U podne, 14. marta 2015., tokom šetnje zatvorenika u zatvorskom dvorištu (15-17h), oko 70 drugova i drugarica iz Volosa, Kardice, Lamije, Larise i Trikale izvelo je akciju kod zatvora Domokos (fotografije ovde)
U Atini je u isto vreme održan moto-protest solidarnosti (video ovde) do zatvora Koridalos gde je održan i skup oko 300 drugova i drugarica solidarnih sa štrajkačima glađu.
Nikos Romanos, anarhistički zatvorenik iz Grčke, nalazio se u štrajku glađu od 10. novembra do 10. decembra 2014. Sudski mehanizmi su odbijali njegov zahtev za odsustvima kako bi prisustvovao fakultetskoj nastavi. Kao odgovor na to, desile su se raznolike akcije solidarnosti, kako unutar i izvan zatvora grčke demokratije tako i internacionalno.
Ponajviše je sama hitnost situacije izazvala ulične sukobe i inspirisala slučajeve pobune širom teritorije pod kontrolom grčke države. U isto vreme, drugovi i drugarice su – tokom prethodnog meseca – bili željni razmene ideja i želja, a povodom štrajka glađu zatvorenika desio se veliki broj raznovrsnih akcija: svakodnevne skupštine, akcije kačenja transparenata, direktne akcije – poput brojnih napada paljevinom i eksplozivima kućne izrade (uglavnom na bankomate), brzi gerilski (engl. hit-and-run) napadi na policiju, ulični neredi i veliki sukobi sa snagama reda, podizanje blokada i barikada, sabotaže (upotrebom lepka, boje, itd.), fizički napadi na predstavnike vlasti, spontani protesti protiv javnih pojavljivanja političara, simbolične okupacije radio i tv stanica, talas okupacija državnih/korporativnih zgrada, kontra-informaciona okupljanja, masovne demonstracije. Kreativnost i konfliktnost (engl. conflictuality / gr. συγκρουσιακότητα; potencijal za konflikt) raznih i različitih anarhista i anarhistkinja i anarhističkih grupa možda nisu bili dovoljno snažni i odlučni da bi borbu održali jednako intenzivnom na svakodnevnom nivou, ali uvek postoji šansa da će se iz poslednjih susreta drugova i drugarica u okupiranim zgradama, uličnim akcijama i tako dalje, javiti novi projekti. Ipak, samo ukoliko su ljudi koji su se solidarisali sa Nikosom Romanosom, a posebno anarhisti, spremni da razmotre specifičnosti onoga što se dešavalo u poslednjih nekoliko dana njegovog štrajka, možda će biti spremni i da praktikuju veoma potrebnu solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama pred izazovima novog objekta maksimalne bezbednosti u Domokosu, kao i ukupnog pogoršanja zatvorskih uslova.
S obzirom da je njegov prvobitni zathev više puta i osvetnički odbijan, naš drug je bio ucenjen da prihvati elektronski nadzor kao opciju za eventualno dobijanje obrazovnog odsustva,”poslednju opciju” koja je postajala sve hitnija jer se njegovo zdravlje ubrzano pogoršavalo. Zapravo, on je okončao svoj štrajk glađu tek nakon što je grčki parlament gotovo jednoglasno (prema zvaničnoj evidenciji sa izuzetkom dvojice poslanika vladajuće partije, dok su polanici nacističke partije bili kvazi-prisutni tokom glasanja) izglasao amandman koji je predložio ministar pravde. Taj amandman se odnosi na zatvorenike/ce – one koji/e su osuđeni/e i one koji/e su optuženi/e i čekaju na suđenje – koji/e imaju pravo da studiraju na visokoškolskoj ustanovi koja se nalazi u istom regionu kao i državna ustanova u kojoj su zatočeni, ali im nije odobreno obrazovno odsustvo iz zatvora kako bi regularno pohađali nastavu. Amandman precizira da svaki/a takav/a zatvorenik/ca mora uspešno pohađati 1/3 časova i laboratorijskih aktivnosti u jednom semestru akademske godine kroz program učenja na daljinu i tek onda mu/joj može biti odobreno korišćenje obrazovnog odsustva uz nošenje narukvice za elektronski nadzor kako bi fizički prisustvovao/la časovima. Ministar pravde je odredbu o elektronskom nadzoru uključio u poslednjem trenutku, vodeći računa o tome da se doda i stavka po kojoj nadležni disciplinski odbor (zatvorski savet) i dalje može odbiti zahtev zatvorenika/ce za obrazovnim odsustvima ukoliko taj odbor iznese neko “specijalno opravdanje” za negativnu odluku (pretpostavljamo, čak i ukoliko zatvorenik/ca završi tražene predmete učenjem na daljinu unutar zatvorskih zidina, pa i ukoliko prihvati nadzor narukvicom izvan zatvorskih zidina). Ovaj zakonski amandman se primenjuje na sve slučajeve kako osuđenih, tako i zatvorenika/ca koji/e čekaju na suđenje, a koji/e su lišeni/e studentskih odsustava (dakle, ne samo u slučaju Nikosa Romanosa). Ovom prilikom, gotovo sve političke partije imale su predizbornu korist od promovisanja daljih represivnih mera protiv zatvorenika i zatvorenica, ne propuštajući šansu da se busaju svojim demokratskim i humanitarnim profilom.
Nikos je okončao svoj štrajk, nakon 31. dana, ali se još uvek guši i bori za nekoliko dahova slobode. S obzirom na ishod, znajući da njegov zahtev još nije zadovoljen, zahtevamo ono što mu je odmah trebalo biti odobreno: obrazovna odsustva iz zatvora. Suprotno raspostranjenom osećaju “pobede”, smatramo da su osvojeni samo dragoceni život našeg druga i svest o tome da na svaku ucenu etatističkih lakeja treba da odgovaramo ne nekada u dalekoj budućnosti već sada, intenziviranjem svih oblika borbe protiv društva-zatvora. Čvrsto stojimo uz zatvorenike i zatvorenice u borbi i protiv sprovođenja upotrebe telekonferencije i elektronskog nadzora kao još jednog načina izolacije zarobljenika/ca od strane države/kapitala. Sada, više nego ikada ranije, solidarnost za zatvorenicima i zatvorenicama mora preći u ofanzivu svim neophodnim sredstvima.
Borba Nikosa Romanosa nastavlja se već 25. dan i on je rešen istrajati do kraja uprkos odbacivanju njegovog poslednjeg zahteva za obrazovnim odsustvima iz zatvora. Širom zemlje i u inostranstvu, oko borbe Nikosa Romanosa, razvija se dinamičan pokret solidarnosti. Uprkos slabostima i kontradikcijama taj je pokret uzeo masovne i široke dimenzije, inspirišući veliki broj različitih društvenih subjekata koji u borbi Nikosa Romanosa prepoznaju deliće sopstvene borbe za život i dostojanstvo. Propagandne akcije i napadi, masovne mobilizacije, širenje kontra-informacija, okupacije javnih zgrada i škola, i više…
Već u utorak 2.12.2014. u centru Atine desile su se masovne demonstracije koje su rezultirale sukobima sa represivnim snagama na terenu oko okupirane Politehničke škole i u naselju Eksarhija. U policijskoj represiji koja je usledila uhapšeno je 12 ljudi koji su sistematski mučeni kako tokom hapšenja tako i tokom pritvora u sedištu atinske policije gde će ostati najmanje do sutra ujutru.
Okupacija Politehničke škole od 1.12.2014. izvedena je kako bi se uspostavio teren sa kog može doći do razvitka neophodnog intenziviranja borbe protiv savremenog totalitarizma, uzimajući štrajk Nikosa Romanosa za ključnu tačku ove borbe, kao radikalne tačke povezivanja njegove borbe sa širim društvenim i političkim izazovima kao i godišnjicom pobune od 6.decembra 2008.
Narednih nekoliko dana (do glasanja o budžetu u nedelju 7.12.) kritični su kako za borbu i život Nikosa Romanosa, tako i za perspektive društvene i klasne borbe. Skupština okupirane Politehničke škole nastaviće da drži oslobođeno tlo Politehnike barem do pobede štrajka glađu Nikosa Romanosa, ostajući kao jedna od mnogih tačaka borbe koje svakodnevno niču. Skupština okupirane Politehničke škole poziva sve potlačene da izađu na ulice pobune sve do pobede. Politehničku školu ne vidimo kao centar sukoba sa snagama represije, već se konflikt mora širiti svuda i u svim pravcima.
SVI NA POBUNJENE ULICE
POBEDA ZA BORBU NIKOSA ROMANOSA
TRENUTNO OKONČANJE PROGONA I OSLOBAĐANJE SVIH UHAPŠENIH
Pišem ove redove jer sam veoma dirnut rasprostranjenom i raznolikom solidarnom aktivnošću drugova i drugarica van zatvorskih zidina.
Ne samo zbog toga što su razmere, maštovitost, organizacija-koordinacija, upornost i agresivnost dešavanja do sada prevazišla sva moja očekivanja, ne samo zbog saznanja da su okupirane značajne državne i kapitalističke zgrade, radio i televizijske stanice, da su u gotovo svim većim gradovima na ovoj teritoriji organizovana okupljanja i demonstracije, da se dešavaju napadi na snage represije kao i sve vrste pobunjeničkih napada. Već i zato jer je to nešto što razbija samoću moje ćelije i čini da se smejem; jer, u utorak uveče, nisam bio zatvoren, bio sam među vama i osećao sam toplinu barikada u plamenu.
Zato što bez obzira na ishod, samo postojanje ovog fronta borbe predstavlja pobedu samu po sebi, kako po pitanju neposredne perspektive, tako i po nasleđu koje će ostaviti.
Znam veoma dobro da među hiljadama drugova i drugarica uključenih u ovu borbu koju je Nikos inicirao, sa mnogo briga ali i puno odlučnosti, postoje znatne razlike u shvatanjima i praksi, kao i u odnosu na nas. Međutim, napredak cveta kroz raznolikosti. Upravo u tome leži smisao anarhističke solidarnosti; ona povezuje ne stvarajući identično, ona ujedinjuje bez homogenizovanja. I kad god je u pitanju solidarnost orijentisana ka akciji, to funkcioniše.
Sada kada mediji masovne obmane tvrde da što štrajk glađu duže traje on predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, shvatam da nijedna borba nije uzaludna, a praznine koje su ostale iza rascepkanih razmišljanja o beznadežnosti – prouzrokovanim neaktivnošću u gušećim uslovima zatočenja – ponovo su obojene smislenim bojama; uvek je vreme za ustanak.
Naši snovi postaće njihove noćne more.
Borbena anarhija se probudila i urliče.
Ništa nije gotovo, sada sve počinje.
SOLIDARNOST SA ONIMA KOJI SU UHAPŠENI TOKOM SUKOBA KOJI SU SE DESILI U UTORAK
Nikosu:
Brate, budi jak, do sada si poprilično uzdrmao njihovo slavlje. Ti ne odustaješ, ali oni hoće. Uz tebe sam do konačne pobede.
(Ministru pravde) Atanasiju:
Veoma sam gladan. Ako ubiješ Nikosa, tvoj vrat će biti jedina dovoljno dobra stvar za pojesti.
U noći između 2. i 3. decembra 2014., ubrzo nakon večernjih demonstracija koje su se, uz učešće više hiljada ljudi, desile u centru Atine u znak podrške tekućoj borbi anarhističkog zatvorenika Nikosa Romanosa, kao i solidarnom štrajku glađu njegove zarobljene braće Janisa Mihailidisa, Andreasa-Dimitrisa Burzukosa i Dimitrisa Politisa, izbili su veliki sukobi u području Eksarhije. Prema izveštajima, policija je ozledila i uhapsila veliki broj demonstranata (a najmanje dvoje uhapšenih je teško povređeno i hospitalizovano).
Snimak prikazuje “zapaljive” primere direktne akcije i trenutke ulične borbe između pobunjenika/ca i pandura u ulici Sturnari koje su se vodile i u kontekstu odbrane okupirane Politehničke škole u Eksarhiji.
Solidarnost sa anarhističkim zatvorenicima u štrajku glađu izražena je, istog dana, i na ulicama nekoliko drugih gradova u Grčkoj.
Solidarnost znači napad.
Danas, 2. decembra 2014., održane su demonstracije solidarnosti sa Nikosom Romanosom, zatvorenikom koji se od 10.11.2014. nalazi u štrajku glađu zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora (nap. prev. na koja ima pravo). Na hiljade ljudi je učestvovalo u današnjim demonstracijama, od kojih su se neki kasnije zaputili ka okupiranoj Politehničkoj školi.
Za nas okupirano tlo Politehničke škole nema nikakvu vrednost samo po sebi. Naprotiv, ono predstavlja još jedan delić mozaika dostojanstva i otpora svim onima koji društvo žele pretvoriti u groblje. To je komadić mozaika otpora savremenom totalitarizmu koji svoju moć širi nad našim životima; od anarhista koji su započeli štrajk glađu, preko mobilizacija protiv zatvora maksimalne bezbednosti i izbeglica-štrajkača glađu iz Sirije, do svih onih koji se za dostojanstvo i slobodu bore širom sveta.
Pozivamo sve one koji se bore da preduzmu sve neophodne incijative koje vode ka pobedi štrajka glađu Nikosa Romanosa: od okupiranja fakulteta do blokiranja proizvodnje; od razbijanja medijskog zaveta na ćutanje do napada na čuvare poretka.
Hajde da odgovorimo izazovima našeg vremena uprkos državnoj represiji, suprotno rezonovanjima koja žele da ostanemo pasivni posmatrači i glasači. Beskompromisna solidarnost sa N. Romanosom, štrajkačem glađu od 10.11., kao i J. Mihailidisom (od 17.11.), A.D. Burzukosom (od 1.12.) i D. Politisom (od 1.12.) koji su u štrajk glađu stupili u znak solidarnosti sa Nikosom.
TRENUTNO OSLOBAĐANJE SVIH UHAPŠENIH U DANAŠNJIM SUKOBIMA
OKUPACIJA ĆE TRAJATI SVE DO POBEDE U BORBI NIKOSA ROMANOSA
Skupština okupirane Politehničke škole
Atina, 2.12.2014.
U nedelju poslepodne, 30. novembra 2014., održane su moto-demonstracije, kao i protestno okupljanje, u znak solidarnosti sa štajkačem glađu Nikosom Romanosom koji je hospitalizovan u bolnici Genimatas (bolnica se nalazi u severnom delu Atine). Više od 200 demonstranata je krenulo iz centra grada i na kratko se zaustavilo na trgu Sintagma gde, preko puta grčkog parlamenta, porodice izbeglica iz Sirije – od kojih mnoge, takođe, štrajkuju glađu – već danima kampuju zahtevajući mogućnost rada u Grčkoj i, što je važnije, omogućavanje slobodnog putovanja ka drugim evropskim zemljama i dobijanja azila u istim. Najemotivniji trenutak desio se kada su izbeglice-demonstranti pozdravljali moto-demonstracije.
Sat vremena kasnije, desilo se protestno okupljanje ispred bolnice Genimatas (u ovih nekoliko dana treće po redu okupljanje ispred bolnice) uz učešće više od hiljadu anarhista i anarhistkinja, rodbine i prijatelja. Demonstranti su bili u mogućnosti da razgovaraju sa Nikosom koji se pojavio iza rešetaka bolničke sobe-ćelije. Drug je želeo da sazna šta se dešava napolju, ponovo je potvrdio svoj beskompromisni stav i pojasnio da je izričito odbio posete delegacije partije Siriza koja je pre nekoliko dana imala hrabrosti da se pojavi u bolnici. Takođe se raspitivao za zdravstveno stanje svog brata Janisa Mihailidisa. Drugovi i drugarice su tokom protesta uspeli da Nikosu prenesu poruke plamene solidarnosti koje su dolazile izvan granica teritorije okupirane od strane grčke države (od akcija FAI u Bristolu do Santjaga).
Nakon što je okupljanje završeno, mnogi od demonstranata na motorima zaputili su se ka Politehničkoj školi u Eksarhiji, dok se oko 80 drugova i drugarica odvezlo i do bolnice u Pireju u kojoj je (pod policijskim nadzorom) hospitalizovan Janis Mihailidis. Drugovi i drugarice su uspeli da razmeniti nekoliko reči i sa Janisom. On je bio dobro raspoložen, a na slogane podrške odgovarao je humorom i dosetkama (u nekom trenutku je rekao, “Sada se osećam kao da sam se najeo”).
Dodatni snimak i izveštaj sa oba okupljanja na grčkom i španskom jeziku.
Snage drugovima koji štrajkuju glađu – Nikosu Romanosu (10.11.2014.), Janisu Mihailidisu (17.11.2014.), Andreasu-Dimitrisu Burzukosu i Dimitrisu Politisu (1.12.2014.)
Važne napomene:
– Drugovi i drugarice koji se solidarišu sa četvoricom anarhista štrajkača glađu okupirali su 1. decembra Politehničku školu u Eksarhiji
– Predstojeća akcija: ulične demonstracije u centru Atine; utorak, 2. decembar u 18h, trg Monastiraki.
Zatvoreni drugovi Andreas-Dimitris Burzukos i Dimitris Politis (osuđeni za slučaj dvostruke pljačke u Velvendu) najavili su štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom. Slede odlomci njihove izjave:
Naš prijatelj i drug Nikos Romanos nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014., zahtevajući obrazovna odsustva iz zatvora, na koja ima pravo na osnovu njihovih zakona.
[…]
On je po naređenju tužioca, 24. novembra 2014. prebačen u bolnicu Genimatas. Njegov transfer pratio je i zvanični dokument zatvorskog tužioca koji je drsko naveo da bolnički doktori snose odgovornost za ono što se Nikosu može desiti, pozivajući indirektno bolničko osoblje na nasilno hranjenje Nikosa Romanosa. Međutim, sviđalo im se to ili ne, oni koji snose odgovornost za sve moguće posledice po Nikosovo zdravlje jesu Ministarstvo pravde, (specijalni apelacioni sudija) Nikopulos i zatvorska uprava.
Kao minimalni znak solidarnosti sa Nikosom, od 1. decembra 2014. i mi započinjemo štrajk glađu – kao i drug Janis Mihailidis koji štrajkuje glađu od 17. novembra – do ispunjenja njegovih zahteva.
[…]
Zajedno do kraja, zajedno do pobede
Andreas-Dimitris Burzukos
Dimitris Politis
(30.11.2014)
U noći između 25. i 25. novembra 2014., lepkom smo sabotirali devet bankomata u gradu Janjina kao minimalni gest solidarnosti sa anarhističkim štrajkačkima glađu Nikosom Romanosom i Janisom Mihailidisom, kao i štrajkačem glađu Iraklisom Kostarisom.
Napomena Contra Info: Danas 28.11.2014. objavljeno je da je zatvoreni član organizacije 17. novembar, Iraklis Kostaris, obustavio štrajk glađu započet 29. oktobra 2014. zbog ozbiljnog pogoršanja zdravstvenog stanja. Njegov zathev da bude prebačen u deo zatvora Koridalos koji je otvorenog tipa (umesto tamnica koje se nalaze u podrumu ženskog zatvora), što bi mu omogućilo nastavak korišćenja obrazovnog odsustva, odbijen je.
U utorak uveče, 25. novembra 2014., oko 150 ljudi okupilo se ispred Opšte bolnice Genimatas u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom koji je u štrajku glađu od 10. novembra 2014., a koji je juče hitno prebačen iz zatvora Koridalos u bolnicu. Mesto okupljanja je bilo prepuno pandura; policijske jedinice YMET su čuvale kapiju, dok su jedinice za razbijanje demonstracija (MAT) bile raspoređene na parkingu i u dvorištu, a bilo je i dosta pandura u civilu kao i specijalnih stražara grčke policije unutar same bolnice.
Demonstranti su se zaputili ka zadnjoj strani bolnice odakle je uspostavljen vizuelni kontakt sa sobom-ćelijom u kojoj drže Nikosa Romanosa. Drug je neko vreme stajao iza rešetaka na bolničkom prozoru, mahao okupljenima koji su mu pružili podršku uzvikujući parole. Okupljanje je trajalo skoro sat i po; oko 18:30h masa je počela da se razilazi.
Na jednoj strani Avenije Mesogion okačen je transparent sa natpisom “Borba za slobodu – solidarnost sa drugom N. Romanosom koji štrajkuje glađu od 10.11. (A)”.
Neki od slogana koji su uzvikivani:
Strast za slobom je jača od svih zatvorskih ćelija
Država i kapital su jedini teroristi, solidarnost sa urbanom gerilom
Štrajk glađu za slobodu, eksplozivi i požari u svim zatvorskim ćelijama
Nikos, drži se, do slobode
Solidarnost je narodno oružje, rat ratu šefova
Ni krivični ni politički zatvorenici, eksploziv i požari u svim zatvorima
Nikos Romanos je naš brat, pobunjenik u zatvoru, naš drug na ulici
Ukoliko zahtevi našeg druga ne budu ispunjeni, Nikopulosu* možda ti kuća izgori
Pravda je na strani ustanika, a ne drukara i onih koji kleče
Vi iza rešetaka, a mi sa ulice, zajedno ćemo ukinuti državu i zakone
SS, SS, panduri, sudije
Nasilne i ustaničke borbe dok ne srušimo svaki zatvor
Miris benzina počinje da se oseća u zraku, niko ne može dirati Nikosa Romanosa
Sloboda za one u zatvorskim ćelijama
Ni fašizam ni demokratija, dole etatizam živela anarhija!
(* Eftihis Nikopulos je sudski službenik koji je nedavno odbio zahtev Nikosa Romanosa za obrazovnim odsustvima)
Drug Janis Mihailidis, trenutno zatočen u zatvoru Koridalos, najavio je da od ponedeljka 17. novembra 2014. anarhisti koji su uhapšeni nakon dvostruke pljačke u Velventu, Kozani (u februaru 2013.) započinju rotirajući štrajk glađu kako bi iskazali faktičku podršku Nikosu Romanosu koji se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra zahtevajući da mu se odobre obrazovna odsustva.
U svojoj izjavi, Mihailidis – prvi od drugova koji je ušao u ovaj štrajk glađu u znak solidarnosti, pomenuo je između ostalog i sledeće:
“U ovom slučaju, mog drug i brat Nikos Romanos koristi svoje telo kao barikadu kako bi zahtevao prolaz za izlazak iz gušećih uslova zatočeništva, pa sam tražio načine da praktično izrazim svoju solidarnost na njim. S obzirom na uslove u kojima se u ovom momentu i sam nalazim, odlučio sam da učestvujem u rotirajućem štrajku glađu koji smo mi, drugovi koji su zajedno uhapšeni nakon pljačke u Velventu, sada započeli. Od 17. novembra 2014. započinjem sa štrajkom glađu sve do ispunjenja zahteva Nikosa Romanosa.
Ovakvim izborom želimo doprineti daljoj motivaciji drugova i drugarica van zatvorskih zidina kako bi se raznolike akcije solidarnosti umnožile i intenzivirale, otvarajući tako još jedan front u ratu protiv države i samim tim obim svesti među novim drugovima i drugaricama.”
Pored toga, anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis je izrazio svoju solidarnost sa Iraklisom Kostarisom, zatvorenim članom R.O. 17. novembar koji se u štrajku glađu nalazi od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovna odsustva na koja, takođe, ima pravo.
U znak solidarnosti sa drugom i borcem Nikosom Maziotisom okačili smo baner, jutros 17.10.2014. On je jedan od retkih beskompromisnih boraca i ljudi koji su se odlučili da svoj život posvete borbi za slobodu i u toj borbi ne misle na vlastitu sigurnost i rizik koji su biranjem tog puta preuzeli na sebe.
Nikos svetli kao primer ne samo Grčkoj koja je pogođena kapitalističkim i brutalnim merama štednje i klasnim ratom, u kojoj sa jedne strane stoje država, bogati domaći i strani vlasnici kapitala sa svim sredstvima finansijskim vojnim logističkim a sa druge goloruki narod koji osiromašuje i nestaje pod čizmom fasista kapitalista, nepravednim ratom u kom su žrtve uvek na strani potlačenih već i u celoj Evropi i svetu, gde ovakav vid otvorene borbe protiv sistema izostaje ili ima blaži oblik…
Nikos pokazuje da u prezaduženoj Grčkoj kao i drugim zemljama koje žive pod kapitalizmom EU danas cena koju siromašni plaćaju nije samo dug bankama, već i svojom krvlju i kožom. Da podsetimo da je u Grčkoj porast samoubistava ljudi zbog nemogućnosti da plate dug bankama. (Slučaj penzionera iz 2012. koji se ubio ispred grčkog parlamenta.) Što je izazvalo nemire i proteste u Grčkoj. Visok je procenat ljudi koji štrajkuju glađu tražeći svoja prava, i onih u zatvorima.
Nikos je iza rešetaka ali njegov slobodni duh ostaje nepokolebljiv i on se danas javlja svojim sugrađanima putem telefona i njegova poruka će biti preneta puštena u etar uživo u zgradi Politehnia.
Solidarnost sa Nikosom Maziotisom, i svim političkim zatvorenicima koji su stali u otvoreni sukob sa sistemom i njegovim nehumanim “vrednostima”.
SLOBODA ZA NIKOSA MAZIOTISA
ŽIVELA REVOLUCIONARNA BORBA
SLOBODA ZA SVE POLITČKE ZATVORENIKE
Prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Prijedor
“U leto 2013. članovi nekoliko grupa Anarhističkog crnog krsta (ABC) razmatrali su potrebu uspostavljanja međunarodnog dana podrške zatvorenim anarhistima i anarhistkinjama. S obzirom da već postoje Dan prava političkih zatvorenika i Dan borbe za pravdu u zatvorima, smatrali smo da je takođe važno istaći priče naših drugova i drugarica. Mnogi od zatvorenih anarhista i anarhistkinja nikada neće biti priznati kao ‘politički zatvorenici’ od strane formalnih organizacija za ljudska prava čiji je osećaj za socijalnu pravdu strogo ograničen kapitalističkim zakonima koji su osmišljeni da štite državu i sprečavaju i odvraćaju od bilo kakve stvarne društvene promene. Istovremeno, čak i u našim zajednicama znamo veoma malo o represiji u drugim zemljama, a da ne govorimo o imenima i slučajevima mnogih naših zatvorenih drugova i drugarica.”
Poziv na godišnju nedelju solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima od 23-30. avgusta, sa odabiranjem 23. avgusta kao početnog datuma iz razloga zato što su upravo na taj dan 1927. godine, talijansko-američki anarhisti Nikola Sako i Bartolomeo Vanzeti pogubljeni u zatvoru. Oni su bili optuženi za ubistvo dva čoveka tokom oružane pljačke fabrike cipela u Masačusetsu, u SAD. Njihovo hapšenje je bilo deo veće kampanje koju je američka vlada vodila protiv radikala. Dokazi koje je država imala protiv njih dvojice su bili gotovo nepostojeći i mnogi ljudi i danas veruju da su oni bili kažnjeni zbog svojih jakih anarhističkih uverenja. S obzirom na prirodu i različitost anarhističkih grupa širom planete, umesto kampanje od samo jednog dana predložena je nedelja zajedničkih akcija, omogućavajući tako grupama mogućnost organizovanja događaja unutar dužeg vremenskog perioda. Kao odziv na ovaj poziv, formirali smo novu grupu tokom Nedelje anarhističkih zatvorenika koju smo nazvali ABC Hurricane.
Sada, kada je nedelja akcije prošla, sakupljaju se činjenice. Kao anarhisti, naravno, verujemo da solidarnost ne staje i naše su aktivnosti jednostavno intenzivirane kratkim zajedničkim putovanjem sa mnogim pojedincima i grupama širom sveta, koje žele da ispolje borbu za potpuno oslobođenje i uništenje zatvora. Saznali smo za različite slučajeve zatvorenih drugova, razmenili povike preko okeana i spoznali da nismo sami. Smatramo da se revolucionarna solidarnost ne odvija jednom godišnje u toku jedne nedelje, nego da je to stalno obnavljanje naše borbe održavanjem ideja i akcija živima. Mislimo da postoji potreba za nedeljeom ovakve razmene koja osnažuje otvoreni proces povezivanja na internacionalnom nivou, koji se oduvek odvijao unutar anarhističkog pokreta.
Smatramo da širenjem priča i iskustava naših zatvorenih drugova i drugarica i objašnjavanjem dela zbog kojih su zatvoreni, naša borba ne samo da postaje jasnija, nego se suprotstavlja regresivnim i reformističkim tendencijama unutar pokreta. Znamo da svođenjem ‘solidarnosti’ na izgovor za još jednu večeru ili žurku, bez svesnog razumevanja, zatvorenici vrlo brzo bivaju zaboravljeni.
Isto se dešavalo i kada su delovi anarhističkog pokreta teoretisanjem udaljavali od zagrljaja ilegalizma, direktne akcije i sabotaže. To je trenutak u kojem zatvorenici bivaju zaboravljeni – tada se oni i napadi koje su izvršili odbacuju kao neprihvatljivi šefovima građanskog anarhističkog zvaničništva.
Konfrontacija sa realnošću se odvija kroz odbijanje konformističkih diktatorskih zakona i očekivanja društva, i pokušajima oslobođenja prestupništvom i napadom na hijerarhiju. Bilo da se borba vodi olovkama i papirom, kamenjem, molotovima ili oružjem, svako od nas ima svoju ulogu. Polimorfna borba anarhističkog rata sadrži kontradikcije koje se šire pri osnovi, ali pri vrhuncu delovanja se sužavaju kako se svaka individua buni protiv autoriteta. Želimo da upoznamo nove drugove i drugarice probijanjem zida koji nas razdvaja i želimo da proširimo taj proboj.
Jednostavna sredstva, jednostavni dostižni ciljevi, za sada.
Pobuna je ključ.
ABC Hurricane
Izvor: Dark Nights
U znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima, neformalna grupa anarhista postavila je baner sa tekstom: “Protiv sistema dominacije i potčinjavanja. Protiv zatvora i društva koje zatvara”.
Baner je postavljen na nadvožnjak iznad autoputa kojim se često prevoze zatvorenici, a koji se nalazi u blizini Centralnog zatvora (Beograd).
U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.
Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.
Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.
Vangelis Kucibelas je prvostepeno osuđen na 15 godina, optužen za niz paljevina u gradu Trikala. Teška optužnica protiv njega zasnivala se uglavnom na izjavama policijskog doušnika.
Dana 17. juna 2014., pred Apelacionim sudom u Larisi, održano je drugostepeno suđenje. Ročište je održano uz živo prisustvo solidarnih uključujući i članove/ice SVEOD-a, atinskog baznog sindikata radnika-motociklista (sam Vangelis je dugi niz godina radio kao dostavljač motorom).
Apelacioni sud mu je smanjio zatvorsku kaznu na 8 godina i 3 meseca.
Vangelis je od aprila 2012. zatvoren u zatvoru Trikala pošto je do sada završio 250 dana zatvorskog rada. Drugovi i drugarice iz Trikale procenjuju da će, ukoliko sve bude u redu, Vangelis biti uslovno pušten na slobodu sledeće godine u ovo vreme ili možda – ukoliko ga prebace u ruralni zatvor – i nešto ranije, krajem ove godine.
Od 18. juna 2014., mi, zatvorenici i zatvorenice u zatvorima, počećemo sa trodnevnom apstinencijom od hrane u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C.
Ministarstvo želi stvoriti zatvor unutar zatvora, bez prava, bez poseta, bez naknada za rad, bez dopusta…
Ministarstvo nema za cilj da “popravi” već da se osveti i kazni. Kada nekoga lišiš prava na nadu jedino što je sigurno jeste da mu činiš gore. Zatvori tipa C nisu zatvori maksimalne bezbednosti već zatvori maksimalnog očajanja. Zato i nije slučajno što ministarstvo pravde pokušava doneti taj zakon tokom leta kako bi izbeglo reakcije ne samo zatvorenika i zatvorenica već takođe i svih svesnih i osećajnih ljudi.
Trodnevna apstinencija od hrane predstavlja samo početak. U ma kom slučaju nepopustljivosti od strane ministarstva i vlade i borba će kulminirati svim sredstvima.
U Grčkoj se smrtna kazna sada zove zatvor tipa C.
BORBA – OTPOR – DOSTOJANSTVO
P.S. U Grčkoj siromaštva i neimaštine jedino rešenje jeste solidarnost među ljudima. Zato smo odlučili da u ta tri dana tokom kojih ćemo se uzdržavati od hrane ona bude ponuđena beskućnicima, siromašnima i nezaposlenima.
Izvor: Asirmatista
U petak uveče 6. juna 2014., nakon što su panduri u četvrtak 5. juna na Trgu Rathausmarkt u Hamburgu brutalno napali protest izbeglica iz Lampeduse i onih koji ih podržavaju, stotine ljudi izašlo je na ulice Sent Paulija.
Velike neprijavljene demonstracije sa oko 1,000 učesnika/ca počele su oko 20h u ulici Neue Pferdemarkt, a povorka se kretala glavnom ulicom naselja Schanzenviertel, Schulterblatt. Na zidovima kuća, banaka i prodavnica ispisivani su slogani protiv države i granica, bilo je pirotehnike i veoma glasno.
Nakon što su panduri zaustavili demonstracije masa se raspršila i ponovo okupila u različitim trenucima i mestima. Povremeno se i nekoliko demonstracija dešavalo u isto vreme.
Napadnuta je lokalna kancelarija Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Sent Pauliju; štaviše, uništen je ulaz u stambenu zgradu hamburškog senatora pravde. Mnogo barikada je podignuto koje su panduri povremeno napadali. Ovo su samo neki od utisaka o večerašnjim dešavanjima. Panduri nisu uspeli da kontrolišu situaciju. Bilo je prijatno videti da su mnogi bili dobro pripremljeni i poduzimali sopstvene inicijative.
Bez granica! Bez država!
Za još mnogo nekontrolisanih letnjih noći!
Kao što se večeras moglo pročitati na sveže ispisanom zidu u Sent Pauliju:
“Za socijalnu pobunu!”
U ranim jutarnjim časovima 11. aprila 2014., napali smo molotovljevim koktelima argentinski konzulat u Montevideu. Preuzimamo odgovornost za ovu akciju kao odgovor na iseljenje biblioteke “Los libros de la esquina”, koja se odvila ujutro 9. aprila u Buenos Airesu.
Navedeni prostor se razvijao u okupiranoj kući i više od jednog desetljeća održavao je antagonistički pristup prema društvenom poretku, šireći vrijednosti solidarnosti, autonomije i samoupravljanja. U tom su se prostoru, osim društvene biblioteke, razvijali različiti anti-autoritarni i anarhistički projekti, pojačavajući društvenu konfliktualnost.
Naša akcija je jasna: oni udaraju nas, mi udaramo njih. U ovom slučaju, odlučili smo se da iskomuniciramo akciju kako bi dosegla i pružila snagu svima onima koji se bore s druge strane rijeke. Ali i da podsjetimo kako se u ovim krajevima društveni rat nastavlja, i mada češto neprimjećen, a moćnici se prave kao da se ništa ne dešava, svijet dominacije ipak prima naše udarce.
Nastavimo jačati solidarnost, samoorganizaciju i direktnu akciju. Sve dok konflikt ne nabuja, a društveni rat ne dopusti da iko ostane ravnodušan!
Snage, drugovi/arice
Drugovi i drugarice iz nekoliko krajeva Grčke udružili su se u neposrednoj blizini zatvora Domokos, u nedelju 6. aprila 2014., na protestu protiv novog zakona Ministarstva pravde o reformi zatvora, kao i da bi poslali snagu i toplinu zatvorenicima koji su tamo zatvoreni.
Autobusi iz Patrasa i Atine stigli su oko 13h do puta koji vodi ka zatvoru Domokos, ali se ispostavilo da se na nekih pola kilometra od zatvora nalazi policijska blokada tako da nisu mogli prići bliže od tog mesta. Drugovi i drugarice iz Kardice, Volosa, Trikale, Larise i drugih gradova prethodno su se okupili na centralnom seoskom trgu kao što je i planirano, odakle su krenuli ka zatvoru. Demonstranti iz Soluna su stigli nešto kasnije zbog problema sa jednim od autobusa.
Na početku su uzvikivani neki slogani, ali pošto ljudi nisu znali da li ih zatvorenici zbog udaljenosti mogu čuti skandiranja su uthinula dok nije uspostavljena telefonska veza sa zatvorenicima koji su potvrdili da se povici čuju i unutar zatvora. Jedna manja grupa drugova pronašla je način da se nešto više približi zatvorskim objektima – prolaskom kroz polja koja okružuju zatvor, tako da su svoju podršku zatvorenicima slali odatle. Ubrzo nakon toga došlo je do manjih sukoba sa pandurima koji su bili pozicionirani sa te strane zgrade. Panduri su bacili suzavac ali im nije išao na ruku smer u kojem je vetar duvao, pa su efekti bili poprilično mali. Periodični sukobi su nastavljeni tokom više od jednog sata.
Prilično zabavan momenat desio se oko 15:30h kada su drugovi i drugarice pokušali napasti patrolna kola i vozilo tajne policije. Kada su panduri to shvatili, brzo su uskočili u svoja vozila i zapalili odatle ostavljajući tragove guma na asfaltu.
Uglavnom su uzvikivani slogani protiv zatvora i pandura, ali i za anarhiju:
Ni kazneni ni politički zatvorenici; vatra i eksploziv u svim zatvorskim ćelijama.
Slušajte zatvorski stražari – dalje ruke od boraca.
Oni kojima je glava puna sranja ne mogu razumeti ništa o slobodi.
To je, to je, to je prava stvar, rafali kalašnjikova da utuve u glavu.
Nijedna suza za Cironisa – panduri, svinje, ubice. [nap. prev. Jorgos Cirnois je zatvorski stražar koga je na srmt izbo zatvorenik Ilija Kareli].
Sloboda za one koji se nalaze u zatvorskim ćelijama.
Bilo je nezamislivo verovati da se noć sa hiljadama tela, dimova i urlika, neće nastaviti. A ostavila je mnogo toga za razmišljanje. Sukobi koji su se satima vodili na ulicama Atine možda nisu bili dovoljni da se spreči usvajanje novog sporazuma o kreditiranju (drugi memorandum), ali su pokazali da je društveni otpor strahovito prisutan. Iz tog apsolutnog prisustva rođena su neka očekivanja, a mogućnosti otkrivene. Nad njim se, međutim, nalazila i sama sistematizovana represija vlasti zatečene i šokirane veličinom i kvalitetom socijalne eksplozije. Polje koje je te noći otvoreno bilo je, dakle, brzo okupirano mehanizmima anti-pobune, ostavljajući nam – čak i do danas – zadatak da osmislimo nove načine da ga ponovo okupiramo i povratimo.
Međutim, 12. februar 2012. je ostavio ne samo do danas neiskorišćeno društveno nasleđe – što na trenutke izaziva neprijatna i mehanholična razmišljanja, već i neke otvorene pravne bitke. Dana 2. aprila 2014., četiri osobe koje su uhapšene tog dana, a kasnije pritvorom kažnjene za primer (među njima i anarhista Vangelis Kailoglu) kao samo neki od stotina hiljada eksponenata pravednog socijalnog besa, ponovo će preći prag sudnice.
Zbog toga što ne zaboravljamo mesece koje su živeli bez slobode i represivni kontra-napad osmišljen da pređe preko njihovih leđa, bićemo tamo da ponovo izrazimo našu solidarnost. Ne zaboravljamo da su upravo oni kažnjeni ne samo za ono što se dogodilo te noći, već i sve mogućnosti koje je ta noć iznedrila.
Baš kao i tada, tako i danas izjavljujemo da smo saučesnici i saučesnice.
Solidarnost sa drugom Vangelisom Kailogluom kao i onima koji su optuženi u istom slučaju.
Suđenje će se održati u Apelacionom sudu u Atini, 2. aprila 2014. u 9h.
Drugovi i drugarice.
Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now
U noći 20.3.2014., u istočnom delu Soluna, zapalili smo diplomatsko vozilo.
Ova akcija je izvedena u kontekstu međunarodnog poziva na solidarnost sa anarhističkim taocima* čileanske države – Huanom Alisteom, Fredijem Fuenteviljom i Marselom Viljarolom kojima se sudi u slučaju “Security” (napad na “Banco Security”). Drugovi se suočavaju sa nekoliko ozbiljnih optužbi, pored ostalih i za napade na banke kao i smrt pandura koji je napravio grešku izborom da brani svet vlasti i njegovih zakona.
Svaki akt napada na državu i njene mehanizme poruka je solidarnosti sa svim drugovima koji se, širom sveta, bore unutar i van zatvora.
ZA POTPUNO OSLOBOĐENJE I ANARHIJU
SOLIDARNOST SA ANARHISTIMA U ČILEU
SNAGE ONIMA KOJI SU IZABRALI PUT ILEGALNOSTI
Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now
* (nap. prev.) Fredi Fuentevilja je bivši militant “Pokreta revolucionarne levice” (MIR, Movimiento de Izquierda Revolucionaria), a sada je aktivni autonomni antikapitalista. Huan Aliste je bivši član MAPU-Lautaro sada aktivan kao subverzivni antikapitalista. Marselo Viljarol je takođe bivši član MAPU-Lautaro, sada autonomni i slobodarski subverzivac.
Ovih dana, novi zakon Ministarstva pravde koji se odnosi na zatvore supermaksimalne bezbednosti i zabrane dopusta, dostupan je za javnu raspravu.
Prve nove mere ovog vladinog zakona već su objavljene u medijima.
1) Specijalna klasifikacija zatvorenika i zatvorenica u tri tipa (A,B,C). Svi zatvorenici i zatvorenice optuženi za pljačku ili iznudu, kao deo kriminalne organizacije, politički/e zatvorenici/e, svi koje smatraju “opasnim” i koji su osuđeni na više od 10 godina zatvora do doživotne robije, ili oni/e koji/e se bune unutar zatvora, biće klasifikovani/e u tip “C”.
2) Zatvorenici tipa “C” biće lišeni prava na dopust, a biće im ograničena i prava na posete i telefonsku komunikaciju sa rodbinom.
3) U cilju izolovanja zatvorenika i zatvorenica biće izgrađene ćelije tipa “C” (u Domokosu, kao i u drugim zatvorima).
4) Policija dobija stalno mesto u zatvorima (pretresi ćelija, transfer zatvorenika i zatvorenica unutar zatvora, itd.) sa tajnim nadležnostima i ovlašćenjima koja nisu navedena čak ni u vladinom službenom glasniku.
Očigledno je da vlada priprema grčku verziju zatvora Gvantanamo. Sa pravosudnim sistemom u kome se nameću razorne kazne a princip proporcionalnosti je rasturen, Grčka se već bori za prvo mesto po pitanju višegodišnjih i doživotnih zatvorskih kazni. Continue reading Zatvorenici i zatvorenice najavljuju protestne mobilizacije u grčkim zatvorima (24. mart 2014.)
Crveni krst aktivno učestvuje u hvatanju i deportovanju imigranata bez dokumenata.
U ranim jutarnjim časovima 18. marta 2014., prozori na kancelariji Crvenog krsta u ulici Elize Lemonije u XII okrugu Pariza, pretrpeli su nekoliko udaraca i sada su pokriveni lepim zvezdama…
Pozdravi zatvorenim imigrantima osuđenim na kazne zatvora zbog pobune koja se 14. februara desila u centru za pritvor u Vensenu, kao i petoro drugova i drugarica koji/e su uhapšeni/e i gonjeni/e zbog toga što su pokazali/e svoju solidarnost sa pobunjenicima.
Sloboda!
U noći 15.3.2014. kamenicama je napadnut konzulat Čilea u ulici Hiršgraben 30, u Hamburgu; izraz solidarnosti sa pobunjenicima koji se, u čileanskim noćima, bore na ulicama i iza rešetaka!
Sebastijan Overslui je među nama!
Dana 11. decembra 2013. anarhista Sebastijan Overslui ubijen je od strane obezbeđenja tokom pljačke banke u Santjagu, Čile; komadić normalnosti u svetu u kome imovina i novac vrede više od života. Neka se bes i bol pretvore u otpor!
Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales NA ULICI!
Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales su uhapšeni istog dana i optuženi za pljačku koju su izveli sa Sebastijanom. Solidarnost sa njima!
Tamara Sol Farijas Vergara NA ULICI!
Tamara Sol Farijas Vergara je zatvorena i optužena; optužena je da je pucala i ranila čuvara banke u znak odmazde zbog ubistva Sebastijana Oversluija! Snage i solidarnosti za Tamaru!
Sloboda zatvorenicima!
Živela Anarhija!