U jutarnjim satima 27. februara, počelo je prinudno iseljenje i rušenje planinarskog doma Clarea (mesto okupljanja protivnika NO TAV u dolini Susa), uz dovoženje građevinskog materijala i eksproprijaciju zemlje od strane vlasti.
Oko 8:30, NO TAV aktivista Luka Aba se popeo na strujni stub u pokušaju da zaustavi vojno-industrijske operacije. Panduri su takođe počeli da se penju na stub, u pokušaju da ga skinu – u potpuno ubistvenom manevru, bez sigurnosnih mreža ili bilo kakve druge opreme na licu mesta.
Uprkos pandurskom pritisku, Luka je saopštio da neće odustati, i zaista bi se popeo još više da nije pretrpeo snažan strujni udar, nakon čega je pao sa visine od nekoliko metara. Odgovornost policajaca-ubica je nepobitna.
Luka je helikopterom prebačen u bolnicu CTO u Torinu gotovo sat vremena nakon “nezgode” koju su izazvali represivni organi.
Radovi u dolini su nastavljeni, počevši sa eksproprijacijom zemljišta koje je okruženo (betonskom) “džerzi” ogradom (Jersey barrier).
Apelujemo da što je moguće dalje širite izvode audio snimaka (na italijanskom jeziku) radija Blackout kako bi se razbile cenzura i dezinformacije masovnih medija.
Diretta di Luca dal traliccio / Lukini pozdravi sa stuba: “Ja vas sada pozdravljam jer se policajac penje, a ja se pripremam za odbranu…”
Diretta con Nicoletta sulla mattinata in Clarea / Uživo sa Nikoletom o jutrošnjim dešavanjima u planinarskom domu: “Ukoliko se na gradilištu desi nesreća, radovi se omdah prekidaju, ali ne i ovde…”
– Oko 10h je i poslednji otporaš je izašao iz kolibe.
– 10.40 Policija ispituje aktiviste NO TAV koji se nalaze u okolini kolibe
– 11.00 Saznali smo za nekoliko poziva na 24-časovne štrajkove od strane CUB Torino i radničke konfederacije Cobas u donjem delu doline Susa
– 11:00 Studenti u ulicju prekinuli nastavu i blokirali železničku stanicu.
– 11:30 Ljudi iz NO TAV se okupili u Busolenju i blokirali autoput na naplatnoj rampi na izlazu iz Busolega, kao i nacionalni put SS25.
– 12:00 Drugovi koji su otišli do bolnice su nas obavestili da je Luka van životne opasnosti. On se trenutno nalazi pod sedativima (u farmakološkoj komi).
– Oko 12:15 drugovi iz Busolenja su takođe blokirali nacionalni put SS24. Snage za sprovođenje zakona prolaze kroz Sestrijere.
– 15:30 blokade puteva se nastavljaju i postaju sve masovnije. Istovremeno, inicijative u znak solidarnosti se šire Italijom.
OTPOR SVUDA! NE TAV-u!
Za najnovije informacije na italijanskom, uputstva kako doći do dolise Susa i inicijativa u drugim gradovima, prati live streaming radija Blackout.
Tokom popodneva i uveče 27. februara, pored nastavka blokada u dolini, širom zemlje je organizovano nekoliko okupljanja koja su spontano prerasla u blokade drumskog i železničkog saobraćaja. Anonimusi su hakovali sajtove italijanske policije i karabinjera.
Do okupljanja u znak solidarnosti je došlo u preko 50 italijanskih gradova.
U Atini je 22. februara, naš drug Panajotis Janakakis bio žrtva brutalnog napada snaga za “sprovođenje zakona”. Njega su priveli, odveli u glavno sedište atinske policije i brutalno zlostavljali. Takis Janikakis je bivši član Federacije anarhista Grčke (OAE), a sada član anarhističke grupe Kath’odon (“U toku”). On je takođe autor knjige “Hronika pada Slobodana Miloševića” (2007). Evo šta je Takis ispričao o svojoj “avanturi”:
“Za sredu 22. februara je, kao što svi znate, bilo planirano okupljanje na trgu Sintagma. Istina, učešće ljudi je ovog puta, nažalost, bilo malo.
Oko 19h, nakon što su se ljudi gotovo razišli, a saobraćaj vratio u normalu, peške sam se zaputio sa trga niz ulicu Pamepistimu. Na nekih 300 metara od raskrsnice ulica Panepistimu i Amerikis, dok sam se kretao, iznenada me je napala čitava interventna jedinica (MAT). Panduri su brzo skočili na mene i uhvatili me, nespremnog, bez garda, a onda su počeli da me tuku svojim štitovima! Batine su bile toliko surove da je počela da mi curi krv iz nosa. Na trenutak sam pomislio da će se moj život tu okončati.
Panduri su me prikovali za trotoar i počeli da me ismevaju, prete i psuju. Zgrabili su kapu koju sam nosio, na kojoj se nalazilo zaokruženo A. Okružili su me, tako da prolaznici gotovo nisu ni mogli videti šta se dešava. Istovremeno, jedan od pandura me upitao šta se dešava sa mnom, a drugi su povikali da sam anarhista. Ovo ističem zato što je bitno, pošto je očigledno da je čitava scena nastala samo zbog toga što sam anarhista.
Nakon što su mi vratili kapu i ličnu kartu, ruke su mi vezali lisicama iza leđa i ugurali u patrolna kola. U pratnji dvojice slučajnih policajaca koji su bili na dužnosti, prebačen sam u glavno policijsko sedište (GADA). Tamo su mi skinuli lisice, uzeli podatke i pustili nakon, otprilike, tri sata.
U međuvremenu, policija nije uhvatila samo mene, tamo sam video i druge ljude, od mladih do starijih ljudi koje su panduri uhvatili u različitim delovima grada, a svi su se kretali iz pravca trga. Iz razgovora sa nekolicinom njih, shvatio sam da nikoga od njih barem nisu tukli. Samo sam ja bio obliven krvlju. Čak je i kabanica koju sam imao na sebi bila puna krvi. Takođe, mrlje od krvi su se mogle uočiti i na mojim pantalonama. Ovo pominjem da bih naglasio jačinu udaraca koje sam pretrpeo.”
Čovekoliki psi-čuvari vlasti, dalje ruke od naših drugova! Narodni bes će vas pomesti!
Okupacija naše bolnice u Kilkisu od strane radnika počela je u ponedeljak 20. februara, u 8:30h po lokalnom vremenu. Ova okupacija nije samo zbog nas, lekara i radnika bolnice u Kilkisu. Niti se tiče samo grčkog Nacionalnog zdravstvenog sistema koji se, zaista, urušava. Mi se borimo jer su sada u realnoj opasnosti ljudska prava. A ta pretnja nije usmerena samo protiv jedne nacije, ili protiv nekoliko zemalja, ili nekoliko socijalnih grupa, već protiv niže i srednje klase u Evropi, Americi, Aziji, Africi, u celom svetu. Današnja slika Grčke će sutra biti slika Portugala, Španije, Italije i ostatka zemalja širom sveta.
Radnici bolnice u Kilkisu i većine drugih bolnica i zdravstvenih centara u Grčkoj ne primaju plate na vreme, a nekima su plate smanjene praktično na nulu. Moj kolega-radnik je u šoku prebačen na našu kardiološku kliniku kada je shvatio da je umesto uobičajenog čeka na 800E (da, to je njegova mesečna plata) od države dobio obaveštenje u kome piše da ne samo da neće biiti plaćen ovog meseca, već da morati i da vrati 170 evra. Drugim radnicima je isplaćeno samo 9 (devet) evra za ovaj mesec. Oni među nama koji još uvek dobijaju kakvu-takvu platu podržače te kolege na svaki mogući način.
Ovo je rat protiv naroda, protiv čitave zajednice. Oni koji kažu da je javni dug Grčke dug grčkog naroda – lažu. To nije dug naroda. Taj dug su stvorile vlade u saradnji sa bankarima kako bi porobile ljude. Krediti koji se daju Grčkoj ne koriste se za plate, penzije i socijalnu zaštitu. Upravo je suprotno: plate, penzije i sredstva socijalne zaštite koriste se za isplatu bakara. Oni lažu. Suprotno onome što izjavljuju, oni ne žele društvo bez dugova. Oni sami stvaraju dugove (uz pomoć korumpiranih vlada i političara) zarad sopstvene dobiti. Grčkoj su dali bankara za premijera kako bi bili sigurni da se “posao” dobro obavlja. Naš premijer Lukas Papademos uopšte nije bio izabran. Njega su imenovali Evropska centralna banka (ECB) i bankari uz pomoć evropskih i grčkih korumpiranih političara. To je njihovo tumačenje pojma “demokratija”.
Dugove stvaraju bankari koji stvaraju novac ni iz čega i ubiraju kamate, samo zato što su im naše vlade omogućile da to čine. A oni nastavljaju da govore da ćemo te dugove otplaćivati ti i ja, naša deca i unuci, ličnim i nacionalnim sredstvima, našim životima. Ništa im ne dugujemo. Naprotiv, oni duguju narodu veliki deo bogatstva koji su stvorili zahvaljujući politčkoj korupciji.
Ukoliko se ne probudimo i pogledamo istini u oči, uskoro ćemo svi postati robovi koji rade za 200E mesečno ili manje. Odnosno, oni među nama koji budu uspeli da pronađu posao. Bez medicinske nege, bez penzija, bićemo beskućnici i gladni, kao što je to sada slućaj sa mojim sugrađanima Grčkoj. Na hiljade njih živi na ulici i gladuje.
Nemamo nameru da realnost mažemo tamnim bojama, ali to je istina. Ova situacija nije nastala zbog finansijsog ili monetarnog incidenta ili greškom. To je početak ružne faze dugog procesa nakon pažljivo osmišljenog plana, procesa koji je počeo pre više decenija.
Moramo se zajedno boriti protiv ovog neoliberalnog plana. I to je ono što mi sada radimo u Kilkisu, kao i u mnogim gradovima širom sveta.
Za sada, ne razmišljamo o otvaranju računa za donacije. Ipak, možda ćemo to morati učiniti za nekoliko meseci ili čak nedelja, ako se situacija pogorša. Ono što nam trenutno najviše treba jeste moralna podrška i publicitet. Lokalne borbe širom sveta se moraju proširiti i zadobiti masovnu podršku ukoliko želimo da pobedimo u ovom ratu protiv korumpiranog sistema. ukoliko možete da smislite još neke dodatne načine kako da proširite naše vesti i ideje, to bi bilo sjajno.
Ponovo, ne možemo vam dovoljno zahvaliti za vaše tople reči i misli.
Vaša,
Leta Zotaki, direktorka odelenja za radiologiju bolnice u Kilkisu članica generalne skupštine radnika
predsednica Saveza bolničkih lekara u Kilkisu (ENIK)
U vreme kada se siromašne nazivaju “prosjacima”, a bogate “filantropima”…u vreme opšte krize, dok totalitarizam maršira, kada se centar Atine pretvara u policijsku državu i rekonstruiše, a ljudi koji se bore i dolaze iz nižih društvenih slojeva se žigošu kao kriminalci, kada su imigranti meta društvenog ubrzanja fašizma i rasističkih pogroma…U ovim vremenima su skvotovi, kao još jedno od uzvišenja socijalnog otpora i borbe protiv varvarstva, ugroženi državnom represijom….
SKVOTIRAJMO PRAZNE KUĆE – HAJDE DA UZMEMO ŽIVOTE U NAŠE RUKE
U večernjim satima u utorak, 14. februara, u gradu Komajagva izgoreo je kazneno-popravni zavod, uz fatalne posledice za više od 355 ugljenisanih zatvorenika. Ovo je treći put za manje od deset godina da zastrašujući požari odnose živote na stotine zatvorenika; mnogi od njih su bili zatočeni bez ikakvih presuda ili su jednostavno dovedeni pred vlasti jer su bili tetovirani.
Požari u zatvorima koji se nalaze u gradovima Ceiba i San Pedro Sula, tokom mandata nacionaliste Rikarda Madura, nisu poslužili kao lekcija o čudnom upravljanju pravosuđem i zatvorima u Hondurasu. Još jednom se istorija ponavlja, ali je sada još sumornija, sa izjavama navodnih begunaca koje su procurele, koji su pričali o planiranom bekstvu u dosluhu sa zatvorskim vlastima, i indicijama suseda zatvorskih farmi, koji su osetili snažan miris benzina koji je dolazio iz zatvorskog objekta. Nasilje u kome se zemlja našla nije bez podloge. Male elite moćnika su saučesnici u sekvestraciji Hondurasa, jasno uz uobičajenu podršku stranih zemalja čiji se interesi vrte oko pljačke takozvanih prirodnih i ljudskih resursa.
Državni udar iz 2009. je poslužio kao katalizator za poniženja koje je pretrpeo narod Hondurasa. Nažalost, izbori nametnuti od strane američke imperije i nekih zemalja EU su legitimizovali pučiste i naslednike režima koji su poslužili procesu defenestracije demokratije.
Postojeće truljenje u organima državne bezbednosti, krađa arsenala oružja, trgovina oružjem iz SAD, militarizacija narko kartela, nekontrolisane bande (“maras”, deca neoliberalizma) deo su ovog koktela nasilja koji uništava ljude u Hondurasu.
Ukoliko bi glasine o umešanosti zatvorskih vlasti u izazivanju ove nesreće bile potvrđene (pored gnusnog nemara nedopuštanja vatrogascima da uđu na lice mesta i neotključavanja zatvorskih ćelija), događaji u Komajagvi će dokazati masakr sa predumišljajem, kamenujući tako već preminuli pravosudni sistem ove banana republike.
Čitava zemlja je u potpunosti skrhana ovim masakrom. U međuvremenu, sadašnja administracija ne skida svoj večiti osmeh, i pripovedačkim stilom Džordža Orvela i njegovog ministarstva istine, namerava da prikrije honduras (šp. dubine) u koje smo uronjeni, u oblastima ljudskih prava i ekonomske krize koji utiču na zemlju.
U ovoj zemlji smo svi zatočenici male grupe manijaka od kojih su neki specijalizovani za represije, a drugi za zastrašivanje. Politička laboratorija koja je postala takozvani trougao smrti (Gvatemala, El Salvador i Honduras) je pomogla američkoj imperiji da stvori ratnu zonu, u kojoj se nesigurnost koristi za medijske dezinformacije kako bi se ljudima usadila u glavu navodna potreba za tiranskom vladom koja bi iskorenila nasilje.
Takav primer je izabrani predsednik Gvatemale, Oto Perez, koji je poznatiji kao krvnik naroda Iksil. Gubitak istorijskog sećanja ljudi je ozbiljan pokazatelj nemogućnosti da rešimo naše probleme i toga kako su neke frakcije na korak od zahteva za stranom intervencijom.
Nasilje koje traje nije bez podloge već je deo scenarija dobro pripremljenog i dirigovanog sa velikih udaljenosti, i makabričnim ciljem potpaljivanja požara u Hondurasu i produžavanjem dominacije.
Ubice u uniformi tukle i privodile mlade koji su stali za svoja prava, dok se protesti brojnih studenata i pristalica, koji su u toku, suočavaju sa epidemijom policijske brutalnosti.
Velike policijske snage su u sredu, 15. februara, 2012., napale protest grupe učenika ispred IES Lluís Vives (Institut za srednje obrazovanje, sa učenicima od 13 do 18 godina starosti) u Valensiji, trećem gradu po veličini, nakon Madrida i Barselone. Policajci su brutalno pretukli mnoge od učenika koji su se okupili da izraze svoje protivljenje daljim merama štednje u javnom obrazovanju i, posebno, u znak protesta zbog sve lošijih uslova u školama. Tokom policijske racije na mestu okupljanja i okolnim ulicama, uhapšena je jedna mlada osoba.
^ Srednjoškolci uzvikuju “UBICE” nakon pandurskog napada
Dana 16. februara, i tokom masovnog protesta koji je održan kao odgovor na žestoku policijsku agresiju od prethodnog dana, panduri su ponovo napali demonstrante, koji su prekinuli saobraćaj u centralnoj ulici Xàtiva. Prema našim saznanjima, uhapšeno je šest osoba. Ubrzo nakon toga, skoro 300 pristalica se okupilo ispred policijske stanice i zahtevalo hitno oslobađanje svih privedenih. Ološ koji sprovodi zakon nije oklevao da pokrene još jedan napad na masu, kada su još najmanje tri osobe kidnapovane i odvedene u pritvor. Posle više časova, privedeni su konačno pušteni – nekoliko njih je optuženo za prekršaje.
Evo odlomka iz saopštenja koje su drugovi objavili u vezi sa njihovim učešćem na ulicama, 17. februara: “U petak, treći dan uzastopno, ponovo smo izašli na ulice, okupili se na ulazu obrazovnog instituta, iskazujući solidarnost sa privedenima i boreći se protiv mera i centralne vlade i Generaliteta Katalonije koji nastavljaju da nas guše i provociraju tenzije u Valensiji. U petak smo se vratili da vidimo ljude, na ulici gde uživamo stvarajući naš sopstveni prostor i odupirući se policijskim udarcima. Rečeno je da nismo svi učenici IES Lluís Vives, i to je u stvari istina – neki od nas su učenici drugih škola, a ostali su eksploatisani honorarni radnici, ali svi mi smo bili zapanjeni lekcijom iz dostojanstva od strane učenika ovog sekundarnog instituta, koji su se samooorganizovali i borili sopstvenim sredstvima. A stvar je da borba ne mora biti samo zbog grejanja u učionicama, ili porpavki pukotina. Borba mora biti za naše dostojanstvo, za ponovno sticanje naših života i izgradnju naše budućnosti”.
Svinje u uniformama očigledno nisu bile zadovoljne prološnedeljnim napadom na učenike kao i mlade demonstrante različitog porekla. Tako da su represivne operacije nastavljene 20. februara tokom novih protesta u vezi obrazovanja na ulicama Valensije.
http://www.youtube.com/watch?v=WYmpBE6gxIQ
^ 20. februar: Jedinice za razbijanje demonstracija napadaju omladinu u centru Valensije
^ Panduri jure za demonstrantima u ulici Jesús
Zahvaljujući drugovima sa teritorije kojom vlada španska država, u mogućnosti smo da potvrdimo informacije sa ulica Valensije od 20-21. februara. Ali takođe i video snimci dovoljno govore sami za sebe. Policija je otpočela brutalan napad na demonstrante oko 15h, a protesti su se rasuli svuda po gradu. Oko 21.30, navodno je zapaljeno nekoliko kontejnera u aveniji Blasco Ibáñez i drugim ulicama u centru grada. U međuvremenu, na stotine studenata i mnogo profesora okupiralo je fakultet istorije u univerzitetskom naselju gde su ljudi održali otvorenu skupštinu. okupiranu zgradu su okružili policijski kombiji, dok se skupština vrtila oko pitanja nasilja ili nenasilja u cilju donošenja neke konačne odluke o akcijama građanske neposlušnosti za sate i dane koji predstoje.
Narodna skupština u okupiranom fakultetu istorije
Neposredno pre ponoći je, prema izveštajima, bilo (najmanje) 21 hapšenje i mnogo povređenih demonstranata jer su panduri ispalili veliki broj gumenih metaka i upražnjavali obimno fizičko nasilje i palicama prebijali ljude. Da stvari budu još gore, uhapšenima nije bilo dozvoljeno da komuniciraju niti sa advokatima, niti sa rodbinom (mnogi od njih su maloletnici, pa je još opasnije biti lišen zakonskih prava). Odmah je pozvano na solidarna okupljanja u Madridu (Puerta del Sol Sq) i Barseloni (Laietana Av), dok se cacerolada – bučne demonstracije tokom kojih ljudi udaraju u šerpe i lonce ili drugo posuđe – sprovdena u Valensiji.
Čitavo mesto je bilo pod opsadom, helikopteri su nadletali grad, a policija je blokirala trotoare; isti oni oružani napadači koji svaki put prođu nekažnjeno. U ranim časovima 21. februara, pojavilo se još loših vesti jer su ljudi procenili da je bilo ukupno 50 hapšenja – iako je još uvek bilo nemoguće ustanoviti tačnu brojku pošto se u tom trenutku svaki pokušaj pristalica da se čak i približe policijskim stanicama u Valensiji činio samoubilačkim. IES Lluís Vives je okružila policija, ali su majke, očevi i nastavnici, za naredne sate najavili protest sedenjem kao čvrstu osudu brutalne policijske represije.
Pridruži se protestima protiv represije širom Španije! Neki od poziva na okupljanja u znak solidarnosti:
León – 21/2, at 13.30, Ayuntamiento
Valencia – 21/2, at 15.30, IES Luís Vives
Granada – 21/2, at 18.00, Subdelegación del Gobierno
Alicante – 21/2, at 19.00, Plaza de la Montañeta
Madrid – 21/2, at 19.30, Puerta del Sol
Cáceres – 21/2, at 20.00, Subdelegación del Gobierno
Barcelona – 21/2, at 20.00, Plaça de Catalunya
Badajoz – 22/2, at 20.00, Delegación del Gobierno
Stop progonu onih koje je otela policija
Agresija ne sme ostati bez odgovora
Obavestite nas o potvrđenim kontra-informacionim i akcijama solidarnosti tako što ćete dodati vaš komentar ovde.
U četvrtak 9. februara 2012., u 6:30 ujutro, u oblasti instituta “FIAN” domar je pronašao telo Nikite Kalina, rođenog 1991. Policija je stigla u 8:00h, a oko 11:00h kontaktirala majku ubijenog. Prema rečima majke, Nikita je uboden 61 put, rebra su mu bila polomljena na više mesta, a imao je i povrede glave. Ništa nije bilo ukradeno. Trenutni osumnjičeni za ovo ubistvo je uhapšen, a na njegovoj odeći je pronađena Nikitina krv.
Očigledno je da je Nikita napadnut od strane grupe, a policija je takođe – nezvanično – rekla majci da je osumnjičeni (koji je priveden) nacional-socijalistički aktivista (neonacista), i da odbija da imenuje druge osumnjičene. I pored brutalnog ubistva, istraga još uvek nije ispitala Nikitinu majku niti njegovog prijatelja koji je bio poslednja osoba koja ga je videla. Zbog toga, pretpostavljamo da će pokušati zataškaju ovaj slučaj, kao što se to često dešava u Rusiji. Ipak, osumnjičeni je već angažovao advokata.
Plašimo se da istraga već radi u interesu uhapšenog i stoga je neophodna podrška. U ovom trenutku, organizacije za ljudska prava su obezbedile advokata, ali su i dalje potrebna sredstva za troškove sahrane. Nikita je potekao iz radničke porodice, i nikada nije skrivao svoje antifašističke i anarhističke stavove. Ukoliko želite da pomognete Nikitinoj porodici i prijateljima za troškove pogreba, donaciju možete da pošaljete Anarhističkom Crnom krstu Moskve ovde
Nikita na lokalnom okupljanju protiv izborne prevare drži plakat na kome piše: “Ne treba nam vlast. Sloboda ili smrt! Naš kandidat je samouprava!”
Naša srca kucaju za slobodu. Kada pogledamo Grčku u kojoj se na hiljade ljudi, svaki put sve intenzivnije, diže na ustanak protiv države, kapitala, smanjenja socijalnih davanja, eksploatacije i ugnjetavanja i iskazuje svoj bes, ona kucaju još brže.
U znak solidarnosti sa pobunjenima želimo da učestvujemo u širenju ustanka ovde, u ovoj gotovo pacifikovanoj teritoriji kapitalizma.
Strasno se zalažemo za slobodno, solidarno društvo u kome svako samoodređuje svoj život i u kome novac nema značaja kada je reč o (osnovnim) potrebama.
Duboko odbacujući vladajući sistem novca, privilegija i vlasti, usmerili smo naš bes na prozore Commerz banke i bankomate u gradu Bilefeldu u noći 17. februara.
Dana 16. februara 2012., samo nekoliko dana nakon nezapamćenih protesta protiv drugog sporazuma o memorandumu i velikih nemira u Atini i drugim grčkim gradovima, “policijski detektivi” su po naređenju svojih političkih pretpostavljenih – koji su očigleno u velikoj panici – objavili fotografije i detalje o demonstrantima (četiri starosedeoca i jedan imigrant), koji se nalaze među onima koji su uhapšeni u Atini 12. februara. Štaviše, policija je još jednom pozvala građane da postanu dobrovolji cinkaroši.
Država je takođe distribuirala fotografije sa ulica (snimke sa demonstracija u Atini), tražeći od potencijalnih drukara da daju anonimne izjave u vezi “osumnjičenih prestupnika”. Fotografije su prvobitno objavljene na zvaničnom sajtu grčke policije, a potom objavljene na različitim blogovima povezanim sa policijom, kao i u najprljavijim korporativnim medijima obmane – sajt grčke policije je bio oboren ranije tokom dana, navodno zbog još jedne online direktne akcije Anonimusa.
Lica demonstranata su javno izložena pre suđenja. Drugim rečima, i u skladu sa dopunjenim zakonom o terorizmu, oni su osuđeni kao krivi od samog početka. Ubrzo nakon objavljivanja ovih fotografija, za četvoro su dodate nove optužnice, tako da je optužnica postala objedinjena, a “nepristrasni” sudija za prekršaje i tužilac su doneli odluku o pritvoru.
To nas ne iznenađuje. To je još jedna mera sistema “za primer”, pokušaj da nas sve terorišu, flagrantna manifestacije sile od strane političko-policijsko-sudsko-medijskih vlasti, u kontekstu savremene grčke hunte. Naši drugovi su, bez obzira na “inkriminišuće dokaze”, pritvoreni zbog toga što su pokazali svoje dostojanstvo i izašli na ulice protiv mera koje vode u ropstvo. Naš bes je izvan državne kontrole. Naši drugovi neće ostati sami. Vlada koja je u potpunosti ostala bez ikakvog društvenog ili čak “ustavnog” legitimiteta preti da nas sve udavi. Ali društveni konsenzus je propao. Mi smo u ratu.
Hitno oslobađanje svih uhapšenih i oslobađajuće presude za sve gonjene nakon protesta koji se desio širom zemlje! Nema tolerancije za ubice u uniformama i državne plaćenike!
Požar i palež za sve mete u vezi sa Grčkom (ambasade, konzulati itd.) i za sve mauzoleje glavnog grada. Podržite nas odmah! Deluj odmah!
U ranim jutarnjim časovima 9. februara 2012., izveden je napad na zalagaonicu u ulici Gizi. Ulaz je demoliran, oprema potpuno uništena, a bačena je i farba.
Varvarski napadi ekonomskih i političkih šefova uzimaju sve totalitarniji oblik i guraju velike delove društva u siromaštvo i bedu. Crnoberzijancii i zelenaši u tome vide priliku da se još više obogate eksploatacijom naših potreba i naše ekonomske neimaštine. Za malo para oni trguju čak i zlatnim zubima sledeći tradiciju svojih predaka koji su tokom nacističke okupacije Grčke akumulirali čitavo bogatstvo na račun naroda koji je bio gladan.
Oni žure da pokupe sve što je ostalo od nemilosrdnog ceđenja od strane glavnih zelenaša – MMFa, EU i grčke države. Ova đubrad su već izabrala stranu. To je ona strana koju predvode bankari, industrijalci, brodovlasnici, crkva i ostali lešinari koji inficiraju javno i društveno bogatstvo. To je strana naših klasnih neprijatelja. I tako ih treba i tretirati.
Protiv svih koji kradu naše živote Klasni kontranapad
Izjava pripadnika Revolucionarne borbe od 6. februara 2012. o oružanom metežu u naselju Dafni tokom kog je u borbi sa policijom ubijen Lambros Fundas
Represivne operacije protiv Revolucionarne borbe su počele oružanim metežom u naselju Dafni 10. marta 2010., kada je naš drug Lambros Fundas ubijen u okršaju sa policajcima Andreasom Haskisom i Teodorosom Kumarapisom.
Iako je ovaj incident postao polazna osnova za istrage koje su rezultovale našim hapšenjem, apelacioni tužilac Makropulos nije pozvao dvojicu policajaca ubica Lambrosa Fundasa da svedoče na ovom suđenju, već je pozvao samo vlasnicu kola koja su drugovi pokušali da eksproprišu sa ciljem upotrebe u akcijama organizacije.
Očigledno je da sudske vlasti nisu pozvale dvojicu policajaca ne zbog bilo kog drugog razloga do njihove zaštite, dokazujući time – kao što smo ranije rekli – srastanje sudskih i policijskih vlasti. Očigledno je da apelacioni sudija pokušava da zaštiti ubice Lambrosa Fundasa.
To nas ne iznenađuje. Na sličan način nismo iznenađeni činjenicom da okolnosti u vezi ubistva Lambrosa Fundasa nisu istražene, i da nikada i neće biti istražene od strane ma kog sudije. Uloga sudija, kao i ovog suda naravno, jeste da zaštite klasističke interese šefova, bogatih i njihovih lakeja i sledbenika, a to su niko drugi do policajci.
A to pokazuje licemerje državne pravde, jer kada sudije i ostali zvaničnici režima govore o vrednosti ljudskog života, oni isključivo misle na živote pripadnika njihove klase, onih kojima i sami služe, tj. na živote istih onih ljudi koji čine ekonomsku i političku moć, i ovih koji ih štite, odnosno, pripadnike policije.
Za sudije i ovaj sud, vredan je život batinaša i pretorijanaca ovog režima, kao na primer [pandura] Mancunisa, Margelosa, Stamosa, koji su svi obučeni i plaćeni da napadaju, muče i ubijaju. A još vredniji su, za ovaj sud, životi pojedinaca poput bivšeg ministra javnog reda Vulgarakisa, koga narod mrzi. Prema klasističkoj “pravdi”, vrednost ljudskog života se meri u odnosu na klasnu poziciju svakoga od nas; mereno time da li služi vlastima i kriminalnom režimu koji nazivaju kapitalizam i tržišna ekonomija.
Lambros Fundas će biti zapamćen kao borac za slobodu koji se dao svoj život pripremajući se za još jedan udarac Revolucionarne borbe protiv režima.
On je dao svoj život kako ne bi prošla okupacija grčke vlade, MMF-a, ECB i EU; kako ne bi prošla trenutna državna hunta i kapital; kako ne bi prošao novi totalitarizam koji političke i ekonomske elite žele da nametnu širom sveta, povodom svetske finansijske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu učini prilikom za socijalnu revoluciju.
Nasuprot tome, ubice Lambrosa Fundasa – Andreas Haskis i Teodoros Kumarapis, biće zapamćene u istoriji kao plaćenici i pripadnici ubilačkih mehanizama. Oni će ostati zapamćeni u istoriji kao marionete jednog nepravednog i kriminalnog režima, kao marionete i lakeji onih koji pljačkaju, ugnjetavaju i eksploatišu ljude.
Isto kao što će ovaj sud biti zapamćen u istoriji kao specijalni sud koji saslušava revolucionare i borce koji se bore za uništenje kapitalizma i države, kao sud koji zastupa izdajnike naroda, kao savremene kolaboracioniste koji stoje na usluzi supranacionalnoj ekonomskoj eliti.
Naša je dužnost kao članova Revolucionarne borbe da u ovom sudu klasnih neprijatelja branimo Lambrosa Fundasa. Pored toga, političko preuzimanje odgovornosti za naše učešće u Revolucionarnoj borbi bilo je, naravno, stvar ne samo zauzimanja za našu organizaciju, već i odbrane našeg druga.
Za nas, njegove drugove iz Revolucionarne borbe, Lambros Fundas nije preminuo. On je u našoj krvi i vazduhu koji, kao borci, dišemo. On se nalazi u našim ciljevima i zadacima. On je identifikovan sa našom organizacijom i našom borbom. Svakog dana, svakog trenutka, on je prisutan. ON JE BESMRTAN.
Članovi Revolucionarne borbe Pola Rupa, Kostas Gurnas, Nikos Maciotis
Prenos vlasništva skvota Orfanotrofio sa Ministarstva zdravlja na Solunsku mitropoliju.
Dana 31. januara Ministarstvo zdravlja je donelo odluku koja je objavljena na vladinom sajtu diavgeia.gov.gr (diavgeia znači “jasnoća”!), kojom je najavljeno da se skvotirani Orfanotrofio (napuštena zgrada bivšeg sirotišta) dodeljuje svetoj Mitropoliji solunskoj u cilju stvaranja fondacije za hronično obolele.
U periodu krize dok šefovi napadaju sve šire delove društva sa glavnim ciljem – uvećavanjem svog profita, u periodu kada se sve više ljudi dovodi do siromaštva i bede, a nezaposlenost i broj beskućnika rastu sa svakim danom, država i crkva pokreću svoju “dobrotvornu” mašineriju. Dok crkva konstantno umnožava svoj sveti profit – upravljanjem ogromnom imovinom u zemljištu, i dok mnoge zgrade koje pripadaju crkvi i državi ostaju prazne, ta nekolicina procenjuje i odlučuje da je jedini odgovarajući objekat za dobrotvorne svrhe onaj koji su skvotirali ljudi iz antiautoritarnog pokreta, kako bi imali krov nad glavom i upravljali svojim potrebama.
Nakon prvog napada na skvot Scholeio (solunska Slobodna škola) koji svakodnevno organizuje različite aktivnosti, i nakon evikcije skvota Epiviosi (Opstanak) u kome su ljudi pronašli mesto da zadovolje osnovne potrebe, došao je red na Ortanotrofio kako bi se “humanitarni rad” crkve i države mogao kompletirati.
Mi, ljudi iz skvota Ortanotrofio, nemamo nikakvu nameru da zgradu predamo u ruke ma koje vlasti, državne ili verske. Već šest godina učimo kako da organizujemo naše živote kolektivno, da odbranimo naša odbijanja, kako da se borimo. I na toj putanji koju pratimo, Orfanotrofio čini osnovnu koordinatu. Mi ćemo braniti ovo mesto kao što branimo i podržavamo svaki prostor u kom se gradi svet bez eksploatacije i dominacije.
NE DAMO NI JEDAN JEDINI CENTIMETAR DRŽAVNIM I CRKVENIM ZEMLJOPOSEDNICIMA I PREVARANTIMA
Danas, 12. februara, navršava se 67 godina od Sporazuma iz Varkize 1945., kada je staljinistička KKE (“Komunistička partija Grčke”) izdala oružanu borbu i hiljade boraca građanskog rata u zamenu za legalnost u novom režimu. Koliko još dugo ljudi mogu goloruki izlaziti na ulice protiv totalitarnog režima? Mizerija ili revolucija dilema je koja lebdi u vazduhu…neizrečeni vapaj za slobodom. Drugi dan generalnog štrajka (11. februar) je širom zemlje počeo okupacijama nekoliko javnih i vladinih zgrada poput gradskih skupština, a ljudi koji su učestvovali u okupacijama su pozivali na trenutno povlačenje novog sporazuma o merama štednje. Takođe, bilo je i glasova koji se još uvek ne čuju – unutar i izvan zatvorskih zidina širom Grčke – koji su pozivali na potpuno uništenje demokratske hunte u pravcu socijalne revolucije.
Već tri dana, u centru Atine, anarhisti/antiautoritarci i pristalice okupiraju Pravni fakultet, dok je Ministarstvo zdravlja okupirano od strane radnika sektora mentalnog zdravlja i specijalnih potreba. Ovi demonstranti, osim što brane svoja prava, brane takođe i pravo – na postojanje i interakciju sa svima nama – desetina hiljada mentalno obolelih ljudi. Oni se kolektivno bore protiv mera štednje koje su psihičke pacijente lišile osnovnih sredstava za opstanak. Oni su među onim ljudima koji se nalaze na ivici stalnog isključenja pošto ih kapitalistički svet smatra “beskorisnim”, “neproduktivnim”, “problematičnim”. Uprkos ne-radikalnim zahtevima koje su štrajkači do sada izneli, okupacija Ministarstva zdravlja zaslužuje najširu moguću solidarnost jer su štrajkači – iznad svega – razotkril surovu stvarnost institucionalizovanog društvenog kanibalizma u ovoj zemlji, a i šire.
Do 12h jake policijske snage (policijske jedinice i panduri u civilu) su okružile okupirani Pravni fakultet. Panduri su proveravali sve torbe onih koji su pokušali da dođu do okupacije. Tokom jutra je na fakultetu ostalo oko 40 drugova, a slobodna radio stanica 98FM je emitovala program iz piratskog studija koji je juče postavljen unutar zgrade. Protestni marš je krenuo od Propileje u ulici Panepistimu. U međuvremenu, web sajtovi athens.indymedia.org, kao i radio stanica 1431am.org u Solunu nisu bili dostupni, ali je postojao pristup preko chat kanala chat.koumbit.net i irc #athens. Slobodna radio stanica Mitilini je reemitovala najnovije informacije koje su objavljene tokom živog emitovanja programa stanice 98FM.
Metro stanica Omonija je bila otvorena, tako da je (prilično umrtvljena) masa krenula ka trgu Sintagma. Oko 13h svi blokovi demonstranata su pristigli na Sintagmu. Ako uzmemo u obzir ozbiljnost situacije, brojnost je bila ispod očekivane. Staljinisti iz PAME su se odšetali do ulice Filelinon, a policijske snage su bile raspoređene ispred parlamenta i spomenika Neznanom junaku.
U isto vreme, ukupno 600 antifašističkih demonstranata je prisustvovalo podnevnim demonstracijama protiv regrutovanja i obavezne vojne službe, koje su počele u delu grada Tisio, a završile na trgu Kaningos u centralnom delu Atine. Jedan od mnogih antimilitarističkih slogana koji su uzvikivani bio je: NIKADA I NIGDE VOJNIK, NEĆEMO DA IDEMO U RAT ZA ŠEFOVE!
U Solunu je gotovo 1,000 demonstranata (uglavnom bazni sindikati) marširalo od Kamare do trga Aristotelus gde su demonstranti okupirali zgradu “Olympion”, istorijski bioskop u centru grada, kako bi održali otvorenu skupštinu i iskoristili prostor kao bazu za koordinaciju borbi u narednim danima.
Anarhisti pozivaju na okupljanje na Sintagmi u nedelju 12. februara u 18.00h
U Atini je, prema procenama, u 14.30h ispred parlamenta demonstriralo oko 5,000 ljudi. Pre završetka demonstracija, objavljena je informacija da je dvoje demonstranata privedeno ispred Pravnog fakulteta (verovatno nisu imali lične karte). Uprkos pozivima za mobilizacije i štrajk, u donjem delu Sintagme ulica Ermu (jedno od glavnih šoping mesta u Atini) je bila krcata potencijalnim kupcima koji su bili motivisani isključivo svojom konzumerističkom kompulzijom ili turističkim potrebama. Sa ponovnim normalizovanjem saobraćaja u ulici i poslednji blok demonstranata se povukao na Propileju, u ulici Panepistimu. Ubrzo se i anarhistički blok pridružio okupiranom Pravnom fakultetu. Nekolicina je još neko vreme ostala ispred spomenika Neznanom junaku, licem u lice sa policijskim odredima koji su još uvek bili postrojeni za odbranu svojih gazda.
Nakon što je ponovo uspostavljen pristup athens.indymedia.org, primljena je vest iz Mitilinija (Lezbos) da je skoro 200 ljudi učestvovalo u mirnom okupljanju. U gradu u kom su sva preduzeća radila (a slična štrajkbreherska praksa se pojavila i u nekim drugim gradovima), drugovi su delili letke koji su pozivali na pojačavanje klasnog rata.
U Patri je oko 30 anarhista izvršilo eksproprijaciju školskog pribora iz supermarketa i podelilo robu ljudima koji su bili okupljeni kod obližnje otvorene pijace. Kasnije su, tokom protestnog marša u kojem je učestvovalo oko 1.000 ljudi, napadnuti bankomati i nadzorne kamere na nekoliko banaka. Demonstranti su, takođe, kamenicama napali jednu zalogaonicu, razbijeni su i prozori na prodavnici modnog lanca ZARA, a od prethodnog dana, 10. februara, napadnute su još dve zlatare (zelenaši) u ulici Korin i trgu Olgas. Panduri su pokušavali da suzavcem rasteraju masu, ali su demonstranti uspeli da se pregrupišu na trgu Georgiu. Demonstranti su potom otišli do okupirane perfekture i zatim se ponovo vratili do ovog trga. Anarhistički blok je marširao sve dok se nije raspršio ispred skvotiranog mesta Parartima.
Oko 400 ljudi je prisustvovalo večernjem okupljanju (od 17.30h) na trgu Sintagma protiv potpisivanja multinacionalnog ACTA sporazuma od strane Evropskog parlamenta. Očekuje se da će takozvani ACTA sporazum biti izglasan u junu 2012., kao i da će biti ratifikovan od strane grčkog parlamenta (veći broj internacionalnih mobiliziacija protiv ACTA tek treba da usledi). Demonstranti su podelili na hiljade letaka protiv globalnog nadzora Interneta i kriminalizacije slobodnog protoka ideja.
Kasnije tokom večeri (oko 20.45h) u okupiranom Pravnom fakultetu je počela otvorena skupština, a skvoteri su pozvali sve one koji ih podržavaju da se pridruže aktivnostima okupacije koja deluje kao osnova za diseminaciju i koordinisanje otpora.
U Ilionu, na severozapadnom delu Atine, oko 150 ljudi je učestvovalo u lokalnim manifestacijama. Tokom marša su ispisani slogani na fasadama nekoliko banaka, gradskoj skupštini i lokalnim ograncima dve najveće parlamentarne partije, PASOK i Nea Dimokratia.
Na ostrvu Naksos se okupilo oko 30 članova autonomne skupštine grada Naksos koji su delili tekstove sa pozivima na narodnu pobunu.
Antifašistička intervencija u Livadiji: na baneru piše: “Fašisti i panduri idu ruku pod ruku; seremo se na LAOS i Karacaferisa”
Pored nekoliko eksproprijacija supermarketa i lokalnih demonstracija u različitim naseljima (naročito u regionu Atike) koje su propagirale nedeljne antirežimske proteste, neke od najupečatljivijih direktnih akcija u poslednja dva dana desile su se u Livadiji (10.02.) gde su militantni antifašisti prekinuli zatvoreno okupljanje siledžija ultra-desničarske partije LAOS, i u Iraklionu (11.02). gde su anarhisti/antiautoritarci oko podneva, tokom emitovanja vesti, okupirali lokalnu stanicu CretaTV i emitovali poziv na generalni štrajk – glavna poruka na ekranu bila je “kapitalizam ili revolucija”. Posle ove direktne akcije, ista grupa je otišla do zatvora Alikarnasos gde su drugovi ostali oko pola sata i uzvikivali slogane podrške borbama zatvorenika.
23.58 U Atini skvoteri Pravnog fakulteta odbacili svaki koncept institucionalnog priznanja univerzitetskog azila i pozvali na širenje sličnih mesta otpora širom Grčke. “Iako smo pre samo godinu dana, tokom slučaja 300 radnika-imigranata, doživeli brutalnu opsadu i izbačeni, u ovim časovima se ta ista zgrada još uvek javno održava i brani”. Drugovi sa slobodnog radija 98FM prenose subverzivne radio talase iz unutrašnjosti okupiranog Pravnog fakulteta šireći tako agitaciju. Naredni dani će biti dugački, u isto vreme puni i nade i očaja. Danas na ulice jebene metropole nije izašlo mnogo ljudi. Sutra, i u danima koji slede, ili ćemo biti određeniji ili ćemo “čekati Godoa” – ne samo ovde, ne samo sada, već širom sveta.
Međunarodna solidarnost će se još jednom pokazati kao ključ za nastavak naše borbe.
20.45 U Iraklionu na Kritu održane večernje demonstracije sa velikim brojem učesnika (procenjeno na oko 15,000!). Do sukoba sa policijom je došlo kada su demosntranti marširali ka trgu Elefterias. Demonstracije su sada završene.
Šefovi korporativnih medija su naredili svojim lakejima da plasiraju informacije o tome kako će se glasanje o novom sporazumu desiti u ponedeljak (a ne u nedelju), kao i vesti o ostavkama članova vlade. Bez obzira na to kakva će biti njihova “istina”, narodne mobilizacije će se nastaviti.
20.00 Drugovi na okupiranom Pravnom fakultetu su od advokata dobili informacije u vezi onih koji su do sada uhapšeni: u Atini je danas uhapšeno 7 ljudi (pored na desetine drugih koji su privedeni i kasnije pušteni), a tokom jučerašnjeg protesta policija je uhapsila nekoliko osoba – od toga su dve osobe maloletne (jedna ima 15 godina) i žestoko ih pretukla (slomljena rebra itd.). Oni će verovatno biti optuženi za krivična dela i po “zakonu o kapuljačama” (engl. “hoodie-law”, kukulonomos), a pred sudiju će biti izvedeni, sutra, 11. februara.
15.05 Potvrđena informacija da je policija, ranije tokom dana, na Sintagmi teško povredila najmanje jednog demonstranta.
“Svako ko je stajao ispred zatvorskih zidina i nije ostetio sramotu zbog degradacije ljudske istorije, mora biti ili upravnik (zatvora) ili slepac.”
U međuvremenu, širom Grčke su u toku protestne mobilizacije u muškim i ženskim zatvorima. Nacrt zakona o “pravosuđu”, koji je između ostalog predviđao tzv. dekongestiju grčkih zatvora, nedavno je odbačen u parlamentu. Očekivalo se da će taj zakon imati pozitivne efekte za najmanje 1,500 žena i muškaraca zatočenim u zatvorima, a njegovim usvajanjem mnogi su mogli biti oslobođeni. Trenutno se odvijaju kolektivni protesti zatvorenika zbog zakonodavnih i životnih uslova. U mobilizacije širom zemlje, do sada su se uključili zatvori Grevena, Trikala, Larisa, Koridalos, Nea Alikarnasos – Krit, Krf, Komotini. Unutar ovih prenatrpanih paklenih rupa demokratije, zatvorenici koji učestvuju u protestu ili odbijaju zatvorsku hranu ili tokom podneva nakon šetnje odbijaju da se vrate u ćelije, dok u mnogim zatvorskim objektima tek treba da uslede štrajkovi i obustava rada (u Alikarnasosu i Patri zatvorenici-radnici su već započeli štrajk).Svi zatvorenici koji protestvuju svesno rizikuju ili gubitak opravdanog uslovnog otpusta ili odlazak iz zatvora, i nalaze se pod stalnim pretnjama disciplinskim merama i mučenjem (pored već dramatične nestašice hrane, grejanja, itd.).
Ko god zaboravlja taoce socijalne borbe zaboravlja i samu borbu.
15.00 Demonstracije i protesti su održani u raznim delovima Grčke, na primer, u Solunu, Kozaniju, Volosu, Trikali i ostrvu Skopelos. Perfektura grada Larise je okupirana, kao i perfektura grada Krf. Na Kritu, demonstranti su okupirali skupštinu grada Retimno. U Iraklionu na Kritu oko 50 anarhista je blokiralo supermarket “Ariadni” u znak solidarnosti sa borbom magacinskih radnika tog preduzeća koji se u štrajku nalaze već 15 dana. Isti demonstranti su blokirali i filijalu Alfa banke čiji je deoničar i krupni industrijalista Manesis koji je takođe vlasnik “Grčke železare” u Aspropirgosu u kojoj su radnici ušli u 101. dan svoje borbe i štrajka. Continue reading Grčka: Prvi dan protestnih mobilizcija širom zemlje – Da bi se oslobodili duga, moramo uništiti postojeće→
Želimo da se “zahvalimo” onima koji su planirali i učestvovali u uništavanju fasade našeg mesta, bez obzira da li su u pitanju paradržavne “patriote” ili zvanična policija. Na ovaj način, oni su još jednom potvrdili da nerviramo sadašnji režim bede, osiromašenja i ubrzanog fašizma.
Znali smo da napapad poput razbijanja stakla na prozorima, ili čak nešto mnogo ozbiljnije, dolazi. Najnovija istorija i stav antiautoritarnog prostora pokazuju da pendreci policijskih jedinica, noževi paradržavnih “patriota”, progoni i meci koji su ubili Aleksandrosa Grigoropulosa i Lambrosa Fundasa, nisu uspeli da suzbiju našu želju za društvom bez ekslpoatacije čoveka od strane čoveka, za svetom slobode. Umesto toga, oni nas samo mogu učiniti svesnijim, doslednijim i zrelijim u pogledu toga kako možemo još efikasnije planirati subverziju.
Niko nas neće skrenuti u stanje panike, “vanrednog stanja” ili grčevitih odgovora. Ovii koncepti pripadaju režimu koje se slama, dok su u revolucionarnim prostorima trezvenost i stabilnost podesni za krčenje našeg puta.
Naše prostorije će i dalje biti otvorene, naša dešavanja će se nastaviti kao i obično, a mi sami ćemo biti prisutni na ulicama i socijalnim dešavanjima.
Svi pozivi-plakati anarhista/antiautoritaraca/slobodara u vezi sa ovim protestom ovde i ovde Trojka EU/ECB/MMF je nedavno najavila nove mere koje je grčka država obavezna da poduzme: ukidanje 13-14 plate, širenje pojedinačnih ugovora o zaposlenju, dalja smanjena plata i penzija, samo su neke od njih. Ovo je nastavak jednog od najžešćih klasističkih napada vladajućih sila u protekloj deceniji, koji je započet potpisivanjem memoranduma o spasavanju u maju 2010.
Sa dubokom sistemskom krizom u centru pažnje, kapital traži spasenje kroz nasilno društveno restruktuiranje (kroz glavarinu (kapitaciju)), konsolidovanjem modela jeftine, fleksibilne i poslušne radne snage. Kao rezultat toga, sve više i više društvenih grupa je gurnuto u bedu i siromaštvo, a broj onih koji se hrane iz kontejera i spavaju na ulicama je u stalnom porastu.
Štaviše, imenovanje bankara Lukasa Papademosa za premijera, saradnja neoliberala i fašista (Nea Demokratia, PASOK, LAOS) u vladi, politički progoni, intenziviranje represije i društvene kontrole, kao i isprepleteni interesi ideoloških mehanizama i mas medija, ukazuju na pokušaj bande manipulatora da se zaštite barem politički, s obzirom na njihovu potrebu za brzom, nesmetanom i efikasnom implementacijom svih mera koje zahteva opstanak kapitalističke mašine, otkanjajući tako ma kakvu iluziju o “demokratiji”. A sve to se nameće uz prećutni pristanak, ako ne i potpunu podršku, režimske levice koja je ograničena na bombastične govore i gajenjm izbornih iluzija ugnjetenim, uz očuvanje parlamentarnog televizijskog cirkusa i i sopstvenog – plaćenog – učešća u njemu.
Naša je dužnost da ne ostanemo skup nepovezanih individua koje krotko poštuju planove države i šefova; da ne podlegnemo njihovim bajkama o “spašavanju otadžbine”, “dugovima koji nas vuku ka dole” niti ucenjivačkim dilemama poput “saglasnost ili bankrot”, “evro ili drahma” kojima se koriste kako bi održali svoju vlast.
Samoorganizovanjem na svakom radnom mestu, na ulicama, u naseljima, u kolektivnoj i solidarnoj, zajedničkoj, borbi, neka naš otpor postane seme klasnog i socijalnog oslobođenja.
Suočeni sa ucenjivačkom dilemom “saglasnost ili bankrot” koju država i šefovi koriste kako bi nas naterali na poslušnost, moramo se – organizovani odozdo – suočiti sa pravom dilemom: kapitalizam ili revolucija! Skoro 5.000 demonstranata je učestvovalo u anarhističkim/antiautoritarnim/slobodarskim demonstracijama u petak 4. februara 2012. godine, na poziv nekoliko kolektiva, skvotova, skupština i drugova. Ljudi su se od podneva okupljali na trgu Monastiraki, a sam marš je počeo oko 13.30h.
Protestna povorka je prešla ulicu Atinas, stigla do tga Omonia, a onda nastavila niz ulicu Stadiu, prošla pored trga Sintagma i završila ispred Propileje u ulici Panepistimu. Tokom demonstracija prolaznicima je podeljeno na hiljade kontra-informativnih letaka i anarhističkih tekstova agitacionog sadržaja. U nekim situacijama, ljudi na trotoaru su aplaudirali demonstrantima, a nekoliko starijih sugrađana je u znak podrške podiglo pesnice u zrak; ipak, prolaznici i beskućnici koji se se nalazili na maršruti demonstracija su uglavnom – usled bede svakodnevnog života – stajali, i prazno i umorno posmatrali povorku, i tek se nekolicina ljudi spontano priključila demonstracijama. Tokom demonstracija, na zidovima grada su ispisani različiti slogani. Continue reading Atina: “Mi smo deset zakukuljenih…”→
U Atini je u subotu, 4. februara, kasno uveče grupa drugova izvela direktnu akciju pred kućom grčkog predsednika u ulici Asklipu bacanjem šipki i kamenica na njegovu rezidenciju. Motociklističke policijske jedinice su ih jurile u ulici Zudoku (Egzarhija) i ispaljivale zvučne i svetlosne granate. Svi drugovi su umakli poteri.Preuzimanje odgovornosti:
U subotu, 4. februara, oko 20h, oko 60 anarhista i anarhistkinja je u znak solidarnosti napalo ličnog čuvara, stražarsku kućicu i službena vozila ispred rezidencije predsednika Karolasa Papuljasa. Papuljasov lični stražar je pobegao, a flajeri su bačeni na licu mesta u znak solidarnosti sa anarhistima Stelom Antoniju, Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusiasom.
Anarhisti su se koordinisano povukli sa mesta dešavanja, koje se nalazi nedaleko od policijkog štaba. Nekoliko minuta kasnije, pojavile su se policijske motociklističke jedinice DELTA, koje su upotrebile zvučne i svetlosne granate u pokušaju da sustignu anarhiste, ali bez uspeha.
Jučerašnja akcija je održana u znak solidarnosti sa Stelom Antoniju i ostalim drugovima koji su optuženi u istom slučaju, kao prvi odgovor na odbacivanje njenog zahteva za puštanje na slobodu uz kauciju.*
Akcije će biti nastaljvene sve dok Stela Antoniju ne bude puštena iz zatvora.
U januaru 2011. stanovnici Keratee su sagradili značajno mesto za sastanke u vezi sa borbom protiv izgradnje deponije – “Neosvojivu tvrđavu” (Aparto Kastro), napravljenu od lima i metala u kojoj su održane brojne skupštine, diskusije i muzičke večeri. U poslednjih 4.5 meseci, ovaj prostor je ponovo poslužio kao mesto za redovne sastanke i diskusije o organizovanju širih lokalnih borbi ne samo protiv izgradnje deponije i fabrika u regionu, već i o kontranapadu zajednice na vrtlog tegobnih mera štednje koje sprovode kolaboraciona vlada, EU/ECB/MMF i svet kapitala.
U utorak, 17. januara 2012., stavnovnici su zatekli prostor za otvorene skupštine pretvoren u pepeo. Određena okupljanja koja su se dešavala svake nedelje u “Neosvojivoj tvrđavi” su sigurno uplašila lokalne državne kolaboracioniste, isprepletene interese i različite vrste štrajkbrehera i varalica u Lavreotikiju. Zbog toga su neka đubrad odlučila da spale “Neosvojivu tvrđavu”, pretpostavljajući da će zastrašiti i terorisati stanovnike i na kraju ih prisiliti na ćutanje. Ipak, sve što su postigli jeste da su oni još jači, i zapravo su pokazali da je socijalna borba stanovnika pravedna te da predstavlja pretnju za one koji podupiru državu.
Ljudima u Lavreotikiju je dosta svega i ujedinjeni stoje protiv lokalnih vlasti koje pokušavaju da se dopadnu i budu cenjene od strane takozvane prelazne vlade tako što sabotiraju narodnu borbu koja je u toku.
Stanovnici Keratee izjavljuju da znaju ko su i podstrekači i izvršioci podmetanja ovog požara, i obećavaju im da će skupo platiti zbog upotrebe ovakvih metoda. Oni su jasno pokazali da mogu izaći na kraj sa fašistima, siledžijama i represivnim napadima. “Neosvojiva tvrđava” će uskoro ponovo biti izgdrađena, kao konstrukcija i krov nad glavom. Ali “Neosvojiva tvrđava” u njihovim srcima ne može se spaliti, ućutkati ili maltretirati.
U Grčkoj i Italiji, kapitalisti i njihovi politički predstavnici proizvode varvarstva. Pod izgovorom bavljenja budžetskim deficitom (dug koji su u potpunosti oni stvorili kako bi nadoknadili svoje profitne marže), oni žele da nas lagano vrate u prošli vek, kada su bogati posedovali prirodne resurse, kada je plaćan samo mali deo radnog dana, kada javne socijalne usluge nisu postojale, i kada je samo nekolicina imala pristup obrazovanju i zdravstvenoj nezi.
Na taj način, korak po korak, veliki deo društva je osuđen na sve veću bedu.
Čak i koncepti poput “demokratije” i “ustava” nisu više održivi: u Grčkoj i Italiji, kroz pravi parlamentarni coups d’état, šefovi su nametnuli nove vlade predvođene tehnokratskim ekspertima.
Njihov cilj je da nametnu, sve brže i brže, još varvarskije mere kako bi osigurali sopstveni opstanak i proširili dominaciju svojih banaka.
U Grčkoj i Italiji, država ne okleva da menja sopstvene operativne norme, i nastoji da omete, čak i proaktivno, širenje društvenog otpora koji se javlja na ulicama i trgovima, slabeći i gušeći njihov rast.
U Grčkoj, Italiji, i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, šefovi su proglasili otvoreni rat društvu.
U Grčkoj, Italiji i mnogim drugim delovima Evrope i sveta, kao i pre jednog veka, samoorganizovani, nehijerarhijski i direktno-demokratski oblici otpora počinju da se šire. Među ljudima, suočenim sa varvarstvom kapitalizma, rastu slobodarske nade.
U svakom naselju mi gradimo borbene zajednice, širimo radikalne prakse revolucionarnog sindikalizma i direktne akcije, podržavamo svaki društveni čin pobune i samoorganizovanja protiv vladajućih institucija. U Grčkoj, u Italiji i svuda, jačamo naše akcije i podržavamo borbe kroz internacionalističku solidarnost.
NO PASARAN!
[fotke] No TAV, jun 2011. – Rim, 15. oktobar 2011. Keratea, maj 2011. – Atina, 29. jun 2011.
Prema saopštenju (4.2.2012.) koje je objavila Generalna skupština radnika u Opštoj bolnici u Kilkisu, doktori, medicinske sestre i ostalo osoblje izjavljuju da se dugotrajni problemi Nacionalnog zdravstvenog sistema (ESY) u zemlji ne mogu rešiti kroz ograničene zahteve sektora zdravstvenih usluga. Stoga su radnici Opšte bolnice, na fašizam vlasti, odgovorili okupiranjem te javne opšte bolnice i stavili je pod svoju direktnu i potpunu kontrolu. Telo za donošenje odluka u vezi administrativnih pitanja biće opšta skupština radnika.
Oni takođe naglašavaju da grčka vlada nije oslobođena svojih finansijskih obaveza prema bolnici. Radnici će javnom mnenju denuncirati sve nadležne organe vlasti, a ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, okrenuti se opštinama, lokalnoj i široj zajednici za svaku moguću podršku svojim naporima: za spas bolnice i odbranu besplatne zdravstvene zaštite, obaranje vlade i svih neoliberalnih mera.
Dana 6. februara radnici će primati samo hitne slučajeve sve do potpune isplate plata, te vraćanja zarada na nivo pre mera koje je zavela Trojka (MMF/ECB/EU). Međutim, potpuno svesni svoje socijalne misije i moralnih obaveza koje nosi njihova profesija, štitiće zdravlje onih koji dolaze u bolnicu i pružiti besplatnu negu svima kojima je potrebna.
Naredni generalni sastanak svih zaposlenih biće održan 13. februara. Skupštine će se održavati svakodnevno i predstavljaće glavno telo za sve odluke koje se tiču radnika i rada bolnice.
Radnici pozivaju na faktičku solidarnost ljudi i radnika iz svih sektora, uključivanje sindikata i progresivnih organizacija, te podršku medija kroz širenje pravih informacija. Takođe, konferencija za novinare će bii održana 15. februara u 12.30h. Radnici su, pored ostalih, pozvali i kolege iz drugih bolnica da preduzmu odgovarajuće odluke, a poziv na slično delovanje je upućen i svim zaposlenim u javnom i privatnom sektoru.
Bio sam, jesam i biću anarhista. Sve dok živim i dišem to putovanje će se nastaviti —J. Dimitrakis
Anarhista Janis Dimitrakis je uhapšen, teško ranjen pandurskim mecima, 16. januara 2006. nakon pljačke Nacionalne banke u ulici Solonos u centru Atine.
Posle Janisovog hapšenja usledila je delirična državna propaganda o navodnom postojanju tzv. “bande pljačkaša u crnom” jer je policija sistematski plarisala more dezinformacija koje su mas mediji spremno prenosili; u danima dok se još uvek nalazio na odelenju za intenzivnu negu zloglasni tužilac za “terorizam” Diotis je pokušao da ga ispita; njegovi prijatelji i rođaci su takođe postali meta; u optužnicu protiv Janisa uključene su i antiterorističke odredbe kao i optužbe za određenih broj drugih pljački. Dimitrakis je pljačku banke zbog koje je uhapšen branio kao politički izbor – izbor zasnovan na njegovom protivljenju uceni rada kao i ulozi banaka. Dodatno, od prvog trenutka i sve vreme njegovog zarobljeništva, Dimitrakis je bio aktivno učestvovao u pobunama i borbama unutar zatvora, a svojim tekstovima je očuvao i živu vezu sa dešavanjima spolja. Takođe, mehanizmi krivičnog gonjenja su, u vezi ovog slučaja, podigli optužnicu i izdali poternicu za još trojicom anarhista – Simosom i Mariosom Seisidisom i Grigorisom Tsironisom, što je dostiglo vrhunac u oktobru 2009. raspisivanjem nagrade za njihove glave. Simos Seisidis je oslobođen na suđenju za sramni slučaj “bande pljačkaša u crnom”, kao i na suđenju za pokušaj ubistva (!) policajca koji ga je upucao u nogu. Ipak, Simos se još uvek nalazi u pritvoru u pretkrivičnom postupku u “bolnici” zatvora Koridalos gde čeka da bude izveden na poslednje suđenje, dok se Marios Seisidis i Grigoris Tsironis još uvek nalaze u bekstvu.
Dimitrakis je prvostepenom presudom iz jula 2007. osuđen na kaznu od 35 godina zatvora. U svojoj žalbi sudu, u decembru 2010., kazna je smanjena na 12.5 godina. Konačno, nakon zatočeništva od punih šest godina, drug je uslovno pušten iz zatvora.
DA NIJEDAN BORAC NE BUDE TALAC U RUKAMA VLASTI I EKONOMSKIH ELITA! SLOBODA ZA SVE KOJI SE NALAZE U ZATVORU!
Letak sa ulica Barselone protiv katalonske policije, represivne snage odgovorne za ubistvo više ljudi:
UBICE
1.1.2012. Mladić koga je u Manresi uhapsila katalonska policija, umire u bolnici nakon što je pretučen (sa lisicama na rukama)
7.1.2012. Smrt mladića zatočenog u Centru za pritvor imigranata (CIE) u Slobodnoj zoni, nakon što su mu agenti nacionalne policije uskratili medicinsku pomoć koju je tražio…
A to su samo poslednja dva slučaja.
Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite! Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!
Oni koji tuku demonstrante, muče i ubijaju ljude u policijskim stanicama, oni koji zlostavljaju i ponižavaju druge, i brane poredak bede putem zastrašivanja i agresijom… ONI NISU RADNICI, ONI SU SILEDŽIJE U UNIFORMI!
U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.
Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.
Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.
U subotu, 21. januara 2012., održane su demonstracije protiv nezaposlenosti, nesigurnosti radnog mesta i novih mera štednje koje promovišu portugalska vlada i Trojka MMF/ECB/EU. To je takođe bio i protestni marš protiv represije koja se desila tokom generalnog štrajka 24. novembra 2011.
Tokom demonstracija, organizovana grupa nacionalista pokušala je da maršira zajedno sa demonstrantima. Spontano, ljudi su blokirali ulicu, uzvikujući antifašističke slogane poput “Fašizam nikada više” i “O, nacisti, napolje odavde!”.
Kada su se ljudi približili, gotovo opkoljavajući grupu neo-nacista, neki od šljamova su upalili dimne kanistere i zajedno sa pandurima napali demonstrante. Ljudi su nastavili da ih guraju van demonstracija. Ubrzo, policajci su formirali kordon štiteći neo-naciste dok je jedan demonstrant, uz najtoplije aplauze, spalio zastavu koju je oduzeo bloku “Pokreta nacionalne opozicije” (MON).
Na video snimku se mogu videti koordinisani napadi pandura i fašista. Treba se podsetiti i da su 12. marta 2011., neonacisti “Partije nacionalne obnove” (NRP) bez problema prisustvovali masovnim demonstracijama ‘Geração à Rasca/Precarious Generation’ – koje su pokrenute preko Fejsbuka. Korporativni mediji su i tada služili i dali na značaju fašistima koji su širili svoju odvratnu propagandu.
Ovog puta ljudi su reagovali direktnom akcijom i blokirali neo-fašiste koji su se još jednom oslonili na pandursku zaštitu.
Rat je počeo i borićemo se! Nikada više fašizam! Naši životi u našim rukama!
Keratea, 11. decembar 2011.: "Odupiremo se nezakonitosti i nasilju armije koja okupira našu zemlju"
Ovriokastro, Keratea
Ukupno vreme pod okupacijom policijskih jedinica (MAT):
128 dana i 9 sati (10. decembar 2010. 04:00 – 18. april 2011. 12:00) Policija je privela ukupno 37 mladih
Uoči dešavanja
Ta hladna noć 11. decembra 2010. bila je poslednja noć u kojoj je Keratea spavala mirno i slobodno. Napolju je padao sneg, a termometar pokazivao minus. Za nekoliko sati svanulo bi subotnje jutro, a većina ljudi nije morala da ide na posao. Jedini koji u tim časovima sigurno nisu spavali nalazili su se u drvenoj pošti na brdu Ovriokastro, samo nekoliko kilometara izvan grada. Oni su imali samo jedan zadatak: da obaveste čitavu zajednicu u Keratei u slučaju vanrednog stanja; jedan specifičan rizik koji se sada nalazio odmah iza ugla i koji se približavao.
Prvi sati
Kazaljke su pokazivale 04:30 kada su zvona na svim crkvama počela da zvone. Ubrzo potom, oglasile su se sirene za početak rata. U isto vreme, opštinska vozila sa razglasom prolazila su kroz svako naselje pozivajući ljude na ulice. Unutar svake mračne kuće, palila su se svetla. Stanovnici Keratee nisu uhvaćeni na spavanju. Ovaj put nisu pitali ni za kim zvona zvone. Svi su znali kuda da potrče i zbog čega se podizala uzbuna. Na kraju krajeva, čekali su to godinama. Četvrt sata kasnije na mobilnim telefonima svih građana pojavila se ista poruka: “Policijske jedinice (MAT) su došle u Ovriokastro. Zemljaci, svi sada moramo krenuti ka Ovriokastru da spasimo naš grad. Deponija neće proći”. Nije proteklo mnogo vremena do prolivanja prve krvi u aveniji Lavrion. Od prvih časova izbile su ulične borbe stanovnika i policijskih snaga; borbe koje su (ponovo) inaugurisale “Auru” – oklopno vozilo sa vodenim topom. Nekoliko stavnovnika, uključujući i starije osobe, ozbiljno je povređeno.
Prvi dani
Istog trenutka podizale su se barikade, avenija Lavrion bila je zatvorena, kao i srednja škola u Keratei – nakon jednoglasne odluke učenika da se uzdrže od odlazaka na časove. Sa druge strane, više od 800 policajaca bilo je raštrkano u Ovriokastru, aveniji Lavrion, poljima i seoskim putevima, i blokiralostanovnicima pristup njihovim usevima i farmama. Borbe protiv policijskih jedinica su se nastavile svakodnevno. Od samog početka, na stotine stanovnika susednih opština pružalo je otpor na barikadama Keratee, uključujući i gradonačelnike i sveštenstvo. Mnogi stanovnici iz obližnjeg Lavriona su takođe blokirali deo avenije Lavrion podizanjem sopstvenih barikada u znak solidarnosti.
Prva nedelja
Svuda po Keratei su postavljene crne zastave i transparenti sa natpisom “Keratea je u ratu”. Radio stanica 102.00FM iz Ovriokastra počinje da emituje – piratska radio stanica koja podržava borbu. Oprema za radio stanicu je kupljena dve godine ranije prikupljanjem sredstava koje je organizovao “Koordinacioni komitet za borbu protiv deponije”. Prve reči puštene u etar bile su: “Stanovnici Keratee, grad Keratea i čitav region Lavreotiki su u ratu”. Opština poziva na vanrednu konferenciju za novinare sa temom “Keratea u ratu”. Continue reading Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu→
