U subotu 3.3.2012. preko 1,000 ljudi je marširalo atinskim naseljem Kipseli u znak solidarnosti sa skvotovima i samoorganizovanim gradskim prostorima u demonstracijama na koje su pozvali skvotovi iz centra Atine.
U pozivu skvotova Patision 61 i Skaramaga stoji:
“Sredinom novembra, pokrenuto je novo partnerstvo opštine Atina i policije. Zajedno su pokrenuli novi ciklus upravljanja centrom Atine. U početku, za metu su uzeli okupiranu “Opštinsku tržnicu Kipseli” koja pruža utočiste za različite (socijalne i druge) potrebe lokalnog stanovništva , nakon čega je usledilo krivično gonjenje po službenoj dužnosti skvota “Lela Karajani 37”, što je dalo zeleno svetlo za moguće pandurske intervencije.
U petak 2. marta, održano je okupljane u znak solidarnosti sa skvotom Orfanotrofio, ispred upravne zgrade Solunske mitropolije. Okupljeni su podsetili da je pre mesec dana “vlasništvo” nad skvotiranim prostorom prebačeno sa Ministarstva zdravlja na Grčku pravoslavnu crkvu, “radi trenutne upotrebe” kako je najavljeno na sajtu Ministarstva zdravlja.
DRŽAVO I CRKVO - DALJE RUKE OD SKVOTA ORFANOTROFIO
Ispred zgrade mitropolije je postavljen transparent, posteri su lepljeni u mnogim delovima naselja u kome se nalazi zgrada mitropolije, a podeljeno je i mnogo tekstova, takođe, u odbranu još jednog okupiranog prostora “Škole za učenje slobode” jer se skvoterima tog prostora preti sudskim procesim (taj prostor je takođe u “vlasništvu” crkve).
Moramo ponovo prisvojiti crkvene posede…jer molitve neće promeniti svet. Solidarnost za skvotom Orfanotrofio!
U zoru 1. marta, nekoliko fontana u Korunji je obojeno u crveno u znak solidarnosti sa preko 50 zatvorenika koji se bore protiv torture i zlostavljanja u španskim zatvorima. Pored toga, ispisivali smo slogane ZATVOR = TORTURA, kako bi razbili zidove koji sakrivaju ove savremene centre za istrebljenje i koje stalnu zloupotrebu vlasti čine nevidljivom.
U večernjim satima 1. marta, više od 20 antifašista i anarhista je na nekoliko minuta blokiralo saobraćaj na spoljnoj strani Baštenskog prstena (Cадовое кольцо) kod metro stanice “Crvena kapija” (Красные ворота). Oni su utrčali na kolovoz i nosili transparente na kojima je pisalo “Solidarnost sa nižnjegorodskim antifašistima”, “Putin na klupu, Škobar na Kanare!” (“Путин – на нары, Шкобарь – на Канары!”) kao i zastave antifašističkog pokreta. Aktivisti su na kolovozu upalili baklje i držali preprečenim sve trake, i uzvikivali parole protiv policijskog progona drugova.
U četvrtak 1. marta, oko 13.30h, skoro trideset maskiranih drugova je upalo na ulaz “Technicentre” u ulici Croix-Barret u Lionu. Technicentre je objekat za održavanje u vlasništvu SNCF (francuska nacionalna železnica, Société Nationale des Chemins de Fer Français) koja takođe koristi voz velikih brzina (TGV). Zgrada ima direktan izlaz na prugu (tu se recimo vozovi dovoze na popravku). Drugovi su trčali tračnicama između stanica Jean-Macé i Perrache, i gađali katemptote kuglama i kesama sa peskom, pre nego što su nestali. Takođe, drugovi su držali transparent na kome je pisalo “NE TGV-u Lion-Torino”.
Ova direktna akcija je, pored ostalog, dovela do kašnjenja dolaska ministara Pecresse i Wauquieza u grad jer su vozovi bili blokirani oko sat vremena, a usledilo je još više poremećaja u železničkom saobraćaju.
Drugi transparent je – u vezi sa NO TAV borbom u Val di Susa, na kome je pisalo “Luka će živeti, borba će živeti” – raširen sa mosta SNCF-a na autoputu za Beč.
Grupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
U ponedeljak uveče, 27. februara, u Valensiji su izvedene različite akcije:
– spaljivanje dva bankomata koja se nalaze u univerzitetskom naselju
– jedan bankomat je uništen upotrebom betonskog bloka
– spaljena je tramvajska stanica
Ove akcije smo izveli zbog situacije sa kojom se suočavamo, ovde, u Valensiji. Policijska represija tokom studentskih demonstracija, zajedno sa povećanim smanjenjem socijalnih davanja, ukazuju da država i kapitalističke kompanije pojačavaju napade na neka od prava koja smo ranije imali.
Učenici srednje škole IES Lluís Vives su izašli na protest koji prevazilazi makro-demonstracije (ili povorke) sindikata ili levičarskih partija. Ti protesti su se, obzirom da su izvedeni bez traženja odobrenja i borbeno, suočili sa pravom suštinom države i kapitalizma – kada im se skinu maske – nasiljem.
Zato je naš doprinos borbi uzeo oblik sabotaže i napada. Sistem je nasilan, to je razlog zašto smo radikali.
Naši životi su dovedeni u pitanje. Za širenje revolta!
Danas, 29. februara 2012., spustili smo se u metro stanicu Congrés i sve uništili – kamere, automate za prodaju i poništavanje karata, putničke blagajne i reklamne panoe.
Ukoliko neko pita zašto, onda ćemo reći da imamo dovoljno razloga da napadnemo TMB (gradski prevoznik) kada podigne cene karata ili kada nas čuvari napadnu. Imamo dosta razloga da ostavimo iza sebe puno slomljenih stakala jer smo u obavezi da svakog dana idemo na posao i pasivno trpimo eksploataciju.
Čak iako većina osoblja TMB napusti solidarne radnike i putnike, neka bude jasno da neće odustati od borbe. Nastavićemo borbu za svet koji želimo – svet bez ucena kapitalizma i dominacije.
Opet ćemo napasti.
Na kraju, takođe šaljemo svu našu podršku studentima koji su danas snažno izašli na ulice, što su jasno stavili do znanja da nikome neće dozvoliti da ih gazi.
U jutarnjim satima 27. februara, počelo je prinudno iseljenje i rušenje planinarskog doma Clarea (mesto okupljanja protivnika NO TAV u dolini Susa), uz dovoženje građevinskog materijala i eksproprijaciju zemlje od strane vlasti.
Oko 8:30, NO TAV aktivista Luka Aba se popeo na strujni stub u pokušaju da zaustavi vojno-industrijske operacije. Panduri su takođe počeli da se penju na stub, u pokušaju da ga skinu – u potpuno ubistvenom manevru, bez sigurnosnih mreža ili bilo kakve druge opreme na licu mesta.
Uprkos pandurskom pritisku, Luka je saopštio da neće odustati, i zaista bi se popeo još više da nije pretrpeo snažan strujni udar, nakon čega je pao sa visine od nekoliko metara. Odgovornost policajaca-ubica je nepobitna.
Luka je helikopterom prebačen u bolnicu CTO u Torinu gotovo sat vremena nakon “nezgode” koju su izazvali represivni organi.
Radovi u dolini su nastavljeni, počevši sa eksproprijacijom zemljišta koje je okruženo (betonskom) “džerzi” ogradom (Jersey barrier).
Apelujemo da što je moguće dalje širite izvode audio snimaka (na italijanskom jeziku) radija Blackout kako bi se razbile cenzura i dezinformacije masovnih medija.
Diretta di Luca dal traliccio / Lukini pozdravi sa stuba: “Ja vas sada pozdravljam jer se policajac penje, a ja se pripremam za odbranu…”
Diretta con Nicoletta sulla mattinata in Clarea / Uživo sa Nikoletom o jutrošnjim dešavanjima u planinarskom domu: “Ukoliko se na gradilištu desi nesreća, radovi se omdah prekidaju, ali ne i ovde…”
– Oko 10h je i poslednji otporaš je izašao iz kolibe.
– 10.40 Policija ispituje aktiviste NO TAV koji se nalaze u okolini kolibe
– 11.00 Saznali smo za nekoliko poziva na 24-časovne štrajkove od strane CUB Torino i radničke konfederacije Cobas u donjem delu doline Susa
– 11:00 Studenti u ulicju prekinuli nastavu i blokirali železničku stanicu.
– 11:30 Ljudi iz NO TAV se okupili u Busolenju i blokirali autoput na naplatnoj rampi na izlazu iz Busolega, kao i nacionalni put SS25.
– 12:00 Drugovi koji su otišli do bolnice su nas obavestili da je Luka van životne opasnosti. On se trenutno nalazi pod sedativima (u farmakološkoj komi).
– Oko 12:15 drugovi iz Busolenja su takođe blokirali nacionalni put SS24. Snage za sprovođenje zakona prolaze kroz Sestrijere.
– 15:30 blokade puteva se nastavljaju i postaju sve masovnije. Istovremeno, inicijative u znak solidarnosti se šire Italijom.
OTPOR SVUDA! NE TAV-u!
Za najnovije informacije na italijanskom, uputstva kako doći do dolise Susa i inicijativa u drugim gradovima, prati live streaming radija Blackout.
Tokom popodneva i uveče 27. februara, pored nastavka blokada u dolini, širom zemlje je organizovano nekoliko okupljanja koja su spontano prerasla u blokade drumskog i železničkog saobraćaja. Anonimusi su hakovali sajtove italijanske policije i karabinjera.
Do okupljanja u znak solidarnosti je došlo u preko 50 italijanskih gradova.
U Atini je 22. februara, naš drug Panajotis Janakakis bio žrtva brutalnog napada snaga za “sprovođenje zakona”. Njega su priveli, odveli u glavno sedište atinske policije i brutalno zlostavljali. Takis Janikakis je bivši član Federacije anarhista Grčke (OAE), a sada član anarhističke grupe Kath’odon (“U toku”). On je takođe autor knjige “Hronika pada Slobodana Miloševića” (2007). Evo šta je Takis ispričao o svojoj “avanturi”:
“Za sredu 22. februara je, kao što svi znate, bilo planirano okupljanje na trgu Sintagma. Istina, učešće ljudi je ovog puta, nažalost, bilo malo.
Oko 19h, nakon što su se ljudi gotovo razišli, a saobraćaj vratio u normalu, peške sam se zaputio sa trga niz ulicu Pamepistimu. Na nekih 300 metara od raskrsnice ulica Panepistimu i Amerikis, dok sam se kretao, iznenada me je napala čitava interventna jedinica (MAT). Panduri su brzo skočili na mene i uhvatili me, nespremnog, bez garda, a onda su počeli da me tuku svojim štitovima! Batine su bile toliko surove da je počela da mi curi krv iz nosa. Na trenutak sam pomislio da će se moj život tu okončati.
Panduri su me prikovali za trotoar i počeli da me ismevaju, prete i psuju. Zgrabili su kapu koju sam nosio, na kojoj se nalazilo zaokruženo A. Okružili su me, tako da prolaznici gotovo nisu ni mogli videti šta se dešava. Istovremeno, jedan od pandura me upitao šta se dešava sa mnom, a drugi su povikali da sam anarhista. Ovo ističem zato što je bitno, pošto je očigledno da je čitava scena nastala samo zbog toga što sam anarhista.
Nakon što su mi vratili kapu i ličnu kartu, ruke su mi vezali lisicama iza leđa i ugurali u patrolna kola. U pratnji dvojice slučajnih policajaca koji su bili na dužnosti, prebačen sam u glavno policijsko sedište (GADA). Tamo su mi skinuli lisice, uzeli podatke i pustili nakon, otprilike, tri sata.
U međuvremenu, policija nije uhvatila samo mene, tamo sam video i druge ljude, od mladih do starijih ljudi koje su panduri uhvatili u različitim delovima grada, a svi su se kretali iz pravca trga. Iz razgovora sa nekolicinom njih, shvatio sam da nikoga od njih barem nisu tukli. Samo sam ja bio obliven krvlju. Čak je i kabanica koju sam imao na sebi bila puna krvi. Takođe, mrlje od krvi su se mogle uočiti i na mojim pantalonama. Ovo pominjem da bih naglasio jačinu udaraca koje sam pretrpeo.”
Čovekoliki psi-čuvari vlasti, dalje ruke od naših drugova! Narodni bes će vas pomesti!
Okupacija naše bolnice u Kilkisu od strane radnika počela je u ponedeljak 20. februara, u 8:30h po lokalnom vremenu. Ova okupacija nije samo zbog nas, lekara i radnika bolnice u Kilkisu. Niti se tiče samo grčkog Nacionalnog zdravstvenog sistema koji se, zaista, urušava. Mi se borimo jer su sada u realnoj opasnosti ljudska prava. A ta pretnja nije usmerena samo protiv jedne nacije, ili protiv nekoliko zemalja, ili nekoliko socijalnih grupa, već protiv niže i srednje klase u Evropi, Americi, Aziji, Africi, u celom svetu. Današnja slika Grčke će sutra biti slika Portugala, Španije, Italije i ostatka zemalja širom sveta.
Radnici bolnice u Kilkisu i većine drugih bolnica i zdravstvenih centara u Grčkoj ne primaju plate na vreme, a nekima su plate smanjene praktično na nulu. Moj kolega-radnik je u šoku prebačen na našu kardiološku kliniku kada je shvatio da je umesto uobičajenog čeka na 800E (da, to je njegova mesečna plata) od države dobio obaveštenje u kome piše da ne samo da neće biiti plaćen ovog meseca, već da morati i da vrati 170 evra. Drugim radnicima je isplaćeno samo 9 (devet) evra za ovaj mesec. Oni među nama koji još uvek dobijaju kakvu-takvu platu podržače te kolege na svaki mogući način.
Ovo je rat protiv naroda, protiv čitave zajednice. Oni koji kažu da je javni dug Grčke dug grčkog naroda – lažu. To nije dug naroda. Taj dug su stvorile vlade u saradnji sa bankarima kako bi porobile ljude. Krediti koji se daju Grčkoj ne koriste se za plate, penzije i socijalnu zaštitu. Upravo je suprotno: plate, penzije i sredstva socijalne zaštite koriste se za isplatu bakara. Oni lažu. Suprotno onome što izjavljuju, oni ne žele društvo bez dugova. Oni sami stvaraju dugove (uz pomoć korumpiranih vlada i političara) zarad sopstvene dobiti. Grčkoj su dali bankara za premijera kako bi bili sigurni da se “posao” dobro obavlja. Naš premijer Lukas Papademos uopšte nije bio izabran. Njega su imenovali Evropska centralna banka (ECB) i bankari uz pomoć evropskih i grčkih korumpiranih političara. To je njihovo tumačenje pojma “demokratija”.
Dugove stvaraju bankari koji stvaraju novac ni iz čega i ubiraju kamate, samo zato što su im naše vlade omogućile da to čine. A oni nastavljaju da govore da ćemo te dugove otplaćivati ti i ja, naša deca i unuci, ličnim i nacionalnim sredstvima, našim životima. Ništa im ne dugujemo. Naprotiv, oni duguju narodu veliki deo bogatstva koji su stvorili zahvaljujući politčkoj korupciji.
Ukoliko se ne probudimo i pogledamo istini u oči, uskoro ćemo svi postati robovi koji rade za 200E mesečno ili manje. Odnosno, oni među nama koji budu uspeli da pronađu posao. Bez medicinske nege, bez penzija, bićemo beskućnici i gladni, kao što je to sada slućaj sa mojim sugrađanima Grčkoj. Na hiljade njih živi na ulici i gladuje.
Nemamo nameru da realnost mažemo tamnim bojama, ali to je istina. Ova situacija nije nastala zbog finansijsog ili monetarnog incidenta ili greškom. To je početak ružne faze dugog procesa nakon pažljivo osmišljenog plana, procesa koji je počeo pre više decenija.
Moramo se zajedno boriti protiv ovog neoliberalnog plana. I to je ono što mi sada radimo u Kilkisu, kao i u mnogim gradovima širom sveta.
Za sada, ne razmišljamo o otvaranju računa za donacije. Ipak, možda ćemo to morati učiniti za nekoliko meseci ili čak nedelja, ako se situacija pogorša. Ono što nam trenutno najviše treba jeste moralna podrška i publicitet. Lokalne borbe širom sveta se moraju proširiti i zadobiti masovnu podršku ukoliko želimo da pobedimo u ovom ratu protiv korumpiranog sistema. ukoliko možete da smislite još neke dodatne načine kako da proširite naše vesti i ideje, to bi bilo sjajno.
Ponovo, ne možemo vam dovoljno zahvaliti za vaše tople reči i misli.
Vaša,
Leta Zotaki, direktorka odelenja za radiologiju bolnice u Kilkisu članica generalne skupštine radnika
predsednica Saveza bolničkih lekara u Kilkisu (ENIK)
U večernjim satima u utorak, 14. februara, u gradu Komajagva izgoreo je kazneno-popravni zavod, uz fatalne posledice za više od 355 ugljenisanih zatvorenika. Ovo je treći put za manje od deset godina da zastrašujući požari odnose živote na stotine zatvorenika; mnogi od njih su bili zatočeni bez ikakvih presuda ili su jednostavno dovedeni pred vlasti jer su bili tetovirani.
Požari u zatvorima koji se nalaze u gradovima Ceiba i San Pedro Sula, tokom mandata nacionaliste Rikarda Madura, nisu poslužili kao lekcija o čudnom upravljanju pravosuđem i zatvorima u Hondurasu. Još jednom se istorija ponavlja, ali je sada još sumornija, sa izjavama navodnih begunaca koje su procurele, koji su pričali o planiranom bekstvu u dosluhu sa zatvorskim vlastima, i indicijama suseda zatvorskih farmi, koji su osetili snažan miris benzina koji je dolazio iz zatvorskog objekta. Nasilje u kome se zemlja našla nije bez podloge. Male elite moćnika su saučesnici u sekvestraciji Hondurasa, jasno uz uobičajenu podršku stranih zemalja čiji se interesi vrte oko pljačke takozvanih prirodnih i ljudskih resursa.
Državni udar iz 2009. je poslužio kao katalizator za poniženja koje je pretrpeo narod Hondurasa. Nažalost, izbori nametnuti od strane američke imperije i nekih zemalja EU su legitimizovali pučiste i naslednike režima koji su poslužili procesu defenestracije demokratije.
Postojeće truljenje u organima državne bezbednosti, krađa arsenala oružja, trgovina oružjem iz SAD, militarizacija narko kartela, nekontrolisane bande (“maras”, deca neoliberalizma) deo su ovog koktela nasilja koji uništava ljude u Hondurasu.
Ukoliko bi glasine o umešanosti zatvorskih vlasti u izazivanju ove nesreće bile potvrđene (pored gnusnog nemara nedopuštanja vatrogascima da uđu na lice mesta i neotključavanja zatvorskih ćelija), događaji u Komajagvi će dokazati masakr sa predumišljajem, kamenujući tako već preminuli pravosudni sistem ove banana republike.
Čitava zemlja je u potpunosti skrhana ovim masakrom. U međuvremenu, sadašnja administracija ne skida svoj večiti osmeh, i pripovedačkim stilom Džordža Orvela i njegovog ministarstva istine, namerava da prikrije honduras (šp. dubine) u koje smo uronjeni, u oblastima ljudskih prava i ekonomske krize koji utiču na zemlju.
U ovoj zemlji smo svi zatočenici male grupe manijaka od kojih su neki specijalizovani za represije, a drugi za zastrašivanje. Politička laboratorija koja je postala takozvani trougao smrti (Gvatemala, El Salvador i Honduras) je pomogla američkoj imperiji da stvori ratnu zonu, u kojoj se nesigurnost koristi za medijske dezinformacije kako bi se ljudima usadila u glavu navodna potreba za tiranskom vladom koja bi iskorenila nasilje.
Takav primer je izabrani predsednik Gvatemale, Oto Perez, koji je poznatiji kao krvnik naroda Iksil. Gubitak istorijskog sećanja ljudi je ozbiljan pokazatelj nemogućnosti da rešimo naše probleme i toga kako su neke frakcije na korak od zahteva za stranom intervencijom.
Nasilje koje traje nije bez podloge već je deo scenarija dobro pripremljenog i dirigovanog sa velikih udaljenosti, i makabričnim ciljem potpaljivanja požara u Hondurasu i produžavanjem dominacije.
Ubice u uniformi tukle i privodile mlade koji su stali za svoja prava, dok se protesti brojnih studenata i pristalica, koji su u toku, suočavaju sa epidemijom policijske brutalnosti.
Velike policijske snage su u sredu, 15. februara, 2012., napale protest grupe učenika ispred IES Lluís Vives (Institut za srednje obrazovanje, sa učenicima od 13 do 18 godina starosti) u Valensiji, trećem gradu po veličini, nakon Madrida i Barselone. Policajci su brutalno pretukli mnoge od učenika koji su se okupili da izraze svoje protivljenje daljim merama štednje u javnom obrazovanju i, posebno, u znak protesta zbog sve lošijih uslova u školama. Tokom policijske racije na mestu okupljanja i okolnim ulicama, uhapšena je jedna mlada osoba.
^ Srednjoškolci uzvikuju “UBICE” nakon pandurskog napada
Dana 16. februara, i tokom masovnog protesta koji je održan kao odgovor na žestoku policijsku agresiju od prethodnog dana, panduri su ponovo napali demonstrante, koji su prekinuli saobraćaj u centralnoj ulici Xàtiva. Prema našim saznanjima, uhapšeno je šest osoba. Ubrzo nakon toga, skoro 300 pristalica se okupilo ispred policijske stanice i zahtevalo hitno oslobađanje svih privedenih. Ološ koji sprovodi zakon nije oklevao da pokrene još jedan napad na masu, kada su još najmanje tri osobe kidnapovane i odvedene u pritvor. Posle više časova, privedeni su konačno pušteni – nekoliko njih je optuženo za prekršaje.
Evo odlomka iz saopštenja koje su drugovi objavili u vezi sa njihovim učešćem na ulicama, 17. februara: “U petak, treći dan uzastopno, ponovo smo izašli na ulice, okupili se na ulazu obrazovnog instituta, iskazujući solidarnost sa privedenima i boreći se protiv mera i centralne vlade i Generaliteta Katalonije koji nastavljaju da nas guše i provociraju tenzije u Valensiji. U petak smo se vratili da vidimo ljude, na ulici gde uživamo stvarajući naš sopstveni prostor i odupirući se policijskim udarcima. Rečeno je da nismo svi učenici IES Lluís Vives, i to je u stvari istina – neki od nas su učenici drugih škola, a ostali su eksploatisani honorarni radnici, ali svi mi smo bili zapanjeni lekcijom iz dostojanstva od strane učenika ovog sekundarnog instituta, koji su se samooorganizovali i borili sopstvenim sredstvima. A stvar je da borba ne mora biti samo zbog grejanja u učionicama, ili porpavki pukotina. Borba mora biti za naše dostojanstvo, za ponovno sticanje naših života i izgradnju naše budućnosti”.
Svinje u uniformama očigledno nisu bile zadovoljne prološnedeljnim napadom na učenike kao i mlade demonstrante različitog porekla. Tako da su represivne operacije nastavljene 20. februara tokom novih protesta u vezi obrazovanja na ulicama Valensije.
http://www.youtube.com/watch?v=WYmpBE6gxIQ
^ 20. februar: Jedinice za razbijanje demonstracija napadaju omladinu u centru Valensije
^ Panduri jure za demonstrantima u ulici Jesús
Zahvaljujući drugovima sa teritorije kojom vlada španska država, u mogućnosti smo da potvrdimo informacije sa ulica Valensije od 20-21. februara. Ali takođe i video snimci dovoljno govore sami za sebe. Policija je otpočela brutalan napad na demonstrante oko 15h, a protesti su se rasuli svuda po gradu. Oko 21.30, navodno je zapaljeno nekoliko kontejnera u aveniji Blasco Ibáñez i drugim ulicama u centru grada. U međuvremenu, na stotine studenata i mnogo profesora okupiralo je fakultet istorije u univerzitetskom naselju gde su ljudi održali otvorenu skupštinu. okupiranu zgradu su okružili policijski kombiji, dok se skupština vrtila oko pitanja nasilja ili nenasilja u cilju donošenja neke konačne odluke o akcijama građanske neposlušnosti za sate i dane koji predstoje.
Narodna skupština u okupiranom fakultetu istorije
Neposredno pre ponoći je, prema izveštajima, bilo (najmanje) 21 hapšenje i mnogo povređenih demonstranata jer su panduri ispalili veliki broj gumenih metaka i upražnjavali obimno fizičko nasilje i palicama prebijali ljude. Da stvari budu još gore, uhapšenima nije bilo dozvoljeno da komuniciraju niti sa advokatima, niti sa rodbinom (mnogi od njih su maloletnici, pa je još opasnije biti lišen zakonskih prava). Odmah je pozvano na solidarna okupljanja u Madridu (Puerta del Sol Sq) i Barseloni (Laietana Av), dok se cacerolada – bučne demonstracije tokom kojih ljudi udaraju u šerpe i lonce ili drugo posuđe – sprovdena u Valensiji.
Čitavo mesto je bilo pod opsadom, helikopteri su nadletali grad, a policija je blokirala trotoare; isti oni oružani napadači koji svaki put prođu nekažnjeno. U ranim časovima 21. februara, pojavilo se još loših vesti jer su ljudi procenili da je bilo ukupno 50 hapšenja – iako je još uvek bilo nemoguće ustanoviti tačnu brojku pošto se u tom trenutku svaki pokušaj pristalica da se čak i približe policijskim stanicama u Valensiji činio samoubilačkim. IES Lluís Vives je okružila policija, ali su majke, očevi i nastavnici, za naredne sate najavili protest sedenjem kao čvrstu osudu brutalne policijske represije.
Pridruži se protestima protiv represije širom Španije! Neki od poziva na okupljanja u znak solidarnosti:
León – 21/2, at 13.30, Ayuntamiento
Valencia – 21/2, at 15.30, IES Luís Vives
Granada – 21/2, at 18.00, Subdelegación del Gobierno
Alicante – 21/2, at 19.00, Plaza de la Montañeta
Madrid – 21/2, at 19.30, Puerta del Sol
Cáceres – 21/2, at 20.00, Subdelegación del Gobierno
Barcelona – 21/2, at 20.00, Plaça de Catalunya
Badajoz – 22/2, at 20.00, Delegación del Gobierno
Stop progonu onih koje je otela policija
Agresija ne sme ostati bez odgovora
Obavestite nas o potvrđenim kontra-informacionim i akcijama solidarnosti tako što ćete dodati vaš komentar ovde.
U četvrtak 9. februara 2012., u 6:30 ujutro, u oblasti instituta “FIAN” domar je pronašao telo Nikite Kalina, rođenog 1991. Policija je stigla u 8:00h, a oko 11:00h kontaktirala majku ubijenog. Prema rečima majke, Nikita je uboden 61 put, rebra su mu bila polomljena na više mesta, a imao je i povrede glave. Ništa nije bilo ukradeno. Trenutni osumnjičeni za ovo ubistvo je uhapšen, a na njegovoj odeći je pronađena Nikitina krv.
Očigledno je da je Nikita napadnut od strane grupe, a policija je takođe – nezvanično – rekla majci da je osumnjičeni (koji je priveden) nacional-socijalistički aktivista (neonacista), i da odbija da imenuje druge osumnjičene. I pored brutalnog ubistva, istraga još uvek nije ispitala Nikitinu majku niti njegovog prijatelja koji je bio poslednja osoba koja ga je videla. Zbog toga, pretpostavljamo da će pokušati zataškaju ovaj slučaj, kao što se to često dešava u Rusiji. Ipak, osumnjičeni je već angažovao advokata.
Plašimo se da istraga već radi u interesu uhapšenog i stoga je neophodna podrška. U ovom trenutku, organizacije za ljudska prava su obezbedile advokata, ali su i dalje potrebna sredstva za troškove sahrane. Nikita je potekao iz radničke porodice, i nikada nije skrivao svoje antifašističke i anarhističke stavove. Ukoliko želite da pomognete Nikitinoj porodici i prijateljima za troškove pogreba, donaciju možete da pošaljete Anarhističkom Crnom krstu Moskve ovde
Nikita na lokalnom okupljanju protiv izborne prevare drži plakat na kome piše: “Ne treba nam vlast. Sloboda ili smrt! Naš kandidat je samouprava!”
Naša srca kucaju za slobodu. Kada pogledamo Grčku u kojoj se na hiljade ljudi, svaki put sve intenzivnije, diže na ustanak protiv države, kapitala, smanjenja socijalnih davanja, eksploatacije i ugnjetavanja i iskazuje svoj bes, ona kucaju još brže.
U znak solidarnosti sa pobunjenima želimo da učestvujemo u širenju ustanka ovde, u ovoj gotovo pacifikovanoj teritoriji kapitalizma.
Strasno se zalažemo za slobodno, solidarno društvo u kome svako samoodređuje svoj život i u kome novac nema značaja kada je reč o (osnovnim) potrebama.
Duboko odbacujući vladajući sistem novca, privilegija i vlasti, usmerili smo naš bes na prozore Commerz banke i bankomate u gradu Bilefeldu u noći 17. februara.
S leva na desno: Ilijas Kasidiaris (pristalica Zlatne zore), drugi portparol radničkog sindikata, Ilijas Panajotaros (Zlatna zora), i Jorgos Sifonios (predsednik radničkog sindikata, kao što se čini u potpuno prijateljskim odnosima i sa staljinistima i sa nacistima)
Članak objavljen na zvaničnom sajtu neonacista glasi: “Zlatna zora [Chrissi Avgi] na strani štrajkača Grčke čeličane”! Neonacisti su posetili fabriku i podelili nešto prehrambene robe na koju su zalepili nalepnice sa svojim imenom i nacionalnom zastavom, i rasističkim sloganom “…da zauvek očistimo ovo mesto”. A šta su štrajkači uradili? Prithvatili njihovu “ponudu” i čak im dopustili da izgovaraju svoju ogavnu propagandu. Videli smo video u vezi sa ovim incidentom; znamo da je to zaista istina; ne brine nas to što ćemo ovu prljavštinu podeliti sa vama.
Ono što treba reći jeste da ovo u potpunosti sramoti bilo kakvu ideju o radničkoj borbi. Ne samo da radnici čeličane do sada nisu raskinuli svoje veze sa staljinistima iz KKE i PAME, već neki od njih sada imaju hrabrosti da aplaudiraju ubicama iz Zlatne zore. Čak i ako neki od tih štrajkača mogu povratiti ono dostojanstva što im je preostalo i javno osuditi posetu neonacista (17.02.2012.), želimo da istaknemo da nećemo tolerisati bilo kog nacistu koji govori u ime radničkih borbi. To nije samo apsurdno nego i jebeno užasavajuće. Sam snažan talas solidarnosti sa radnicima čeličane koju su iskazali ljudi širom zemlje i sveta u proteklih 108 dana štrajka koji je još uvek u toku, zahteva da stvari ne čine još gorim.
O rizicima i neželjenim efektima nacističkih parada, čitaj u knjigama o istoriji ili pitaj babu i dedu
Jebeš neonaciste. Ne padaj na njihova sranja.
Socijalni građanski rat!
Dana 16. februara 2012., samo nekoliko dana nakon nezapamćenih protesta protiv drugog sporazuma o memorandumu i velikih nemira u Atini i drugim grčkim gradovima, “policijski detektivi” su po naređenju svojih političkih pretpostavljenih – koji su očigleno u velikoj panici – objavili fotografije i detalje o demonstrantima (četiri starosedeoca i jedan imigrant), koji se nalaze među onima koji su uhapšeni u Atini 12. februara. Štaviše, policija je još jednom pozvala građane da postanu dobrovolji cinkaroši.
Država je takođe distribuirala fotografije sa ulica (snimke sa demonstracija u Atini), tražeći od potencijalnih drukara da daju anonimne izjave u vezi “osumnjičenih prestupnika”. Fotografije su prvobitno objavljene na zvaničnom sajtu grčke policije, a potom objavljene na različitim blogovima povezanim sa policijom, kao i u najprljavijim korporativnim medijima obmane – sajt grčke policije je bio oboren ranije tokom dana, navodno zbog još jedne online direktne akcije Anonimusa.
Lica demonstranata su javno izložena pre suđenja. Drugim rečima, i u skladu sa dopunjenim zakonom o terorizmu, oni su osuđeni kao krivi od samog početka. Ubrzo nakon objavljivanja ovih fotografija, za četvoro su dodate nove optužnice, tako da je optužnica postala objedinjena, a “nepristrasni” sudija za prekršaje i tužilac su doneli odluku o pritvoru.
To nas ne iznenađuje. To je još jedna mera sistema “za primer”, pokušaj da nas sve terorišu, flagrantna manifestacije sile od strane političko-policijsko-sudsko-medijskih vlasti, u kontekstu savremene grčke hunte. Naši drugovi su, bez obzira na “inkriminišuće dokaze”, pritvoreni zbog toga što su pokazali svoje dostojanstvo i izašli na ulice protiv mera koje vode u ropstvo. Naš bes je izvan državne kontrole. Naši drugovi neće ostati sami. Vlada koja je u potpunosti ostala bez ikakvog društvenog ili čak “ustavnog” legitimiteta preti da nas sve udavi. Ali društveni konsenzus je propao. Mi smo u ratu.
Hitno oslobađanje svih uhapšenih i oslobađajuće presude za sve gonjene nakon protesta koji se desio širom zemlje! Nema tolerancije za ubice u uniformama i državne plaćenike!
Požar i palež za sve mete u vezi sa Grčkom (ambasade, konzulati itd.) i za sve mauzoleje glavnog grada. Podržite nas odmah! Deluj odmah!
U ranim jutarnjim časovima 9. februara 2012., izveden je napad na zalagaonicu u ulici Gizi. Ulaz je demoliran, oprema potpuno uništena, a bačena je i farba.
Varvarski napadi ekonomskih i političkih šefova uzimaju sve totalitarniji oblik i guraju velike delove društva u siromaštvo i bedu. Crnoberzijancii i zelenaši u tome vide priliku da se još više obogate eksploatacijom naših potreba i naše ekonomske neimaštine. Za malo para oni trguju čak i zlatnim zubima sledeći tradiciju svojih predaka koji su tokom nacističke okupacije Grčke akumulirali čitavo bogatstvo na račun naroda koji je bio gladan.
Oni žure da pokupe sve što je ostalo od nemilosrdnog ceđenja od strane glavnih zelenaša – MMFa, EU i grčke države. Ova đubrad su već izabrala stranu. To je ona strana koju predvode bankari, industrijalci, brodovlasnici, crkva i ostali lešinari koji inficiraju javno i društveno bogatstvo. To je strana naših klasnih neprijatelja. I tako ih treba i tretirati.
Protiv svih koji kradu naše živote Klasni kontranapad
Izjava pripadnika Revolucionarne borbe od 6. februara 2012. o oružanom metežu u naselju Dafni tokom kog je u borbi sa policijom ubijen Lambros Fundas
Represivne operacije protiv Revolucionarne borbe su počele oružanim metežom u naselju Dafni 10. marta 2010., kada je naš drug Lambros Fundas ubijen u okršaju sa policajcima Andreasom Haskisom i Teodorosom Kumarapisom.
Iako je ovaj incident postao polazna osnova za istrage koje su rezultovale našim hapšenjem, apelacioni tužilac Makropulos nije pozvao dvojicu policajaca ubica Lambrosa Fundasa da svedoče na ovom suđenju, već je pozvao samo vlasnicu kola koja su drugovi pokušali da eksproprišu sa ciljem upotrebe u akcijama organizacije.
Očigledno je da sudske vlasti nisu pozvale dvojicu policajaca ne zbog bilo kog drugog razloga do njihove zaštite, dokazujući time – kao što smo ranije rekli – srastanje sudskih i policijskih vlasti. Očigledno je da apelacioni sudija pokušava da zaštiti ubice Lambrosa Fundasa.
To nas ne iznenađuje. Na sličan način nismo iznenađeni činjenicom da okolnosti u vezi ubistva Lambrosa Fundasa nisu istražene, i da nikada i neće biti istražene od strane ma kog sudije. Uloga sudija, kao i ovog suda naravno, jeste da zaštite klasističke interese šefova, bogatih i njihovih lakeja i sledbenika, a to su niko drugi do policajci.
A to pokazuje licemerje državne pravde, jer kada sudije i ostali zvaničnici režima govore o vrednosti ljudskog života, oni isključivo misle na živote pripadnika njihove klase, onih kojima i sami služe, tj. na živote istih onih ljudi koji čine ekonomsku i političku moć, i ovih koji ih štite, odnosno, pripadnike policije.
Za sudije i ovaj sud, vredan je život batinaša i pretorijanaca ovog režima, kao na primer [pandura] Mancunisa, Margelosa, Stamosa, koji su svi obučeni i plaćeni da napadaju, muče i ubijaju. A još vredniji su, za ovaj sud, životi pojedinaca poput bivšeg ministra javnog reda Vulgarakisa, koga narod mrzi. Prema klasističkoj “pravdi”, vrednost ljudskog života se meri u odnosu na klasnu poziciju svakoga od nas; mereno time da li služi vlastima i kriminalnom režimu koji nazivaju kapitalizam i tržišna ekonomija.
Lambros Fundas će biti zapamćen kao borac za slobodu koji se dao svoj život pripremajući se za još jedan udarac Revolucionarne borbe protiv režima.
On je dao svoj život kako ne bi prošla okupacija grčke vlade, MMF-a, ECB i EU; kako ne bi prošla trenutna državna hunta i kapital; kako ne bi prošao novi totalitarizam koji političke i ekonomske elite žele da nametnu širom sveta, povodom svetske finansijske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu učini prilikom za socijalnu revoluciju.
Nasuprot tome, ubice Lambrosa Fundasa – Andreas Haskis i Teodoros Kumarapis, biće zapamćene u istoriji kao plaćenici i pripadnici ubilačkih mehanizama. Oni će ostati zapamćeni u istoriji kao marionete jednog nepravednog i kriminalnog režima, kao marionete i lakeji onih koji pljačkaju, ugnjetavaju i eksploatišu ljude.
Isto kao što će ovaj sud biti zapamćen u istoriji kao specijalni sud koji saslušava revolucionare i borce koji se bore za uništenje kapitalizma i države, kao sud koji zastupa izdajnike naroda, kao savremene kolaboracioniste koji stoje na usluzi supranacionalnoj ekonomskoj eliti.
Naša je dužnost kao članova Revolucionarne borbe da u ovom sudu klasnih neprijatelja branimo Lambrosa Fundasa. Pored toga, političko preuzimanje odgovornosti za naše učešće u Revolucionarnoj borbi bilo je, naravno, stvar ne samo zauzimanja za našu organizaciju, već i odbrane našeg druga.
Za nas, njegove drugove iz Revolucionarne borbe, Lambros Fundas nije preminuo. On je u našoj krvi i vazduhu koji, kao borci, dišemo. On se nalazi u našim ciljevima i zadacima. On je identifikovan sa našom organizacijom i našom borbom. Svakog dana, svakog trenutka, on je prisutan. ON JE BESMRTAN.
Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa, Kostas Gurnas, Nikos Maciotis
Prenos vlasništva skvota Orfanotrofio sa Ministarstva zdravlja na Solunsku mitropoliju.
Dana 31. januara Ministarstvo zdravlja je donelo odluku koja je objavljena na vladinom sajtu diavgeia.gov.gr (diavgeia znači “jasnoća”!), kojom je najavljeno da se skvotirani Orfanotrofio (napuštena zgrada bivšeg sirotišta) dodeljuje svetoj Mitropoliji solunskoj u cilju stvaranja fondacije za hronično obolele.
U periodu krize dok šefovi napadaju sve šire delove društva sa glavnim ciljem – uvećavanjem svog profita, u periodu kada se sve više ljudi dovodi do siromaštva i bede, a nezaposlenost i broj beskućnika rastu sa svakim danom, država i crkva pokreću svoju “dobrotvornu” mašineriju. Dok crkva konstantno umnožava svoj sveti profit – upravljanjem ogromnom imovinom u zemljištu, i dok mnoge zgrade koje pripadaju crkvi i državi ostaju prazne, ta nekolicina procenjuje i odlučuje da je jedini odgovarajući objekat za dobrotvorne svrhe onaj koji su skvotirali ljudi iz antiautoritarnog pokreta, kako bi imali krov nad glavom i upravljali svojim potrebama.
Nakon prvog napada na skvot Scholeio (solunska Slobodna škola) koji svakodnevno organizuje različite aktivnosti, i nakon evikcije skvota Epiviosi (Opstanak) u kome su ljudi pronašli mesto da zadovolje osnovne potrebe, došao je red na Ortanotrofio kako bi se “humanitarni rad” crkve i države mogao kompletirati.
Mi, ljudi iz skvota Ortanotrofio, nemamo nikakvu nameru da zgradu predamo u ruke ma koje vlasti, državne ili verske. Već šest godina učimo kako da organizujemo naše živote kolektivno, da odbranimo naša odbijanja, kako da se borimo. I na toj putanji koju pratimo, Orfanotrofio čini osnovnu koordinatu. Mi ćemo braniti ovo mesto kao što branimo i podržavamo svaki prostor u kom se gradi svet bez eksploatacije i dominacije.
NE DAMO NI JEDAN JEDINI CENTIMETAR DRŽAVNIM I CRKVENIM ZEMLJOPOSEDNICIMA I PREVARANTIMA
Ljudi su se okupili ispred univerziteta (Tolos) oko 17h. Više od 4.500 ljudi je protestvovalo i uzvikivalo slogane. Bes se mogao osetiti vazduhu. Demonstranti su napali lokalne prostorije parlamentarne partije PASOK i razbili sve prozore. Takođe, stakla na dva centralna supermarketa su uništena. Na zgradi Eurobanke su prvo razbijena stakla, a potom je spaljena do temelja. Dok je banka gorela, došlo je do nereda u kojima je učestvovalo više od 1.000 koji su se borili sa pandurima, a mnogo puta ih i ganjali.
U međuvremenu, više stotina ljudi je okupiralo lokalnu gradsku skupštinu i na prvom spratu održalo narodnu skupštinu. Takođe, na stotine ljudi je napalo kancelarije poreske uprave, potpuno uništavajući sve što se unutra nalazilo.
U trenutku kada se dosta ljudi nalazilo u zgradi skupštine i diskutovalo, došlo je do manjeg požara u podrumu zgrade što je, očigledno, bio pokušaj vlasti da sabotiraju ovaj samoorganizovani pokušaj. Dok su ljudi uništavali kancelarije poreskog, a mnogi drugi se nalazili unutar okupirane skupštine grada, dim je “misteriozno” počeo da kulja iz podruma. Svedoci su izjavili da su videli nekoliko osoba – koje nisu bile deo nijednog bloka – kako odlaze u podrum skupštine grada i zatim ga napuštaju.
Panduri iz Larise su došli u grad Volos kao ispomoć lokalnim pandurima, i nekoliko sati su lovili ljude koji su ušli na univerzitet (odelenje za arhitekturu). Kada su ljudi izašli iz zgrade univerziteta, na putu su naišlli na dva policijska autobusa. Panduri su istrčali napolje i počeli da ganaju masu, jedan drug je piveden – kasnije su ga pustili – a druga dvojica su skočila u more!
Ukupno je bilo 26 privođenja, od čega su 6 postala hapšenja. Svi uhapšeni će biti izvedeni pred sud, a suđenje za troje uhapšenih počinje u četvrtak ujutru.
Police arrest a protester in the streets during a demonstration against the new austerity measures on Feb. 12, 2012, in Athens, Greece. Greece’s creditors have demanded further austerity measures before approving a new bailout from the European Union, European Central Bank and International Monetary Fund amid renewed concerns the country may default. (Vladimir Rys/Getty Images)
A riot police is engulfed by flames during clashes with protesters in Athens on Feb. 12, 2012. Greek police today used tear gas on petrol bomb-throwing protesters outside parliament where lawmakers were debating a new austerity plan aimed at staving off bankruptcy. (Aris Messinis/AFP/Getty Images)
Picture taken on February 13, 2012 shows a burn-out building in central Athens. Global markets climb after Greek lawmakers approve radical budget cuts vital to secure a 130 billion euro rescue package aimed at averting bankruptcy, after a day of street battles left dozens injured and Athens buildings ablaze. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
A protester carries a piece of wood during clashes with riot police in Athens, Sunday, Feb. 12, 2012. Anarchists and police fought running battles in central Athens Sunday, as Greek lawmakers debated legislation that would introduce severe austerity measures to stave off bankruptcy. (AP Photo/Kostas Tsironis)
Firefighters work to stop a fire from spreading through a building as clashes between protesters and riot police continue near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Thousands of people take part in an anti-austerity demonstration in Athens’ Syntagma (Constitution) square February 12, 2012. Greek lawmakers looked set to endorse a new and deeply unpopular austerity deal on Sunday to secure a multi-billion-euro bailout and avert what Prime Minister Lucas Papademos warned would be “economic chaos. ” REUTERS/Yannis Behrakis (GREECE – Tags: BUSINESS CIVIL UNREST POLITICS)
Protesters run away from tear gas during clashes between protesters and riot police near the Greek parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Protesters clash with riot police in front of the Greek Parliament in Athens on February 12, 2012. (ANGELOS TZORTZINIS/AFP/Getty Images)
Različite su procene o broju ljudi koji su izašli na ulice i trgove. Na ulicama Atine bilo je nešto više od 500,000 ljudi, iako je to teško proceniti, ali su sve ulice koje vode ka Sintagmi i trgu – pre policijskog napada – bile krcate ljudima, a na hiljade ljudi je još uvek pristizalo iz naselja, peške ili javnim prevozom. Pola sata pre početka demonstracija autobuske i stanice metroa bile su prepune ljudi koji su čekali na neki prevoz do centra grada.
Okupljanja i masovnih marševa bilo je u svim gradovima, a u Iraklionu na Kritu, gradu koji drži rekord po broju samoubistava u novijem talasu, okupilo se oko 30,000 ljudi. Širom zemlje demonstracije su prerasle u nasilne, a ljudi su uništavali banke ili okupirali vladine zgrade – na primer, u Volosu su zapaljene filijala Eurobanke i gradska skupština (gradsku skupštinu su verovatno zapalili paradržavni batinaši), ili na Krfu, gde su ljudi su napali i demolirali kancelarije poslanika iz njihovog regiona, a na Rodosu je tokom demonstracija okupirana gradska skupština (i još uvek se nalazi pod okupacijom) – da pomenemo samo neke takve akcije.
U Atini je – u jutarnjim satima, pre početka demonstracija – policija izvršila nekoliko preventivnih hapšenja. Panduri u civilu su napali i uhapsili nekoliko aktivista čim su ovi izašli iz svojih domova, a još od ranog jutra je bilo jasno da policija nastoji da drži ljude daleko od parlamenta. Unutra se “diskutovalo” o novom paketu mera štednje (dokument sa više od 600 stranica koji je poslanicima predat 24h sata unapred sa savetom da ga izglasaju pre otvaranja berzi u ponedeljak ujutru).
Rano pre podne, policija je napala i razbila blok ljudi koji su okupirali Pravni fakultet u trenutku kada su pokušali da krenu ka Sintagmi; policija je, takođe, nekoliko puta tokom noći pokušavala da upadne u zgradu fakulteta pri čemu je koristila i gumene metke.
Dosta pre nego što je većina demonstranata uopšte pristigla na trg Sintagma, policija je izvela masovan napad na okupljenu masu upotrebom fizičkog nasilja, hemijskih gasova i šok bombi. Posle napada veliki deo demonstracija se koncentrisao u ulicima Amalija, Filelinon, Ermu, Mitropoleo i Karađorđevoj. U pokušaju da se vrate na trg Sintagma, ljudi su se više od pet sati sukobili sa policijom. Drugi su podigli velike barikade preko trga Koraj, u ulicama Stadiu i Panepistimu, gde su se ili borili, pokušavajući da dođu do Sintagme, ili branili od policijskih napada. Policija je većinu svojih snaga koncentrisala na barikadi ispred atinskog univerziteta u ulici Panepistimu, a ljudi su barikadu na Propileji branili od policije borbom prsa u prsa.
Motociklističke jedinice DELTA i druge policijske jedinice su nekoliko puta napadale masu, naročito u ulici Mitropoleo, isto su činile i MAT jedinice, ali se dešavalo i obratno. Uprkos barikadama i znatnom grupisanju ljudi, demonstranti su se rasturili u različite manje grupe koje su se sukobile sa manjim policijskim grupama, ili šetale okolo u potrazi za nekom barikadom ili većom grupom ljudi kojoj bi se pridružili
Nakon ponoći većina parlamentaraca (199) je glasala za novi memorandum o merama štednje koji – pored ostalih mera – uključuje smanjenje plata za 22% i smanjenje minimalne plate na oko 400E mesečno, dok je stopa nezaposlenosti udvostručena (preko 20% u novembru 2011.) u poslednjih 16 meseci.
Tokom dana je uhapšeno 77 demonstranata, a preko 50 ljudi koje je povredila policija je hospitalizovano. Svi koji su bili uhapšeni u petak 10.2. su pušteni uz kauciju.
Demonstranti su tokom noći napali nekoliko banaka, vladinih zgrada i dva policijska odelenja (Akropolj i Eksarhija) , a okupirana je i skupština grada Atine, ali je policija brzo koncentrisala snage, izvršila upad u zgradu i uhapsila demonstrante. Pljačkanje i uništavanje imovine su činili deo današnjeg izliva besa. U Atini je izgorelo preko 40 zgrada, dok su javne zgrade širom Grčke još uvek okupirane. Okupirani Pravni fakultet je izdao saopštenje kojim poziva sve na ulice da nastave borbu, ipak okupacija Pravnog fakulteta je završena u ranim jutarnjim časovima 13. februara.
Danas, 12. februara, navršava se 67 godina od Sporazuma iz Varkize 1945., kada je staljinistička KKE (“Komunistička partija Grčke”) izdala oružanu borbu i hiljade boraca građanskog rata u zamenu za legalnost u novom režimu. Koliko još dugo ljudi mogu goloruki izlaziti na ulice protiv totalitarnog režima? Mizerija ili revolucija dilema je koja lebdi u vazduhu…neizrečeni vapaj za slobodom. Drugi dan generalnog štrajka (11. februar) je širom zemlje počeo okupacijama nekoliko javnih i vladinih zgrada poput gradskih skupština, a ljudi koji su učestvovali u okupacijama su pozivali na trenutno povlačenje novog sporazuma o merama štednje. Takođe, bilo je i glasova koji se još uvek ne čuju – unutar i izvan zatvorskih zidina širom Grčke – koji su pozivali na potpuno uništenje demokratske hunte u pravcu socijalne revolucije.
Već tri dana, u centru Atine, anarhisti/antiautoritarci i pristalice okupiraju Pravni fakultet, dok je Ministarstvo zdravlja okupirano od strane radnika sektora mentalnog zdravlja i specijalnih potreba. Ovi demonstranti, osim što brane svoja prava, brane takođe i pravo – na postojanje i interakciju sa svima nama – desetina hiljada mentalno obolelih ljudi. Oni se kolektivno bore protiv mera štednje koje su psihičke pacijente lišile osnovnih sredstava za opstanak. Oni su među onim ljudima koji se nalaze na ivici stalnog isključenja pošto ih kapitalistički svet smatra “beskorisnim”, “neproduktivnim”, “problematičnim”. Uprkos ne-radikalnim zahtevima koje su štrajkači do sada izneli, okupacija Ministarstva zdravlja zaslužuje najširu moguću solidarnost jer su štrajkači – iznad svega – razotkril surovu stvarnost institucionalizovanog društvenog kanibalizma u ovoj zemlji, a i šire.
Do 12h jake policijske snage (policijske jedinice i panduri u civilu) su okružile okupirani Pravni fakultet. Panduri su proveravali sve torbe onih koji su pokušali da dođu do okupacije. Tokom jutra je na fakultetu ostalo oko 40 drugova, a slobodna radio stanica 98FM je emitovala program iz piratskog studija koji je juče postavljen unutar zgrade. Protestni marš je krenuo od Propileje u ulici Panepistimu. U međuvremenu, web sajtovi athens.indymedia.org, kao i radio stanica 1431am.org u Solunu nisu bili dostupni, ali je postojao pristup preko chat kanala chat.koumbit.net i irc #athens. Slobodna radio stanica Mitilini je reemitovala najnovije informacije koje su objavljene tokom živog emitovanja programa stanice 98FM.
Metro stanica Omonija je bila otvorena, tako da je (prilično umrtvljena) masa krenula ka trgu Sintagma. Oko 13h svi blokovi demonstranata su pristigli na Sintagmu. Ako uzmemo u obzir ozbiljnost situacije, brojnost je bila ispod očekivane. Staljinisti iz PAME su se odšetali do ulice Filelinon, a policijske snage su bile raspoređene ispred parlamenta i spomenika Neznanom junaku.
U isto vreme, ukupno 600 antifašističkih demonstranata je prisustvovalo podnevnim demonstracijama protiv regrutovanja i obavezne vojne službe, koje su počele u delu grada Tisio, a završile na trgu Kaningos u centralnom delu Atine. Jedan od mnogih antimilitarističkih slogana koji su uzvikivani bio je: NIKADA I NIGDE VOJNIK, NEĆEMO DA IDEMO U RAT ZA ŠEFOVE!
U Solunu je gotovo 1,000 demonstranata (uglavnom bazni sindikati) marširalo od Kamare do trga Aristotelus gde su demonstranti okupirali zgradu “Olympion”, istorijski bioskop u centru grada, kako bi održali otvorenu skupštinu i iskoristili prostor kao bazu za koordinaciju borbi u narednim danima.
Anarhisti pozivaju na okupljanje na Sintagmi u nedelju 12. februara u 18.00h
U Atini je, prema procenama, u 14.30h ispred parlamenta demonstriralo oko 5,000 ljudi. Pre završetka demonstracija, objavljena je informacija da je dvoje demonstranata privedeno ispred Pravnog fakulteta (verovatno nisu imali lične karte). Uprkos pozivima za mobilizacije i štrajk, u donjem delu Sintagme ulica Ermu (jedno od glavnih šoping mesta u Atini) je bila krcata potencijalnim kupcima koji su bili motivisani isključivo svojom konzumerističkom kompulzijom ili turističkim potrebama. Sa ponovnim normalizovanjem saobraćaja u ulici i poslednji blok demonstranata se povukao na Propileju, u ulici Panepistimu. Ubrzo se i anarhistički blok pridružio okupiranom Pravnom fakultetu. Nekolicina je još neko vreme ostala ispred spomenika Neznanom junaku, licem u lice sa policijskim odredima koji su još uvek bili postrojeni za odbranu svojih gazda.
Nakon što je ponovo uspostavljen pristup athens.indymedia.org, primljena je vest iz Mitilinija (Lezbos) da je skoro 200 ljudi učestvovalo u mirnom okupljanju. U gradu u kom su sva preduzeća radila (a slična štrajkbreherska praksa se pojavila i u nekim drugim gradovima), drugovi su delili letke koji su pozivali na pojačavanje klasnog rata.
U Patri je oko 30 anarhista izvršilo eksproprijaciju školskog pribora iz supermarketa i podelilo robu ljudima koji su bili okupljeni kod obližnje otvorene pijace. Kasnije su, tokom protestnog marša u kojem je učestvovalo oko 1.000 ljudi, napadnuti bankomati i nadzorne kamere na nekoliko banaka. Demonstranti su, takođe, kamenicama napali jednu zalogaonicu, razbijeni su i prozori na prodavnici modnog lanca ZARA, a od prethodnog dana, 10. februara, napadnute su još dve zlatare (zelenaši) u ulici Korin i trgu Olgas. Panduri su pokušavali da suzavcem rasteraju masu, ali su demonstranti uspeli da se pregrupišu na trgu Georgiu. Demonstranti su potom otišli do okupirane perfekture i zatim se ponovo vratili do ovog trga. Anarhistički blok je marširao sve dok se nije raspršio ispred skvotiranog mesta Parartima.
Oko 400 ljudi je prisustvovalo večernjem okupljanju (od 17.30h) na trgu Sintagma protiv potpisivanja multinacionalnog ACTA sporazuma od strane Evropskog parlamenta. Očekuje se da će takozvani ACTA sporazum biti izglasan u junu 2012., kao i da će biti ratifikovan od strane grčkog parlamenta (veći broj internacionalnih mobiliziacija protiv ACTA tek treba da usledi). Demonstranti su podelili na hiljade letaka protiv globalnog nadzora Interneta i kriminalizacije slobodnog protoka ideja.
Kasnije tokom večeri (oko 20.45h) u okupiranom Pravnom fakultetu je počela otvorena skupština, a skvoteri su pozvali sve one koji ih podržavaju da se pridruže aktivnostima okupacije koja deluje kao osnova za diseminaciju i koordinisanje otpora.
U Ilionu, na severozapadnom delu Atine, oko 150 ljudi je učestvovalo u lokalnim manifestacijama. Tokom marša su ispisani slogani na fasadama nekoliko banaka, gradskoj skupštini i lokalnim ograncima dve najveće parlamentarne partije, PASOK i Nea Dimokratia.
Na ostrvu Naksos se okupilo oko 30 članova autonomne skupštine grada Naksos koji su delili tekstove sa pozivima na narodnu pobunu.
Antifašistička intervencija u Livadiji: na baneru piše: “Fašisti i panduri idu ruku pod ruku; seremo se na LAOS i Karacaferisa”
Pored nekoliko eksproprijacija supermarketa i lokalnih demonstracija u različitim naseljima (naročito u regionu Atike) koje su propagirale nedeljne antirežimske proteste, neke od najupečatljivijih direktnih akcija u poslednja dva dana desile su se u Livadiji (10.02.) gde su militantni antifašisti prekinuli zatvoreno okupljanje siledžija ultra-desničarske partije LAOS, i u Iraklionu (11.02). gde su anarhisti/antiautoritarci oko podneva, tokom emitovanja vesti, okupirali lokalnu stanicu CretaTV i emitovali poziv na generalni štrajk – glavna poruka na ekranu bila je “kapitalizam ili revolucija”. Posle ove direktne akcije, ista grupa je otišla do zatvora Alikarnasos gde su drugovi ostali oko pola sata i uzvikivali slogane podrške borbama zatvorenika.
23.58 U Atini skvoteri Pravnog fakulteta odbacili svaki koncept institucionalnog priznanja univerzitetskog azila i pozvali na širenje sličnih mesta otpora širom Grčke. “Iako smo pre samo godinu dana, tokom slučaja 300 radnika-imigranata, doživeli brutalnu opsadu i izbačeni, u ovim časovima se ta ista zgrada još uvek javno održava i brani”. Drugovi sa slobodnog radija 98FM prenose subverzivne radio talase iz unutrašnjosti okupiranog Pravnog fakulteta šireći tako agitaciju. Naredni dani će biti dugački, u isto vreme puni i nade i očaja. Danas na ulice jebene metropole nije izašlo mnogo ljudi. Sutra, i u danima koji slede, ili ćemo biti određeniji ili ćemo “čekati Godoa” – ne samo ovde, ne samo sada, već širom sveta.
Međunarodna solidarnost će se još jednom pokazati kao ključ za nastavak naše borbe.
20.45 U Iraklionu na Kritu održane večernje demonstracije sa velikim brojem učesnika (procenjeno na oko 15,000!). Do sukoba sa policijom je došlo kada su demosntranti marširali ka trgu Elefterias. Demonstracije su sada završene.
Šefovi korporativnih medija su naredili svojim lakejima da plasiraju informacije o tome kako će se glasanje o novom sporazumu desiti u ponedeljak (a ne u nedelju), kao i vesti o ostavkama članova vlade. Bez obzira na to kakva će biti njihova “istina”, narodne mobilizacije će se nastaviti.
20.00 Drugovi na okupiranom Pravnom fakultetu su od advokata dobili informacije u vezi onih koji su do sada uhapšeni: u Atini je danas uhapšeno 7 ljudi (pored na desetine drugih koji su privedeni i kasnije pušteni), a tokom jučerašnjeg protesta policija je uhapsila nekoliko osoba – od toga su dve osobe maloletne (jedna ima 15 godina) i žestoko ih pretukla (slomljena rebra itd.). Oni će verovatno biti optuženi za krivična dela i po “zakonu o kapuljačama” (engl. “hoodie-law”, kukulonomos), a pred sudiju će biti izvedeni, sutra, 11. februara.
15.05 Potvrđena informacija da je policija, ranije tokom dana, na Sintagmi teško povredila najmanje jednog demonstranta.
“Svako ko je stajao ispred zatvorskih zidina i nije ostetio sramotu zbog degradacije ljudske istorije, mora biti ili upravnik (zatvora) ili slepac.”
U međuvremenu, širom Grčke su u toku protestne mobilizacije u muškim i ženskim zatvorima. Nacrt zakona o “pravosuđu”, koji je između ostalog predviđao tzv. dekongestiju grčkih zatvora, nedavno je odbačen u parlamentu. Očekivalo se da će taj zakon imati pozitivne efekte za najmanje 1,500 žena i muškaraca zatočenim u zatvorima, a njegovim usvajanjem mnogi su mogli biti oslobođeni. Trenutno se odvijaju kolektivni protesti zatvorenika zbog zakonodavnih i životnih uslova. U mobilizacije širom zemlje, do sada su se uključili zatvori Grevena, Trikala, Larisa, Koridalos, Nea Alikarnasos – Krit, Krf, Komotini. Unutar ovih prenatrpanih paklenih rupa demokratije, zatvorenici koji učestvuju u protestu ili odbijaju zatvorsku hranu ili tokom podneva nakon šetnje odbijaju da se vrate u ćelije, dok u mnogim zatvorskim objektima tek treba da uslede štrajkovi i obustava rada (u Alikarnasosu i Patri zatvorenici-radnici su već započeli štrajk).Svi zatvorenici koji protestvuju svesno rizikuju ili gubitak opravdanog uslovnog otpusta ili odlazak iz zatvora, i nalaze se pod stalnim pretnjama disciplinskim merama i mučenjem (pored već dramatične nestašice hrane, grejanja, itd.).
Ko god zaboravlja taoce socijalne borbe zaboravlja i samu borbu.
15.00 Demonstracije i protesti su održani u raznim delovima Grčke, na primer, u Solunu, Kozaniju, Volosu, Trikali i ostrvu Skopelos. Perfektura grada Larise je okupirana, kao i perfektura grada Krf. Na Kritu, demonstranti su okupirali skupštinu grada Retimno. U Iraklionu na Kritu oko 50 anarhista je blokiralo supermarket “Ariadni” u znak solidarnosti sa borbom magacinskih radnika tog preduzeća koji se u štrajku nalaze već 15 dana. Isti demonstranti su blokirali i filijalu Alfa banke čiji je deoničar i krupni industrijalista Manesis koji je takođe vlasnik “Grčke železare” u Aspropirgosu u kojoj su radnici ušli u 101. dan svoje borbe i štrajka. Continue reading Grčka: Prvi dan protestnih mobilizcija širom zemlje – Da bi se oslobodili duga, moramo uništiti postojeće→
Polikarpos (Polis) Georgidis i Vagelis Hrisohoidis su dvojica drugova koji se nalaze u zatvoru od avgusta 2008., optuženi za saučesništvo u otmici za otkup Jorgosa Milonasa (u to vreme) predsednika Federacije industrijalaca severne Grčke, koju je u Solunu organizovao Vasilis Paleokostas, begunac iz zatvora i naširoko popularni bandit jer “nikada nije povredio ničiji život”, a banditizmom se koristi samo protiv lopova kakvi su industrijalisti, bankari, itd. Dvojica drugova odbacuju ma kakvo učešće u otmici, ali su izrazili svoju solidarnost i branili svoj odnos sa beguncem Palekostasom koji je optužen u istom slučaju. U februaru 2010., Polis i Vagelis su prvostepeno osuđeni na 22 godine zatvora, na osnovu svedočenja uhapšenog policijskog svedoka-saradnika. Uprkos tome što niko od svedoka nije uspeo da ih prepozna ili opiše tokom suđenja, obojica se trenutno nalaze na služenju zatvorske kazne. Njihova žalba će biti razmatrana 14. februara 2012. u Solunu.
Na putovanju koje se još uvek nije završilo – Polis Georgiadis
Još nekoliko reči o slučaju kidnapovanja Milonasa imajući u vidu predstojeće zasedanje (14.02.2012.) Apelacionog suda
“Naravno da i ja, takođe, osuđujem akt kojim čovek nasilno ili lukavstvom uzme plodove tuđeg rada. Ali, upravo zbog toga i jesam objavio rat bogatima, lopovima dobara siromašnih. Ja takođe želim da živim u društvu iz koga je proterana krađa. Ja ne odobravam krađu. Samo sam je koristio kao najpogodnije sredstvo revolta za borbu protiv najnepravednije od svih krađa: privatnog vlasništva.
[…] Borba će se završiti tek kada ljudi svoje radosti i patnje učine zajedničkim, svoj rad i svoje bogatstvo…kada sve bude pripadalo svima”.
Marijus Jakov, anarhistički komunista, član ilegalne proleterske grupe “Noćni radnici” [Les Travailleurs de la nuit]
Kada sam jednog dana početkom 2007. godine primio poziv od starog prijatelja koji je tražio moju pomoć u skrivanju od državnih kerova koji su mu bili za petama, nije bilo potrebno da dva puta razmislim i bezuslovno mu ponudim pomoć. Bio sam potpuno svestan rizika koji je moja odluka nosila. Za mene, solidarnost sa Vasilisom Paleokostasom nije proisticala iz apoteoze ilegalnog fetišizma, već je ispunjavala specifične elemente mog antiautoritarnog pogleda na svet.
Vasilis je telo rođeno iz tela proletarijata; on je još kao tinejdžer na sopstvenoj koži osetio terorizam šefova i kapitalističke eksploatacije, radeći u jednoj fabrici kao najamni rob. Ubrzo, i poluinstinktivno i polusvesno, naoružao se i okrenuo protiv eksploatatora i njihovih pasa čuvara. Ne, Vasilis Paleokostas nije “običan prestupnik”, niti samo “počinilac krivičnog dela”, niti ima bilo kakve veze sa “organizovanim kriminalom”. On tvrdi da ne učestvuje u tom posebnom sektoru privrede, crnoj akumulaciji kapitala i ilegalnog kapitalizma. Njegova ilegalnost nikada nije bila “intra-klasna”, nikada nije pripadao tom svojevrsnom građanskom ratu delikvencije, u kom siromašni i ugnjeteni pljačkaju druge siromašne i ugnjetene. Čak i ako se možda ne slažemo sa nekim aspektima njegovih akcija, moramo reći da je Vasilis Paleokostas ciljao isključivo plutokrate i državne organe. On pripada dugovečnoj tradiciji pobune u popularnoj kulturi naše zemlje, tradiciji koja seže u prošlost do Vizantije (sa bogumilima, apelatima, itd.), prelazi preko Otomanskog carstva (sa kleftima, hajducima i odmetnicima), i nastavlja u post-otomanskom periodu (sa listokratijom – vladavinom banditizma i hajdučije – nakon ’21., banditi-pobunjenici koji su se pridružili Grčkoj narodnooslobodilačkoj armiji – ELAS, itd.), koja traje sve do naših dana, sada demasifikovana, sa šačicom svesnih proletera delikvenata.
Dakle, za mene je solidarnost sa Vasilisom Paleokostastom predstavljala još jednu stanicu na beskrajnom putu klasne solidarnosti: sa svim eksploatisanim, svim ugnjetenim, bez obzira na etničku pripadnost ili pol. Ona je istovremeno bila solidarnost sa otpuštenim radnicima Milonasovih preduzeća u Grčkoj, kao i sa otpuštenim radnicima naftne kompanije Žanaozen u Kazahstanu koji su izvodili okupacije, prevrtali vozove i palili manifestacije nacionalne nezavisnosti. To je istovremeno solidarnost sa neumornim štrajkačima Halivurgije – grčke železare – i nesavladivim proleterima i indijancima iz Perua koji se protive rudarskom projektu iskopavanja zlata Minas Conga koji severnoamerički kapital želi da sprovede. To je istovremeno solidarnost sa upornim demonstrantima sa trga Tahrir i ženskim pokretom koji se razvija prkoseći islamskom fundamentalizmu koji je trijumfovao u izbornoj zamci. To je istovremeno solidarnost sa palestinskim narodom, kao i našom klasnom braćom i sestrama koji su zapalili ulice Santjaga i Ouklenda, Londona i Damaska, Rima i Tunisa, Pariza i Alžira. To je istovremeno solidarnost sa nesretnima u pogonima u Kini i Indiji, fabrikama tkanja u Bangladešu, modernim galijama širom planete. To je istovremeno solidarnost sa našom braćom i sestrama koji vegetiraju u afričkim rudnicima, brazilskim favelama, američkim getoima, pariskim banlieue, u gradovima-straćarama “Trećeg sveta”…
Moja solidarnost sa Vasilisom Paleokostasom je solidarnost sa svakim borbenim proleterom.
Srećno druže.
NEKA BUDE BORBA NEPRESTANA DO BESKLASNOG DRUŠTVA, KADA ĆE SVE PRIPADATI SVIMA.
Polikarpos Georgiadis,
zatvor na Krfu, 6. januar 2012.
