U ranim jutarnjim časovima, u ponedeljak 20. aprila, otišli/e smo do okruga Plaka da prekrečimo odvratni mural rasističkih i nacionalističkih crteža i slogana koje je uradio tobožnji umetnik koji sebe naziva Tom, a koji već nekoliko godina koristi taj zid koji se nalazi u ulici Sotiros. Usrani mural koji je, pored ostalih, prenosio i poruku protiv ljudi koji dolaze iz Afrike, označavajući ih prenosiocima bolesti, nalazio se tamo najmanje tri meseca pa smo mislili da tim povodom treba nešto učiniti. Bacili/e smo farbu, ispisali/e na zidu anarhofeminističke simbole i ispisali/e sledeće poruke na različitim jezicima:
Bez otadžina, bez šefova. Samoupravljanje (na portugalskom)
Bez granica, bez gospodara (na engleskom)
Serem se na otadžbinu (na grčkom)
Izbrišimo fašove sa mape (na francuskom)
I crni životi su bitni (na engleskom)
PS. Dan nakon naše akcije zid je ponovo prefarban u plavo. U slučaju da se rasistički slogani ponovo pojave, poduzećemo druge akcije.
U subotu 7. marta 2015. godine, u kontekstu kampanje “Razbijamo strah, izlazimo na ulice“, “Skupština imigranata/kinja i solidarnih ASOEE”, organizovala je okupljanje na trgu Amerikis. Okupljanje je bilo dobro posećeno, uglavnom od strane imigranata/kinja koji/koje žive u tom kraju. Nakon okupljanja desile su se spontane demonstracije oko 100 ljudi koji su, krećući se kroz naselje, glasno uzvikivali slogane na francuskom, bengalskom i engleskom jeziku.
Predstojeće akcije: Skup 14/3/2015 | trg Sintagma. | 17:00 Demonstracije 4/4/2015 | trg Viktorija | 17:30
U noći 21. februara napali/e smo policijsku stanicu u Vajzenhausplacu (Waisenhausplatz), kancelarije Regionalnog zatvora Bern, kao i policijske automobile koji su tamo bili parkirani. Farbom, sprejevima i razbijenim prozorima izrazili/e smo naš bes protiv ovog bolesnog sistema.
– Zbog rasnih predrasuda, marionete državne vlasti, dan za danom, hapse i ponižavaju ljude druge boje kože.
– Veoma često ljudi umiru pod “nerazjašnjenim” okolnostima, u zatvorima. To se takođe desilo prošle srede u Regionalnom zatvoru Bern.
To su samo dva od hiljadu razloga zašto se organizujemo i napadamo ove strukture dominacije.
Nećemo prestati da se borimo sve dok ovi bolesni uslovi ne budu prevaziđeni, a svako mogao da živi zajedno bez hijerarhije. Sloboda se ne može kupiti, baš kao što se borbe ne mogu sprečiti.
U noćnim satima u utorak 25. novembra 2014., grupa ljudi – besna zbog policijskog ubistva Majka Brauna, a inspirisana aktima pobune koji su se proširili celom zemljom – vandalizovala je zgradu oružarnice Nacionalne garde. Na ulaznim vratima su ispisane parole, a razbijeno je na desetine prozora.
Nacionalna garda se sada nalazi na ulicama Sent Luisa i Fergusona nastavljajući rat koji rasistički panduri, u ime bogatih, vode protiv siromašnih.
Ovaj akcija je usledila nakon uzbudljive protestne noći u centru Darama tokom koje je raznolika masa od nekoliko stotina ljudi otvoreno govorila o svojim iskustvima u pandurskim rukama, blokirala ulice, palila pirotehniku, ispisivala grafite na zgradama sa porukama protiv pandura i zatvora, a blokirana je i severna traka autoputa 147.
Nadamo se da će svi ovi akti doprineti nastavku eskalacije lokalne militantne borbe protiv rasizma, kapitalizma i države.
U petak uveče 6. juna 2014., nakon što su panduri u četvrtak 5. juna na Trgu Rathausmarkt u Hamburgu brutalno napali protest izbeglica iz Lampeduse i onih koji ih podržavaju, stotine ljudi izašlo je na ulice Sent Paulija.
Velike neprijavljene demonstracije sa oko 1,000 učesnika/ca počele su oko 20h u ulici Neue Pferdemarkt, a povorka se kretala glavnom ulicom naselja Schanzenviertel, Schulterblatt. Na zidovima kuća, banaka i prodavnica ispisivani su slogani protiv države i granica, bilo je pirotehnike i veoma glasno.
Nakon što su panduri zaustavili demonstracije masa se raspršila i ponovo okupila u različitim trenucima i mestima. Povremeno se i nekoliko demonstracija dešavalo u isto vreme.
Napadnuta je lokalna kancelarija Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Sent Pauliju; štaviše, uništen je ulaz u stambenu zgradu hamburškog senatora pravde. Mnogo barikada je podignuto koje su panduri povremeno napadali. Ovo su samo neki od utisaka o večerašnjim dešavanjima. Panduri nisu uspeli da kontrolišu situaciju. Bilo je prijatno videti da su mnogi bili dobro pripremljeni i poduzimali sopstvene inicijative.
Bez granica! Bez država! Za još mnogo nekontrolisanih letnjih noći!
Kao što se večeras moglo pročitati na sveže ispisanom zidu u Sent Pauliju: “Za socijalnu pobunu!”
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014. “Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”
U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.
Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.→
Rastući trend prema desnici u Švajcarskoj je nedopustiv: ksenofobične i rasističke ideologije jačaju. Nakon prihvatanja “incijative protiv masovne imigracije”, zakleti neonacisti izašli su na ulice Zoloturna, a 29. marta horor-savez koji čine pristalice desničarske populističke partije SVP/UDC (Švajcarska narodna partija/Demokratska unija centra), patriote i neo-nacisti planiraju protestovati u Bernu protiv navodne “meke pravde” i “za oštrije kažnjavanje stranaca”. Organizator ovog rasističkog skupa je “Stopp Kuscheljustiz” (Stop mekoj pravdi”) – savez rasista, nacionalista, desnih konzervativaca i neo-nacista. Antifašisti i antifašistkinje su 2013. godine blokirali/e njhiovu mobilizaciju u Bernu.
Antifašisti i antifašistkinje su najavili/e okupaciju Saveznog trga (Bundesplatz) pre nego vajne patriote budu u mogućnosti da na tom mestu šire svoju propagandu. Oni su pozvali ljude da se pridruže ovoj blokadi i spreče javni nastup ovih nazadnih ksenofoba u Bernu.
Najavljeni antifašistički otpor je na kraju i postigao važan cilj: šljam iz “Stopp Kuscheljustiz” otkazao je svoj skup. Zbog toga okupacija Saveznog trga više nije neophodna i neće se desiti. Ipak, antifašisti i antifašistkinje će tokom dana biti na oprezu.
Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.
Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.
Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.
Razbijmo okove!
Tomas Majer-Falk Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.
U večernjim satima 18. oktobra 2013., desila se nekontrolisana šetnja od Sent Paulija do naselja Šanze.
Transparentom, pesmom, posterima, flajerima, grafitima, kamenicama i čekićima, skoro 80 ljudi je na ulicama izrazilo svoj bes protiv “opasnih zona”, rasističkih kontrola, mašinerije za deportacije i takvih uslova stvarnosti.
Razbijeni su izlozi na nekim bankama i prodavnicama, dok su na zidovima ispisivani slogani protiv mašinerije za deportaciju i države. Šetnja se već završila kada su panduri stigli.
Protiv vlasti i njihovog grada! Za nekontrolisani život bez dominacije, za sve!
U ranim jutarnjim časovima 18. septembra 2013., 34-godišnji antifašista Pavlos Fisas (zvani Killah P) izboden je na smrt u Pireju od strane nacista iz partije “Zlatna zora”.
Sirovi izveštaji na atinskoj Indimediji opisuju da se ubistvo desilo u sredu tek nešto posle ponoćiu u Amfjali, u predgrađu Keracini perfekture Pirej. Izgleda da je Fisasa i njegovu malu grupu prijatelja jurila, a potom i uhvatila u zamku veća grupa nacista. Sve se dešavalo u pristustvu pripadnika policijske motociklističke jedinice DIAS. Nekoliko minuta kasnije, antifašistu je dva puta ubo jedan od nacista koji je izašao iz kola i napao ga. Panduri su na licu mesta uhapsili napadača. Ali tačne okolnosti ovog ubistva još nisu potvrđene, a veliki deo vesti dolazi iz mejnstrim medija i njihovih izveštaja.
Pavlos Fisas je podlegao povredama ubrzo nakon što je prbačen u bolnicu Nikeja. Sahrana će se obaviti 19. septembra na groblju Shisto.
Tokom proteklog perioda, bilo je nekoliko pokušaja ubistva i ubistava “obojenih ljudi” (imigranata, itd.) širom Grčke. Ovog puta fašistička đubrad su ubila belog levičara koji je rođen u Grčkoj. Izgleda, međutim, da Pavlos Fisas nije bio član nijedne levičarske organizacije, već ulični borac sa velikim antifašističkim delovanjem. Killah P(ast) je bilo njegovo umetničko ime kao hip-hopera/repera:
U međuvremenu, bilo je velikih “reprekusija” u zvaničnoj politici. Partije establišmenta su već pokušale da manipulišu ovim smrtonosnim incidentom zarad predizbornih dobitaka, dok su parlamentarne siledžije iz “Zlatne zore”, kao i uvek, demantovale bilo kakvu umešanost svojih odanih sledbenika u bilo kom ubistvu, opet zbog predizbornih dobitaka. Međutim, 45-godišnji ubica Jorgos Rupakijas, stanovnik Nikeje, priznao je svoje zlodelo policiji, kao i svoje bliske veze sa “Zlatnom zorom” (koja je dobro dokumentovana, npr. na ovoj slici su poslanik “Zlatne zore” Kostas Barbarusis i sa njegove desne strane ubica Jorgos Rupakijas). Ubica se nalazi u pritvoru, a pritvoreno je još troje nacista – uključujući i njegovu ženu (zbog prikrivanja dokaza od Rupakijasovoj povezanosti sa nacističkom partijom).
Anarhistički transparent na centralnom trgu u Tebi: “Nijedan pedalj zemlje fašistima – Živela međunarodna anarhistička pobuna.”Baner solidarnosti na uglu ulica Riger i Lajbig u Berlinu (u blizini skvotova Rigaer94 i Liebig34): “Ništa i niko se ne zaboravlja! Organizuj antifašističku samoodbranu!”
Dana 18. septembra, u više od dvadeset gradova/opština širom Grčke, upućen je poziv na proteste kao odgovor na ubistvo. Takođe, u nekoliko gradova su uništene prostorije “Zlatne zore” (npr. u Kaniji na Kritu), a policijske snage napadnute. Tokom dana dešavale su se različite direknte akcije na brojnim spontanim protestima.
Tokom velikih večernjih demonstracija u blizini mesta ubistva u Keraciniju, izbili su žestoki sukobi sa policijom; na desetine demonstranata je privedeno usred uličnih borbi (mnogima preti podizanje optužnica). Pre tih sukoba, antifašisti su efikasno napali vođu desničarske partije “Nezavisni Grci” i njegove patriotske krvnike. Najmanje jedan demonstrant je pretrpeo teške povrede oka jer ga je ispaljeni policijski suzavac pogodio direktno u oko, a operisan je u lokalnoj bolnici. Doktori jedne bolnice u Pireju su izjavili da su svi primljeni demonstranti, njih 31, imali povrede glave koje su im naneli panduri iz jedinica DIAS i DELTA. Pored toga, policijske jedinice za razbijanje demonstracija i siledžije u civilu zajedno su napadali antifašiste tokom demonstracija u Pireju (video).
Sukobi su se dogodili i u Solunu i Patrasu, gde su se – prema izveštajima – takođe desila masovna privođenja demonstranata.
Dana 16. maja 2013. godine, grupa drugova razbila je stakla kafea u ulici Pipinu u centralnom atinskom naselju Ajos Pantelejmon, kao minimalni akt napada i solidarnosti.
Akt napda zbog rasističkih, emetičnih izjava na video snimku koji je napravljen u tom kafeu, a koji je emitovan na informativnim kanalima. Ova prodavnica je služila i dalje služi kao centralna tačka i mesto okupljanja lokalnih članova “Zlatne zore” (poput Vuldisa) i drugog nacionalističkog šljama.
Čin solidarnosti sa imigrantima u širem području koje fašisti često napadaju u pogromima podržanim i od strane fašista u uniformama.
Želimo da bude jasno da svi oni koji ih goste, svi koji tolerišu i sarađuju sa ovom vrstom nasilnika treba da budu spremni da plate cenu svojih izbora.
U subotu 12.1.2013. otišli smo do Grčke ambasade u Helsinkiju da pokažemo našu podršku drugovima u Grčkoj.
Želimo da pokažemo našu solidarnost sa drugovima koji su nedavno iseljeni iz skvotova Vila Amalija i Skaramaga kao i svima koji su uhapšeni tokom ponovnog iseljenja Vile Amalije.
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
