Ni oni tipa C ni regularni; vatra i paljevine za sve zatvore.
Ne želimo veće ili luksuznije kaveze; želimo ih razbijene, spaljene i ispražnjene.
Vidljivi kavezi, ćelije i rešetke; unišitmo sve državne okove.
U subotu u podne, 17. januara 2015., u Solunu je održan skup na uglu ulica Olimpijados i Julijanu protiv posebnih uslova pritvora, ali i protiv institucije zatvaranja koja pogađa sva živa bića.
Tokom okupljanja kojem je prisustvovalo skoro 30 drugova i drugarica, tekstovi su distribuirani a flajeri bacani.
Nepopustljiva borba za totalno oslobođenje i anarhiju.
Saučesništvo i aktivna solidarnost sa članovima/icama “Revolucionarne borbe”
Član “Revolucionarne borbe” Nikos Maziotis kontaktirao je druga i obavestio ga da je danas, 30. decembra 2014., prebačen iz zatvora Dijavata u zatvor maksimalne sigurnosti tipa C u Domokosu. Drug je u tom zatvorskom krilu zaključan sam, ali mu moral ostaje snažan.
NI JEDAN/NA DRUG/ARICA OSTAVLJEN/A U RUKAMA DRŽAVE.
Anarhistički drug Jorgos Salajanis, optužen za učešće u napadu na policijsku stanicu u Mesolongiju koji se desio krajem oktobra 2014., trenutno se nalazi u zatvoru Ajos Stefanos, nedaleko od Patrasa. On se suočava sa optužbama koje se zasnivaju isključivo na lažnom svedočenju pandura u civilu.
Jorgos je prekinuo štrajk glađu koji je započeo 3. decembra zahtevajući trenutno puštanje iz zatvora. Sudsko veće suda u Mesolongiju je već 4. decembra odlučilo da mu do suđenja produži pretkrivični prtivor.
Sledi njegovo najnovije otvoreno pismo.
Danas sam polako počeo da se hranim, nakon što sam, od početka meseca, prošao kroz naporan proces razgovora sa pravnicima, poznanicima i drugovima – ostajem u postojećem.
Vreme jednog zatvorenika krik je i trn u svakom porobljenom, demokratska svakodnevna rutina.
Vreme advokata i sudova krađa je dahova zatvorenika. Ostajem snažan u postojećem i zajednicama sutrašnjice. Tamo gde su dela.
Snage samoorganizovanim strukturama – skupštinama, sastajalištima, skvotovima – i pobunjenicima i pobunjenicama!
Nema povlačenja, nema kompromisa.
Jorgos Salajanis, zatvorenik koji čeka suđenje
Zatvor Ajos Stefanos, Patras
Nikos Romanos, anarhistički zatvorenik iz Grčke, nalazio se u štrajku glađu od 10. novembra do 10. decembra 2014. Sudski mehanizmi su odbijali njegov zahtev za odsustvima kako bi prisustvovao fakultetskoj nastavi. Kao odgovor na to, desile su se raznolike akcije solidarnosti, kako unutar i izvan zatvora grčke demokratije tako i internacionalno.
Ponajviše je sama hitnost situacije izazvala ulične sukobe i inspirisala slučajeve pobune širom teritorije pod kontrolom grčke države. U isto vreme, drugovi i drugarice su – tokom prethodnog meseca – bili željni razmene ideja i želja, a povodom štrajka glađu zatvorenika desio se veliki broj raznovrsnih akcija: svakodnevne skupštine, akcije kačenja transparenata, direktne akcije – poput brojnih napada paljevinom i eksplozivima kućne izrade (uglavnom na bankomate), brzi gerilski (engl. hit-and-run) napadi na policiju, ulični neredi i veliki sukobi sa snagama reda, podizanje blokada i barikada, sabotaže (upotrebom lepka, boje, itd.), fizički napadi na predstavnike vlasti, spontani protesti protiv javnih pojavljivanja političara, simbolične okupacije radio i tv stanica, talas okupacija državnih/korporativnih zgrada, kontra-informaciona okupljanja, masovne demonstracije. Kreativnost i konfliktnost (engl. conflictuality / gr. συγκρουσιακότητα; potencijal za konflikt) raznih i različitih anarhista i anarhistkinja i anarhističkih grupa možda nisu bili dovoljno snažni i odlučni da bi borbu održali jednako intenzivnom na svakodnevnom nivou, ali uvek postoji šansa da će se iz poslednjih susreta drugova i drugarica u okupiranim zgradama, uličnim akcijama i tako dalje, javiti novi projekti. Ipak, samo ukoliko su ljudi koji su se solidarisali sa Nikosom Romanosom, a posebno anarhisti, spremni da razmotre specifičnosti onoga što se dešavalo u poslednjih nekoliko dana njegovog štrajka, možda će biti spremni i da praktikuju veoma potrebnu solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama pred izazovima novog objekta maksimalne bezbednosti u Domokosu, kao i ukupnog pogoršanja zatvorskih uslova.
S obzirom da je njegov prvobitni zathev više puta i osvetnički odbijan, naš drug je bio ucenjen da prihvati elektronski nadzor kao opciju za eventualno dobijanje obrazovnog odsustva,”poslednju opciju” koja je postajala sve hitnija jer se njegovo zdravlje ubrzano pogoršavalo. Zapravo, on je okončao svoj štrajk glađu tek nakon što je grčki parlament gotovo jednoglasno (prema zvaničnoj evidenciji sa izuzetkom dvojice poslanika vladajuće partije, dok su polanici nacističke partije bili kvazi-prisutni tokom glasanja) izglasao amandman koji je predložio ministar pravde. Taj amandman se odnosi na zatvorenike/ce – one koji/e su osuđeni/e i one koji/e su optuženi/e i čekaju na suđenje – koji/e imaju pravo da studiraju na visokoškolskoj ustanovi koja se nalazi u istom regionu kao i državna ustanova u kojoj su zatočeni, ali im nije odobreno obrazovno odsustvo iz zatvora kako bi regularno pohađali nastavu. Amandman precizira da svaki/a takav/a zatvorenik/ca mora uspešno pohađati 1/3 časova i laboratorijskih aktivnosti u jednom semestru akademske godine kroz program učenja na daljinu i tek onda mu/joj može biti odobreno korišćenje obrazovnog odsustva uz nošenje narukvice za elektronski nadzor kako bi fizički prisustvovao/la časovima. Ministar pravde je odredbu o elektronskom nadzoru uključio u poslednjem trenutku, vodeći računa o tome da se doda i stavka po kojoj nadležni disciplinski odbor (zatvorski savet) i dalje može odbiti zahtev zatvorenika/ce za obrazovnim odsustvima ukoliko taj odbor iznese neko “specijalno opravdanje” za negativnu odluku (pretpostavljamo, čak i ukoliko zatvorenik/ca završi tražene predmete učenjem na daljinu unutar zatvorskih zidina, pa i ukoliko prihvati nadzor narukvicom izvan zatvorskih zidina). Ovaj zakonski amandman se primenjuje na sve slučajeve kako osuđenih, tako i zatvorenika/ca koji/e čekaju na suđenje, a koji/e su lišeni/e studentskih odsustava (dakle, ne samo u slučaju Nikosa Romanosa). Ovom prilikom, gotovo sve političke partije imale su predizbornu korist od promovisanja daljih represivnih mera protiv zatvorenika i zatvorenica, ne propuštajući šansu da se busaju svojim demokratskim i humanitarnim profilom.
Nikos je okončao svoj štrajk, nakon 31. dana, ali se još uvek guši i bori za nekoliko dahova slobode. S obzirom na ishod, znajući da njegov zahtev još nije zadovoljen, zahtevamo ono što mu je odmah trebalo biti odobreno: obrazovna odsustva iz zatvora. Suprotno raspostranjenom osećaju “pobede”, smatramo da su osvojeni samo dragoceni život našeg druga i svest o tome da na svaku ucenu etatističkih lakeja treba da odgovaramo ne nekada u dalekoj budućnosti već sada, intenziviranjem svih oblika borbe protiv društva-zatvora. Čvrsto stojimo uz zatvorenike i zatvorenice u borbi i protiv sprovođenja upotrebe telekonferencije i elektronskog nadzora kao još jednog načina izolacije zarobljenika/ca od strane države/kapitala. Sada, više nego ikada ranije, solidarnost za zatvorenicima i zatvorenicama mora preći u ofanzivu svim neophodnim sredstvima.
Snimak sukoba u Eksarhiji, centar Atine, koji su se desili 6. decembra 2014.
Anarhistički zatvorenik Nikos Romanos, trenutno hospitalizovan u kritičnom stanju u Atini, nalazi se u štrajku glađu od 10. novembra 2014. Grčki pravosudni sistem je njegov zahtev za obrazovnim odsustvima – na koja ima pravo od septembra 2014. – u više navrata odbijao.
U znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom, 75 zatvorenika krila E, muškog zatvora Koridalos, uzdržavalo se od obroka između 13. i 14. novembra.
Anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis, trenutno hospitalizovan u Pireju, nalazi se od 17. novembra u solidarnom štrajku glađu.
Anarhistički zatvorenici Andreas-Dimitros Burzukos i Dimitris Politis, koje drže u zatvoru Koridalos, takođe su, 1. decembra, stupili u solidarni štrajk glađu.
Zatvoreni borac Ilijas Karaduman, koga drže u zatvoru na Krfu, sedmodnevni simbolični štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom sprovodi između 5. i 11. decembra 2014.
Dve žene zatočene u disciplinskom zatvoru Neapoli u okrugu Lasiti (ostrvo Krit), uzdržavaju se od zatvorske hrane od 4. decembra.
Dana 5. decembra, u različitim muškim zatvorima širom Grčke, zatvorenici u borbi, Spiros Stratulis, Sotiris Georgakopulos, Dimitris Dimitriju, Dimitris Savidis, Jorgos Mojsiadis, Admir Betsani, Joakim Kurkulis, zajedno sa zatvorenim anarhistima Antonisom Stambulosom, Rami Sirjanosom, Tasosom Teofilom, najavili uzdržavanje od zatvorske hrane do ispunjenja zahteva anarhističkog štrajkača glađu Nikosa Romanosa.
Dana 6. decembra, zatvorenik Dimitris Kufontinas član 17N i anarhistički zatvorenik Kostas Gurnas član “Revolucionarne borbe”, obojicu drže u tamnicama ženskog zatvora Koridalos, odbili da uđu u ćelije kao minimalni gest solidarnosti sa Nikosom Romanosom. Većina zatvorenika različitih krila muškog zatvora Koridalos odbila je da uđe u ćelije tokom podneva između 6. i 8. decembra 2014.
Komunisti iz Turske koji su zatočeni u zatvoru u Larisi uzdržavaju se od zatvorske hrane od 9. do 10. decembra 2014.
U međuvremenu, još jedan anarhistički zatvorenik, poznat po inicijalima J.S., nalazi se u štrajku glađu od 3. decembra 2014. Ovaj drug je, trenutno u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, poslat u pretkrivični pritvor pod optužbom za učešće u nedavnom napadu na policijsku stanicu u mestu Mesolongi. Otpužbe protiv njega zasnivaju se na lažnom svedočenju pandura u civilu. J.S. se bori za trenutno puštanje iz zatvora, protestvujući protiv represije i ljudostraža, protiv policijske države, ministara, bankara i poslovnih ljudi: “Oni su teroristi, oni su pljačkaši”, napisao je u poslednjem otvorenom pismu. Takođe je poslao snagu svim štrajkačima glađu kao i svima onima koji se bore protiv društvenih okova, “društva u kojem se sistem cinkarenja opravdava.”
Snage štrajkačima glađu Nikosu Romanosu, Janisu Mihailidisu, Andreasu-Dimitrisu Burzukosu, Dimitrisu Politisu i Ilijasu Karadumanu.
Momentalno oslobađanje štrajkača glađu J.S.
Solidarnost sa svim zatvorenicima i zatvorenicama koji/e se bore.
Na transparentu piše: “Vladavina zakona ubija. Solidarnost sa Nikosom Romanosom i ostalim drugovima u štrajku glađu.”
Danas, 6. decembra 2014., okupirali smo Kulturni centar grada Atine Melina koji se nalazi na raskrsnici ulica Iraklidon i Tesalonikis u atinskom naselju Tisio.
Okupacija predstavlja čin solidarnosti sa tekućom borbom druga Nikosa Romanosa, šest godina nakon ubistva Aleksisa Grigoropulosa.
Naš cilj je nastavak i eskalacija polimorfne anarhističke akcije. Podržavamo svaku inicijativu koja doprinosi intenziviranju socijalnog rata.
Pobeda u borbi štrajkača glađu Nikosa Romanosa, Janisa Mihailidisa, Andreasa-Dimitrosa Burzukosa i Dimitrisa Politisa.
Šaljemo snagu drugu G.S. iz Mesolongija, zatočenom u zatvoru Ajos Stefanos u Patrasu, koji se takođe nalazi u štrajku glađu od 3. decembra 2014.
Pdržavamo borbu izbeglica iz Sirije.
Stisnute pesnice za borce koji, u različitim grčkim zatvorima, odbijaju da uđu u ćelije, koji se udržavaju od zatvorske hrane i koji su stupili u simboličan štrajk glađu u znak solidarnosti sa anarhistom Nikosom Romanosom.
ZAPALIMO GRANICE – ZAPALIMO ZATVORE
NE ZABORAVLJAMO – NE OPRAŠTAMO
P.S. Vidimo se na ulicama, barikadama i u okupiranim zgradama.
U oktobru 2104., anarhista Panajotis (Panos) Mihalakoglu i još jedan drug poslati su u pretkrivični pritvor. Uhapšeni su zajedno, 1. oktobra 2014., u atinskom naselju Kolonaki, optuženi za posedovanje oružja i ilegalno posedovanje eksploziva (jedna ručna bomba). Mihalakoglu je od samog početka preuzeo odgovornost za vatreno oružje pronađeno tokom policijskog pretresa njegove kuće i jasno stavio do znanja da njegov drug M.V. nema nikakve veze sa tim. Sredinom oktobra, Mihalakoglu je odveden u zatvor Nigrita (u kojem je zatvorski stražar ubio Iliju Karelija) u blizini Sera, dok je drugi drug prebačen u zatvor Ajos Stefanos u Patrasu. Slede reči Panosa Mihalokoglua.
Juče uveče, u petak 21. novembra 2014., na moj zahtev da vidim glavnog upravnika Janisa Dimua neposredno pre zaključavanja, preko razglasa krila u kom sam zatočen pozvan sam da dođem u kancelariju glavnog upravnika. Čim sam kročio u njegovu kancelariju, tražio sam da se moji zahtevi prihvate; bio sam jasan da se u suprotnom neću vratiti u ćeliju i da ću odbiti zaključavanje. Takav moj stvar rezultirao je osvajanjem primarnog zahteva – transfer u drugo krilo (iz C2 u C1). Što se tiče ostatka mojih zahteva (da mi se obezbede odevni predmeti, knjige, mp3 plejer, politički tekstovi/vesti), obavezao se da će ih ispuniti, od sada sledeći redovnu proceduru.
Kroz ovo iskustvo shvatio sam da neprijatelj u zatvorima nije samo uprava, već su to često i sami zatvorenici koji saginju svoje glave i mire se sa manjim dok su, sa druge strane, u nekoliko navrata pokušavali da spreče pokretanje protesta ili pobune.
Šta je moj zaključak iz svega ovoga? Ako ne zahtevaš ono na šta imaš pravo, definitivno si osuđen na propast. Isto kao i u društvu, svi oni/e koji/e svoju glavu saginju uvek će biti poraženi.
Neću odstupiti ni za korak dok se svi moji zahtevi ne ispune.
Ništa nije gotovo, sve se nastavlja.
Anarhista Nikos Romanos jedan je od nas. On je jedan od onih koji se, kao i mi, pobunio protiv vlasti, protiv zakona i poretka koji želi da ljudi budu robovi, pokorni i podređeni; on je jedan od onih koji su iz prve ruke naučili šta “red i zakon” stvarno znače, kada je bio svedok ubistva njegovog prijatelja Aleksandrosa Grigoropulosa od strane kerova države, Korkoneasa i Saraliotisa.
Drug Romanos nije jedan od onih koji ljudima oduzimaju domove i imovinu, kao što to čini banka u kojoj je izveo eksproprijaciju, akciju zbog koje je osuđen. On nije onaj koji stvara zakone koje moralno strogi političari donose, očevi nacije koji pljačkaju i ubijaju ljude i radnike/ce kako bi bogate učinili još bogatijim. On nije ukrao platu ili penziju bilo kom siromašnom/oj hranitelju/ki, kao što je to zakonom omogućeno multinacionalnim kompanijama, bankarima i moćnim biznismenima, kao i njihovim slugama, vladi i parlamentarcima. On nije onaj koji je doneo zakone koji siromašnima otimaju koricu hleba iz usta, zakone koji ubijaju na hiljade ljudi terajući ih na samoubistvo, zakone zbog kojih se ljudi hrane u kontejnerima, spavaju na ulicama. Drug Romanos je jedan od onih koji se udarcima suprotstavljaju dostojanstveno, svim udarcima poslušnika države i bogatih – robova koji su svakog meseca plaćeni sa sedam stotina evra da obavljaju svoj bedni posao.
Od ponedeljka, 10. novembra 2014., drug je otpočeo štrajk glađu tvrdeći svoje pravo na obrazovno odsustvo. Nikos Romanos je – baš kao i Iraklis Kostaris*, koji štrajkuje glađu iz istog razloga – jedan među desetinama političkih zatvorenika i zatvorenica i zatočenih boraca koji se trenutno drže u grčkim zatvorima, u vremenu kada je politika društvenog genocida, nametnutog od strane kapitala i države povodom ekonomske krize, povezana sa opštim zaoštravanjem represije, ali naročito protiv zatočenih boraca od kojih su mnogi samopriznati članovi oružanih revolucionarnih organizacija ili su optuženi za oružanu borbu. Zakon o zatvorima tipa C sa specijalnim uslovima pritvora koji je usmeren pre svega protiv političkih zatvorenika/ca i zatočenih boraca, spada u ovaj kontekst. Svaki zatvoreni drug ili drugarica jedan/jedna je od nas, stoga ako verujemo da sve nas povezuje borba za slobodu, borba za socijalno oslobođenje od jarma kapitala i države, onda su i zahtevi jednog zahtevi svih nas.
Nikos Maziotis, član Revolucionarne borbe
zatvor Diavata
(* nap. prev. Iraklis Kostaris je zatvoreni član R.O. 17. novembar koji štrajkuje glađu od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovno odsustvo na koje ima pravo)
U ranim jutarnjim časovima u ponedeljak 17.11.2014. zapalili smo vozillo u vlasništvu bezbednosne kompanije Stargard u ulici Anageniseosu (oblast Metamorfosi), kao minimalni čin solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom, Iraklisom Kostarisom i Janisom Mihailidisom.
Drug Janis Mihailidis, trenutno zatočen u zatvoru Koridalos, najavio je da od ponedeljka 17. novembra 2014. anarhisti koji su uhapšeni nakon dvostruke pljačke u Velventu, Kozani (u februaru 2013.) započinju rotirajući štrajk glađu kako bi iskazali faktičku podršku Nikosu Romanosu koji se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra zahtevajući da mu se odobre obrazovna odsustva.
U svojoj izjavi, Mihailidis – prvi od drugova koji je ušao u ovaj štrajk glađu u znak solidarnosti, pomenuo je između ostalog i sledeće:
“U ovom slučaju, mog drug i brat Nikos Romanos koristi svoje telo kao barikadu kako bi zahtevao prolaz za izlazak iz gušećih uslova zatočeništva, pa sam tražio načine da praktično izrazim svoju solidarnost na njim. S obzirom na uslove u kojima se u ovom momentu i sam nalazim, odlučio sam da učestvujem u rotirajućem štrajku glađu koji smo mi, drugovi koji su zajedno uhapšeni nakon pljačke u Velventu, sada započeli. Od 17. novembra 2014. započinjem sa štrajkom glađu sve do ispunjenja zahteva Nikosa Romanosa.
Ovakvim izborom želimo doprineti daljoj motivaciji drugova i drugarica van zatvorskih zidina kako bi se raznolike akcije solidarnosti umnožile i intenzivirale, otvarajući tako još jedan front u ratu protiv države i samim tim obim svesti među novim drugovima i drugaricama.”
Pored toga, anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis je izrazio svoju solidarnost sa Iraklisom Kostarisom, zatvorenim članom R.O. 17. novembar koji se u štrajku glađu nalazi od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovna odsustva na koja, takođe, ima pravo.
Mi smo RODBINA i PRIJTELJI ZATVORENIKA. Mi, koji smo jednog dana nasilno lišeni zagrljaja, ljubavi i brige, smo prijatelji ljudi koje je država lišila slobode.
Mi smo, zbog izglasavanja monstruoznosti zvane zakon o zatvorima visoke bezbednosti, odlučili da udružimo naše snage i svim mogućim sredstvima pomognemo zatvorenima.
Shvatajući da nijedan zatvor kroz istoriju nikada nikoga nije popravio i verujući u potpuno ukidanje ove zastarele institucije, dajemo podršku:
-Svim političkim zatvorenicima, anarhistima i komunistima.
-Svim ostalim zatvorenicima koji se unutar zatvora drže sa borbenom dostojansvenošću (ne i cinkarošima, dilerima droge, onima koji sarađuju sa vlastima, članovima nasilničkih kružoka i onima koji ih održavaju).
Premda u budućnosti, u skladu sa našim mogućnostima, podrška zatvorenicima može dobiti mnoge različite forme, počećemo sa sledećom praksom:
1. Objavljivanjem zakona i odredaba koje imaju za cilj potpuni napad države na zatvorenike (zakon o zatvorima C tipa itd.)
2. Praćenjem njihovih sudskih borbi (suđenja, transfera, zahteva za oslobođenjem, hospitalizacija) i objavljivanjem vesti o slučajevima svakog arbitrarnog metoda koji sudstvo bude primenilo protiv zatvorenih.
3. Osuđivanjem svih vrsta arbitrarnosti sistema zatvorske policije i opštih uslova stavljanja u pritvor.
4. Direktnim intervenisanjem po pitanjima koja se tiču zdravstvenog stanja zatvorenih i njihovih osnovnih potreba.
Koristićemo sva sredstva i načine javnog informisanja.
Rodbina i prijatelji zatvorenika
Ukoliko želite da stupite u kontakt sa nama, pošaljite e-mejl na: sygeneis-filoi@espiv.net
“Država borce naziva ološem – ološ su jedinice za razbijanje demonstracija i panduri u civilu!”
“Država i kapital su jedini teroristi – solidarnost sa gerilom!”
“Terorizam je nadničarsko ropstvo – nema mira sa šefovima!”
“Solidarnost je oružje ljudi – rat ratu šefova!”
“Sve vrednosti ovog društva su zatvori maksimalne bezbednosti.”
“Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!”
Njih su ubrzo okružile MAT jedinice za razbijanje demonstracija kao i pripadnici motociklističke jedinice DELTA. Privedeni drugovi i drugarice su prebačeni u sedište atinske policije GADA koje se nalazi u centru Atine.
Otvorena skupština anarhista/antiautoritaraca protiv specijalnih uslova pritvora, pored drugih kolektiva poput skvota VOX, pozvala je na hitno okupljanje ispred GADA kome je prisustvovalo oko 300 solidarnih. Kasno noću, 57 privedenih je postepeno puštano, bez optužbi.
Subota, 28. jun 2014. Ulični protesti protiv zatvora maksimalne bezbednosti
Od 18. juna 2014. zatvorenici i zatvorenice svih grčkih zatvora uzdržavaju se od zatvorskih obroka u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C, te u odbranu prava na odsustvo i uslovni otpust.
Međutim, ministar pravde i vlada insistiraju na ignorisanju našeg protesta. Ni na koji način nisu odgovorili na naše opravdane zahteve i provokativno nameravaju usvojiti taj zakon tokom letnjih zasedanja parlamenta u pokušaju da spreče reakcije ljudi.
Naša tela i duše koristimo kao štit protiv ovog zakona koji nas osuđuje na doživotni ostanak u zatvoru bez prava ili nade. To je sve što nam je ostalo.
Od ponedeljka 23. juna 2014., započinjemo masovni štrajk glađu u svim zatvorima širom Grčke. Tražimo naša prava i borimo se da ostanemo ljudi, a ne ljudske senke zaključane i zaboravljene u očajanju.
Zahtevamo:
1) Povlačenje fašističkog zakona o zatvorima tipa C. Kažemo ne grčkom Gvantanamu, zatvoru unutar zatvora, bez dopusta, bez poseta, bez sutrašnjice…
2) Odsustvo i uslovni optust bi trebalo da budu neotuđivo pravo svih zatvorenika i zatvorenica. Grčka je jedina zemlja u kojoj zatvorenik/ca svakog dana prolazi suđenje i kažnjavanje. Iako zakon kaže da svakome ko je odslužio 1/5 ili 3/5 svoje kazne može biti odobreno odsustvo iz zatvora ili privremeno puštanje na slobodu, zatvorenici i zatvorenice su obavezni da iznova i iznova prolaze svetu inkviziciju zatvorskih tužilaca koji takve zahteve odbijaju jedan za drugim, iako ne postoji ikakva osnova ili disciplinska kazna protiv onih zahteve podnose. Na taj način stvaraju očajne zatvorenike/ce i reprodukuju kriminalitet.
3) Primenu jednakosti pred zakonom za sve. Svi zatvorenici i zatvorenice osuđeni na doživotni zatvor zbog droge po starom zakonu 3459/2006 (jer se policija pobrinula da budu tretirani kao tobožnji narko-bosovi, a ne korisnici-ovisnici) trebalo bi da imaju pravo na ponovno suđenje u skladu sa novim zakonom i njegovim olakšavajućim odredbama za korisnike droga (4139/2013).
4) Primenu prava na bračne posete. U zatvoru te lišavaju slobode. Ali u Grčkim zatvorima te lišavaju čak i osmeha ljudske komunikacije i direktnog kontakta sa voljenima. Bračne posete su dozvoljene u zatvorima svih evropskih zemalja, samo je u Grčkoj zatvorenik/ica lišen/a ljudske komunikacije.
5) Da se odmah okonča trajno zatočeništvo onih kojima preti deportacija. Stotine zatočenih imigranata i imigrantkinja ostaje zatvoreno zbog birokratije ambasada iako su odslužili svoju punu kaznu. Zahtevamo trenutno oslobađanje takvih zatvorenika i zatvorenica.
Zahtevamo da se Ministarstvo pravde bavi stvarnim problemima u zatvorima i odmah povuče fašistički zakon kojim, u zatvoru Domokos, želi napraviti grčki Gvantanamo.
Ministar pravde će biti odgovoran za svaki dan štrajka glađu i svakog zatvorenika ili zatvorenicu čini je život ugrožen.
POBEDIĆEMO – MI ZATVORENICI I ZATVORENICE U ŠTRAJKU GLAĐU
Dana 17. juna 2014., pred Apelacionim sudom u Larisi, održano je drugostepeno suđenje. Ročište je održano uz živo prisustvo solidarnih uključujući i članove/ice SVEOD-a, atinskog baznog sindikata radnika-motociklista (sam Vangelis je dugi niz godina radio kao dostavljač motorom).
Apelacioni sud mu je smanjio zatvorsku kaznu na 8 godina i 3 meseca.
Vangelis je od aprila 2012. zatvoren u zatvoru Trikala pošto je do sada završio 250 dana zatvorskog rada. Drugovi i drugarice iz Trikale procenjuju da će, ukoliko sve bude u redu, Vangelis biti uslovno pušten na slobodu sledeće godine u ovo vreme ili možda – ukoliko ga prebace u ruralni zatvor – i nešto ranije, krajem ove godine.
(foto) Nedelja 15.06.2014. – Solidarno okupljanje (oko 100 ljudi) ispred zatvora Koridalos u Atini (park Jorgos Lambrakis, gradska većnica) protiv predloga zakona o zatvorima tipa C koji parlament namerava usvojiti tokom letnjeg zasedanja.
Od 18. juna 2014., mi, zatvorenici i zatvorenice u zatvorima, počećemo sa trodnevnom apstinencijom od hrane u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C.
Ministarstvo želi stvoriti zatvor unutar zatvora, bez prava, bez poseta, bez naknada za rad, bez dopusta…
Ministarstvo nema za cilj da “popravi” već da se osveti i kazni. Kada nekoga lišiš prava na nadu jedino što je sigurno jeste da mu činiš gore. Zatvori tipa C nisu zatvori maksimalne bezbednosti već zatvori maksimalnog očajanja. Zato i nije slučajno što ministarstvo pravde pokušava doneti taj zakon tokom leta kako bi izbeglo reakcije ne samo zatvorenika i zatvorenica već takođe i svih svesnih i osećajnih ljudi.
Trodnevna apstinencija od hrane predstavlja samo početak. U ma kom slučaju nepopustljivosti od strane ministarstva i vlade i borba će kulminirati svim sredstvima.
U Grčkoj se smrtna kazna sada zove zatvor tipa C.
BORBA – OTPOR – DOSTOJANSTVO
P.S. U Grčkoj siromaštva i neimaštine jedino rešenje jeste solidarnost među ljudima. Zato smo odlučili da u ta tri dana tokom kojih ćemo se uzdržavati od hrane ona bude ponuđena beskućnicima, siromašnima i nezaposlenima.
Drugovi i drugarice iz nekoliko krajeva Grčke udružili su se u neposrednoj blizini zatvora Domokos, u nedelju 6. aprila 2014., na protestu protiv novog zakona Ministarstva pravde o reformi zatvora, kao i da bi poslali snagu i toplinu zatvorenicima koji su tamo zatvoreni.
Autobusi iz Patrasa i Atine stigli su oko 13h do puta koji vodi ka zatvoru Domokos, ali se ispostavilo da se na nekih pola kilometra od zatvora nalazi policijska blokada tako da nisu mogli prići bliže od tog mesta. Drugovi i drugarice iz Kardice, Volosa, Trikale, Larise i drugih gradova prethodno su se okupili na centralnom seoskom trgu kao što je i planirano, odakle su krenuli ka zatvoru. Demonstranti iz Soluna su stigli nešto kasnije zbog problema sa jednim od autobusa.
Na početku su uzvikivani neki slogani, ali pošto ljudi nisu znali da li ih zatvorenici zbog udaljenosti mogu čuti skandiranja su uthinula dok nije uspostavljena telefonska veza sa zatvorenicima koji su potvrdili da se povici čuju i unutar zatvora. Jedna manja grupa drugova pronašla je način da se nešto više približi zatvorskim objektima – prolaskom kroz polja koja okružuju zatvor, tako da su svoju podršku zatvorenicima slali odatle. Ubrzo nakon toga došlo je do manjih sukoba sa pandurima koji su bili pozicionirani sa te strane zgrade. Panduri su bacili suzavac ali im nije išao na ruku smer u kojem je vetar duvao, pa su efekti bili poprilično mali. Periodični sukobi su nastavljeni tokom više od jednog sata.
Prilično zabavan momenat desio se oko 15:30h kada su drugovi i drugarice pokušali napasti patrolna kola i vozilo tajne policije. Kada su panduri to shvatili, brzo su uskočili u svoja vozila i zapalili odatle ostavljajući tragove guma na asfaltu.
Uglavnom su uzvikivani slogani protiv zatvora i pandura, ali i za anarhiju:
Ni kazneni ni politički zatvorenici; vatra i eksploziv u svim zatvorskim ćelijama.
Slušajte zatvorski stražari – dalje ruke od boraca.
Oni kojima je glava puna sranja ne mogu razumeti ništa o slobodi.
To je, to je, to je prava stvar, rafali kalašnjikova da utuve u glavu.
Nijedna suza za Cironisa – panduri, svinje, ubice. [nap. prev. Jorgos Cirnois je zatvorski stražar koga je na srmt izbo zatvorenik Ilija Kareli].
Sloboda za one koji se nalaze u zatvorskim ćelijama.
Na zidovima u dvorištu krila A muškog zatvora Koridalos ispisani su slogani dok su zatvorenici uzvikivali slogane poput “I sada jedan slogan koji nas sve ujedinjuje: panduri, svinje, ubice”, “Krv još teče i traži osvetu”, “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”.
Snimak tih trenutaka:
[vimeo]http://vimeo.com/90602222[/vimeo]
U ženskom zatvoru Koridalos, zatvorenice su uzvikivale slogane protiv pandura, zatvora, siledžija iz Zlatne zore, poput: “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”, “Fašistički šljamu, uskoro ćeš visiti”, “Bes i svest, negacija i nasilje donose haos i anarhiju”, “Države su jedini teroristi, solidarnost sa oružanom gerilom”, “Vatra i eksplozija u ovom bordelu”.
Transparent u Solunu (27.3.2014.): “Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti”
Dana 24. marta 2014., zatvorenici i zatvorenice širom Grčke najavili su protestne mobilizacije protiv stalno-strožijih uslova pritvora, zahtevajući povlačenje predloga zakona vlade o zatvorima maksimalne bezbednosti. Prema tom novom zakonu, “opasni/e” zatvorenici/e koji budu poslati u jedinice tipa “C” neće imati pravo na dopuste, a značajno će im biti ograničeno i pravo na posete.
Dana 25. marta, usred rastuće napetosti u zatvorima, osuđenik rođen u Albaniji Ilija Kareli izbo je na smrt zatvorskog stražara improvizovanim nožem u zatvoru Malandrino. Iako je Kareli bio zatvoren ukupno 16 godina, nedavno mu je odbijen dopust. Mrtvi tamničar, koga mas-mediji predstavljaju skoro kao sveca, bio je zloglasni sadistički mučitelj koji je zatvorenike bičevao električnim kablovima.
Dana 27. marta, zatvorenik Ilija Kareli prebačen je u samicu zatvora Nigrita (u blizini grada Seres) u kojoj je kasnije pronađen mrtav usled višestrukih unutrašnjih povreda i teških preloma izazvanih neprekidnim prebijanjima ubica u uniformi. Drugim rečima, nakon što je stražaru oduzeo bedni život, zatvorski sistem ga je mučio do smrti.
Kao odgovor na ubistvo Ilije Karelija, kao i na monstruozni zakon koji su vlasti spremne da implementiraju protiv zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj, zatvorenici i zatvorenice nekoliko zatvora održali su masovne proteste, u nekim slučajevima uz odbijanje zatvorske hrane i/ili odbijanja da budu zaključani u ćelijama.
U nedelju poslepodne, 30. marta 2014., održan je skup ispred zatvora Nigrita u kojem je Kareli pronađen mrtav. Akcija je trajala više od jednog sata, a učestvovalo je oko 100 drugova i drugarica iz Soluna, Seresa i Kavale. Odgovor zatvorenika i zatvorenica bio je veoma energičan, a obe strane su razmenjivale povike protiv mučitelja-ubica iz zatvorske uprave kao i slogane protiv pandura i u znak solidarnosti sa tekućim borbama zatvorenika i zatvorenica.
Tokom skupa, uprava je pokušala da učini sve što je u njenoj moći da spreči komunikaciju između zatvorenika/ca i ljudi koji su se okupili u znak solidarnosti. Aktivirani su alarmi, a putem razglasa su konstantno emitovana obaveštenja kako bi se sprečilo da pevanje dosegne unutrašnjost zatvora. Međutim zatvorenici i zatvorenice nisu bili obeshrabreni/e tim pokušajima tamničara; posebno u krilu C2, zatvorenici/e su razbijali/e kamere za nadzor, prozore itd.
Solidarnost sa ljudima koji se bune unutar i izvan zidina
Dokle god svet vlasti sahranjuje žive ljude u tamnicama zatvora, dešavaće se trenuci pobune i neposlušnosti u kojima se na nasilje vladara odgovara nasiljem. Baš kao u tom trenutku kada je zatvorenik Ilija Kareli nakon 16 godina zatočeništva i represije svoj očaj pretvorio u bes, a svoj nož usmerio ka ljudostražu* (25.3.2014. u zatvoru Malandrino).
Ljudostražu čije žitije sada emituju sredstva masovne obmane preućutkujući činjenicu da je bio mučitelj koji je voleo, kada se zatvorski sistem odluči da pokaže svoje najokrutnije lice, na maštovite načine iskaljivati svoj sadistički bes na telima zatvorenika; na primer, bičevanjem zatvorenika električnim kablovima.
Kerovi vlasti su se pobrinuli da osvete smrt ljudostraža na način koji im je veoma poznat: mučenjem do smrti. Ilija je umro (nakon što je prebačen u zatvor Nigrita, 27.3.2014) od posledica unutrašnjeg krvarenja nakon uzastopnih batinjanja od strane pandura i zatvorskih stražara.
Ništa drugo nismo ni mogli očekivati od oruđa režima. Ali odgovornost takođe leži i na onima koji reprodukuju medijsku propagandu o nepravednom gubitku domaćina i porodičnog čoveka – ljudostraža, učestvujući tako u festivalu prikrivanja mučenja unutar zatvora, ali takođe i omražene društvene uloge ljudostraža – stražara nad ljudima. Continue reading Grčka: Povodom ubistva Ilije Karelija u zatvoru Nigrita→
Ovih dana, novi zakon Ministarstva pravde koji se odnosi na zatvore supermaksimalne bezbednosti i zabrane dopusta, dostupan je za javnu raspravu.
Prve nove mere ovog vladinog zakona već su objavljene u medijima.
1) Specijalna klasifikacija zatvorenika i zatvorenica u tri tipa (A,B,C). Svi zatvorenici i zatvorenice optuženi za pljačku ili iznudu, kao deo kriminalne organizacije, politički/e zatvorenici/e, svi koje smatraju “opasnim” i koji su osuđeni na više od 10 godina zatvora do doživotne robije, ili oni/e koji/e se bune unutar zatvora, biće klasifikovani/e u tip “C”.
2) Zatvorenici tipa “C” biće lišeni prava na dopust, a biće im ograničena i prava na posete i telefonsku komunikaciju sa rodbinom.
3) U cilju izolovanja zatvorenika i zatvorenica biće izgrađene ćelije tipa “C” (u Domokosu, kao i u drugim zatvorima).
4) Policija dobija stalno mesto u zatvorima (pretresi ćelija, transfer zatvorenika i zatvorenica unutar zatvora, itd.) sa tajnim nadležnostima i ovlašćenjima koja nisu navedena čak ni u vladinom službenom glasniku.
Nakon skoro sedam godina od pobune u zatvoru Malandrino, nekim od pobunjenih zatvorenika sudi se u gradu Amfisa.
Na plakatu piše:
Kada je proleće stiglo u zatvor Malandrino…
Hiljade zatvorenika cvetalo je na krovovima, u mračnim hodnicima i smrdljivom krilima gotovo svih zatvora širom grčke teritorije. Dovoljna im je bila i varnica da se munjevito oslobode svakodnevnog ugnjetavanja, poniženja i apsolutno definisane neslobode prelazeći – makar i privremeno – oslobađajuće staze otpora i borbe.
Crni dim zapaljenih madraca, oštećene zatvorske ćelije, razbijena fizička infrastruktura zatvora, ali i oblaci suzavca, kiša plastičnih metaka i nemilosrdna prebijanja pendrecima od strane stražara i odreda za razbijane nereda svedoče o bitkama koje su se odigrale.
Međutim, osvetoljubivost vlasti prema onima koji je dovode u pitanje nije se ograničila na razbijena i ranjena tela zatvorenika ili disciplinske kazne koje su im nametnute u jamama pakla. Vlast je godinama, sve do danas, razvlačila desetine pobunjenih zatvorenika po civilnim sudovima, optužujući ih za različite “prekršaje” koji su se odigrali tokom borbenih mobilizacija tih aprilskih dana 2007.
Nakon skoro sedam godina, od nekih pobunjenika zatvora Malandrino traži se da plate istu cenu za one neverovatno lepe i snažne dane i noći kada se borba susrela sa prolećem bez iskrivljenih sočiva zidova i bodljikavih žica.
SOLIDARNOST JE NAŠE ORUŽJE
Okupljanje ispred sudnice u Amfisi 11. februara 2014. u 9h
Spiros Stratulis je oslobođen od optužbe za krivično delo za učestvovanje u navodnoj kriminalnoj organizaciji tako da su mu opet dozvoljeni dopusti iz zatvora.
Spiros Stratulis je 10. januara 2014. godine prekinuo štrajk glađu započet 11. novembra 2013. nakon što je dobio obaveštenje da je sudsko veće konačno donelo odluku u vezi sa njegovim slučajem.
Na ovogodišnjim demonstracijama snažno je izražena solidarnost kako unutar tako i izvan zidova zatvora Koridalos. Oko hiljadu ljudi se u znak solidarnosti pre ponoći pojavilo na okupljanju i počelo glasno uzvikivati slogane. Nekoliko drugova je koristilo pirotehnička sredstva dok su zatvorenici pravili buku i kroz prozore ćelija bacali zapaljene predmete. Ubrzo nakon što se masa pomerila iz parka preko puta muškog zatvora do parkinga preko puta zatvora za žene policijske jedinice za razbijanje demonstracija su upotrebile suzavac kako bi ugušile velike demonstracije i jurile demonstrante u okolnim ulicama. Nije bilo izveštaja o privedenim.
Kasno uveče, u nedelju 15. decembra 2013., okončan je štrajk glađu i žeđu sedmoro anarhista koji su zatočeni u zatvoru Koridalos. Grigoris Sarafudis, Babis Cilijanidis, Jorgos Karajanidis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis i Dimitris Politis su dobrog zdravstvenog stanja i objavili su da su prihvatili da budu premešteni u 4. krilo zatvora Koridalos u koje je Janis Naksakis već premešten. Iako zatvorska administracija nije dozvolila njihov povratak u 1. krilo, anarhisti smatraju da su uspeli u svojim zahtevima zato što sada svi zajedno mogu biti u istom delu zatvora.
