Na transparentu piše:
Vaša socijal-demokratija smrdi na utamničenje – Pobeda za borbu političkih zatvorenika u štrajku glađu (od 2.3.) i imigrantima štrajkačima glađu u Paranestiju (od 23.3.) – Ostanite jaki (A)
Dana 9. aprila, okačen je transparent, a grčka zastava spuštena na zgradi u centru Rodosa, kao minimalni znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu i pobunjenim imigrantima – štrajkačima glađu, u logoru Paranesti u Drami.
Osmoro anarhističkih zatvorenika Mreže utamničenih boraca (DAK) još uvek se nalaze u štrajku glašu u različitim bolnicama i grčkim zatvorima, zahtevajući ukidanje zatvora maksimalne bezbednosti tipa C; ukidanje antiterorističke legislative (članovi 187 i 187A); ukidanje zakona protiv kapuljača; ukidanje prisilnog uzimanja DNK uzoraka, ukidanje analize DNK uzoraka koji sadrže mešavinu genetskog materijala više od dve osobe, pristum DNK uzorcima za analizu od strane eksperta-svedoka, biologa, kome optuženi veruju; u puštanje pacijenta sa politraumom, zatvorenika 17N Savasa Ksirosa.
Prema poslednjem lekarskom izvještaju, svi drugovi se nalaze u kritičnom stanju.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 2. MARTA 2015. :::
Fivos Harisis je izgubio 22% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Atikon u Atini, u stanju životne opasnosti
Antonis Stambulos je izgubio 20.5% svoje početne telesne težine; trenuto se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici u Larisi, u stanju životne opasnosti
Argiris Dalios je izgubio 18% svoje početne telesne težine; trenutno se, pod policijskom stražom, nalazi u bolnici Nikaia u Pireju, u stanju životne opasnosti
Jorgos Karajanidis je izgubio 17% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, nalazi se u stanju životne opasnosti
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 9. MARTA 2015. :::
Grigoris Sarafudis je izgubio 16% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos, u veoma kritičnom stanju
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 16. MARTA 2015. :::
Dimitris Politis je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
Andreas-Dimitris Burzukos je izgubio prosečno 10% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos.
::: U ŠTRAJKU GLAĐU OD 23. MARTA 2015. :::
Janis Mihailidis je izgubio oko 8% svoje početne telesne težine; trenutno ga drže u zatvoru Koridalos
Anarhistički komunista Tasos Teofilu, koga drže u zatvoru Domokos, izgubio je 20% inicijalne telesne težine nakon 39 dana štrajka glađu.
Danas, 9. aprila 2015., drug je okončao štajk glađu i poslao snagu svojim kolegama učesnicima u Mreži utamničenih boraca (DAK), od kojih osmoro nastavlja štrajk.
U subotu 4. aprila, ispred centra za pritvor Paranesti, desila se akcija solidarnosti (fotke); zatvorenici/e i ljudi koji se sa njima solidarišu razmenjivali su poruke putem fudbalskih lopti.
Nešto ranije, 29. marta 2015.desila se još jedna akcija, takođe kod Paranestija (fotke).
Dana 23. marta 2015. godine, 23 imigranata (bez papira) iz Pakistana, Nigerije, Iraka, Egipta i Irana, koji su zatvoreni u logoru Paranesti, stupilo je u štrajk glađu zahtevajući papire i trenutno puštanje.
U logoru Paranesti, nedaleko od Drame, zatočeno je ukupno 210 odraslih i 80 maloletnih imigranata/kinja, među kojima su i oni/e sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje “leče” samo lekovima protiv bolova.
Pismo anarhistkinje, zatvorenice, Eme Šepard: Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju
Mart, 2015.
Prošle noći sam videla mesec i zvezde. Prvi put posle dugo vremena. To me je navelo da razmišljam o svim mojim prijateljicama i prijateljima, starim i novim, i da se zapitam šta rade pod njihovim sjajem. Osećam se jako srećno što sam deo široke mreže ljudi. Sve se čini mogućim kada znaš da imaš podršku. Ali iako takve misli čine zatvor podnošljivijim, nikada neću zaboraviti nasilje sistema.
Zatvori su gotovo puni. I zbog toga grade nove. Od Topshop-a do kompanije Tesco, od DHL-a do kompanije Lend Lease, i Virgin-a do GEOAmey-a, postoji mnogo novca u zatvorskom sistemu. Sada privatne “kompanije za reintegraciju u zajednicu” upravljaju službom za uslovnu slobodu. Christopher Grayling je najavio još jednu “inicijativu za reintegraciju” Ministarstva pravde. Zatvorenici i zatvorenice će praviti vreće sa peskom, stubove za ograde i opremu za oružane snage, kako bi “naučili/e važne nove veštine” i “vrednost napornog rada”.
Unutar ovih zidova, reč integracija se nikada ne nalazi daleko. Ali zatvor ima dugačku senku – on izoluje, razdvaja i uništava živote. Mnogo toga je, u skorijem periodu, pisano o ženama u zatvoru. Čak je i Vicky Pryce – bivša supruga poslanika torijevaca (Konzervativne stranke) pozvala na promenu. Ali, iako žene u zatvorima svakako imaju, da se poslužim jezikom stražara, “složene potrebe”, pozivi na reforme po rodnoj liniji samo pojednostavljuju problem. Zatvori ne donose dobrobit nikome – osim onima koji na njima profitiraju.
I šta uopšte znači “reintegracija”? Kajanje zbog vanzakonskog dela? Klanjanje pred navodno dobroćudnim sistemima koji nam se nude kao “izbori”? Reintegracija se koristi kao šargarepa za kojom bi trebalo da trčimo. Ali ja neću učestvovati u toj trci pravljenja vreća sa peskom. Ne postoji rehabilitacija u IPP (Indeterminate Sentence for Public Protection / kazna na neodređeno vreme zbog javne zaštite), CSC (Close Supervision Centre / specijalni zatvori sa strožijim režimom nadzora) ili samicama. Kada ljude tamo prebacuju bez upozorenja. To nije reintegracija.
Asata Šakur je opisala jedno od mnogih montiranih suđenja kojima je bila podvrgnuta. Iako se ni na koji način ne poredim sa njom, sledeće osećanje je – za mene – naročito odjekivalo:
“Učestvovanje u suđenju u Nju Džersiju bilo je neprincipijelno i pogrešno. Samim tim što sam učestvovala, učestvovala sam u sopstvenoj represiji. Trebalo je da znam i da ne prihvatam tu prevaru. Na duže staze, ljudi su naša jedina šansa. Jedino same sebe možemo osloboditi.”
Neki ljudi se uspešno detoksiraju u zatvoru, mnogi se vraćaju drogama. Neke napuste svoje nasilne veze, mnoge se vrate. Baš poput mita o “zaštiti” koji policija perpetuira, “reintegracija” je zgodna fasada koja skriva sistemsko nasilje. Odluke koje ljudi donesu u zatvoru mogu im biti od koristi ili naneti štetu. Ali sve pozitivne promene koje individua napravi dešavaju se uprkos, a ne zbog, “prilikama” koje dobijamo. Nikada neću zaboraviti bodljikavu žicu i zvuk ključa u vratima. Ali, iako ste me zaključali, nisam sama.
S puno ljubavi,
Em x
Dana 9.4. u zoru vandalizovali smo 1 bankomat Eurobanke u Petraloni. STOP. Farbom i lepkom bankomat Nacionalne banke u Kukaki. STOP. Snage štrajkačima glađu Mreže utamničenih boraca; sa njima smo. STOP. Revolucionarni pozdravi i pobunjeničkim zatvorenicima u Čileu; poziv od 10 do 20 aprila. STOP. Vagabundi iz Meksika imaju pravo: jednostavna, anonimna, lako izvodljiva dela sabotaže. STOP. Zajedničke borbe unutar/izvan zatvorskih zidova; zajedničke borbe unutar/izvan granica.
‘PREVIŠE ĆASKANJA DOVODI DO SIROMAŠTVA’
Preuzimanje odgovornosti – “Borbena anarhija”
Akcioni projekat za međunarodni anarhistički kontranapad
“Uništimo represiju”. Drugi čin.
“Borbena anarhija” preuzima odgovornost za napad na centralne kancelarije kompanije Majkrosoft (engl. Microsoft) u Grčkoj. Drugovi/arice koji/e su učestvovali/e u akciji postavili/e su eksplozivnu napravu sačinjenu od kanistera sa benzinom i baruta i bezbedno se povukli/e, još jednom ismejavajući bezbednosne mere u zgradi. Majkrosoft je muntinacionalni gigant tehno-industrijskog kompleksa, jedna od najmoćnijih kompanija u svom polju i neraskidivo je povezana sa političko-ekonomskim sistemom. Napad na avangardu kapitalističke dominacije, tehno-nauku i njene ubilačke pipke, predstavlja napad na mehanizaciju samog života. Revolucionarni rat je osnova oko koje se gradi pokušaj potpunog oslobođenja naših života od lanaca države, kapitala i njihovog društva, a koja se širi u prostorno-vremenskom kontinuumu sa pobunom potlačenih protiv svojih tlačitelja.
Dana 2. marta 2015., anarhistički i politički zatvorenici otpočeli su štrajk glađu, sa ciljem borbe protiv represivnog okvira države, anti-terorističkih jedinica i sudija. Istovremeno, utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija i anarhistkinja Angeliki Spiropulu najavili su početak štrajka glađu do smrti, zahtevajući trenutno puštanje svoje rodbine koja je osvetnički stavljena u pritvor zahvaljujući mahinacijama političko-sudske mafije. Danas, kada su mnogi naši drugovi hospitalizovani u kritičnom stanju u bolnicama, sa drugom iz ZVĆ Mihalisom Nikolopulosom kome preti trajno fizičko oštećenje uprkos pobedničkom ishodu borbe njegove organizacije, sa “levičarskim” menadžerima vlasti koji su masku humanizma bacili u smeće, anarhistička borba bi trebalo da ubrza svoj kontranapad i natera državu na povlačenje.
Borba naših zarobljenih drugova i nove činjenice na društvenom i političkom polju nakon izbora Sirize trebalo bi procenjivati u smeru revolucionarnog razvoja. Polimorfna iskustva i kolektivni napori predstavljau fokus te procene koja pruža temelj za materijalizaciju naše anti-državne zavere protiv vlasti. Sada je na nama da pokažemo stratešku neophodnost anarhističke urbane gerile sabotiranjem funkcionisanja društvene mašinerije, dizanjem u vazduh zidova apatije i oslobađanjem pobunjeničkih želja.
Tkajući niti između teorije, akcije i cilja, nastavljamo usamljeni hod putevima slobode, sa mislima čvrsto zakucanim na sve naše drugove i drugarice koji/e su zaključani/e u ćelijama demokratije. Tek smo počeli/e. Planiramo sabotaže, uznemiravanja neprijatelja, eksperimente sa metodama i praksom, organizujemo svoj opšti kontranapad na svet vlasti. Naša akcija predstavlja doprinos predlogu drugova/arica češkog FAI/FRI koji/e su zapalili/e policijski automobil i predložili/e stvaranje međunarodnog akcionog projekta “Uništimo represiju”, poput projekta Feniks. Pored toga, ovo je i naš doprinos danima međunarodne solidarnosti sa utamničenim drugovima i drugaricama u Čileu. Drugovi i drugarice, ova eksplozija je bila i za vas.
Snage drugarici Angeliki Spiropulu i zatvorskoj ćeliji Zavere koji/e će uskoro, zbog svoje nepopustljive i pobedničke borbe, ponovo videti svoje voljene slobodne. Dobar oporavak drugovi i drugarice, vaša odlučnost je izvor inspiracije za subverzivne duhove našeg vremena. Neka naša vatra postane ognjište topline za anarhističke štrajkače glađu “Mreže utamničenih boraca” i članu “Revolucionarne borbe” Nikosu Maziotisu koji je prekinuo štrajk pre objavljivanja našeg teksta.
SOLIDARNOST SA SVIM ANARHISTIČKIM ZAROBLJENICIMA I ZAROBLJENICAMA!
SREĆE I SNAGE ONIMA KOJE PRAVOSUDNI SISTEM TRAŽI!
NAORUŽAVAMO SE, ORGANIZUJEMO I PRELAZIMO U NAPAD!
ŽIVELA BORBENA ANARHIJA!
Borbena anarhija
Neformalna anarhistička federacija / Međunarodni revolucionarni front (FAI-IRF)
U četvrtak 26. marta 2015. izveli smo napad paljevinom na policijski automobil u mestu Olomouc. Napad na represivni aparat je borba za slobodu. Jer tamo gde postoji potreba za represijom, sloboda ne može da cveta. Ne postoji mesto bez represije. Represija je sredstvo države i kapitala. Represija i autoritet su dve strane istog novčića. Represija je globalna. Represija dolazi kako iz državnog (javnog) sektora, tako i privatnog sektora. Ona sarađuje širom sveta. Skoro svako je osetio neki vid represije. Jedini koji za represiju ne znaju jesu oni koji ne žele da žive sopstvene živote. Oni koji saginju svoje glave i dobrovoljno slušaju ono što im se naredi. Oni koji odbijaju postojeći poredak svesni su posledica. Dakle, i oni koji makar samo pokušavaju do svoje neisplaćene plate doći direktnom akcijom, ili ljudi koji učestvuju u divljem štrajku, ili oni koji uništavaju bilborde ili ljudi koji prosto pljačkaju tokom nereda. Raduje nas svaki pobunjenički čin koji nije sputan okvirima legalnosti. Ali samo onda kada ne traži represiju protiv drugih. Jednog dana ljudi napadaju policiju u borbi protiv poreza, drugog dana pozivaju na strožije zakone protiv beskućnika ili neprilagođenih, trećeg dana i sami postaju beskućnici i žele više poreskog novca za socijalna davanja, četvrtog dana pronađu neki posao i ponovo pokušavaju pronaći najbolji način da izbegnu plaćanje poreza. Uslovi u kojima živimo utiču na naše živote, ali ih ne trebamo koristiti kao izgovor. Ono što na kraju odlučuje o našim životima jesu izbori koje pravimo. U svakoj situaciji imamo mogućnost ili da pokleknemo ili da se suprotstavimo onome što nam se ne sviđa.
Mi, anarhisti i anarhistkinje, ne dopuštamo nikome da odlučuje o našim životima. Nemamo ništa drugo do sažaljenje za ljude koji u ovoj svakodnevnoj močvari traže put samo za sebe na uštrb drugih. Savijaju se pred postojećim i pronalaze izgovore u objektivnim uslovima. Mi se, anarhisti i anarhistkinje, borimo za svet bez represije, bez prinude. Zato se protiv svake represije borimo neprekidno, bez obzira na to da li ona udara na mirne studentske demonstracije na drugoj strani sveta ili lopove u našem gradu. Našu solidarnost i iskrenu uzajamnost imaju oni koji se bore za potpuno uništenje represivnog aparata, za anarhiju. Pobunjenici, ustanici, anarhisti, revolucionari, borci…
Trenutno, svoju neprekidnu borbu protiv represije nastavljaju grčki politički zatvorenici u Grčkoj. Mreža utamničenih boraca, Maziotis, Gurnas, članovi ZVĆ i mnogi drugi. Svi oni su odlučili da ne odustaju od svoje borbe i da se suprotstave represiji, čak i u zarobljeništvu. Naš napad je akcija solidarnosti sa njihovom borbom. A samim tim, naš napad je borba za anarhiju. Neka štrajkači glađu pobede u svim borbama. Continue reading Olomouc, Češka: Zapaljen policijski automobil u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu
Anarhista Dijego Rios uhapšen je 7. februara 2015. nakon što je pet i po godina bio u bekstvu optužen za posedovanje eksplozivnog materijala (nakon što ga je, tokom leta 2009., majka potkazala policiji).
Dana 30. marta, nakon što je proveo gotovo dva meseca utamničen u odeljenju maksimalne bezbednosti zatvora visoke bezbednosti (CAS) u Santjagu, uoči suđenja po skraćenom postupku, drug je uspeo da meru predostrožnosti preventivnog pritvora pretvori u kućni pritvor tokom noći. Dijego je priznao posedovanje predmeta koji bi se mogli iskoristiti za eksplozivne naprave. Dana 2. aprila, uslovno je osuđen na 541 dan, tako da je drug sada slobodan.
Dole zatvori i pravosudni sistem!
Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!
Dana 6. aprila 2015., majka dva člana Zavere vatrenih ćelija – drugova Hristosa i Gerasimosa Cakalosa – napustila je zatvor Koridalos. Njena kaucija je određena na 10,000 evra.
Životna saputnica Gerasimosa Cakalosa je još uvek nalazi u pritvoru (od 2/3). Prema, solidarnima sa Zaverom vatrenih ćelija, očekuje se da će i ona biti puštenja u narednom periodu.
6. april 2015.
Prostorije partije Siriza u gradu Janjina simbolično su napadnute farbom kao minimalni gest solidarnosti sa utamničenim štrajkačima glađu. Ispisani su i slogani unutar zgrade u kojoj se nalaze prostorije kao i kancelarija Sirizinog poslanika.
Ukoliko se nešto desi ma kom štrajkaču glađu (ili, ukoliko se nešto desilo Mihalisu Nikolopulosu) nećete imati gde da se sakrijete.
U ponedeljak ujutru, 23. marta 2015., desila se solidarna intervencija sa borbom političkih zatvorenika u štrajku glađu u radio stanici Eol FM (gr. Αιολος FM) u Mitiliniju. Emitovan je kontra-informativni materijal, uključujuči i telefonski razgovor sa anarhistom štrajkačem glađu Antonisom Stambulosom – učesnikom u Mreži utamničenih boraca (DAK) – koji je snimila samoorganizovana radio stanica 105FM. Kompletan prenos, na grčkom jeziku, dostupan je ovde.
Pobeda borbi štrajkača glađu!
Ovo je borba svih nas!
U gradu Ksanti desilo se nekoliko gestova solidarnosti sa štrajkačima glađu:
– 9. marta okačen je transparent protiv zatvora maksimalne bezbednosti tipa C;
– 13. marta drugovi i drugarice su simbolično okupirali/e opštinsku radio stanica i pročitali/e tekst naslovljen “Srušimo sve zatvore”;
– gigantski baner je okačen u centralnom delu Ksantija (Prokat): “Solidarnost sa zatvorenicima štrajkačima glađu koji se bore za ukidanje teror-zakona (187,187a), zakona o kapuljačama, zatvora tipa C, ograničavanje upotrebe DNK i puštanje Savasa Ksirosa – Autonomno sastajalište Ksanti”;
– 15. i 20. marta održana su okupljanja na kojima su deljeni kontra-informacioni tekstovi uz informisanje putem razglasa;
– u autonomnom sastajalištu su prikazani filmovi protiv zatvora;
– 28.3. organizovane su demonstracije u znak solidanosti sa utamničenim štrajkačima glađu;
– 1. aprila, drugovi i drugarice su simbolično okupirali/e gradsku većnicu u znak podrške štrajkačima glađu;
– 2. aprila u centru grada je održano još jedno okupljanje i širenje informacija putem razglasa;
– okačena su još tri transparenta na veoma vidljivim lokacijama u Ksantiju.
U jutarnjim časovima 24. marta drugovi i drugarice su okupirali/e radio stanicu ‘102.8 FM Sto Kokkino’ u prostorijama partije Siriza u gradu Kavala, u znak solidarnosti sa utamničenim borcima koji se nalaze u štrajku glađu. Sirizina poslanica Aleksandra Canaka uputila je pretnje skvoterima/kama, navodeći da nema razloga za okupiranje prostorija jer “još uvek nije umro nijedan štrajkač glađu” (sic). Drugovi i drugarice su, narednog dana, okončali/e okupaciju i izrazili/e solidarnost sa svim političkim zatvorenicima i zatvorenicama u štrajku glađu , svim pacijentima utamničenim u, eufemistički nazvanoj, “bolnici” zatvora Koridalos u Atini, svim imigrantima i imigrantkinjama u grčkim centrima za pritvor, kao i svima koji/e se bore za slobodu.
Solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama!
Ukidanje zakona 187, 187, protiv kapuljača i o zatvorima tipa C!
Ukidanje upotrebe DNK kao pravnog dokaza!
Sloboda za Savasa Ksirosa!
Hrabrosti i snage Nikosu Maziotisu i svim zatvorenicima koji štrajkuju glađu!
Dana 23. marta 2015., solidarni i solidarne sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu izveli/e su intervenciju u TV stanici Ahelos (gr. Αχελώος TV) u gradu Agrinio. Oko 25 drugova i drugarica bacalo je letke ispred zgrade, podiglo transparent unutar studija tokom emitovanja emisije “Na fudbalskim stadionima” uživo, a emitovali/e su i kontra-informacioni i video solidarnosti o borbi štrajkača glađu.
Pobeda borbi političkih zatvorenika u štrajku glađu!
Izvor: Athens IMC | Video Anarhistički žurnal ‘Giljotina’
U zoru 23. marta 2015., sabotirali/e smo 30 bankomata u gradu Iraklionu, Krit, kao znak solidarnosti sa političkim zatvorenicima u štrajku glađu koji zahtevaju:
– ukidanje “antiterorističkog” zakona iz 2001., član 187 (“kriminalna organizacija”)
– ukidanje “antiterorističkog” zakona iz 2004., član 187a (“teroristička organizacija”)
– ukidanje otežavajućih okolnosti za dela počinjena skrivanjem fizičkih karakteristika (“zakon o kapuljačama”)
– ukidanje zatvora tipa C
– puštanje Savasa Ksirosa iz zdravstvenih razloga, osuđenog člana R.O. 17N, koga vlast sistematski i osvetnički istrebljuje već 13 godina
– ograničavanje obrade i upotrebe genetskog materijala (DNK)
– puštanje rodbine i prijatelja R.O. ZVĆ
SOLIDARNOST ZNAČI NAPAD
U nedelju ujutru, 5. aprila 2015., kao znak solidarnosti sa borbom štrajkača glađu u grčkim zatvorima, okačili smo dva gigantska transparenta, ispisana na engleskom jeziku, u staroj luci u Haniji.
TRENUTNO ISPUNJENJE NJIHOVIH ZAHTEVA
POBEDA ZA BORBU ŠTRAJKAČA GLAĐU
još fotki: athens imc
Prošle nedelje smo, u regionu Štutgarta, grilovali dva automata za prodaju karata kompanije Dojče ban (nem. Deutsche Bahn).
Cene karata, logistika za oružane snage, nuklearni transport… već dugo nam je dosta toga.
Našom akcijom šaljemo mali pozdrav uhapšenima u Frankfurtu i zatvorenicima u štrajku glađu u Grčkoj.
Koristite čvrsto gorivo – sa tečnim postoji opasnost od eksplozije!
Noć se još nije završila. Kaldrmom smo napali prozore “ABS-nekretnina” (nem. ABS-Immobilie ) u Bokenhajmu (Bockenheim). Preduzeće “ABS nekretnine” ima kuće, stanove, poslovne prostore u Frankfurtu (Majna), Ofenbahu (Majna), Dicenbahu, Majnhauzenu, Noj-Izenburgu, Rabenau i odgovorno je za raseljavanje ljudi iz njihovih domova jer su pogođeni profitom. Ljudi su prinuđeni da napuste svoje domove zbog troškova iznajmljivanja i potiskuju ih sve dalje od centra Ako se to nastavi, Frankfurt će uskoro postati poput Pariza.
Ali nećemo uspeti u rešavanju problema ovog sveta samo sa razbijenim prozorima bilo koje firme za nekretnine. Ovakvim napadima možemo pokazati da je ovaj usrani kapitalistički sistem ranjiv i ukazati na one koji su odgovorni, ali pored toga, potrebno je stvarati alternative; na primer da je život izvan kapitalizma moguć, da se on može otkriti samo pokušajima. Od stabmenih projekata do okupiranih kuća. Borbi od Čijapasa do Rožave, od Barselone do Atine. Širom sveta postoji tendencija ka samoupravljanju i moramo učiti sve kako bi sva živa bića živela u slobodi.
Isto tako smo mogli videti šta se desilo 18. marta sa svim njegovim prelepim i ružnim momentima. Razmišljanja o policijskim automobilima, razbijenim bankama itd., navlače nam osmeh na lice, ali razmotrimo takođe kritike napada na tramvaj i ambulantna kola, a ne da ih minimalizujemo ili ostanemo nemi na takve trenutke. Trebalo bi da razmišljamo o sopstvenim akcijama i vidimo da li smo delovali upitno ili da li je naše ponašanje uvek ispravno.
Solidarni pozdravi onima koji su uhapšeni tog dana, kao i onima koji već razmišljaju o tome kako se ljudi mogu konkretno podržati.
BEZ NOVCA I BANAKA
BEZ RATOVA I TENKOVA
BEZ GRANICA
Za Anarhiju! (A)
Dana 4. aprila, Međunarodna Crvena pomoć (nem. Rote Hilfe International, RHI) okačila je transparent (pogledaj video) u ulici Lombard (fr. Rue du Lombard) u Briselu.
Jedanaesti Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu održat će od 10. do 12. 4. 2015. u Zagrebačkom plesnom centru, Ilica 10.
Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu već jedanaeset godina okuplja izdavačke kuće, grupe, projekte i osobe uključene u slobodarski pokret, te sve zainteresirane.
Osnovna ideja sajma je predstaviti anarhističku/slobodarsku literaturu i djelovanje što širem krugu ljudi, te stvoriti mjesto susreta i otvoriti diskusije važne za sam pokret i društvo.
Tijekom prvih deset godina sajam je okupio velik broj sudionika i sudionica, a na tisuće ljudi je posjetilo sajam i sudjelovalo u programu.
Više detalja o ovogodišnjem sajmu pogledajte u progamu.
Drugovi unutar zatvora u Larisi podigli su transparent u znak solidarnosti sa štrajkačima glađu koji zahtevaju ukidanje zakona o kapuljačama, ukidanje zatvora tipa C, ukidanje anti-terorističkih zakona, ograničavanje upotrebe i analize DNK i puštanje pacijenta sa politraumom Savasa Ksirosa.
Pobeda za borbu štrajkača glađu
Dana 4. aprila 2015., zatvorenica, anarhistkinja Angeliki Spiropulu objavila je okončanje svog štrajka glađu s obzirom da će uskoro biti ispunjen zahtev za puštanjem obe članice rodbine ZVĆ.
Dana 4. aprila 2015., zatvorenici Zavere vatrenih ćelija objavili su kraj svog štrajka glađu, predviđajući da će majka i partnerka Gerasimosa Cakalosa uskoro biti puštene iz zatvora. Slede odlomci iz njihovog saopštenja.
Danas je dan u kom se, u zidovima zatvorskog sveta koji nas okružuje, otvara pukotina. Nakon 32 dana štrajka glađu, majka Hristosa i Gerasimosa Cakalosa, kao i Gerasimosova životna saputnica, ubrzo će izaći iz zatvora i ponovo biti slobodne. (…)
Ova pobeda nije rezultat samo štrajka glađu Zavere vatrenih ćelija. To je pobeda mnogih solidarnih ljudi, onih koji su socijalni mir razbili paljevinama, okupacijama, sabotažama, demonstracijama, protestnim okupljanjima, nenajavljenim intervencijama i koji su gradove pretvorili u polja ustaničkih trenutaka, a okupirane zgrade u žive laboratorije subverzivnih situacija. (…)
Danas smo okončali štrajk glađu, porazivši strašila vlasti koja su našu rodbinu želela u zatvoru. ALI, u isto vreme, nastavlja se štrajk glađu preostalih političkih zatvorenika i zatvorenica koji su postavili/e šire zahteve. Naredni dani su kritični kako po pitanju njihovog zdravlja tako i uloga ukupne anarhične borbe. (…)
SNAGE I SOLIDARNOSTI za anarhističkog druga, člana Revolucionarne borbe, Nikosa Maziotisa i Mrežu utamničenih boraca.
POBEDA ZA BORBU KOJU VODE ZATVORENICI I ZATVORENICE U ŠTRAJKU GLAĐU
SVE SE NASTAVLJA…
Zavera vatrenih ćelija – FAI/FRI
Zatvorska ćelija
4.4.2015.
