Tag Archives: Santjago

Čile: Nove informacije o štrajku glađu

(prethodna vest)

Dana 20. aprila 2015. postalo je poznato da se i anarhistički zatvorenik Enrike Guzman (Enrique Guzmán) nalazi u štrajku glađu od 14. aprila.

Anarhistkinja Natali Kazanova (izolacija ženskog zatvora San Migel), Huan Flores (krilo 1 zatvora Santjago 1), Giljermo Duran (u potpunom kućnom pritvoru) i Enrike Guzman (krilo 35 zatvora Santjago 1) nalaze se u štrajku glađu (uzimaju samo tečnosti), zahtevajući:

– određivanje validnosti DNK “dokaza” podnetih protiv njih, uzimajući u obzir razmatranje svih naučnih aspekata, a ne samo tendencionznih argumenata tužilaštva;

– okončanje maltretiranja, otimanja i saslušanja ljudi koji se solidarišu za utamničenim drugovima i drugaricama;

– okončanje maltretiranja, napada, disciplinskih sankcija protiv Huana i Natali ili ma kog/koje drugog/e zatvorenika ili zatvorenice koji/a se bori;

– trenutno puštanje Enrikea Guzmana, utamničenog zbog toga što je blizak sa drugovima i drugaricama umešanim u ovaj slučaj i što ih je redovno posećivao u zatvoru;

– trenutno premeštanje Natali Kazanove iz samice u krilo/kulu u kojem će biti u mogućnosti da ima kontakt/odnose sa drugim zatvorenicama i više vremena u zatvorskom dvorištu.

U svom saopštenju o započinjanju štrajka glađu, Erik Guzman je dodao još jedan zahtev:

– trenutno okončanje režima kućnog zatvora nametnutog Giljermu Duranu protiv koga tokom istrage nije predstavljen nikakav dokaz.

Čile: Anarhisti Huan Flores, Natali Kazanova i Giljermo Duran objavili štrajk glađu

chile-mid-april-hunger-strikeAnarhistički drugovi i drugarica, Huan (Juan Flores), Natali (Nataly Casanova) i Giljermo (Guillermo Duran), uhapšeni su u Santjagu 18. septembra 2014.

Huana drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru Santjago 1, optuženog za umešanost u dva bombaška napada koja su se desila 13. jula i 8. septembra 2014., za koje je odgovornost preuzela Zavera vatrenih ćelija (Čile); on je takođe optužen za učešće u koordinisanom napadu na dve policijske stanice 11. avgusta 2014. za koji je odgovornost preuzela C.I.V. (Conspiración Internacional por la Venganza / Međunarodna zavera za osvetu).

Natali drže u pretkrivičnom pritvoru u zatvoru San Migel i optužena je za učestvovanje u bombaškom napadu koji se desio 13. jula 2014. i posedovanje eksploziva.

Giljermo se nalazi u punom kućnom pritvoru, optužen za posedovanje oružja u vezi sa istim slučajem.

Dana 1. aprila 2015, ovi drugovi i drugarica su objavili svoje prvo otvoreno pismo kojim prihvataju poziv na dane solidarnosti sa zatvorenicima i zatvorenicama socijalnog rata u Čigleu (između 10. i 20. aprila 2015.) koji su inicirale/i buntovničke zatvorenice/i Tamara Sol Vergara, Alehandro Asotrga Valdes (Alejandro Astorga Valdés), Karlos Gutijerez Kiduleo (Carlos Gutierrez Quiduleo), Huan Aliste Vega (Juan Aliste Vega), Fredi Fuentevilja (Freddy Fuentevilla), Hans Nimajer Salinas (Hans Niemeyer Salinas), Marselo Viljaroel Sepulveda (Marcelo Villarroel Sepúlveda), Alfredo Kanales Moreno (Alfredo Canales Moreno), a koji su takođe podržali nedavno pritvorena drugarica Natalija Koljado (Natalia Collado) i drug Havijer Pino (Javier Pino).

Dana 6. aprila 2015. Enrike Guzman (Enrique Guzmán) – blizak prijatelj i drug Huana, Natali i Giljerma – uhapšen je i nekoliko dana kasnije poslat u pretkrivični pritvor optužen za učešće u ranije pomenutim koordinisanim napadima na dve policijske stanice. Istovremeno, panduri su, prema izveštajima, maltretirali nekoliko ljudi koji ih podržavaju, otišavši toliko daleko da su (bukvalno) oteli još jednog druga na sred ulice.

Huan, Natali i Giljermo se trenutno nalaze u štrajku glađu i zahtevaju:

– trenutno oslobađanje druga Enrikea Guzmana;
– okončanje napada i disciplinarnih sankcija prema zatvorenicima/cama koji/e se bore;
– trenutni transfer drugarice Natali Kazanova iz samice u “obično” zatvorsko krilo;
– okončanje maltretiranja ljudi koji se solidarišu sa utamničenim drugovima i drugaricama;
– okončanje gonjenja na osnovu DNK

Izjave o započinjanju štrajka glađu možeš pročitati ovde (engleski jezik) i ovde (španski jezik).

Čile: Dijego Rios je slobodan!

luchapermanente-1024x570

Anarhista Dijego Rios uhapšen je 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina bio u bekstvu optužen za posedovanje eksplozivnog materijala (nakon što ga je, tokom leta 2009., majka potkazala policiji).

Dana 30. marta, nakon što je proveo gotovo dva meseca utamničen u odeljenju maksimalne bezbednosti zatvora visoke bezbednosti (CAS) u Santjagu, uoči suđenja po skraćenom postupku, drug je uspeo da meru predostrožnosti preventivnog pritvora pretvori u kućni pritvor tokom noći. Dijego je priznao posedovanje predmeta koji bi se mogli iskoristiti za eksplozivne naprave. Dana 2. aprila, uslovno je osuđen na 541 dan, tako da je drug sada slobodan.

Dole zatvori i pravosudni sistem!
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

Santjago: Solidarna akcija ispred grčke ambasade

Santiasko-1024x768
Solidarnost sa utamničenim drugovima i drugaricama (Grčka) koji štrajkuju glađu do smrti za oslobođenje članica svoje porodice

U sredu 1. aprila oko 13h, grupa demonstranata/kinja prišla je grčkoj ambasadi, koja se nalazi u poburžujenom okrugu Santjaska, Las Kondes, kako bi poremetila socijalni mir u odgovoru na poziv na međunarodnu solidarnosti sa drugovima i drugaricama utamničenim od strane grčke države koji se u štrajku glađu do smrti nalaze od 2. marta.

Za trenutno oslobađanje njihove utamničene rodbine

Protiv pravnog i represivnog stanja izuzetka (engl. state of exception) nametnutog od 2000. godine

Za ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C

Za ukidanje anti-terorističke legislative

Za ukidanje zakona o kapuljačama

Za radikalnu promenu metodologije pri uzimanju i identifikaciji genetskog materijala

Za puštanje Savasa Ksirosa koji je teško bolestan i utamničen od 2002. godine

Protiv zlonamernog ucenivanja grčkih vlasti i njenih zakona!!!

Pobeda za borbu  utamničenih štrajkača i štrajkačica glađu!!!

Za uništenje države, kapitala i svih oblika vlasti!!!

(Na kraju dana niko nije bilo privedenih.)

Evropa: Gestovi solidarnosti sa Dijegom Riosom i Tamarom Sol Farijas Vergara

Neki/e od učesnika/ca u mreži Contra Info odlučili/e su da koordinišu svoje snage i učine vidljivim slučajeve dvoje anarhističkih drugova kojima se krvnička čileanska država nedavno osvetila: Dijega Riosa koji je uhapšen 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina proveo u bekstvu i koga trenutno drže u preventivnom pritvoru pod optužbom za ilegalno posedovanje eksplozivnog materijala pronađenog u leto 2009., i Tamare Sol Farijas Vergare koja je nakon godinu dana istražnog zatvora 4. februara osuđena na nešto više od sedam godina zatvora zbog pucanja na čuvara BankoEstado (BancoEstado) u Santijagu u januaru 2014.

Između 24. i 26. februara 2015. izveli smo sledeće propagandne akcije na teritorijama pod kontrolom grčke, portugalske, španske i francuske države:

atina-diego-rios-1
atina-diego-rios-2
atina-diego-rios-3

Na Trgu Eksarhija u centru Atine postavljen je transparent koji glasi: “Snage Dijegu Riosu, anarhističkom zatvoreniku u Čileu (A) Uvek na ratnoj nozi”.

atina-tamara-sol-1
atina-tamara-sol-2
atina-tamara-sol-3
Još jedan transparent je postavljen sa jedne strane Politehničke škole u Atini, u ulici Sturnari, na kojem piše: “Od Atine do Santijaga, sloboda za Tamaru Sol (A)”.

lisabon-flajeri-1
lisabon-flajeri-2
lisabon-flajeri-3

U centru Lisabona su bacani flajeri (1, 2) sa sledećim sloganima: “Aktivna solidarnost sa Dijegom Riosom, anarhističkim zatvorenikom u Čileu / Put do slobode rađa se na ruševinama društva zatvora // Sloboda za Tamaru Sol, anarhističku zatvorenicu u Čileu / Osveta za naše mrtve, osveta za naše zatvorenike/ce // Snage Dijegu Riosu anarhisti zarobljenom od strane čileanske države / Zapalimo granice, zapalimo zatvore // Saučesništvo sa Tamarom Sol, anarhistkinjom koju je kidnapovala čileanska država / Smrt državi, živela anarhija”.

oejras-1
oejras-2
oejras-3

U Oejrasu, jednoj od lisabonskih opština, na zidovima je ispisano (šablonima): “Solidarnost sa Tamarom i Dijegom (A).”

barselona-1
barselona-2

– Na mostu jednog od izlazih puteva Barselone okačen je transparent na kome je pisalo: “Snage Dijegu i Tamari! Zatvori neće zaustaviti našu želju za slobodom.”

– Dva transparenta su okačena u centralnim delovima Marselja (nažalost nismo uspeli da ih slikamo). Na jednom piše: “Solidarnost sa anarhistima/kinjama koji/e se nalaze u zatvoru ili ilegali”, a na drugom: “Sloboda Dijegu Riosu i Tamari Sol (A)”.

Ovim simboličnim gestovima koji prelaze granice pokazujemo našu podršku Dijegu i Tamari Sol, dok težimo jačanju internacionalističke solidarnosti sa našim zatočenim sestrama i braćom. Ne zaboravljamo ni ostale borbene zatvorenike/ce, u Čileu i celom svetu.

Napred drugovi i drugarice – budimo hrabri i borimo se do uništenja svih zidova vlasti!

Santjago, Čile: Ustanička solidarnost sa Nikosom Romanosom usred barikada na raskrsnici ulica Makul i Gresija

solidarnost
U sredu tokom podneva, 26. novembra 2014., na raskrsnici ulica Makul i Gresija poznatijom  kao “Kordon Maukul” (Cordón Macul), usred barikada i molotovljevih koktela koji su dali život novom danu anarhističkog nasilja i sukoba sa čuvarima poretka, jedna od grupa koja je učestvovala u akciji o kojoj je već izveštavano, izrazila je svoju solidarnost sa anarhističkim drugom Nikosom Romanosom – koji se od 10. novembra nalazi u štrajku glađu u grčkim zatvorima boreći se za dah slobode – razvijanjem transparenta, uzvikivanjem slogana i bacanjem letaka.

Šaljemo snagu drugu zbog njegove odluke da svoje telo i integritet koristi kao prepeku planovima vlasti.

ZBOG TOGA ŠTO JE NIKOS ROMANOS JEDAN OD NAS
MEĐUNARODNA USTANIČKA ANARHISTIČKA SOLIDARNOST

Izvor: 325

Santjago, Čile: Napad na autobuse Transantjaga

Preuzimanje odgovornosti za divlji napad na autobuse Transantjaga:

U utorak 3. juna 2014., uz saučesništvo noći, organizovali smo se i postavili tri zapaljive naprave u tri različita autobsa koji voze na tri različite linije gradskog prevoznika Transantjago; cilj nam je bio da spalimo ove mašine za prevoz postmodernih robova.

Kao čopor preuzimamo odgovornost za ovu akciju da njen politički i borbeni smisao koji nas je motivisao ne bi bio iskrivljen, izbegavajući tako medijske špekulacije vlasti i uvek opreznih subjekata, i bez zalaženja u dosadna opravdanja jasno kažemo:

U ratu smo sa civilizacijom, njenim društvima, njenim braniocima i lažnim kritičarima; prijatelji smo i branioci prirode, Zemlje i svih životinja koje pate usled zlokobnog napredovanja pripitomljavajuće kapitalističke globalizacije.

Sloboda za Tamaru Sol, Adrijana, Đanluku, Alfreda Kospita, Nikolu Gajia, Hansa Nimajera, Hermesa Gonzalesa, Alfonsa Alvijala i sve zatvorenike i zatvorenice rata širom ovog trulog sveta, a u sećanjima i srcima našim nalaze se Sebastijan Overslui, Maurisio Morales, Aleksandros Grigoropulos i mnogi drugi…

Za oslobođenje ljudskih i neljudskih životinja i Zemlje.

Anarho-nihilistički šok čopor

Santjago, Čile: Pismo porodice Tamare Sol Farijas Vergara

pismo_porodice_tamare_sol_vergara

Drage prijateljice i drugarice, dragi prijatelji i drugovi:

Naša voljena Tamara Sol je u zatvoru.

Brzinom osvetničke munje, kao i uvek kada osuđuju siromašne ili subverzivne, sudija sistema, Paola Robinovič, namerava osuditi Tamaru na kaznu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije, optužujući je za “teško razbojništvo” (robo calificado) – najtežu odredbu čileanskog kaznenog sistema, uz objašnjenje da je Tamara Sol opasnost po društvo. Društvo koje je tako metodično građeno na nenormalnoj nejednakosti između nekolicine neizmerno bogatih i mnogih neizmerno siromašnih; društvo koje je militarizovano stotinama policajaca na njegovim ulicama i posebno na periferiji, koji maltretiraju omladinu u naseljima siromašnih (poblaciones) uz ovlašćenja da ih prebijaju, lažu, nameštaju, hapse, pretresaju kuće, ubijaju, špijuniraju, fotografišu… društvo koje je jedno “veliko tržište”, društvo koje je ponosno na individualizam koje je stvorilo, ponosno na mediokritete koje stvara, društvo u kome komunikacioni mediji izveštavaju samo o poznatim ličnostima ili zločinima iz strasti. Sudija je, braneći to društvo, odlučio da Tamara Sol tokom isražnog perioda (koji inicijalno traje 60 dana) mora ostati u zatvoru San Miguel, u modulu visoke bezbednosti. U takvom kaznenom modulu, u dvorište se izlazi samo na pola sata…ili su možda po ceo dan zaključani u kavezu.

Brzina kojom je sudija izrekao kaznu sasvim je suprotna onoj kada osuđuju nekoga u uniformi, nekoga ko uprkos ubistvima i zloupotrebi moći protiv omladine i drugih stanovnika naselja siromašnih, mirno živi u svom domu. Mi smo u slučaju ubistava naše dece, Eduarda i Rafaela, više od 20 godina čekali da pravda bude izrečena, a kazna je bila veoma mala; samo sedam godina za ubistvo dvoje ljudi uz hapšenje koje je prošlo bez prisustva ijednog medija, bez prikazivanja lica ubica, bez lisica na rukama i koje su poslali u hotel sa pet zvezdica Punta Peuko. Niti je takav poletni duh primećen kod sudija u slučajevima suđenja lopovima belim okovratnicima kada je i novac bio u igri, i sve odvija glatko, sve se odvija tiho.

Želimo da vam kažemo da je Tamara Sol relativno dobro (koliko to može biti kao zatvorenica). Njen moral je snažan i visok, ona je dostojanstvena i hrabra žena koja je stavila direktan izazov pred nas i njenu porodicu; mi smo kukavice koje nikada ni za korak neće izaći iz ovog prokletog sistema, koje se povinuju zbog mrvica; za nas nikada neće biti “pravog trenutka” niti ćemo imati “neophodna sredstva”; postavili smo tempo i zadali poneki iznenadni udarac, ali ništa što razbija ovu smrtonosnu rutinu u kojoj smo zaglavljeni.

Strahovito smo tužni što je naša devojčica, koju jako volimo, ta koja je zatočena. Ali smo takođe i ponosni jer je već žena i zato što je pokazala ogromnu hrabrost u svom životu.

Žena koja nas je stavila pred duboki izazov da ne ostanemo saterani u ćošku ovog sistema, prilagođavajući naše živote njegovom diktatu, navikavajući se na ubistva drugarica i drugova, utamničenja borbene omladine, stalne krađe koje se nad nama kao ljudima dešavaju u svim sferama – od krađi našeg svakodnevnog života do krađe naše zemlje, naših okeana, naših bogatstava, našeg drveća.

Potrebna nam je snaga, drugarice i drugovi, potrebno nam je vaše iskreno i nesebično prijateljstvo koje ste nam uvek pružali.

Naš je put već odavno jasan i ne možemo ostati mirni nadajući se da će drugi raditi ono što je trebalo da nastavimo da radimo… DA DUBOKO VOLIMO IDEJU SLOBODNOG I BRATSKOG DRUŠTVA I GRADIMO GA VELIKIM I MALIM AKCIJAMA, NE SAMO U RAZGOVORIMA VEĆ SVIM OBLICIMA BORBE I U SVAKOJ SFERI NAŠEG POSTOJANJA.

Tamara Sol, kćerko, unuko, sestro, volimo te svom snagom.

Tamara Sol, borbena drugarice, divimo se tvojoj hrabrosti. Sa tobom smo.

Tamara Sol, uvek ćemo biti uz tebe, nikada nećeš biti sama.

Tamara Sol “nebo se ogleda u okeanu, i tek tada pogledaj u mesec”. Strpljenja, strpljenja, strpljenja, ljubavi.

Želimo da se zahvalimo svima onima koji su došli u naš dom da nas posete i koji su odmah pokazali svoju brigu, kao i onima koji su pokazali svoju solidarnost šaljući stvari koje su Tamari Sol potrebne u zatvoru.

Zahvaljujemo se i ženama koje su je prihvatile na tom mračnom mestu i s ljubavlju podržavale.

Takođe se zahvaljujemo onima koji nisu bili sa nama i koji su nam svojim stavom pokazali da se ne slažu sa Tamarom Sol i tako nam jasno pokazali na koga možemo računati sada i u budućnosti.

Ana Vergara Toledo, Luisa Toledo Sepulveda, Manuel Vergara Meza
Vilja Fransija, 3. februar 2014.

Izvor: War On Society

Čile: O hapšenju Tamara Sol Farijas Vergara

Dana 21. januara 20134., anarhistkinja Tamara Sol Farijas Vergara uhapšena je u Santjagu pod optužbom da je istog  dana izvršila oružani napad na obezbeđenje BancoEstado u ogranku banke koji se nalazi na raskrsnici avenije Alameda i ulice La Rehas.

Drugarica je 22. januara izvedena pred sudiju i sprovedena u pretkrivični pritvor pod optužbom za krađu pištolja od ranije pomenutog obezbeđenja i nanošenje teških telesnih povreda. Istraga će biti završena u roku od 60 dana, a drugarici preti zatvorska kazna u rasponu od 10 godina i jednog dana do doživotne robije.

S obzirom na ozbiljnost situacije i medijsku histeriju pokrenutu protiv Sol ali i njene porodice (psi čuvari Pinočeovog režima su ubili neke članove njene porodice), pozivamo na aktivnu solidarnost sa drugaricom i takođe skrećemo pažnju na neophodnost da se izbegne reprodukovanje propagande neprijatelja, odnosno, štampe, pandura i sudija.

“Pucnji iz pištolja da se opametite; to je taman za vas!”

Anarhistička ćelija za propagandu međunarodne solidarnosti zapaljivim sredstvima

Santjago, Čile: Anarhistički drug Sebastijan Overslui ubijen tokom eksproprijacije banke

soli-activaNa posteru piše

Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.

Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!

U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada  je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.

Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.

U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.

Poštovanje i ustaničko sećanje na anarhistu Sebastijana Oversluija!

Snage, ljubavi i solidarnosti za njegove drugove i najmilije!

Osvetimo našeg ubijenog druga!

Izvori: Refractario, Viva la Anarquia