL je napadnut ne samo zbog svoje saradnje sa vojskom već i zbog međunarodne cirkulacije vozila ove kompanije što je čini pogodnom metom za akcije sabotaže.
Tamo gde evropske agencije za bezbednost razmenjuju informacije i pripremaju zajedničku borbu protiv struktura otpora, otpor i militantna solidarnost ne zaustavljaju se na granicama.
Radosti i slobode za: L., A., N., A., E., D. [& B.]
Sloboda za 11 zarobljenih anarhista/kinja u Madridu i BarseloniVaša represija neće zaustaviti našu želju za slobodom
Da se solidarnost širi! Iz Berlina, s ljubavlju i snagom!
Dana 20. decembra 2014., baš kao u Barseloni i nekoliko drugih gradova Iberijskog poluostrva, želeli/e smo pokazati jasan znak naše solidarnosti. Dana 16. decembra, u Barseloni i Madridu uhapšeno je jedanaest anarhista/kinja od kojih je sedmoro poslato u pretkrivični pritvor, a četvoro pušteno na “slobodu” pod restriktivnim uslovima. Uprkos kiši i snegu poruka je bila jasna; čak iako se nismo duže zadržali zbog loših vremenskih prilika. Ne želimo i nećemo zaboraviti bes koji smo osećali/e u proteklim danima. Ne želimo i nećemo zaboraviti da, uprkos udaljenosti, osećamo da smo blizu zatvorenika/ca. Tokom demonstracija prolaznicima/ama su deljeni letci, a tekst je pročitan i putem razglasa. U srcu Krojcberga, Kotbuser Toru, okupilo se oko 50 ljudi.
Sloboda za sve zatvorenike/ce. Da se solidarnost širi!
U ponedeljak 29. decembra 2014. oko 18h, više od 30 ljudi učestvovalo je u demonstracijama ispred španske ambasade u Buenos Ajresu protiv utamničenja sedmoro anarhista/kinja pritvorenih tokom Operacije Pandora u Španiji.
Ne mogu nas zaustaviti – Solidarnost sa zatvorenicima/ama Operacije Pandora (A) – Zapalimo zatvore – Ima nas svuda
“Ako diraju jednog/u, diraju sve – Hitno oslobađanje 7 drugova i drugarica koje je otela španska teroristička država – Zatvorenici/e na ulice”
Mural u centru Maldonada (Urugvaj) u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama koji su nedavno uhapšeni u španskoj državi; trebalo bi biti jasno da se naša solidarnost odnosi na borbene zatvorenike/ce u ma kom delu sveta.
U znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u Španiji, demolirali smo filijalu Dojč banke u Lajpcigu.
Različite policijske snage su u Španiji, 16. decembra 2014. , sprovele koordinisanu raciju u 12 stanova što je rezultiralo hapšenjem 11 anarhista i anarhistkinja. Jedan od izgovora za ove racije jeste da su optuženi/e uništavali bankomate.
Solidarno stojimo sa onima koje državna represija pogađa, pa smo zato uništili bankomate i razbili prozore na Dojč banci koja se nalazi u Lindenauer Marktu.
U subotu 27. decembra 2014, oko 17h, demonstranti su izašli na ulice u centru Barselone u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u kontekstu “Operacije Pandora” po zahtevu sudije-dželata Havijera Gomeza Bermudeza.
Demonstranti su počeli marširati širokim ulicama, uzvikujući slogane solidarnosti sa zatočenima, kao i protiv policije, zatvora i države. Demonstracije su završene u području Grasije. Po ulasku u ovo naselje, drugovi i drugarice koji su imali kapuljače na glavama, neobuzdano su napali mnoge filijale banaka, nekoliko multinacionalnih radnji kao i hotel sa pet zvezdica Kaza Fuster (Casa Fuster / ovaj hotel je 1936. godine bio konzulat nacističke Nemačke u Barseloni; u proleće 1937. u njemu se nalazilo sedište Odbrambenog komiteta revolucije dok ga 1939. nije preuzela Falanga, a luksuzni hotel je postao tokom tranzicije nakon što ga je Pokret udruženih naselja pokušao pretvoriti u socijalnu ustanovu).
Uprkos pretnjama policije da će napasti demonstrante, dobar deo drugova i drugarica držao se zajedno kako bi nastavili sa napadima na predstavnike kapitala u ovom gradu. Dan smo okončali nakon odlaganja materijala korišćenog u napadima, a potom se u grupama udaljili iz tog područja.
Nije bilo izveštaja o hapšenjima.
Trenutno oslobađanje naših drugova i drugarica!
Zapalimo ovaj socijalni mir izgrađen na našom zatvorenom braćom i sestrama.
“Zakon ućutkivanja je povratak fašizmu”. “Sloboda za zatvorenike/ce u slučaju Pandora.”
Dana 29. decembra 2014. oko 18h, ljudi koji se solidarišu sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u “Operaciji Pandora”, okupili su se ispred španske ambasade u Lisabonu. Panduri su tokom akcije bili prisutni štiteći zgradu, a nekoliko policijskih kombija bilo je stacionirano u sporednoj ulici. Razvili smo transparente i delili pamflete u vezi sa “zakonom ućutkivanja” (eng. “gag law”) i sedmoro drugova i drugarica koje je španska država kidnapovala. Takođe smo uručivali tekstove o situaciji u kojoj se nalaze anarhisti i anarhistkinje koje je utamničila grčka država.
Oko dva sata kasnije, zakačili smo kopije pisma Monike Kabaljero povodom “Operacije Pandora” na transparent preko puta zgrade ambasade koja predstavlja terorizam španske države. Potom smo marširali do Trga Rosio praćeni policijskim kombijima koji su se zaglavili u gustom saobraćaju. To nam je dalo šansu da “redekorišemo” trg i nastavimo deliti letke prolaznicima.
Sloboda za sve anarhističke zatvorenike i zatvorenice! Dola sa zidinama svih zatvora!
Tokom proteklih nekoliko dana, u Parizu, Ivriju, Kremlen-Bisetru, kao i opštini Žantiji, maljem je razbijeno pet bankomata, jedna agencija za nekretnine, a zapaljena su i tri vozila koja pripadaju graditeljima zatvora i dobavljačima (kompanijama Vansi (Vinci), Sodekso (Sodexo), Onet)
Solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama zatočenim u Španiji!
“Solidarnost sa 7 anarhista zatvorenih u Španiji” (Anarhisti i anarhistkinje ispred španskog konzulata u San Francisku, SAD)
Jutro 16. decembra iznenadilo nas je talasom pretresa kuća i hapšenjima. Iznenadilo? Nećemo lagati. Ajmo iz početka. Jutro 16. decembra 2014. NIJE nas iznenadilo. Autonomna katalonska policija, Mosos d’Eskvadra (Mossos d’Esquadra), Civilna straža (Guardia Civil) i sudske vlasti Nacionalnog kaznenog i upravnog suda (Audiencia Nacional), upali su u više od deset kuća i nekoliko anarhističkih prostora u Barseloni, Sabadelju, Manresi i Madridu, uz pretrese kuća, hapšenja, konfiskovanje propagandnog materijala i informacija, koristeći istovremeno priliku da, sa cijelim timom za razbijanje demonstracija Mosos d’eskvadra, uđu i opljačkaju Kaza de la Muntanja (Kasa de la Muntanya), skvotirano mjesto koje je postojalo 25 godina.
Prema medijima, koji kao i obično dokazuju svoju ulogu policijskih glasnogovornika, cilj ovih hapšenja je razbijanje “kriminalne organizacije sa terorističkim ciljevima i nasilnim anarhističkim karakterom”. Iako se čini jednostavnim ponavljati često korišćenu frazu, ipak ćemo to učiniti: jedina kriminalna organizacija koja teroriše ljude svojim nasilnim karakterom jesu država i njeni pipci: mediji, sudski aparat, njena represivna tijela i njeni političari, bez obzira na spektar kojem pripadaju.
Zašto nas ova represivna akcija nije iznenadila? Zato što smo je očekivali.
Nije riječ o pretvaranju kako smo vidoviti ili tako nešto, već sposobnosti čitanja između redova, ponekad i bukvalno, onoga što se dešava. Kao što se desilo i u slučaju prošlogodišnjih hapšenja drugova i drugarica, oni su tokom dužeg perioda bili zauzeti orkestriranjem talasa protiv slobodarskog i anti-autoritarnog miljea, poput ovog koji se desio prošlog utorka, a čak i ako te različite racije nisu bile ovoliko velike one ukazuju na sličnost situacija.
Operacija “U italijanskom stilu”
U poslednjih nekoliko decenija anarhistički milje u susednoj Italiji doživljavao je s vremena na vreme, a u proteklim godinama sve redovnije, makro-operacije slične onoj od utorka. Ne samo zbog oblika i veličine spontanih racija i kućnih pretresa u nekoliko kuća, već i zbog korišćenja naziva koji se lako pamte i koji nose nekakav crni humor, kao u ovoj operaciji nazvanoj Pandora jer je ovaj slučaj, kako za svojim sudskim izvorima ponavljaju mediji, “kutija koja se uprkos brojnim strahovima koje nam je zadavala nije mogla otvoriti”. “Brojni strahovi” se odnose na nekoliko akcija koje su se, u poslednjih nekoliko godina, desile širom čitavog terena španske države. Da se vratimo na italijanske operacije, samo je potrebno podsetiti se nekoliko naziva koji su se poslednjih nekoliko godina pojavljivali, na primer, “Operacija Tor”, koja se odnosi na optužbe u vezi sa serijom napada čekićima na bankomate i različite kancelarije; “Operacija Iksodide”, što je tehnički naziv za porodicu krpelja, kako su fašisti nazivali komuniste i anarhiste; i druge poput Odlučnost (Ardire), Servantes (Cervantes), Notetempo (Nottetempo) itd.
Osim procedure i liste imena još jedan faktor koji nas podseća na susednu zemlju jeste uloga medija, što nam je takođe pomoglo da vidimo šta se sprema. Već tri godine, ili možda malo duže, španski mediji vode kampanju pripreme terena na način da operacije poput ove nisu samo verovatne već i predvidljive. Ukazivanje na miljee, a ponekad čak i prostore ili ljude sa punim imenom i prezimenom, kolektive i tako dalje, konstruisanje prilično bizarne karikature unutrašnjeg neprijatelja, zaista nisu nešto novo, iako je u poslednjim godinama fokus bio na veoma specifičnom karakteru: “nasilnim anarhistima”, “insurekcionalistima”, “anti-sistemskim elementima koji se infiltriraju socijalne pokrete”, i tako dalje.
Čileanski fijasko
Godina 2010. bila je slavna za čileansku državu. Osim što je Sebastijan Pinjera (Sebastían Piñera), biznismen i četvrti najbogatiji čovjek u zemlji, izabran za predsednika, ona je orkestrirala policijsku, medijsku i sudsku operaciju protiv anti-autoritarnog miljea što je dovelo do više desetina pretresa kuća i hapšenja poznatih kao “Operacija daždevnjak” (Operation Salamandra) ili popularnije “Slučaj bombe” (Caso Bombas), pošto se zasnivala na istrazi niza napada eksplozivima koji su se desili u prethodnim godinama, te – kroz policijske predstave – stvaranju hijerarhijske makro-strukture tobožnje mreže koja je bila odgovorna za sve te eksplozije: taj cirkus ne samo da je oslabio ugled države, pored činjenice da ju je prikazao smiješnom, već je takođe dokazao trapravost istražnih postupaka, poput falsifikovanja dokaza, ucjena ili pritisaka u cilju dobijanja doušnika ili “pokajnika”, prilika i tako dalje. Taj proces je završen oslobađanjem svih optuženih i željom za osvetom čileanske države prema miljeu i onima koji su bili pod istragom.
Godinu dana nakon okončanja farse znane kao “Slučaj bombe”, španska i čileanska ministarstva, sudije i panduri zajedno sarađuju na novom slučaju, ovog puta sa ove strane okeana. Monika Kabaljero i Francisko Solar, oboje bivši osumnjičeni u “Slučaju bombe”, uhapšeni su u Barseloni gdje su živjeli u tom trenutku, osumnjičeni za postavljanje eksploziva u Baziliku del Pilar u Saragosi, planiranje sličnih akcija i pripadanje tobožnjoj terorističkoj organizaciji. Ovi drugovi se trenutno nalaze u pritvoru čekajući na suđenje za koje ne znamo kada će početi, a takođe ne znamo da li će se njihova procedura promijeniti u odnosu na ovaj novi represivni talas.
Situacija je više ili manje svima poznata i ako možemo biti sigurni u jednu stvar to je da skorašnja hapšenja služe uobličavanju slučaja koji je sam po sebi neodrživ.
Slučajnost?
Nekoliko časova pre hapšenja koja su se desila u utorak, španska vlada je, putem svojih medija, obznanila da “ministarstva unutrašnjih poslova Španije i Čilea otvaraju novu fazu prinudne saradnje u borbi protiv anarhističkog terorizma”. Prošlog ponedeljka, 15. decembra, španski ministar unutrašnjih poslova Jorge Fernandez Diaz boravio je u Čileu kako bi se susreo sa potpredsednikom i čileanskim ministrom unutrašnjih poslova Rodrigom Penajliljom u palati La Moneda, vladinim sedištem u Santjagu. “Čile će u borbi protiv terorizma, pronaći u Španiji čvrstog saveznika”, hvalio se Španac, dok su ga ukrašavali Ordenom velikog krsta za zasluge, prema medijima “najvećim odlikovanjem zemlje za građanske zasluge”, trofejom koji je, u ovom slučaju, čileanska država uručila zbog policijskog rada i kao nagradu za prošlogodišnje hapšenje Monike i Franciska.
Osim pohvala i nagrada, biznismen Fernanded prodao je i malo svog: policijski i sudski trening, različite vrste represivnog materijala, i tako dalje.
I ono što predstoji…
Koji je naredni represivni korak? Ne znamo. U ovom trenutku ne zna se mnogo o tome kako su naši drugovi i drugarice, za šta su tačno optuženi, kojim represivnim sredstvima su izloženi, da li su preventivnom pritvoru ili ne, itd.
Ono što je sigurno jeste da ova operacija nije činjenica koja stoji sama za sebe, već je još jedan okov, karika u lancu. Lancu represije koji je ponekad surov, a ponekad suptilan, u koji je od donošenja novih zakona (dovoljno je samo pomisliti na skorašnji “zakon ućutkivanja” (šp. “ley mordaza” / eng. “gag law”), ugrađeno nekoliko stvari; lov na ljude bez papira kroz svaki put veće rasističke racije, policijska brutalnost, sve do težnji rukovođenja bedom i upravljanja represijom što je nešto što, po svemu sudeći, španska država radi sa pseudo-levicom (predvođenom partijom Podemos) koja sve više i više postaje jasna parodija same sebe. Iseljenja, prebijanja, fašizam, sudsko i kazneno otvrdnjavanje svake vrste, nacionalističke i socijal-demokratske iluzije, jesu nešto što će nam sadašnjost doneti. Nešto gore se ne mora očekivati, to gore nikada nije ni odlazilo.
Dijapazon mogućnosti španskog anti-terorizma predstavlja papazjaniju u koju se svašta može staviti. Ona je tamo, na vidiku, da nas podseti da, za državu, borba znači terorizam. Ona ima ulogu strašila. Da li dopuštamo da nas zaplaše?
Država i njene sluge kažu da su otvorili Pandorinu kutiju. U grčkoj mitologiji, Pandora je ekvivalent biblijske Eve. Sa karakterističnom mizoginijom obe mitologije, Pandora otvara svoju kutiju kao što Eva jede svoju jabuku, oslobađajući svo zlo koje ona sadrži.
U stanju smo stvarati sopstvenu priču i oslobađati se njihove usrane mitologije. Naša je istorija drugačija. “Kutija” koju je ova represivna operacija otvorila poziva nas da delujemo, da budemo pažljivi, da budemo na oprezu po pitanju onoga šta će biti njihov naredni korak. Navodi nas da, iznova i iznova, razmišljamo o svetu koji želimo, i udaljenosti tog sveta od ovog. Tera nas da uviđamo hitnost delovanja, kretanja napred.
Zatvoreni drugovi i drugarice deo su različitih projekata, prostora, kolektiva, itd. i veoma je važno da ne propadnu, da ruševine (u svakom smislu) do kojih ovakve situacije dovode ne stvore bespomoćnost i osećaj paralize.
Uvek kažemo da je “nastavak borbe najbolja solidarnost”. Tačno, ali šta to znači u praksi? Ponavljamo zdušno i da “kada dirate jednog od nas, dirate sve nas”. To je postalo jasno kroz reakcije i proteste koji su se desili u nekoliko mesta, baš kao i bezuslovna toplina drugova i drugarica iz vana.
Možemo biti sigurni u jednu stvar, a to je da zatvoreni drugovi i drugarice mogu osetiti tu toplinu koja prolazi kroz gvozdene rešetke i izolaciju jer je to ista ona toplina koju su, u nekim drugim prilikama, oni pružali.
Tokom noći 18.-19. marta 2015., čekićima i kamenicama smo izveli/e akciju protiv banke Santander u Šenhauzer aleji (nem. Schönhauser Allee). Osam prozora je polupano.
