Category Archives: Migracije-Antifašizam

Grčki zatvori: Zatvorenici i zatvorenice objavili masovni štrajk glađu

grcki-zatvori-strajk-gladju

NAJAVA ŠTRAJKA GLAĐU

Od 18. juna 2014. zatvorenici i zatvorenice svih grčkih zatvora uzdržavaju se od zatvorskih obroka u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C, te u odbranu prava na odsustvo i uslovni otpust.

Međutim, ministar pravde i vlada insistiraju na ignorisanju našeg protesta. Ni na koji način nisu odgovorili na naše opravdane zahteve i provokativno nameravaju usvojiti taj zakon tokom letnjih zasedanja parlamenta u pokušaju da spreče reakcije ljudi.

Naša tela i duše koristimo kao štit protiv ovog zakona koji nas osuđuje na doživotni ostanak u zatvoru bez prava ili nade. To je sve što nam je ostalo.

Od ponedeljka 23. juna 2014., započinjemo masovni štrajk glađu u svim zatvorima širom Grčke. Tražimo naša prava i borimo se da ostanemo ljudi, a ne ljudske senke zaključane i zaboravljene u očajanju.

Zahtevamo:

1) Povlačenje fašističkog zakona o zatvorima tipa C. Kažemo ne grčkom Gvantanamu, zatvoru unutar zatvora, bez dopusta, bez poseta, bez sutrašnjice…

2) Odsustvo i uslovni optust bi trebalo da budu neotuđivo pravo svih zatvorenika i zatvorenica. Grčka je jedina zemlja u kojoj zatvorenik/ca svakog dana prolazi suđenje i kažnjavanje. Iako zakon kaže da svakome ko je odslužio 1/5 ili 3/5 svoje kazne može biti odobreno odsustvo iz zatvora ili privremeno puštanje na slobodu, zatvorenici i zatvorenice su obavezni da iznova i iznova prolaze svetu inkviziciju zatvorskih tužilaca koji takve zahteve odbijaju jedan za drugim, iako ne postoji ikakva osnova ili disciplinska kazna protiv onih zahteve podnose. Na taj način stvaraju očajne zatvorenike/ce i reprodukuju kriminalitet.

3) Primenu jednakosti pred zakonom za sve. Svi zatvorenici i zatvorenice osuđeni na doživotni zatvor zbog droge po starom zakonu 3459/2006 (jer se policija pobrinula da budu tretirani kao tobožnji narko-bosovi, a ne korisnici-ovisnici) trebalo bi da imaju pravo na ponovno suđenje u skladu sa novim zakonom i njegovim olakšavajućim odredbama za korisnike droga (4139/2013).

4) Primenu prava na bračne posete. U zatvoru te lišavaju slobode. Ali u Grčkim zatvorima te lišavaju čak i osmeha ljudske komunikacije i direktnog kontakta sa voljenima. Bračne posete su dozvoljene u zatvorima svih evropskih zemalja, samo je u Grčkoj zatvorenik/ica lišen/a ljudske komunikacije.

5) Da se odmah okonča trajno zatočeništvo onih kojima preti deportacija. Stotine zatočenih imigranata i imigrantkinja ostaje zatvoreno zbog birokratije ambasada iako su odslužili svoju punu kaznu. Zahtevamo trenutno oslobađanje takvih zatvorenika i zatvorenica.

Zahtevamo da se Ministarstvo pravde bavi stvarnim problemima u zatvorima i odmah povuče fašistički zakon kojim, u zatvoru Domokos, želi napraviti grčki Gvantanamo.

Ministar pravde će biti odgovoran za svaki dan štrajka glađu i svakog zatvorenika ili zatvorenicu čini je život ugrožen.

POBEDIĆEMO – MI  ZATVORENICI I ZATVORENICE U ŠTRAJKU GLAĐU

BORBA – DOSTOJANSTVO – SOLIDARNOST

Komitet zatvorske borbe

Hamburg: Divlje demonstracije i neredi protiv granica i njenih pasa čuvara

Vatra i plamen za hamburški senat!

U petak uveče 6. juna 2014., nakon što su panduri u četvrtak 5. juna na Trgu Rathausmarkt u Hamburgu brutalno napali protest izbeglica iz Lampeduse i onih koji ih podržavaju, stotine ljudi izašlo je na ulice Sent Paulija.

Velike neprijavljene demonstracije sa oko 1,000 učesnika/ca počele su oko 20h u ulici Neue Pferdemarkt, a povorka se kretala glavnom ulicom naselja  Schanzenviertel, Schulterblatt. Na zidovima kuća, banaka i prodavnica ispisivani su slogani protiv države i granica, bilo je pirotehnike i veoma glasno.

Nakon što su panduri zaustavili demonstracije masa se raspršila i ponovo okupila u različitim trenucima i mestima. Povremeno se i nekoliko demonstracija dešavalo u isto vreme.

Napadnuta je lokalna kancelarija Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Sent Pauliju; štaviše, uništen je ulaz u stambenu zgradu hamburškog senatora pravde. Mnogo barikada je podignuto koje su panduri povremeno napadali. Ovo su samo neki od utisaka o večerašnjim dešavanjima. Panduri nisu uspeli da kontrolišu situaciju. Bilo je prijatno videti da su mnogi bili dobro pripremljeni i poduzimali sopstvene inicijative.

Bez granica! Bez država!
Za još mnogo nekontrolisanih letnjih noći!

Kao što se večeras moglo pročitati na sveže ispisanom zidu u Sent Pauliju:
“Za socijalnu pobunu!”

Berlin: Anarhistički slogani ispisani u Fridrihšajnu

Sloboda za Babisa Cilijanidisa
Nasilje protiv svih patriota
Sloboda za sve koji se nalaze u zatvorskim ćelijama
Maurisio Morales je sa nama

U noći 28. maja 2014., izašli smo da ispišemo slogane po berlinskom naselju Fridrihšajn. Naše su misli bile sa Babisom Cilijanidisom, anarhističkim zatvorenikom u Grčkoj koji čeka na suđenje pred Apelacionim sudom 5. juna 2014. (drug je u prvostepenom postupku osuđen na 10 godina i četiri meseca za pljačku računovodstvenog odelenja bolnice AHEPA u Solunu); našom pobunjeničkom braćom i sestrama u Brazilu; Maurisijom Moralesom koji je pao u borbi 22. maja 2009.; svim drugovima i drugaricama koji se bore unutar i izvan galija ovog društva.

Nismo slikali grafit protiv Svetskog prvenstva “NÃO VAI TER COPA” jer je jebeni automobil bezbednosne kompanije WISAG patrolirao područjem.

Zapalimo granice!

Imigranti/imigrantkinje anarhisti/anarhistkinje

Berlin: Projekat Feniks #11

11

Projekat Feniks: Dimni signali iz Berlina

“Vatra dolazi u vaše gradove, u vaše noći. Našim joj duhom otvaramo put ka svima vama. Ona će ogrejati naše prijatelje solidarnošću i zapaliti njihov polet za akcijom. Naše će neprijatelje pretvoriti u pepeo. Utisnuće nas dobro u vaše sećanje. Želimo tvoje srce. Ko god da si, nije bitno. Kao ni to ko sam ja. Možda će nas zavera oboje pretvoriti u pepeo i istovremeno ispuniti životom. Ono što je bitno jeste put kojim idemo i da tim putem idemo jer imamo slobodu izbora. Ta sloboda nije nešto za šta se treba boriti, ona se razvija u umu. Ono što dolazi posle nije sloboda već vlast nad sopstvenim životom. Mi o ovome ne diskutujemo; to je ono za šta se borimo.” (Zavera vatrenih ćelija)[1]

Preuzimanje odgovornosti za neke paljevine koje su se proteklih nedelja dogodile u Berlinu

Dana 8. aprila 2014. zapalili smo vozilo opštinske Kancelarije za javni red, kao i vozilo bezbednosne kompanije, u blizini glavne železničke stanice u Berlinu.

Berlinska opštinska Kancelarija za javni red dobija zadatke od običnih pandura da proganja zbog administrativnih prekršaja i drži svoje oči i uši širom otvorene u svakodnevnom životu ove metropole. Mala, bedna njuškala opremljena motorolama i biber-sprejom. Oni rade, baš kao i panduri, zajedno sa privatnim bezbednosnim kompanijama. Na glavnoj železničkoj stanici, oni dele parking prostor namenjen službenicima vladine agencije sa bezbednosnom firmom, koji se nalazi odmah pored policijske stanice.

Takođe preuzimamo odgovornost za paljevinu jednog vozila ambasade grčke diplomatkinje, 24. aprila 2014. u berlinskom naselju Dahlem koje je prepuno vila.

Diplomatski predstavnici država prava su adresa za zapaljive pošiljke; to otklanja njihov osećaj superiornosti i neranjivosti, kao što je to nedavno bio slučaj sa nemačkim ambasadorom u Atini, kada je pucano na njegovu kuću. Sama država je problem, a to je nešto što mnogi borci parcijalnih borbi ne uzimaju u obzir. Nacisti su država; naoružanje i nuklearne tehnologije su država; klimatske promene i siromaštvo su takođe država.

Našom akcijom negiramo monopol države nad nasiljem.

Nemačka, u pogledu situacije migracione politike u Grčkoj, zauzima poziciju koja promoviše represiju. Za nemačku politiku nije dovoljno to što većina izbeglica koja stiže u Grčku završava u koncentracionim kampovima ili što ih nacisti, sa ili bez uniforme, love i ubijaju. Nemački političari smatraju pretnjom po svoj bogati beli svet, nekolicinu onih koji uspeju da živi pređu grčku granicu. Tako, na primer, bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih, zahteva jaču kontrolu granica i oštrije akcije protiv onih koji su zbog eksploatacije njihovih domova od strane zapadnih društava prisiljeni da pobegnu od rata, gladi i represije. Praktična podrška ovom masovnom ubistvu koje se dešava na evropskim granicama vidljiva je svima kada su nemački detektivi Savezne kriminalističke službe (BKA) stacionirani na grčkim aerodromima, kako bi preneli svoje znanje o rasnom profilisanju grčkim kolegama. Nemački državni aparat podržao je ubistva na evropskim granicama ne samo slanjem osoblja, već takođe pritiscima prema ugovorima na evropskom nivou, poput uredbe Dablin II.

Dana 10. avgusta 2013., u koncentracionom kampu Amigdaleza koji se nalazi 25km severno od Atine u kome grčka država drži zarobljene imigrante izbila je pobuna. Zatvorenici i zatvorenice su zapalili svoje dušeke i ćelije u znak protesta protiv uslova u kampu, stražari su napadnuti, a mnogo imigranata i imigrantkinja je pokušalo da pobegne iz tog zatvora – oko desetak zatvorenika/ca je privremeno uspelo da pobegne.

Solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama

Pozdravljamo zatvorenike Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, Dimitrisa Politisa, Janisa Mihailidisa, Nikosa Romanosa koji su uhapšeni 1. februara 2013. godine, optuženi za dvostruku pljačku u Velventu, Kozani.

Našu solidarnost takođe šaljemo Fivosu Harisisu, Argiridu Daliosu, Janisu Naksakisu i Grigorisu Sarafundisu koji su uhapšeni u okviru istog slučaja[2] u atinskom naselju Nea Filadelfija.

Snagu i čvrstinu šaljemo i našoj braći i sestrama, Damjanu Bolanu, Harisu Hadžimihelakisu, Jorgosu Polidorosu, Argiru Panajotisu, Teofilu Mavropulosu, Hristosu Cakalosu, Jorgosu Nikolopulosu, Mihalisu Nikolopulosu i Olgi Ikonomidu [3].

Solidarnost sa Teofilu Tasosom, Teofilom Mavropulisom, Monikom Kabaljero i Francisko Solarom.

Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

U znak sećanja na Sebastijana Oversluija koji je poginuo u borbi protiv kapitalističkog sistema. Sloboda za Hermesa Gonzalesa i Alfosna Alvijala. Sloboda za Tamaru Sol!

Snage, čvrstine i hrabrosti svim ljudima koji se bore. Svim imigrantima i imigrantkinjama koji su krenuli da se probijaju kroz tvrđavu Evropu. Svima onima koji su pali. Svim neimenovanim. Svima onima koji se na ulicama Atine bore protiv svinja.

Protiv konstrukta granica i nacija. Protiv zatvora! Za slobodu! Za anarhiju!

Autonomna ćelija “Hristos Kasimis”

Hristos Kasimis [član Revolucionarne narodne borbe (ELA)] ubijen je od strane policije u Atini, tokom pokušaja napada na nemačku kompaniju AEG 20. oktobra 1977. Akcija je bila odgovor na uvistvo zatvorenika [trojice članova Frakcije crvene armije (RAF) ] u Štamhajmu.

Napomena prevodioca: [1] Preveli smo reči sa nemačkog najbolje što smo mogli, ipak tačno poreklo tog citata nam je nepoznato; [2] za slučaj Velvento samo Fivos Harisis i Argiris Dalios, ne sva četvorica; [3] očigledno, ime Gerasimosa Cakalosa slučajno je izostavljeno.

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Nemačka: Izveštaj sa antifašističkih demonstracija u Dortmundu

Oko 400 ljudi je 29. marta 2014. učestvovalo u antifašističkim demonstracijama u Dortmundu. Ljudi su izašli na ulice u znak sećanja na pankera Tomasa “Šmudela” Šulca kojeg je neo-nacista Sven Kalin ubio pre devet godina, kao i u znak sećanja na Mehmeta Kubašika koji je bio jedna od žrtava serije ubistava “Nacional-socijalističkog podzemlja” (NSU).

Protestna povorka je krenula od glavne železničke stanice i zaputila se ka okrugu Dorstfeld u kome žive mnogi neo-nacisti, njihovoj takozvanoj “kućnoj zoni” (godinama su pokušavali da preuzmu kontrolu nad ovim delom Dortmunda). Mnogi aktivsti učesnici/e demonstracija su pre dolaska u Dorstfeld otvorili kišobrane kako bi se zaštitili od fašističkih fotografa. Panduri su to iskoristili kao izgovor da zaustave marš tvrdeći da će se ljudi maskirati (pokriti lica), što se u Nemačkoj smatra krivičnim delom. Ljudi su, nakon nekoliko minuta, sklopili svoje kišobrane, a panduri su dopustili demonstrantima da nastave, iako se mnogo demonstranata maskiralo na različite načine. U Dorstfildu,  gomila neonacista je roštiljala, postavljala svoje slike na socijalnim mrežama i hvalisala se. Panduri su zaštitili fašiste i blokirali svaki prilaz i put  do njih.

Bile su to bučne demonstracije i bilo je lepo što je toliko ljudi izašlo na ulice (prethodnih godina je u demonstracijama prisustvovalo skoro 200 ljudi). Ali je takođe bilo razočaravajuće videti da panduri zaustavljaju 400 antifašista zbog kišobrana, a da se ništa nije učinilo povodom toga…

Bern, Švajcarska: Antifašisti i antifašistkinje na oprezu

Nema prostora za naciste i nacionaliste.
Nema prostora za naciste i nacionaliste.

Rastući trend prema desnici u Švajcarskoj je nedopustiv: ksenofobične i rasističke ideologije jačaju. Nakon prihvatanja “incijative protiv masovne imigracije”, zakleti neonacisti izašli su na ulice Zoloturna, a 29. marta horor-savez koji čine pristalice desničarske populističke partije SVP/UDC (Švajcarska narodna partija/Demokratska unija centra), patriote i neo-nacisti planiraju protestovati u Bernu protiv navodne “meke pravde” i “za oštrije kažnjavanje stranaca”. Organizator ovog rasističkog skupa je “Stopp Kuscheljustiz” (Stop mekoj pravdi”) – savez rasista, nacionalista, desnih konzervativaca i neo-nacista. Antifašisti i antifašistkinje su 2013. godine blokirali/e njhiovu mobilizaciju u Bernu.

Antifašisti i antifašistkinje su najavili/e okupaciju Saveznog trga (Bundesplatz) pre nego vajne patriote budu u mogućnosti da na tom mestu šire svoju propagandu. Oni su pozvali ljude da se pridruže ovoj blokadi i spreče javni nastup ovih nazadnih ksenofoba u Bernu.

Najavljeni antifašistički otpor je na kraju i postigao važan cilj: šljam iz “Stopp Kuscheljustiz” otkazao je svoj skup. Zbog toga okupacija Saveznog trga više nije neophodna i neće se desiti. Ipak, antifašisti i antifašistkinje će tokom dana biti na oprezu.

Izvori: Bern remains Nazi-free, RAGE-Antifascist Network Geneva, Antifa Bern

Istanbul: Pokušaj skvotiranja u Bešiktašu

besi

U subotu popodne, 22. marta 2014., grupa od skoro 50 ljudi iz anarhističkog miljea i različitih levih tendencija okupilo se u centralnom delu Bešiktaša (na evropskoj strani Istanbula) u pokušaju da zajednički okupira bivšu grčku školu koja se nalazi u blizini, a koja je već decenijama prazna. Aktivisti su nameravali da prostor oslobode i pretvore ga u nekomercijalni društveni centar.

Njihov pokušaj je naišao na negativne reakcije konzervativnih stanovika, ali i direktnu fašističku agresiju – fašisti su nosili drvene palice i maltretirali grupu čim je ušla u zgradu. Policija je takođe požurila na mesto dešavanja i, naravno, odmah stala na stranu fašista tražeći od aktivista da napuste zgradu. Fašisti su na kraju ipak potisnuti. Međutim grupa je odustala od prostora nakon što se vlasnik kuće pojavio niotkuda sa iznenadnim velikim planovima za zgradu…

Nema izveštaja o povređenima ili pritvorenima.

Pariz: Jebeš Crveni krst!

n

Crveni krst aktivno učestvuje u hvatanju i deportovanju imigranata bez dokumenata.

U ranim jutarnjim časovima 18. marta 2014., prozori na kancelariji Crvenog krsta u ulici Elize Lemonije u XII okrugu Pariza, pretrpeli su nekoliko udaraca i sada su pokriveni lepim zvezdama…

Pozdravi zatvorenim imigrantima osuđenim na kazne zatvora zbog pobune koja se 14. februara desila u centru za pritvor u Vensenu, kao i petoro drugova i drugarica koji/e su uhapšeni/e i gonjeni/e zbog toga što su pokazali/e svoju solidarnost sa pobunjenicima.

Sloboda!

Rusija: Nepoznati maskirani ljudi kidnapovali i ozbiljno povredili anarhiste iz Petrozavodska

Solidarnost protiv represija u Rusiji
Solidarnost protiv represija u Rusiji

Nepoznati ljudi sa maskama na glavama kidnapovali su i ozbiljno povredili anarhiste/anarhistkinje organizatore/ke demonstracija “Protiv rata u Ukrajini” u Petrozavodsku.

Dana 9. marta u Pertozavodsku je trebalo da se održe, zajedno sa tradicionalnom akcijom “Hrana ne oružje”, demonstracije “Protiv rata u Ukrajini” za mirno rešenje napete situacije i sprečavanja nastavka krvoprolića.

Tokom večeri 8. marta desio se napad na dvoje organizatora demonstracija i njihovog/njihovu prijatelja/prijateljicu. Dva automobila su se zaustavila, a desetak krupnih ljudi sa maskama na licima odmah je započelo napad. Urlali su “Vi jebeno želite da naš Krim date Banderinim ljudima?”, “Naučićemo vas kako se protestuje ***” i tako dalje. Nakon brze ali stručne egzekucije napadači su se vratili u kola i odvezli.

Sledećeg jutra, dok su napuštali kuću nakon kuvanja hrane za “Hrana ne oružje” pola sata pre demonstracija, četvoro učesnika/učesnica akcije i demonstracija ponovo je napadnuto od strane neidentifikovanih maskiranih osoba; ponovo su ih pretukli, a zatim ugurali u dva automobila i odvezli u nepoznatom pravcu. Kasnije se saznalo da su odvedeni u šumu koja se nalazi na nekih 40-45 kilometara od grada. Napadači su im tokom vožnje govorili da ih vode da iskopaju sebi grobove, a sve vreme su ih tukli i zlostavljali. Nakon što su stigli do šume, na različitim mestima su izvodili jednu po jednu žrtvu (svaku je pratilo 3-4 maskiranih ljudi), ponovo uz prebijanja i zlostavljanja. Koristili su policijske pendreke i lance umotane u polietilen. Napadači su pretili sakaćenjem ili ubistvom.

U međuvremenu, na demosntracijama su se pojavili neki nepoznati ljudi sa provokativnim natpisima nebitnim za temu demonstracija koji su fotografisali ljude i potom pobegli, pa je postalo jasno da je razbijanje demonstracija bilo planirano. Učesnici/učesnice dešavanja, kao i drugi/e društveni/e aktivisti/aktivistkinje veoma imaju razloga da strahuju za sopstvenu, kao i bezbednost svojih najmilijih.

Molimo vas da podelite ovu informaciju.

Izvor: Autonomna akcija

Pariz: Solidarno čekićanje

zapalimo zatvore

U noći između 19. i 20. februara 2014. napali smo kuće pravde i zakona (MJD) koje se nalaze u ulici Bušri (predgrađe Sen Deni), Bernar i Mazoje (predgrađe Obervilije) kao i ulici Bison Sen-Lui (10. pariski arondisman). Na sve tri su razbijeni prozori. U ulici Bison Sen-Lui, na fasadi kancelarija, ispisali smo slogan “jebeš pravdu”. Jer, generalno, pravda svakodnevno uništava naš život i zbog toga što je pobuna u centru za pritvor imigranata u Vensenu ugušena 14. februara (dvoje privedenih je zatvoreno)*, a kasnije tog dana dvoje drugova je poslato u zatvor** zbog jer su svoju solidarnost sa pobunjenicima izrazili izvan zidina kampa za pritvor. Zbog toga smatramo da nijedan napad od strane pravosudnog sistema ne sme proći bez odgovora.

Sloboda!

* Nakon pobune u Vensenu dvoje privedenih imigranata osuđeno je na više od 2 meseca zatvora (jedan od njih je dodatno dobio dva meseca uslovne zbog odbijanja da da DNK).

** Dvoje drugova je pušteno u utorak 25. februara nakon što su 10 dana proveli u zatvoru Fleri-Meroži. Oni se nalaze pod sudskim nadzorom baš kao i troje drugih drugova/drugarica koji/e su privedeni/e istom prilikom. Suđenje im je zakazano za 24. mart 2014.

Atina: Intervencija u znak solidarnost sa radnikom migrantom koga je pretukao šef

"Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista - Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora"
“Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista – Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora”

Imigrant je u bar-restoranu “SCHERZO” (koji se nalazi u Marusi severnom predgrađu Atine) radio pet meseci, više od 12 sati dnevno, 30 dana mesečno. Dnevnica mu je bila samo 10 evra. Pored pranja posuđa i generalno čišćenja, slali su ga na razne zadatke za potrebe posla, ali takođe i lične poslove poslodavca. Kao da to nije bilo dovoljno, šef Dimitris Tirologos dugovao mu je novac. Jednog dana, dok je perač posuđa/pomoćni radnik, čekao da dobije neke od neisplaćenih plata, šef ga je brutalno pretukao i čak mu ukrao ranac u kome su se nalazila lična dokumenta i novac. Radnik-imigrant je morao biti primljen u bolnicu gde je zadržan još tri dana. Uprkos svakodnevnoj eksploataciji i zastrašivanju na poslu ubrzo nakon što je pretučen prijavio je svog šefa inspekciji rada pozivajući se na svoje dostojanstvo kao radnika, i kontaktirajući društvene prostore i svoj bazni sindikat za hitnu solidarnost.

U subotu 22. februara 2013., kolektivi i bazni sindikati su izveli prvu intervenciju ispred bar-restorana “SCHERZO” Marusi. Protest je organizovano Atinski bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora u znak solidarnosti sa kolegom-radnikom, članom istog sindikata, koji je tu bio zaposlen i nedavno, pretučen zbog toga što je zatražio da mu se isplate zaostale zarade… Skoro dva sata više od 200 ljudi je uzvikivalo slogane, distribuiralo tekstove i pamflete, informisalo prolaznike i okolne prodavnice o incidentu. Ubrzo nakon okupljanja, demonstranti su održali protest i u naselju.

Kada šef podigne ruku na radnika/cu treba mu je odseći!

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad paljevinom na naciste

fight

Braća Micakos prodaju staklene panele u svojoj staklarskoj radnji koja se nalazi u ulici Dekaneos Niolau u atinskom naselju Ajos Dimitrios. Ali takođe kao članovi fašističke bande prodaju i zlatnozoraško kočoperenje.

Na sledećem uglu dalje niz ulicu, Zaras prodaje alkohol u svojoj prodavnici pića. Ali takođe prodaje i lojalnost Zlatnoj zori kao pripadnik lupeške hrpe nacista.

Gotovo je sa danima kada su delovali neometano i anonimno. Fašisti imaju imena i adrese, a mi smo ih otkrili. U sredu uveče 12. februara 2014. zapalili smo osobni mercedes kao i kombi u vlasništvu firme braće Micakos. Takođe smo spalili i Zarasov kombi.

Fašisti više se ne možete sakriti, niti u svojim rupama, niti drugde.

Tarb, Francuska: Dvostruki napad zapaljivim napravama

Tarbu: Zgrada francuske armije
Tarb: Zgrada francuske armije
Zatvor u Tarbuu
Zatvor u Tarbu

Preuzimamo odgovornost za napad zapaljivom napravom na zgradu francuske vojske 27. decembra 2013.

Takođe preuzimamo odgovornost za napad na zatvor koji se desio 25. decembra 2013.

Oba napada su izvedena kao odgovor na međunarodni poziv i u znak solidarnosti sa 5 anarhista koji su uhapšeni u Barseloni; ali i u znak solidarnosti sa svom braćom i sestrama anarhistima koji su zatočeni u centrima za istrebljenje terorističkih država.

Ovim akcijama želimo da pokažemo francuskim fašistima da ulice više nisu njhove. Završena su vremena kada su mogli nekažnjeno ubijati.

Pozivamo sve naše da krvlju osvete smrt Klementa Merika.
Pozivamo sve naše da se organizuju i naoružaju.

Smrt državi
Smrt fašistima
Smrt kapitalizmu
Živela Anarhija
Živela sloboda

Saopštenje nismo izdali ranije iz bezbednosnih razloga.

GADI (Međunarodna grupa direktne akcije)

Preciznije:

– zatvor je napadnut zapaljivom napravom, kao i eksplozivnom napravom koja se nije aktivirala
– zgrada vojske je napadnuta napalmom i fosfatom

Atina: Demonstracije protiv koncentracionih kampova

Sruši koncentracione kampove
Sruši koncentracione kampove
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampova
solidarnost sa svim imigrantima
Solidarnost sa svim imigrantima

solidarnost_sa_imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.

Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:

Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde

Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant

Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana

Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata

To je, to je, to je prava stvar  papire imigrantima, udarci gazdama

Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva

plakati za demonstracije: i, ii / izvor: nolager

* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali

Aleksandropoli, Grčka: Napad na kancelarije ogranka “Zlatne zore”

Napad na kancelarije Zlatne zore

U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 26. decembra 2013. kamenicama i palicama napali smo kancelarije Zlatne zore. Razbijeni su i stakla na ulazu stambene zgrade pošto se nacističke kancelarije nalaze na prvom spratu. Što se tiče stanovnika zgrade – to je ono što dobijaju kada tolerišu fašiste.

(A)

Pirej, Grčka: Fašistički napad na anarhistički samoorganizovani prostor Resalto u Keraciniju

RAZBIJMO FAŠIZAM SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

U subotu ujutru 25. januara, u okrugu Keracini u Pireju, velika jurišna milicija neo-nacista oskrnavila je mesto na kome je u septembru 2013. član “Zlatne zore” ubio Pavlosa Fisasa. Ubrzo nakon toga, skoro 80 članova “Zlatne zore” napalo je samoorganizovani prostor Resalto. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se nalazili unutar prostora, uspelo je da odbije napad neo-nacista. Prema prvim procenama, fašisti su se u naselju pojavljivali u trojkama i napadali Resalto kamenicama, ciglama i bojom pod bliskim nadzorom policajaca. Sve to je trajalo nekoliko minuta. Nacionalističke siledžije su se razišle čim se čulo kako im panduri motociklističkih jedinica DIAS govore “ovde ste završili”… Policija je potom pomogla fašistima da pobegnu sa mesta napada, iz ulice Lambraki. Tokom fašističkog napada na Resalto, razbijeni su prozori na susednoj kući, cigle su bacane čak i u dečiju sobu. Neki od fašista su prepoznati; njihove snage su došle iz područja Pireja, Perama, Nikaje i Atine. Velika većina su bili mladi ljudi, neki i sa kacigama. Svi drugovi su u dobrog zdravstvenog stanja dok je nekoliko fašista verovatno pogođeno u glavu različitim predmetima. Incident je trajao najviše deset minuta uz prisustvo DIAS pandura koji su sve vreme štitili neo-naciste Zlatne zore. U međuvremenu su grupe anarhističkih drugova i drugarica i drugih antifašista iz Pireja i Atine obavešteni o tome šta se desilo tako da su došli u Keracini besni i spremni da rasteraju neo-naciste, ali su siledžije već nestale iz tog područja. Pola sata nakon što su fašisti otišli, u okrugu je raspoređeno više motociklističkih jedinica DIAS kao i MAT odreda za razbijanje demonstracija. Kolektiv Resalto je, kao odgovor na napad, pozvao na lokalne spontane demonstaracije kod Narodnog trga. Demonstracije su, sa više od 400 demonstranata, počele nakon 14h, a povorka se kretala ulicama Keracinija prolazeći takođe pored mesta na kome je antifašista Pavlos Fisas izboden na smrt.

FAŠISTIČKE UBICE, SMRVIĆEMO VAS – RES(A)LTO

Sledi tekst (koji se nalazi i na video snimku ispod) o fašističkim provokacijama u Keraciniju:

Četiri meseca nakon ubistva Pavlosa Fisasa u Amfijali, napadom bataljona partije “Zlatna zora”, oko 100 fašista se ponovo pojavilo u Keraciniju, u naseljima Amfijali i Taburija. Hodajući ulicom Caldari, fašisti su oskrnavili mesto na kome je Pavlos Fisas izboden na smrt – ubistvo koje su oni počinili – brišući ispisane slogane, pesme i posvete koje su ljudi ostaviljali u znak sećanja na Pavlosa i uništavanjem transparenta “Plumpidis” lokalnog udruženja nastavnika. To je bilo jasno “preuzimanje odgovornosti” za ubistvo; ubistvo koje ranije nisu javno priznavali jer su se “odrekli” svog trboseka Rupakijasa.

Posle su pokidali nekoliko drugih transparenata nastavnika lokalnih udruženja, precrtavali antifašističke grafite i na zidovima ispisivali fašističko-nacionalističke slogane koji izazivaju mučninu, a kada su se približili Narodnom trgu u Taburiji agresivno su krenuli ka Resaltu, samoorganizovanom prostoru solidarnosti i rupture (koji se nalazi na 100m od tog trga). Očigledno je da su, u svom pokušaju da se tokom poslednjih nekoliko nedelja ponovo uzdignu u pirejskim okruzima  i ponovo pokrenu kancelarije u Nikaji, bili veoma iznervirani snažnim otporom ljudi koji su se borili (otuda su svoje provokacije pokrenuli još prošle nedelje ispisivanjem slogana na zidu samoupravnog društvenog centra Pasamontanja u Koridalosu, pokazujući ponovo svoje njuške u oblastima Nikaja i Koridalos tokom jedne od svojih uobičajenih patetičnih parada).

Skoro polovina fašista se popela do ulice Ermu i napala sastajalište koje se tu nalazi, izazivajući istovremeno štetu na kućama, automobilima i motorima stanovnika dok je ostatak nacista blokirao ulicu Konstantinupoleo sprečavajući prolazak vozila i na taj način obezbeđujući grupu koja je izvodila napad. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se u tom trenutku nalazili unutar Resalta, branilo je sebe i projekat i nakon petominutnog sukoba uspeli su da odbiju fašiste. Oni su pokazali da je kolektivna drugarska borba, bez podele na osnovu pola ili nečijih “kapaciteta”, u stanju da se nosi sa nacističkim jurišnim bataljonima kada im represivne snage ne pružaju aktivno pomoć. Suvišno je reći da  mnogi policajci motociklističkih jedinica DIAS, koji su posle napada ispratili fašiste u povlačenju iz Keracinija, nikoga nisu priveli uprkos činjenici da su prve policijske snage stigle na mesto dešavanja dok je napad-sukob još bio u toku, pa čak iako su se mnogi fašisti (oni koji su bili u prvim redovima) povukli sa farbom na svojoj odeći. Važno je napomenuti da je glavna činjenica koja potvrđuje antidruštvenu, siledžijsku i ubilačku prirodu fašista bilo uništavanje, kamenicama, prozora i fasade na susednoj kući iako je vlasnik vikao da je to njegov dom i da se u kući nalazi malo dete. Većina od desetina kamenica koje su bacili na njegovu kuću pala je u dečiju sobu tako da bi mala devojčica bila ozbiljno ili fatalno povređena da je njeni roditelji nisu brzo sklonili.

Odmah je pozvano na antifašističko okupljanje na Narodnom trgu, a više od 400 antifašista je održalo spontane demonstracije u Taburiji i Amfijali (išli su ulicama u kojima su se fašisti ranije pojavili), uklanjajući fašističke slogane sa zidova. Mnogo ljudi iz te oblasti učestvovalo je u maršu koji su u znak solidarnosti podržali i ljudi koji se bore susjednim pirejskim okruzima, kao i oni iz raznih atinskih naselja.

Fašisti su lojalni psi države i kapitala – bez obzira da li nastavljaju da glume kako su “protiv sistema” – koji su pali u nemilost svojih gospodara (što je verovatno privremena faza) usled zasebnih tendencija i niza sopstvenih nekotrolisanih poteza-izbora, poput pokušaja ubistva sindikaliste iz PAME (staljinistički sindikat) u Perami i ubistva Pavlosa Fisasa u Keraciniju. Još jednom ćemo to reći: u krajevima sa izbegličkom populacijom, u naseljima otpora, dostojanstva i solidarnosti, fašisti, njihovi jurišni bataljoni i njihove pristalice nisu samo nepoželjni već neprijatelji. Fašističke ubice, u ovom kraju za vas nema mesta. I to ćemo potvrđivati; u svakom trenutku, na sve načine.

Subota, 25.01.2014.
Resalto, samoorganizovani prostor solidarnosti i rupture
Autonomna antifašistička skupština Keracini
Skupština trga Keracini-Drapecona

Ispod je snimak iz naselja (neo-nacisti uzvikuju “krv-čast-zlatna zora” i “anarhisti, kurvini sinovi”), snimak iz unutrašnjosti Resalta i momenti spontanih demonstracija u Keraciniju:

[dailymotion]http://www.dailymotion.com/video/x1abj6v_25012014-ker_videogames[/dailymotion]

Video link: dai.ly/x1abj6v. Još fotki demonstranata anarhističkog/antiautoritarnog miljea ali i levog spektra, zajedno sa komšijama : Social-Revolution

PREDSTOJEĆE AKCIJE:
Antifašistički marš u Keraciniju – petak, 31. januar 2014. u 18h
Okupljanje na trgu Nikis, ulica Caldari, Amfijali

Beč: Zapaljeno policijsko vozilo

peddlepush
U noći 17. januara 2014., zapalili smo kombi u vlasništvu PAZ-a (policijski centar za pritvor) koji se nalazi u ulici Hernalser Gurtel u Beču.

Ljudi koji podležu pritvoru do deportacije zatvaraju se u PAZ, odakle se neprestano deportuju iz Austrije.

Ovim malim gestom smo želeli napasti austrijski rasistički konstrukt i dati mali odgovor na ponašanje (i postojanje) pandura i drugih organa vlasti.

Vatra i plamen deportacionim i represivnim vlastima!

Autonomni komando Logorska vatra, okrug Florisdorf, Beč

Atina: Preuzimanje odgovornosti za postavljanje zapaljivih naprava

multi-1024x682

U ranim jutarnjim časovima 27. decembra 2013., postavili smo dve zapaljive naprave male snage u dva ogranka “Pekare Hristu”. Ovaj lanac pekara je u vlasništvu supruge poslanika “Zlatne zore” Germenisa i njene porodice. Ona je vodeći član ženskog jezgra “Zlatne zore” čime je pljunula na prošlost svog oca koji je bio sindikalista. Uzimamo za metu svaku “infrastrukturu” koja obezbeđuje novac nacističkoj “Zlatnoj zori”, svako preduzeće-biznis koji radi u njihovom interesu.

Zapaljivi pozdravi svim zatvorenim borcima.

Solidarnost sa našom sestrom i bratom, Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje je španska država zatvorila zbog akcija zapaljivim sredstvima.

anarhisti

Nemačka: Izveštaj sa hamburških ulica 21.12.2013.

21.12-hh21d21de

21dec21_dec21decembHH-Demo-21.12.2013Schanze-Demo-21.12.2013Schanze-kettle-21.12.2013Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.

Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.

Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.

Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.

Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.

Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…

Flora bleibt! Skvot Rote Flora ostaje!

Atina: Prezentacioni video “Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija”

[vimeo]http://vimeo.com/82508064[/vimeo]

Samoorganizovana zdravstvena struktura Eksarhija (ADYE) – psiholog, patolog/radiolog, specijalni pedagog – dečiji psiholog, ginekolog, logoped.

Samoorganizovana zdravstvena struktura Eksarhija je poduhvat stvoren kroz generalnu skupštinu stanovnika, društvenih projekata i kolektiva koji žive i deluju u okrugu Eksarhija.

Ovaj poduhvat se obraća lokalnoj zajednici Eksarhije – doktorima, psiholozima, medicinskim sestrama, farmaceutima, ali i drugim stanovnicima koji žele da pomognu.

Osnovna aktivnost Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija jeste pružanje besplatne primarne zdravstvene zaštite, hitne pomoći i psihološke podrške, kao i promovisanje koncepta zdravlja za sve bez ikakve diskriminacije zbog rase, boje kože, porekla, seksualnog identiteta ili religije.

Glavno političko opredeljenje njenih učesnika omogućava uzajamno pružanje solidarnosti, umesto egoističnog ili filantropskog, s obzirom na činjenicu da smo svi potencijalni imigranti, beskućnici, nezaposleni, prekarni radnici bez pristupa zdravstvenim uslugama.

Verujemo da samoorganizovane zdravstvene strukture nisu samo odgovor na probleme u pružanju medicinske nege koje ispunjavaju prazninu koju je ostavila država. Zbog toga, ono što primenjujemo u praksi jeste način kako bismo želeli da vidimo zdravstvo u društvu koje zamišljamo, društvu istinske solidarnosti i humanosti.

Ovaj projekat Samoorganizovane zdravstvene strukture Eksarhija vidimo kao živu ćeliju društvenog otpora i emancipacije od savremenog varvarstva te stoga sarađujemo sa narodnim skupštinama i baznim sindikatima.

U toku radnog vremena ambulante za patologiju (sredom i četvrtkom od 18-20h) možete doneti lekove koji vam više ne trebaju.

Socijalni centar Vox, ulica Arahova br. 56, Trg Eksarhija

Izvor: adye.espivblogs.net

Nemačka: Pozdravna poruka Tomasa Majera-Falka demonstracijama u Hamburgu

alone

Otpor ponekad završi u zatvoru.

Tako u ovom trenutku: šaljem borbene i srdačne pozdrave iz frajburške kuće smrti.

Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.

Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.

Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.

Razbijmo okove!

Tomas Majer-Falk
Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.

Finska: U međuvremenu, u gradu Tampere…

Trenutno, velika vest u Finskoj. Procenjuje se da je oko 500 ljudi protestvovalo za vreme predsedničke proslave 6. decembra u gradu Tampere na hokejaškim demonstracijama protiv nacionalizma i kapitalizma. Demonstranti su razbijali prozore i izloge na bankama i robnim kućama, napadali policiju.

Šesti decembar je Dan nezavisnosti Finske. To je takođe dan elitnog banketa u organizaciji finskog predsednika. Uobičajeno je da se njihove proslave održavaju u predsedničkoj palati u Helsinkiju, ali palata se ove godine renovira tako da su svoj nacionalistički i elitistički banket preselili u kongresnu i koncertnu dvoranu Tampere.

Grad Tampere je tokom građanskog rata 1918. bio uporište Crvenih. Nismo to zaboravili. Na centralnom trgu i okolnim područjima ubijeno je na hiljade revolucionara. Želeli smo da pokažemo da ovde još uvek ima revolucionara, da nismo zaboravili našu prošlost. Demonstracije su organizovane na opšte popularnu temu hokeja. Naziv je naravno bio “Hokejaška gejtkrešer žurka” (Kiakkovierasjuhlat).

pic-1

pic-3
“Državljanstvo je iluzija – dole država!”

pic-4

pic-5

pic-6

pic-7

pic-8

pic-9
“Hokejaši” su krali i cepali neke nacionalne zastave; neke su skinuli panduri kako bi sprečili krađe.

pic-10

pic-12

pic-13

Učestvovalo je oko 500 demonstranata; neki od njih su bili verni temi hokeja, a drugi pirotehnici. Nismo uspeli da upadnemo na predsedničku svečanost, ali se realnost klasnog društva čula tokom noći, kao i narednih dana u svim glavnim novinama koje su bile šokirane razbijenim staklima i povređenim pandurima.

Demonstracije su se kretale sporednim ulicama kada su panduri zaustavili kretanje glavnom ulicom. Kada je većina demonstranata pomislila da je protest završen i već napustila mesto dešavanja neki od učesnika su poželeli da se vrate do mesta predsedničke proslave. U tom trenutku je uhapšena jedna osoba. Nakon što su se vratili do ograde dvorane Tampere i još jednom uspeli da izazovu  i napadnu policiju većina ljudi je počela lagano da se razilazi, a policija je nasumično hapsila pojedince.

Uhapšeno je 28 ljudi. Oni su puštani u narednih nekoliko dana uz manje optužbe i kazne u rasponu od 60 do 200 evra.

Srodni linkovi: a, b, c

*gejtkrešer (engl. gatecrasher) – osoba ili ljudi koji na nečiju žurku uđu nenajavljeni i nasilno, često uz uništavanje mesta žurke.

Vekše, Švedska: Napadnuta policijska stanica u znak solidarnosti sa uhapšenim antifašistima

1988-1024x817

U ranim jutarnjim časovima 19. novembra, panduri nacionalnih specijalnih jedinica i SÄPO (~ ekvivalent MI5,FBI) organizovali su raciju pod nazivom “Operacija Eskil”. Mete su bile grupe antifašista u različitim delovima srednje Švedske. Neki ljudi su uhapšeni, optuženi za napade na naciste, a panduri tvrde da su u nekoliko kuća u kojima je izvršen pretres pronašli mnogo oružja i materijal za izradu zapaljivih naprava.

Iako ne delimo socijalističke stavove sa antifašistima, delimo zajedničkog neprijatelja, a neprijatelj našeg neprijatelja je prijatelj.

Kao odgovor na pandurski napad na naše saborce, odlučili smo da napadnemo pandure. U večernjim satima 19. novembra razbili smo stakla na ulazu u policijsku stanicu u gradu Vekše na jugu Švedske.

Skromna akcija, ali i obećanje onoga što sledi kada napadaju naše drugove.

Neki anarhisti sa strašću za mržnju prema policiji

Izvor: 325