Alberto Funaro je uslovno pušten na slobodu nakon što je proveo dve i po godine u zatvoru zbog dešavanja u Đenovi 2001. godine, za koja su italijanski sudovi osudili 10 ljudi zbog uništavanja i pljačkanja imovine.
Marina Kunjaski (Marina Cugnaschi) i Frančesko Puljizi (Francesco Puglisi), osuđeni u okviru istog slučaja, ostaju zatvoreni.
Vinćenco Veki (Vincenzo Vecchi), takođe osuđen tokom procesa protiv “Desetorke iz Đenove”, još uvek je na slobodi, odnosno, u bekstvu.
U noći 21. februara napali/e smo policijsku stanicu u Vajzenhausplacu (Waisenhausplatz), kancelarije Regionalnog zatvora Bern, kao i policijske automobile koji su tamo bili parkirani. Farbom, sprejevima i razbijenim prozorima izrazili/e smo naš bes protiv ovog bolesnog sistema.
– Zbog rasnih predrasuda, marionete državne vlasti, dan za danom, hapse i ponižavaju ljude druge boje kože.
– Veoma često ljudi umiru pod “nerazjašnjenim” okolnostima, u zatvorima. To se takođe desilo prošle srede u Regionalnom zatvoru Bern.
To su samo dva od hiljadu razloga zašto se organizujemo i napadamo ove strukture dominacije.
Nećemo prestati da se borimo sve dok ovi bolesni uslovi ne budu prevaziđeni, a svako mogao da živi zajedno bez hijerarhije. Sloboda se ne može kupiti, baš kao što se borbe ne mogu sprečiti.
Otpor svim strukturama vlasti!
Nema pravde, nema mira, bori se protiv policije.
Svako iseljenje ima svoju cenu! Napad farbom na kancelarije stambene zadruge “Bauverein Reiherstieg” u Vilhelmsburgu (Wilhelmsburg), Hamburg.
Dana 26. januara 2015., Hajko (Heiko) je iseljen iz svog doma u ulici Oterhaken (Otterhaken) broj 10, koja se nalazi u hamburškoj četvrti Vilhelmsburg. On je već duže vremena predstavljao prepreku za stambenu zadrugu “Bauverein Reiherstieg” zbog organizovanja protiv povećanja zakupnina i usled većeg uključivanja stanara/ki. Pošto je nekoliko puta kasnio sa plaćanjem stanarine, ovog puta je morao biti izbačen.
Gotovo 200 ljudi je u znak solidarnosti pokušalo da spreči da se to i dogodi. Iseljenje je bilo odloženo za dobrih 90 minuta. Nažalost, panduri su uspeli da se probiju kroz vrata u zadnjem delu zgrade uz pomoć BFE (nem. Beweissicherungs- und Festnahmeeinheiten, specijalna policijska jedinica). Pristalice su blokirale stepenište, ali je onda došlo do nasilnog iseljenja. Sve to u ime “Bauverein Reiherstieg”.
Dana 26. januara 2015., kancelarije te stambene zadruge zatvorene su iz bezbednosnih razloga. Danima pre i nakon iseljenja, radnici obezbeđenja smenjivali su se ispred zgrade. Nakon nekoliko dana su verovatno računali da zaštita imovine više nije neophodna; međutim, to je bila greška. U noći između utorka 3. i srede 4. februara 2015. godine, uz pomoć šest boja-bombi ulepšali smo fasadu “Bauverein Reiherstieg eG” (u ulici Georga Vilhelma 127a u Vilhelmsburgu).
Ovom akcijom želimo da pokažemo našu solidarnosti sa Hajkom i svima ostalima koji su, ili će postati, meta iseljenja.
Svako iseljenje se mora sprečiti na svim nivoima, svim sredstvima!
Nadamo se da “Bauverein Reiherstieg” neće nastaviti sa iseljenjima, inače ćemo se vratiti!
Napomena (prevedena sa francuskog jezika): Na sličan način je, u istom kvartu, u noći između utorka 26. i srede 27. avgusta 2014. napadnuto Ministarstvo uređenja prostora i životne sredine (nem. Behörde für Stadtentwicklung und Umwelt – BSU) u ulici Nojenfelder (Neuenfelder) 17. Takođe, na ulaznim vratima je farbom ispisano “bori se protiv kapitalizma”. Odgovornost za akciju je, zbog rastuće gentrifikacije u četvrti Vilhelmsburg koju pretvaraju u “novo trendi područje”, preuzela grupa “Autonomni protivnici gentrifikacije“, podsećajući da je gentrifikacija i urbana obnova koja se već godinama dešava u oblasti Altone naročito pogodila kvart Šancenfirtel (Schanzenviertel).
U noći 30. decembra 2014. u gradu Lugano (kanton Tićino), maljem smo uništili smo bankomat i sve prozore na jednoj banci, u znak solidarnosti sa anarhistima/kinjama koje je španska država zatvorila nakon represivne operacije Pandora [ pušteni uz kauciju 30. januara 2015.]
Protiv svake države, protiv svake vlasti
U zoru 3. februara 2015. godine, desio se napad paljevinom na prostorije Narodne partije (Partido Popular) Španije u Montevideu. To je gest u znak saučesništva sa Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje španska država više od godinu dana drži zatvorenim i zatočenim, optuženim za pripadnost “terorističkoj organizaciji” i postavljanje eksplozivne naprave.
Ta partija je trenutno vladajuća partija u Španiji, a njeni su političari među najodgovornijima za gonjenje i pokretanje postupaka protiv drugova i drugarica socijalnog rata koji se odvija na toj teritoriji, kao u nedavnom slučaju “Operacije Pandora”. Oni su, takođe, ti koji su krajem 2014. promovisali i odobrili takozvani “zakon ućutkivanja” (engl. gag law), koji pored ostalog predviđa sankcije i restrikcije u cilju umanjivanja uličnih protesta, stambenih okupacija i ulaska imigranata/kinja.
Ima nas svuda!
Komando Mateo Moral
U noći između 28. i 29. januara 2015., Destrojka (Destroika) je udarila u Berlinu, a dva vozila zatvorske industrije pretvorena su u olupine. Ovim ubodima, ograničićemo fleksibilnost takvih kompanija. Napadnut je kombi u vlasništvu kompanije Vizag (Wisag) u Lihtenbergu, kao i još jedan kompanije Sodekso (Sodexo) u naselju Moabit.
Kompanija Vizag pruža, pored tlačiteljskog sektora usluga čišćenja, bezbednosno osoblje za usluge prevoza kao na primer Berlinskom saobraćajnom preduzeću (BVG, Berliner Verkehrsbetriebe) i odgovorna je, zajedno sa kontrolorima – kako onim u civilu tako i uniformisanim, za punjenje berlinskih zatvora ljudima koji ne žele da plaćaju javni prevoz.
Kompanija Sodekso, nakon privatizacije britanskog pravosudnog sistema, trenuto vodi, pod sopstvenom odgovornošću, pet zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pored toga, Sodekso se nalazi na crnoj listi u Belgiji zbog svoje umešanosti u deportacione zatvore, pored usluga upravljanja objektima koje pruža deportacionim lagerima u Nemačkoj. Kompanija je u vlasništvu Zehnacker grupe koja se predstavlja na sledeći način: “Kao partneri oružanih snaga, pratimo ih u svim operativnim područjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naša misija je briga o boljem životu kako trupa tako i njihove komande. Pod nadzorom Ministarstva pravde, Sodekso planira i donosi rešenja koja doprinose neometanom funkcionisanju kazneno-popravnih ustanova. U svim našim aktivnostima poštujemo svoje vrednosti i etičke principe. Naš rad u ovoj oblasti predstavlja još jedan dokaz snažne posvećenosti društvu”.
Sloboda za zatvorenike/ce “Operacije Pandora”, kao i sve ostale zatvorenike/ce!
Dana 18. marta 2015. u Frankfurtu – za pretvaranje Evropske centralne banke u ruševine i pepeo!
(Muslim H., poreklom sa Kosova, imao je 28 godina kada ga je 24. maja 2014. u zatvoru Landšut ubilo 8 stražara u znak osvete zbog uspešnog otpora deportaciji u Mađarsku.)
(Nap. prev.: Preostalih sedam zatvorenika/ca “Operacije Pandora” uslovno je pušteno uz kauciju 30. januara 2015. )
U jutarnjim satima 18. januara 2015., oko 50 drugova i drugarica ponovo je okupiralo skvot Antivjosi (Antiviosi) u gradu Janjina; skvot je iseljen u avgustu 2013. godine.
U utorak uveče, 27. januara, održane su prve demonstracije nakon ponovne okupacije skvota u naselju u kojem se skvot nalazi. Demonstracije su bile žive, uzvikivano je mnogo slogana. Gotovo 100 drugova i drugarica započelo je marš od skvota, hodalo okolnim ulicama i delilo tekstove u vezi sa ponovnom okupacijom. Demonstranti/kinje koji/e su se nalazili/e na čelu povorke nosili/e su transparent na kojem je pisalo: “Plamen koji smo zapalili rasplamsao se i ne može se ugasiti – Skvot Antivjosi ostaje – Solidarnost sa skvotovima.”
U subotu uveče, 10. januara, u atinskom naselju Keramikos, održano je okupljanje protiv zatvora maksimalne bezbednosti. Događaj je trajao gotovo četiri sata uz učešće nekoliko desetina drugova i drugarica. U obližnjim smo ulicama bacali letke, pripremali i postavljali transparente, a tekstove anarhističkih i društvenih zatvorenika/ca čitali putem razglasa.
Ne zaboravljamo one koji/e su pali/e u borbi, ne zaboravljamo one koji/e su zarobljeni/e, niti ćemo zaboraviti one koji/e su u ilegali.
Ni oni tipa C ni regularni; vatra i paljevine za sve zatvore.
Ne želimo veće ili luksuznije kaveze; želimo ih razbijene, spaljene i ispražnjene.
Vidljivi kavezi, ćelije i rešetke; unišitmo sve državne okove.
U subotu u podne, 17. januara 2015., u Solunu je održan skup na uglu ulica Olimpijados i Julijanu protiv posebnih uslova pritvora, ali i protiv institucije zatvaranja koja pogađa sva živa bića.
Tokom okupljanja kojem je prisustvovalo skoro 30 drugova i drugarica, tekstovi su distribuirani a flajeri bacani.
Nepopustljiva borba za totalno oslobođenje i anarhiju.
Anarhistički kolektiv Crno/Zeleno
Izvor/još fotki: mavroprasino
Tokom večeri 31. decembra 2014. oko 20 ljudi je demonstriralo, nenajavljeno i bez dozvole, za slobodu svih zatvorenika/ca i protiv represivnog društva. Od mesta okupljanja na trgu Tennenbacher demonstranti su krenuli ka frajburškom zatvoru. Uprkos problemima sa razglasom, demonstracije su bile bučne i propraćene odgovarajućom pirotehnikom i boja-bombama (napravljenim od jaja). Zatvorenici/e su makar kod glavnog ulaza čuli/e demonstracije i mahali/e. Demonstracije su trajale oko pola sata. Policija nije reagovala.
Slede reči druga Tomasa Mejera-Falka zatočenog u Frajburgu. Druga dva govora, koja su pripremili demonstranti, mogu se pronaći u originalnom tekstu na nemačkom jeziku.
***
Podravi od Tomasa Majera Falka
Novogodišnje veče 2014.
Ovaj vaš gest, solidarnost sa onima koji su primorani da žive iza ovih debelih hladnih zidova, sija poput baklje u tami. Kao i ranijih godina, i u 2014. ljudi su ovde patili i umirali. Bilo je samoubistava, pokušaja samoubistva, desio se i štajk glađu.
Pa ipak, čovek može videti život koji pulsira iza rešetaka, život koji podstaknut solidarnom podrškom rođaka, prijatelja/ica i drugova/arica.
Borba protiv zatvora uvek će uključivati ideju radikalne promene postojećih odnosa zbog toga što kapitalistički oblik društva nikada neće moći bez zatvora. Onaj/a koji/a se bori za ukidanje institucija pritvora, istovremeno će nastojati da živi u drugačijem društvu; odnosno, slobodnom društvu.
Oni koji ovde žive primili su vaše demonstracije ispred ovog zatvora sa oduševljenjem. Zbog toga jer ste nam pokazali da ovde nismo sami i da ima ljudi koji odbacuju tamnice.
Solidarni i srdačni pozdravi!
Svima vam želim zdravu, šarenu, živahnu i slobodnu 2015!
Za društvo bez zatvora
Tomas Majer-Falk
Spiros Mandilas i Andreas Cavdaridis pušteni su iz zatvora 12. januara 2015. zbog isteka maksimalnog (18 meseci) mogućeg pritvora u pretkrivičnom postupku.
Ova dvojica anarhista uhapšeni su 11. jula 2013. u Solunu, a potom – pod optužbom za terorizam – poslati u prektkrivični pritvor u zatvor Koridalos (Atina). Cavdaridis je preuzeo odgovornot sa slanje paketa-bombe (kao FAI-IRF ćelija pod imenom Komando Maurisio Morales) Dimitrisu Horijanopulosu bivšem komandantu policijske antiterorističke jedinice, dok je Mandilas (učesnik Nadira, nekadašnjeg skvota u Solunu) odbacio sve optužbe protiv njega. Ovim drugovima se, zajedno sa desetoro zatvorenih članova Zavere vatrenih ćelija, sudi od 4. juna 2014. u specijalnoj sudnici ženskog zatvora Koridalos. Andreas Cavdaridis i Sipros Mandilas su optuženi za navodno učešće u ZVĆ, pokušaj ubistva bivšeg komandanta antiterorističke jedinice, te pokušaj eksplozije i posedovanja eksploziva (u vezi sa slučajem slanja paketa, akcije koja je u Grčkoj preduzeta u kontekstu “Projekta feniks”).
U novogodišnjoj večeri, 24 od 25 imigranata/kinja koji/e su držani/e u pritvoru konačno je pušteno iz zatvora. Oni/e su se nalazili/e među optuženima u slučaju Amigdaleza koji su jednoglasno oslobođeni svih optužbi povodom pobune u koncentracionom kampu Amigdaleza u avgustu 2013. Nakon što je represivni aparat promenio mišljenje, odlučeno je da više nije nužno prolongirati pritvor ovim ljudima sa izuzetkom jednog imigranta koji je još uvek zatočen u muškom zatvoru Koridalos zbog prethodnog krivičnog predmeta. Ostali su sada “slobodni”. Ipak, iako su neki od imigranata/kinja zahtevali/e azil i zahtev im je prihvaćen, većini je uručen dokument kojim se zahteva dobrovoljni odlazak (deportovanje) iz zemlje u roku od 30 dana.
Sve se nastavlja
Ne koncentracionim kampovima, nikada i nigde
No Lager Assembly
Atina, 7. januar 2015.
Napomena Contra Info:
Početkom januara 2014., osuđeni član marksističko-lenjinističke organizacije 17. novembar (17N) Hristodulos Ksiros nije se dobrovoljno, sa odsustva, vratio u zatvor. Grčka policija je raspisala ogromnu nagradu za njegovu glavu i pokrenula niz pretresa domova drugova i drugarica u Atini i Solunu.
Nakon godinu dana, 3. januara 2015., Hristodulos Ksiros je uočen i ponovo uhvaćen u blizini Anavisosa (Atika) bez opiranja hapšenju. Pripadnici policijskih anti-terorističkih jedinica izvršili su opsežan pretres njegove “sigurne kuće” u kojoj su pronašli vatreno oružje, eksploziv i neke druge stvari, uključujući i falsifikovanu ličnu kartu sa fotografijom mlade žene čije je pravo ime Angeliki. Iste noći, agenti državne bezbednosti i pripadnici specijalne antiterorističke policijske jedinice EKAM izvršili su pretres prvog krila muškog zatvora Koridalos, a malo kasnije dva zatvorena člana Zavere vatrenih ćelija, Gerasimos Cakalos i Hristos Cakalos, kao i još dva zatvorena druga optužena za navodno učešće u istoj revolucionarnoj organizaciji – Andreas Cavadaridis (koji je peuzeo odogovrnost za slanje zapaljivog paketa FAI-FRI ćelije “Komando Maurisio Morales”) i Spiros Mandilas – odvojeni su od opšte (zatvorske) populacije i prebačeni u tamničke ćelije ženskog zatvora Koridalos. Moral četvorice zatvorenika je visok.
Usred predizbornog perioda, državni mehanizmi su pokrenuli medijsku pomamu, u potrazi za osobama koje bi mogle biti povezane sa Hristodulosom Ksirosom i/ili zatvorenicima ZVĆ. Panduri su takođe izvršili pretres u nekoliko drugih gradova u Grčkoj i objavili sliku žene sa lažne lične karte. Šta više, policija je tvrdila da je pronašla beleške koje ukazuju da je planiran napad na zatvor Koridalos u Atini sa ciljem da se pomogne bekstvo članova/ca ZVĆ. Kao odgovor na policijske izveštaje o “sprečavanju terorističkog napada” koji se odnosi na ovaj slučaj bekstva iz zatvora, deset zatvorenih članova/ca ZVĆ javno je poslalo svoju snagu i solidarnost neimenovanim osobama traženim u vezi sa planom bekstva Zavere vatrenih ćelija.
Sledi poslednje otvoreno pismo drugova/arica Zavere vatrenih ćelija iz zatvora Koridalos.
RATNO SAOPŠTENJE
“Prvo sam mu pucao u usta da bih ga zaustavio da priča sranja;
potom sam mu pucao u ruku da bih ga zaustavio da piše sranja”
Žak Mesrin o kidnapovanju francuskog novinara
Prljavi rat i novinarska vulgarnost nemaju kraja kada je reč o slučaju nameravanog bekstva iz zatvora Zavere vatrenih ćelija. Za metu su uzeli drugaricu Angeliki emocionalno ucenjujući njene roditelje i šireći podle laži o njenoj tobožnjoj umešanosti kao intimne prijateljice jednog od uhapšenih.
Angeliki je intimna prijateljica pobune, anarhije, slobode.
Borba i anarhija bile bi jedina moguća stvarnost kada bi bilo više ljudi poput Angeliki.
OLOŠU DRUKARE NOVINARI – OSVETIĆEMO SE.
SOLIDARNOST I SNAGA svim mogućim sredstvima drugarici Angeliki i svima za kojima tragaju u okviru istog slučaja.
Ćelije će uvek biti uz vas….
Zavera vatrenih ćelija – Zatvorenička ćelija
Olga Ikonomidu, Jorgos Polidoros, Mihalis Nikolopulos, Jorgos Nikolopulos, Gerasimos Cakalos, Hristos Cakalos, Haris Hadžimihelakis, Damjano Bolano, Teofilos Mavropulos, Panajotis Argiru
Izvor: Asirmatista
Anarhisti Kjara Cenobi, Klaudio Alberto, Matija Zanoti i Nikolo Blazi prvostepeno su osuđeni bez otežavajuće okolnosti terorizma po optužbi torinskog tužilačkog dvojca Padalino – Rinaudo. Četvoro drugova, osuđeni na po tri godine i šest meseci, trenutno se nalaze u kućnom pritvoru sa svim restrikcijama.
Optužbe za terorizam su sada takođe odbačene i za anarhiste Frančeska, Gracijana i Luča. Dana 29. decembra 2014., Apelacioni sud je podržao inicijativu odbrane za odbacivanje optužbi za “napad s terorističkim ciljem”. Ipak, oni se još uvek terete za posedovanje i transport ratnog oružja, prouzrokovanje štete vatrom i neke prekršaje. Ova trojica drugova ostaju za sada u preventivnom pritvoru u krilu visoke bezbednosti zatvora u Ferari.
Francesco Sala, Graziano Mazzarelli, Lucio Alberti
c/o C.C. via dell’Arginone, 327 – 44100 Ferrara (Italy)
Kao znak naše solidarnosti sa projektima koji su bili predmet racija 16. decembra 2014. u Barseloni i drugim gradovima, kao i drugovima/aricama pritvorenim u kontekstu Operacije Pandora, u ranim jutarnjim časovima 5. januara 2015. zapalili smo vozilo DHL-a u naselju Nojkeln u Berlinu.
DHL je napadnut ne samo zbog svoje saradnje sa vojskom već i zbog međunarodne cirkulacije vozila ove kompanije što je čini pogodnom metom za akcije sabotaže.
Tamo gde evropske agencije za bezbednost razmenjuju informacije i pripremaju zajedničku borbu protiv struktura otpora, otpor i militantna solidarnost ne zaustavljaju se na granicama.
Radosti i slobode za: L., A., N., A., E., D. [& B.]
Dok svi ne budu slobodni!
Izvor: Linksunten Indymedia
“Solidarnost sa anarhistom Jorgosom Salajanisom i svim zatvorenicima/ama društvenog rata. Zapalimo zatvore.”
Drugovi/arice su transparent okačili na ulazu u grad Argostoli.
Da se solidarnost širi! Iz Berlina, s ljubavlju i snagom!
Dana 20. decembra 2014., baš kao u Barseloni i nekoliko drugih gradova Iberijskog poluostrva, želeli/e smo pokazati jasan znak naše solidarnosti. Dana 16. decembra, u Barseloni i Madridu uhapšeno je jedanaest anarhista/kinja od kojih je sedmoro poslato u pretkrivični pritvor, a četvoro pušteno na “slobodu” pod restriktivnim uslovima. Uprkos kiši i snegu poruka je bila jasna; čak iako se nismo duže zadržali zbog loših vremenskih prilika. Ne želimo i nećemo zaboraviti bes koji smo osećali/e u proteklim danima. Ne želimo i nećemo zaboraviti da, uprkos udaljenosti, osećamo da smo blizu zatvorenika/ca. Tokom demonstracija prolaznicima/ama su deljeni letci, a tekst je pročitan i putem razglasa. U srcu Krojcberga, Kotbuser Toru, okupilo se oko 50 ljudi.
Sloboda za sve zatvorenike/ce. Da se solidarnost širi!
Neki/e anarhisti/kinje iz Berlina
U ponedeljak 29. decembra 2014. oko 18h, više od 30 ljudi učestvovalo je u demonstracijama ispred španske ambasade u Buenos Ajresu protiv utamničenja sedmoro anarhista/kinja pritvorenih tokom Operacije Pandora u Španiji.
Kasno poslepodne, 31. decembra 2014., grupa solidarnih sa nedokumentovanim imigrantima/kinjama pozdravila je pirotehnikom one koji/e su zatočeni/e u Centru za identifikaciju i deportaciju u Torinu. Kada je otkucala ponoć, i zatvorenici/e zatvora Le Valete prisustvovali su pirotehničkom spektaklu i čuli povike slobode onih koji su došli da ih pozdrave. Glasna buka koji su pravili pritvorenici/e zagrejala je duh solidarnih koji su odgovorili povicima i petardama.
Izvor: Macerie
“Ako diraju jednog/u, diraju sve – Hitno oslobađanje 7 drugova i drugarica koje je otela španska teroristička država – Zatvorenici/e na ulice”
Mural u centru Maldonada (Urugvaj) u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama koji su nedavno uhapšeni u španskoj državi; trebalo bi biti jasno da se naša solidarnost odnosi na borbene zatvorenike/ce u ma kom delu sveta.
Član Revolucionarne borbe, anarhista Nikos Maziotis, već četiri dana je zatočen u petom krilu novog zatvora tipa C u Domokosu.
Dana 2. januara 2015., još dvojica zatvorenika koji su osuđeni kao pripadnici oružanih revolucionarnih organizacija, anarhista Kostas Gurnas (Revolucionarna borba) i Dimitris Kufontinas (17. novembar), prebačeni su iz tamničkih ćelija ženskog zatvora Koridalos u objekat visoke bezbednosti u Domokosu. Istog jutra, anarhistički zatvorenici Janis Naksakis i Grigoris Sarafudis, obojica osuđeni zbog oružane pljačke u Pirgetosu (prefektura Larisa) kao i za – navodno – učešće u oružanoj revolucionarnoj organizaciji (“Zavera vatrenih ćelija”), takođe su odvedeni iz muškog zatvora u Koridalosu u zatvor tipa C u Domokosu. Sarafudis je prebačen iako je, za sada, i saoptuženi u slučaju oružane pljačke u Filotasu (prefektura Florina) zajedno sa ostalim drugovima čije suđenje se nastavlja ovog januara u specijalnom sudu zatvora Koridalos.
Od novogodišnje večeri do danas još nekoliko drugih zatvorenika prebačeno je u zatvor maksimalne bezbednosti u Domokosu.
U ranim večernjim satima novogodišnje noći oko 20 ljudi se okupilo na neprijavljenim demonstracijama ispred zatvora u Dortmundu. Pirotehnika i slogani poput “Sloboda za sve zatvorenike/ce” privukli su pažnju zatvorenika i zatvorenica. Održan je i kratak govor o društvu zatvora i situaciji u kojoj se zatvorenici/e nalaze, kao i sve većoj represiji protiv političkih aktivista, ljudi koji se organizuju u sindikate zatvorenika/ca te opštem intenziviranju principa kažnjavanja.
Uspostavljen je i direktni vizuelni kontakt sa zatvorenicima/ama; samo je nekoliko metara delilo one koji su zatočeni od skupa. Zatvorenici/e su svoju radost i solidarnost iskazali/e povicima, podignutim pesnicama i velikom bukom. Njihovi povici su se čuli i tokom govora. Kratkotrajnu komunikaciju između onih unutra i onih spolja nije mogla sprečiti ni dreka zatvorskih pandura. Demonstracije su održane bez direktnog kontakta sa pandurima i nije bilo privedenih.
Zatvorski zidovi su, tokom akcije, ulepšani anarhističkim simbolima i sloganima. Ljudi su, na kraju, zatvorenicima/ama poželeli srećnu Novu godinu. Nadamo se da smo pokazali barem mali znak solidarnosti i obogatili sumorni život u zatvoru.
Protiv društva kojem su zatvori potrebni – Nova godina ispred zatvora – Ponovo ćemo doći, bez pitanja.
U znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u Španiji, demolirali smo filijalu Dojč banke u Lajpcigu.
Različite policijske snage su u Španiji, 16. decembra 2014. , sprovele koordinisanu raciju u 12 stanova što je rezultiralo hapšenjem 11 anarhista i anarhistkinja. Jedan od izgovora za ove racije jeste da su optuženi/e uništavali bankomate.
Solidarno stojimo sa onima koje državna represija pogađa, pa smo zato uništili bankomate i razbili prozore na Dojč banci koja se nalazi u Lindenauer Marktu.
Neki su pogođeni – tiče se svih nas!
Podržavamo poziv na nasilje 31. decembra 2014.
Izvor: Linksunten Indymedia
U subotu 27. decembra 2014, oko 17h, demonstranti su izašli na ulice u centru Barselone u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u kontekstu “Operacije Pandora” po zahtevu sudije-dželata Havijera Gomeza Bermudeza.
Demonstranti su počeli marširati širokim ulicama, uzvikujući slogane solidarnosti sa zatočenima, kao i protiv policije, zatvora i države. Demonstracije su završene u području Grasije. Po ulasku u ovo naselje, drugovi i drugarice koji su imali kapuljače na glavama, neobuzdano su napali mnoge filijale banaka, nekoliko multinacionalnih radnji kao i hotel sa pet zvezdica Kaza Fuster (Casa Fuster / ovaj hotel je 1936. godine bio konzulat nacističke Nemačke u Barseloni; u proleće 1937. u njemu se nalazilo sedište Odbrambenog komiteta revolucije dok ga 1939. nije preuzela Falanga, a luksuzni hotel je postao tokom tranzicije nakon što ga je Pokret udruženih naselja pokušao pretvoriti u socijalnu ustanovu).
Uprkos pretnjama policije da će napasti demonstrante, dobar deo drugova i drugarica držao se zajedno kako bi nastavili sa napadima na predstavnike kapitala u ovom gradu. Dan smo okončali nakon odlaganja materijala korišćenog u napadima, a potom se u grupama udaljili iz tog područja.
Nije bilo izveštaja o hapšenjima.
Trenutno oslobađanje naših drugova i drugarica!
Zapalimo ovaj socijalni mir izgrađen na našom zatvorenom braćom i sestrama.
Smrt državi, živela Anarhija.
U ranim jutarnjim časovima 30. decembra 2014. druga Nikosa Maziotisa prebacili su u zatvor tipa C u Domokosu u pokušaju da ga i zvanično otvore.
Refleksno, u večernjim satima istog dana, vandalizovali smo, farbom i ispisivanjem slogana, zgradu Državnog pravosudnog saveta – sudska kancelarija Verija, a sabotirali smo i četiri bankomata.
BORBA, ZAJEDNO SA ZATVORENIM DRUGOVIMA/ARICAMA, PROTIV ZATVORA.