Dana 8. aprila 2015., obezbeđenje je uz pomoć policije uhapsilo 21 osobu na Univerzitetu Kvebek, Kanada
Međunarodni poziv na akcije solidarnosti – 13.-17. aprila 2015.
Protiv represije na Univerzitetu Kvebek (UQAM) i svuda
Dana 21. marta 2015., studenti i studentkinje iz Kvebeka pokrenuli/e su politički štrajk protiv mera štednje i ekstrakcije ugljovogodnika. Naš socijalni pokret se odvija u klimi opšte represije u kojoj su protesti zabranjeni i oštro suzbijeni različitim opštinskim podzakonskim aktima. Na hiljade je ljudi, tako, uhapšeno u poslednje tri godine, najsrećniji su dobili kazne od 640 dolara, a ostali krivične prijave.
Sada već nedeljama, suočavamo se sa još većom represijom, unutar zidova našeg univerziteta. Pokret u celini je pokazao veliku hrabrost, odgovarajući udarac za udarcem na ovu represiju, ali sada nam je potrebna vaša pomoć.
U tri poslednja dana pritisnuo nas je niz događaja:
– krajem marta, devetoro studenata/kinja dobilo je poziv od izvršnog odbora UQAM-a. Bez mogućnosti ikakve žalbe, zaobilaženjem uobičajenih procedura, ovim studentima/kinjama preti najstrožija kazna univerziteta: definitivno izbacivanje. U nekim slučajevima, oni/e su optuženi/e za dela koja sežu nazad do zime 2013.
– UQAM traži sudsku zabranu kojom bi nam zabranili sprečavanje održavanja nastave, kao i SVIH aktivnosti koje se odnose na štrajk.
– 8. aprila, nakon što su studenti i studentkinje prekinuli/e nastavu, uprava UQAM-a je pozvala policiju koja je uhapsila 21 osobu unutar univerziteta. Zabranjeno im je da se približavaju fakultetu, a součeni/e su i sa krivičnim prijavama.
Reagujući na sve ovo, od 8. aprila 2015., generalne skupštine različitih fakulteta odlučile su da nastave generalni štrajk, dodajući ove zahteve:
– poništavanje sudske zabrane i sudske represije socijalnog pokreta
– nikada više policija u kampusu
– obustava postupka protiv devetoro studenata/studentkinja kojima preti izbacivanje
Potrebna nam je vaša pomoć!
Ovo je poziv na međunarodnu nedelju akcija solidarnosti od 13. – 17. aprila 2015. Naš univerzitet, UQAM, mnogo brine za svoju svoju sliku u javnosti, pa vas pozivamo da poduzmete akciju po meri svojih sredstava i mogućnosti.
Šta god da planirate da uradite, ne ustručavajte da nam prenesete svoje događaje tako što ćete nam pisati na sledeću adresu solidariteactionuqam[at]gmail.com
“U leto 2013. članovi nekoliko grupa Anarhističkog crnog krsta (ABC) razmatrali su potrebu uspostavljanja međunarodnog dana podrške zatvorenim anarhistima i anarhistkinjama. S obzirom da već postoje Dan prava političkih zatvorenika i Dan borbe za pravdu u zatvorima, smatrali smo da je takođe važno istaći priče naših drugova i drugarica. Mnogi od zatvorenih anarhista i anarhistkinja nikada neće biti priznati kao ‘politički zatvorenici’ od strane formalnih organizacija za ljudska prava čiji je osećaj za socijalnu pravdu strogo ograničen kapitalističkim zakonima koji su osmišljeni da štite državu i sprečavaju i odvraćaju od bilo kakve stvarne društvene promene. Istovremeno, čak i u našim zajednicama znamo veoma malo o represiji u drugim zemljama, a da ne govorimo o imenima i slučajevima mnogih naših zatvorenih drugova i drugarica.”
Poziv na godišnju nedelju solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima od 23-30. avgusta, sa odabiranjem 23. avgusta kao početnog datuma iz razloga zato što su upravo na taj dan 1927. godine, talijansko-američki anarhisti Nikola Sako i Bartolomeo Vanzeti pogubljeni u zatvoru. Oni su bili optuženi za ubistvo dva čoveka tokom oružane pljačke fabrike cipela u Masačusetsu, u SAD. Njihovo hapšenje je bilo deo veće kampanje koju je američka vlada vodila protiv radikala. Dokazi koje je država imala protiv njih dvojice su bili gotovo nepostojeći i mnogi ljudi i danas veruju da su oni bili kažnjeni zbog svojih jakih anarhističkih uverenja. S obzirom na prirodu i različitost anarhističkih grupa širom planete, umesto kampanje od samo jednog dana predložena je nedelja zajedničkih akcija, omogućavajući tako grupama mogućnost organizovanja događaja unutar dužeg vremenskog perioda. Kao odziv na ovaj poziv, formirali smo novu grupu tokom Nedelje anarhističkih zatvorenika koju smo nazvali ABC Hurricane.
Sada, kada je nedelja akcije prošla, sakupljaju se činjenice. Kao anarhisti, naravno, verujemo da solidarnost ne staje i naše su aktivnosti jednostavno intenzivirane kratkim zajedničkim putovanjem sa mnogim pojedincima i grupama širom sveta, koje žele da ispolje borbu za potpuno oslobođenje i uništenje zatvora. Saznali smo za različite slučajeve zatvorenih drugova, razmenili povike preko okeana i spoznali da nismo sami. Smatramo da se revolucionarna solidarnost ne odvija jednom godišnje u toku jedne nedelje, nego da je to stalno obnavljanje naše borbe održavanjem ideja i akcija živima. Mislimo da postoji potreba za nedeljeom ovakve razmene koja osnažuje otvoreni proces povezivanja na internacionalnom nivou, koji se oduvek odvijao unutar anarhističkog pokreta.
Smatramo da širenjem priča i iskustava naših zatvorenih drugova i drugarica i objašnjavanjem dela zbog kojih su zatvoreni, naša borba ne samo da postaje jasnija, nego se suprotstavlja regresivnim i reformističkim tendencijama unutar pokreta. Znamo da svođenjem ‘solidarnosti’ na izgovor za još jednu večeru ili žurku, bez svesnog razumevanja, zatvorenici vrlo brzo bivaju zaboravljeni.
Isto se dešavalo i kada su delovi anarhističkog pokreta teoretisanjem udaljavali od zagrljaja ilegalizma, direktne akcije i sabotaže. To je trenutak u kojem zatvorenici bivaju zaboravljeni – tada se oni i napadi koje su izvršili odbacuju kao neprihvatljivi šefovima građanskog anarhističkog zvaničništva.
Konfrontacija sa realnošću se odvija kroz odbijanje konformističkih diktatorskih zakona i očekivanja društva, i pokušajima oslobođenja prestupništvom i napadom na hijerarhiju. Bilo da se borba vodi olovkama i papirom, kamenjem, molotovima ili oružjem, svako od nas ima svoju ulogu. Polimorfna borba anarhističkog rata sadrži kontradikcije koje se šire pri osnovi, ali pri vrhuncu delovanja se sužavaju kako se svaka individua buni protiv autoriteta. Želimo da upoznamo nove drugove i drugarice probijanjem zida koji nas razdvaja i želimo da proširimo taj proboj.
Jednostavna sredstva, jednostavni dostižni ciljevi, za sada.
Dana 22. marta 2014., postavljen je transparent na anarhističko sastajalište Utopia A.D. (skvotirana stara pravna škola) u gradu Komotini, u kontekstu nedelje solidarnosti sa Marselom Viljarolom, Huanom Aliste Vegom i Fredijem Fuenteviljom u Čileu, kao i u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku.
Na transparentu piše:
Solidarnost sa drugovima Fredijem, Marselom i Huanom u Čileu Snage i hrabrosti anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku Sebastijan Overslui živi
Na transparentu piše: “Od Meksika do Grčke: Skaramaga, Vila Amalija i svi ostali skvotovi nisu sami! Solidarnost je jedno od naših oružja! Ne očekujte nas, mi smo vaš najgori košmar, krv i meso, i već smo tu!”
U popodnevnim satima 10. januara, drugovi-drugarice iz Contra Info postavili su transparent na ogradu u krugu grčke ambasade u Meksiko Sitiju, kao mali gest solidarnosti sa našim drugovima koji su kidnapovani tokom iseljenja skvotova Vila Amalija i Skaramaga u jutranjim/poslepodnevnim časovima 9. januara u Atini.
“Drugovi, drugarice! Vreme je da razbijemo ovaj krug koji blokira naše umove i sa očiju skinemo povez koji zaslepljuje razum, i ispljunemo reči sa plamenim vrhom, vatru koja razara ovaj korumpirani sistem koji nas je okovao za kandže kapitala. A na njegovom pepelu izgradićemo novi svet slobodnih muškaraca i žena (iz pesme “Za novi svet/Por Un Mundo Nuevo” grupe Los Muertos de Cristo).
Kontra-informativne reči sa plamenim vrhom. Ni ovaj projekat, niti sama solidarnost ne znaju za granice; a Sloboda još manje.
Dalje ruke od skvotova, jednom za svagda! Hitno oslobađanje onih koje su kidnapovali kerovi države/kapitala!
Dana 7. decembra 2012. godine, odigrao se i poslednji deo krivičnog gonjenja koje je grčka država rezervisala za anarhistu Andreja Mazureka. Andrej je uhapšen u decembru 2008. godine zbog učešća u pobuni. Nakon četiri godine zatočeništva u grčkim zatvorima, grčke i poljske vlasti su pokazale izuzetnu revnost po pitanju odgovarajućih procedura i izručile ga Poljskoj gde će biti zatočen jer je proglašen krivim na osnovu optužbi koje su nastale tek nakon njegovog hapšenja u Atini.
Ove četiri godine koje je drug proveo u zatvoru predstavljaju praktičnu primenu anti-insurekcionističke (anti-ustaničke) doktrine koju je grčka država usvojila nakon eksplozivnog decembra 2008. Vreme koje je Andrej proveo u zatvoru bilo je nesrazmerno kako u pogledu njegove kazne (koja je presudom Apelacionog suda smanjena na osam godina zatvora), tako i u poređenju sa zatvorskim kaznama koje su su nametnute i izrečene drugim učesnicima u neredima. Međutim, ova činjenica takođe otkriva i vatrenu želju vlasti da pošalju jasnu poruku kako unutar tako i van njenih teritorija. Ko može da zaboravi proklamacije iz vladinih i novinarskih septičkih jama o “anarhistima koji dolaze iz Evrope da unište Grčku”, saopštenja koja su izražavala strah ali i želju da se slomi međunarodna solidarnost koja se razvijala.
Istovremeno, priča o krivičnom gonjenju Andreja Mazureka – koja je rezultirala njegovim izručenjem po hitnom postupku – pokazuje transnacionalnu represivnu konzistentnost prema unutrašnjem neprijatelju. U vreme kada stranci mesecima i mesecima ostaju zatvoreni u nekom zatvoru ili centru za pritvor čekajući na deportaciju nakon isteka njihovih kazni, poljske i grčke vlasti su nakon ekspresne procedure uspele da produže Andrejevu robiju. Prvo su mu odbile zahtev za uslovno puštanje – uprkos činjenici da je ispunio uslove za to, a onda su ga mrcvarile nedelju za nedeljom kako bi ispunile sve neophodne korake tako da ne bude pušten iz zatvora čak ni na jedan dan.
Šaljemo mu našu solidarnost i drugarske pozdrave u Poljsku, u kojoj je sada talac, i ponavljamo njegove reči:
“Vidimo se na ulicama da ponovo razbijamo izloge socijalnog mira.”
Ne dozvolimo da bilo koji drug ostane sam u rukama represivnih mehanizama.
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
Pozivamo na deset dana propagandnih aktivnosti u što je moguće više mesta, u cilju promovisanja borbi koje su manje ili više poznate, ali takođe i – mnogim ljudima – potpuno nepoznate. Pojedinci i/ili grupe koji žele da se pridruže akciji tokom ovih deset dana sami biraju temu i sredstva u skladu sa svojom dinamikom i kriterijumima, za jačanje međunarodne i uzajamne solidarnosti između ugnjetenih.
Posebno predlažemo izlazak na ulice, ispisivanje slogana i kačenje banera u znak solidarnosti sa slučajevima za koje smatramo da je važno da se za njih čuje. To smo u proteklim mesecima radili u Atini, a verovatno si i ti radio nešto slično, u nekoliko prilika. Ipak, potrebno je da odemo korak dalje i da takve akcije izvodimo simultano na evropskom nivou i, nadamo se, šire. Neki od nas su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Srbiji, Portugaliji, Grčkoj, ali takođe i Južnoj i Severnoj Americi.
Od 1. do 10. avgusta, možemo kačiti banere, postavljati plakate i letke, ispisivati slogane na zidovima, ili izvesti bilo koju drugu akciju koja će podstaći širenje anarhističkog/slobodarskog diskursa izvan granica država-jezika. Zbog toga se unapred radujemo primanju i širenju fotografskog i/ili pisanog materijala o akcijama koje su drugovi izveli, bez obzira gde se oni nalaze.
Početkom avgusta, koordinišemo naše napore i visoko podižemo glavu protiv represije i društva zatvora, protiv država i njihovih granica, protiv kapitala i njegovog profita. Može nas biti mnogo, možemo biti svuda.
4. april – Izjava o štrajku glađu Spirosa Dravilasa (zatvorenik zatvora Domokos, trenutno se nalazi u bolnici zatvora Koridalos) pod naslovom “Država i njene institucije se svete onima koji ne podležu njihovom sistemu lišavajući ih stečenih prava o privremenom odsustvu”. Vlasti Spirosu Dravilasu odbijaju privremeno odstustvo iz zatvora na koje ima pravo već dve i po godine.
6. april – Štrajk glađu su proglasili Jorgos Karajanidis, Aleksandros Mitrusijas i Kostas Sakas – “Od danas, 6.4.2012., započinjemo štrajk glađu i zahtevamo ukidanje proizvoljnog i osvetničkog pretkrivičnog pritvora kao i hitno oslobađanje saokrivljene Stele Antoniju iz zdravstvenih razloga”. Izjavu je potpisala i Stela Antoniju (koja trenutno protestvuje uzdržavanjem od zatvorske hrane).
6. april – Štrajk glađu su proglasili utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija (ZVĆ) Panajotis Argiros i Gerasimos Cakalos koji zahtevaju konačni transfer u zatvor Koridalos kako bi se stavila tačka na stalne osvetničke transfere i psiho-fizički stres.
7. april – Anarhista Vangelis Kailoglu (jedan od četvorice uhapšenih 12. februara kome je određen pritvor) se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
7. april – Kao znak solidarnosti, sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane su započeli i zarobljenci socijalnog rata, anarhisti Sokratis Cifkas (zatvor Diavata), Janis Skuludis (zatvor Avlona), Babis Cilianidis i Dimitris Dimciadis (zatvor Koridalos)
8, april – Štrajk glađu je proglasio utamničeni član ZVĆ Hristos Cakalos u znak solidarnosti sa drugom dvojicom članova ZVĆ koji štrajkuju glađu
8. april – U znak solidarnosti 130 zatvorenika prvog krila zatvora (za muškarce) Koridalos počelo sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane
9. april – Skupština solidarnosti na atinskoj Politehničkoj školi, sa telefonskim javljanjem štrajkača glađu iz zatvora
9. april – Ostali utamničeni članovi ZVĆ i anarhistički revolucionar Teofilos Mavropulos objavili da će se postepeno pridružiti štrajku glađu koji su započela njihova brača Panajotis Argiru, Geramisos i Hristos Cakalos
11. april – Izjava Stele Antoniju o nedavnim dešavanjima: Tužilaštvo nije naredilo da Stela ponovo bude u pritvoru; međutim, tužilaštvo će obnoviti pritvor Sakasu, Mitrusijasu i Karajanidisu na osnovu fabrikovanih optužbi protiv njih u vezi sa 250 starijih napada ZVĆ podmetanjem požara. Imajući u vidu ove činjenice, i u dogovoru sa trojicom drugova, Stela je objasnila da prekida učešće u štrajku glađu, ali će se uprkos zdravstvenim problemima, uzdržavati od uzimanja zatvorske hrane sve do ispunjenja njihovih zahteva.
11. april – Utamničeni anarhista Rami Sirianos se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
14. april – Skupština solidarnosti sa J. Karajanidisom, A. Mitrusijasom, K. Sakasom i S. Antoniju je (pored ostalog) objavila i sledeću vest: “Trenutno, trojica drugova Karajanidis, Mitrusijas i Sakas su optuženi u slučaju podmetanja 250 požara ZVĆ od strane eksperata tužilaštva Mokasa i Baltasa koji su naredili da se svoj trojici kao i članovima R.O. ZVĆ ponovo odredi pritvor. Stela Antoniju je takođe optužena u ovom slučaju, ali neće biti vraćena u pritvor već se očekuje da će biti puštena (u junu 2012.) nakon 18 meseci provedenih u pretkrivičnom pritvoru dok na njen peti zahtev na puštanje iz zdravstvenih razloga još uvek nije odgovoreno”. Da podsetimo, Stela se nalazi u prtivoru već 16 meseci, a jedini dokaz protiv nje je posedovanje lažne lične karte.
14. april – Vesti o tri utamničena člana ZVĆ nakon jedne nedelje štrajka glađu: Gerasimos je izgubio šest kilograma, Panajotis pet, a Hristos sedam kilograma.
Od 6. aprila do danas, akcije solidarnosti, kao i napadi paljevinama i sabotaže, su izvedene u nekoliko delova Grčke (od Irakliona na Kritu, Atine, Livadije, Patrasa, Soluna do Verije i Komotinija), ali takođe i širom Evrope i Latinske Amerike (od Barselone i Mursije u Španiji, preko Hamburga, Amsterdama do Kardifa, Bristola i Kembridža u UK, Njujorka do Čilea, Bolivije, Kolumbije).
Ljudi se u grčke zatvore zatvaraju godinu i po, i više dana pre suđenja, a u zavisnosti od sudskih mahinacija onima koji su optuženi za navodne zločine pritvor se iznova i iznova produžava (pretkrivični pritvor maksimalno traje 18 meseci, a nakon isteka ovog perioda podižu se nove optužnice radi produženja pritvora). Izlažući svoj život velikoj opasnosti, neki se usuđuju da nastave svoju borbu protiv vlasti i unutar zatvora. Ovo je jedan od najsurovijih pokušaja režima da prekine snažnu solidarnost između drugova, kako onih unutar tako i onih van zatvorskih zidina. Nećemo dozvoliti da nas slome.
Kako je jednom rekao Sofoklis Nidelis iz zatvora u Greveni: “Solidarnost i drugarska kolektivnost su najrazornija oružja.”
Najnovija knjižica Act for Freedom! (pdf, klikni na sliku)
