Grčka: Anarhista Janis Dimitrakis pušten iz zatvora

Bio sam, jesam i biću anarhista. Sve dok živim i dišem to putovanje će se nastaviti —J. Dimitrakis

Anarhista Janis Dimitrakis je uhapšen, teško ranjen pandurskim mecima, 16. januara 2006. nakon pljačke Nacionalne banke u ulici Solonos u centru Atine.

Posle Janisovog hapšenja usledila je delirična državna propaganda o navodnom postojanju tzv. “bande pljačkaša u crnom” jer je policija sistematski plarisala more dezinformacija koje su mas mediji spremno prenosili; u danima dok se još uvek nalazio na odelenju za intenzivnu negu zloglasni tužilac za “terorizam” Diotis je pokušao da ga ispita; njegovi prijatelji i rođaci su takođe postali meta; u optužnicu protiv Janisa uključene su i antiterorističke odredbe kao i optužbe za određenih broj drugih pljački. Dimitrakis je pljačku banke zbog koje je uhapšen branio kao politički izbor – izbor zasnovan na njegovom protivljenju uceni rada kao i ulozi banaka. Dodatno, od prvog trenutka i sve vreme njegovog zarobljeništva, Dimitrakis je bio aktivno učestvovao u pobunama i borbama unutar zatvora, a svojim tekstovima je očuvao i živu vezu sa dešavanjima spolja. Takođe, mehanizmi krivičnog gonjenja su, u vezi ovog slučaja, podigli optužnicu i izdali poternicu za još trojicom anarhista – Simosom i Mariosom Seisidisom i Grigorisom Tsironisom, što je dostiglo vrhunac u oktobru 2009. raspisivanjem nagrade za njihove glave. Simos Seisidis je oslobođen na suđenju za sramni slučaj “bande pljačkaša u crnom”, kao i na suđenju za pokušaj ubistva (!) policajca koji ga je upucao u nogu. Ipak, Simos se još uvek nalazi u pritvoru u pretkrivičnom postupku u “bolnici” zatvora Koridalos gde čeka da bude izveden na poslednje suđenje, dok se Marios Seisidis i Grigoris Tsironis još uvek nalaze u bekstvu.

Dimitrakis je prvostepenom presudom iz jula 2007. osuđen na kaznu od 35 godina zatvora. U svojoj žalbi sudu, u decembru 2010., kazna je smanjena na 12.5 godina. Konačno, nakon zatočeništva od punih šest godina, drug je uslovno pušten iz zatvora.

DA NIJEDAN BORAC NE BUDE TALAC U RUKAMA VLASTI I EKONOMSKIH ELITA! SLOBODA ZA SVE KOJI SE NALAZE U ZATVORU!

opširnije ~ a, b, c, d, e

Barselona: “Oni nisu radnici, oni su siledžije u uniformama!”

Letak sa ulica Barselone protiv katalonske policije, represivne snage odgovorne za ubistvo više ljudi:

UBICE

1.1.2012. Mladić koga je u Manresi uhapsila katalonska policija, umire u bolnici nakon što je pretučen (sa lisicama na rukama)

7.1.2012. Smrt mladića zatočenog u Centru za pritvor imigranata (CIE) u Slobodnoj zoni, nakon što su mu agenti nacionalne policije uskratili medicinsku pomoć koju je tražio…

A to su samo poslednja dva slučaja.

Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!
Oni koji brane poredak bede, mučenjem i ubistvima nisu radnici; oni su nasilnici u uniformi. Podižemo glave uprkos ubicama i sistemu koji štite!

Oni koji tuku demonstrante, muče i ubijaju ljude u policijskim stanicama, oni koji zlostavljaju i ponižavaju druge, i brane poredak bede putem zastrašivanja i agresijom… ONI NISU RADNICI, ONI SU SILEDŽIJE U UNIFORMI!

Slobodarska Barselona

Atina: Pismena izjava Kostasa Gurnasa, člana Revolucionarne borbe – 24.oktobar 2011.

U aprilu 2010. u zajedničkom pismu sa drugovima Polom Rupom i Nikosom Maziotisom, preuzeli smo političku odgovornost za učešće u “Revolucionarnoj borbi” (Epanastatikos Agonas). Izjavili smo da smo ponosni na organizaciju i našeg saborca Lambrosa Fundasa koga je policija ubila tokom oružanog meteža u naselju Dafni.

Danas stojim naspram vas, u ovom specijalnom sudu, suočen sa teškim optužbama koje povlače mnogo godina zatvora. Sve ovo vreme postoje sistematski napori od strane države na moju štetu, tako da se slomi moja volja za borbom: od mučenja i zlostavljanja u GADA (sedište atinske policije) i zatvaranja daleko od mesta boravka moje dece, do suđenja mojoj supruzi Mari Beraha, koja je ovde prisutna kao saučesnik. Međutim, stojim ovde naspram vas i izjavljujem da sam ponosan na moju borbu, moje drugove i istoriju Revolucionarne borbe.

Moje prisustvo ovde ni u kom slučaju nema za cilj olakšavanje mog položaja, pošto ne prihvatam ikakvu optužnicu koju protiv mene podiže buržoaski režim. Nisam ja taj koji je kriminalac ili terorista, niti smatram da su akcije naše organizacije na ma koji način štetile društvu. Akcije i intervencije organizacije bile su duboko političke i od koristi za društvo jer su bile usmerene direktno protiv režima, njegovih zvaničnika i lakeja. Bile su usmerene protiv struktura i individua kapitalističkog sistema koji ugnjetava i tiranizuje socijalno slabe. Dakle, nismo mi ti kojima bi trebalo da se sudi kao opasnima po društvo. Opasni po društvo su oni koji godinama upravljaju i pljačkaju ljude. To su oni koji verno služe planovima Trojke (MMF/ECB/EU) i supranacionalnog kapitala u cilju isisavanja krvi i osiromašenja grčkog naroda. Oni su ti koji nameću nepodnošljive ekonomske mere kako bi spasili kreditni monetarni sistem i njegov prekomerni profit. Oni su ti koji štite sve one koji su proneverili bogatstva i rad ljudi, i nikada nijednog od njih nisu izveli na ovo mesto. Oni su ti koji puštaju sa lanca svoje ubice kako bi ugušili ma kakav društveni odgovor.

Continue reading Atina: Pismena izjava Kostasa Gurnasa, člana Revolucionarne borbe – 24.oktobar 2011.

Portugal: Antifašistička akcija u Lisabonu

U subotu, 21. januara 2012., održane su demonstracije protiv nezaposlenosti, nesigurnosti radnog mesta i novih mera štednje koje promovišu portugalska vlada i Trojka MMF/ECB/EU. To je takođe bio i protestni marš protiv represije koja se desila tokom generalnog štrajka 24. novembra 2011.

Tokom demonstracija, organizovana grupa nacionalista pokušala je da maršira zajedno sa demonstrantima. Spontano, ljudi su blokirali ulicu, uzvikujući antifašističke slogane poput “Fašizam nikada više” i “O, nacisti, napolje odavde!”.

Kada su se ljudi približili, gotovo opkoljavajući grupu neo-nacista, neki od šljamova su upalili dimne kanistere i zajedno sa pandurima napali demonstrante. Ljudi su nastavili da ih guraju van demonstracija. Ubrzo, policajci su formirali kordon štiteći neo-naciste dok je jedan demonstrant, uz najtoplije aplauze, spalio zastavu koju je oduzeo bloku “Pokreta nacionalne opozicije” (MON).

Na video snimku se mogu videti koordinisani napadi pandura i fašista. Treba se podsetiti i da su 12. marta 2011., neonacisti “Partije nacionalne obnove” (NRP) bez problema prisustvovali masovnim demonstracijama ‘Geração à Rasca/Precarious Generation’ – koje su pokrenute preko Fejsbuka. Korporativni mediji su i tada služili i dali na značaju fašistima koji su širili svoju odvratnu propagandu.

Ovog puta ljudi su reagovali direktnom akcijom i blokirali neo-fašiste koji su se još jednom oslonili na pandursku zaštitu.

Rat je počeo i borićemo se!
Nikada više fašizam! Naši životi u našim rukama!

Slike neo-nacista. Razbijaj ih!

Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu

Keratea, 11. decembar 2011.: "Odupiremo se nezakonitosti i nasilju armije koja okupira našu zemlju"

Ovriokastro, Keratea
Ukupno vreme pod okupacijom policijskih jedinica (MAT):
128 dana i 9 sati (10. decembar 2010. 04:00 – 18. april 2011. 12:00)
Policija je privela ukupno 37 mladih

Beleške o otporu u Keratei
originalni tekst kerateaartres1stance

Uoči dešavanja
Ta hladna noć 11. decembra 2010. bila je poslednja noć u kojoj je Keratea spavala mirno i slobodno. Napolju je padao sneg, a termometar pokazivao minus. Za nekoliko sati svanulo bi subotnje jutro, a većina ljudi nije morala da ide na posao. Jedini koji u tim časovima sigurno nisu spavali nalazili su se u drvenoj pošti na brdu Ovriokastro, samo nekoliko kilometara izvan grada. Oni su imali samo jedan zadatak: da obaveste čitavu zajednicu u Keratei u slučaju vanrednog stanja; jedan specifičan rizik koji se sada nalazio odmah iza ugla i koji se približavao.

Prvi sati
Kazaljke su pokazivale 04:30 kada su zvona na svim crkvama počela da zvone. Ubrzo potom, oglasile su se sirene za početak rata. U isto vreme, opštinska vozila sa razglasom prolazila su kroz svako naselje pozivajući ljude na ulice. Unutar svake mračne kuće, palila su se svetla. Stanovnici Keratee nisu uhvaćeni na spavanju. Ovaj put nisu pitali ni za kim zvona zvone. Svi su znali kuda da potrče i zbog čega se podizala uzbuna. Na kraju krajeva, čekali su to godinama. Četvrt sata kasnije na mobilnim telefonima svih građana pojavila se ista poruka: “Policijske jedinice (MAT) su došle u Ovriokastro. Zemljaci, svi sada moramo krenuti ka Ovriokastru da spasimo naš grad. Deponija neće proći”. Nije proteklo mnogo vremena do prolivanja prve krvi u aveniji Lavrion. Od prvih časova izbile su ulične borbe stanovnika i policijskih snaga; borbe koje su (ponovo) inaugurisale “Auru” – oklopno vozilo sa vodenim topom. Nekoliko stavnovnika, uključujući i starije osobe, ozbiljno je povređeno.

Prvi dani
Istog trenutka podizale su se barikade, avenija Lavrion bila je zatvorena, kao i srednja škola u Keratei – nakon jednoglasne odluke učenika da se uzdrže od odlazaka na časove. Sa druge strane, više od 800 policajaca bilo je raštrkano u Ovriokastru, aveniji Lavrion, poljima i seoskim putevima, i blokiralostanovnicima pristup njihovim usevima i farmama. Borbe protiv policijskih jedinica su se nastavile svakodnevno. Od samog početka, na stotine stanovnika susednih opština pružalo je otpor na barikadama Keratee, uključujući i gradonačelnike i sveštenstvo. Mnogi stanovnici iz obližnjeg Lavriona su takođe blokirali deo avenije Lavrion podizanjem sopstvenih barikada u znak solidarnosti.

Prva nedelja
Svuda po Keratei su postavljene crne zastave i transparenti sa natpisom “Keratea je u ratu”. Radio stanica 102.00FM iz Ovriokastra počinje da emituje – piratska radio stanica koja podržava borbu. Oprema za radio stanicu je kupljena dve godine ranije prikupljanjem sredstava koje je organizovao “Koordinacioni komitet za borbu protiv deponije”. Prve reči puštene u etar bile su: “Stanovnici Keratee, grad Keratea i čitav region Lavreotiki su u ratu”. Opština poziva na vanrednu konferenciju za novinare sa temom “Keratea u ratu”. Continue reading Lavreotiki, Atika: Godinu dana nakon invazije države i kapitala na Kerateu

Atina: Masovno hapšenje anarhista nakon akcije solidarnosti u komercijalnoj radio stanici

Blizu dvadeset članova “Skupštine solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe” (Epanastatikos Agonas, čije suđenje je u toku) ušlo je jutros, 10. januara 2012., u korporativnu radio stanicu flash.gr i prekinulo emitovanje programa ove stanice kako bi preneli poruku solidarnosti sa drugovima kojima se sudi. Uprkos činjenici da upravnici radio stanice, kao ni osoblje, nisu zvanično tražili policijsku intervenciju, na desetine policajaca je (između ostalih pripadnici DIAS moto jedinice, MAT, policajci u civilu…) ubrzo pristiglo na mesto dešavanja i okružilo zgradu. Oko 14:00, nakon što su nekoliko sati bili blokirani u prostorijama radio stanice, anarhisti koji su uzeli učešća u ovoj akciji solidarnosti su masovno uhapšeni i odvedeni u  policijsku stanicu u aveniji Aleksandras: dvojica tužioca su zajedno sa policijskim odredima upali u radio stanicu, prisiljavajući drugove da napuste prostorije; svi su sa lisicama na rukama zadržani u policijskim autobusima, dok su im mobilni telefoni oduzeti.

Čim se vest proširila, anarhisti su se okupili ispred glavne policijske stanice (GADA) gde je u toku protest solidarnosti kome prisustvuje oko 100 ljudi.

Sledi tekst koji su objavili privedeni drugovi:

Drugovi iz anarhističkog/antiautoritarnog prostora su danas, 10. januara 2012., izveli akciju u korporativnoj radio stanici “Flash 96FM” u kontekstu niza akcija solidarnosti za slučaj Revolucionarne borbe čije suđenje je počelo 5. oktobra 2011. pred specijalnim sudom zatvora Koridalos.

Ovu akciju smo izveli u pokušaju da razbijemo zid tišine i političke naredbe da se ćuti o ovom sudskom procesu i političkom diskursu optuženih u slučaju Revolucionarne borbe. Continue reading Atina: Masovno hapšenje anarhista nakon akcije solidarnosti u komercijalnoj radio stanici

Atina: Policija se obračunava i hapsi nakon direktne akcije u Eksarhiji

Ćelija solidarnosti “In Carcere et Vinculis” je danas, 3.1.2012., preuzela odgovornost za napad (verovatno macolama), koji se desio 2. januara 2012., na  zgradu koja se nalazi u ulici Solonos u centru Atine . Ova grupa je oko 22.30h razbila izloge restorana brze hrane Goody’s i privatne obrazovne institucije IEK Domi, u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Stelom Antoniju koja se nalazi u zatvoru. Na naše iznenađenje u saopštenju koje je grupa objavila ne pominju se hapšenja i policijska odmazda koja je usledila nakon ove direktne akcije.

Panduri su krenuli u lov na ljude na trgu Eksarhija kao i u okolnim uličicama. Policijske jedinice su, šireći teror i okupirajući ulice, razbile prozore na najmanje dve kafeterije koje se nalaze u toj oblasti. Uhapšeno je ukupno petoro ljudi (starosti 17, 20, 22, 29, 32 godina) koji su pritvoreni u glavnoj policijskoj stanici. Neke od njih će teretiti za krivična dela. U utorak 3. januara, oko podneva, objavljeno je da će petoro uhapšenih biti izvedeno pred javnog tužioca u sudu Evelpidon u Atini.

Jedan komentator na sajtu Indymedia Atina sugeriše da je pandurski gnev možda takođe povezan sa sledećim video snimkom, vrednim dokumentom generalnog štrajka od 29. juna, kojii je RealDemocracyGr široko distribuirala istog jutra (2.1.2012.) – video je sa engleskim titlovima:

http://www.youtube.com/watch?v=_Jk6pooNckI&feature=player_embedded

Suđenje je zakazano za 5. januar 2012. Najmanje troje uhapšenih se još uvek nalazi u pritvoru, dok je maloletnik pušten.

Izvori: a, b, c, d

Najnovija informacija (05.01.2012.): Svi koji su bili uhapšeni su oslobođeni. Suđenje je odloženo za 13.01.2012

Atina: Specijalna “ponuda” za novogodišnje veče

Grupa od skoro 80 anarhista je u subotu 31.12.2011. izvršila eksproprijaciju supermarketa u centru Atine, a potom delila hranu na trgu Eksarhija gde su ostali drugovi iz tog kraja organizovali bazar besplatne robe. Odgovor i reakcija ljudi bili su topli.

Takođe drugovi su delili i saopštenje sa sledećim sadržajem:

Hajde da vratimo ono što nam pripada

U okviru solidarnosti među ugnjetenima, a protiv kompulzivne potrošnje u današnje vreme, danas 31. decembra 2011., izvršili smo eksproprijaciju u supermarketu Veropulos na raskrsnici ulica Sturnari i Tritis Septemvriu.

Naš cilj je bila preraspodela te robe drugim ljudima, u pokušaju da se razbije depresija ugroženih i onih koji osećaju da su u nepovoljnom položaju tokom ovih “bleštavo-svetih” dana, i koji ne mogu kupiti čak ni robu koja im je potrebna da bi preživeli.

Svakako, naš čin nas ne svrstava među one privilegovane koji se i sami ne nalaze u nevolji pa zato pomažu siromašnima. Prepoznajemo se među većinom ugnjetenih koji odbijaju da proždiru svoje sugrađane (domicilno stanovništvo ili imigrante) i koji su u kontranapadu na šefove koji se bogate sisajući krv onih koji su na ovom svetu odozdo.

Pozdravljamo 2012. sa besom i klasnom svesti
i želimo da se svuda dešavaju individualne i masovne eksproprijacije.

izvor

Grčka: Saopštenje političkih zatvorenika koji se uzdržavaju od zatvorske hrane u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Stelom Antoniju

Akcija solidarnosti sa Stelom Antoniju, Atina 5. decembar 2011

Poslednje dve godine, broj političkih zatvorenika u zatvorima Grčke države ubrzano se povećava, dok je na desetine aktivista svih tendencija uhapšeno, optuženo za učešće u revolucionarnim organizacijama koje su bile aktivne u prethodnom periodu, ili zbog opšte akcije protiv sistema.

Jedna od njih je i Stela Antoniju, koja je uhapšena 4. decembra 2010. Ova, drugarica, anarhistkinja se i ranije suočavala sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su se opasno pogoršali tokom ovih godinu dana od njenog zatvaranja. Ona će 4. januara 2012 podneti zahtev za oslobađanje iz zatvora kako bi dobila odgovarajuću medicinsku negu pre nego njeno stanje postane nepovratno.

Kako minimalni čin solidarnosti od danas, 30. decembra 2011., počeli smo sa uzdržavanjem od zatvorske hrane koje će trajati do datuma podnošenja prijave za njeno puštanje – 4. januara 2012.

Polikarpos Georgiadis, Janis Dimitrakis, Jorgos Karajanidis, Konstantina Karakatsani, Kostas Katsenos, Hristos Kolentinis, Dimitris Kufontinas, Aleksandros Mitrusias, Kostas Sakas, Rami Sirianos, Dimitris Fesas

Zbog kašnjenja u komunikaciji, drug Simos Seisidis nije u mogućnosti da učestvuje u uzdržavanju, ali podržava protestnu akciju. Continue reading Grčka: Saopštenje političkih zatvorenika koji se uzdržavaju od zatvorske hrane u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Stelom Antoniju

Egipat, decembar 2011.

17. decembar: Video prikazuje vojno-policijske snage kako nemilosrdno napadaju i ubijaju demonstrante

http://www.youtube.com/watch?v=r2gzHNgj1oA&context=C305080dADOEgsToPDskKO5Ok8KKKzHN4fN5stGllX

16. decembar: Svedočenje mladog demonstranta koga je vojska surovo pretukla (titlovi na grčkom/engleskom jeziku)

16.-19. decembar: Četiri dana smrti / izvor: mosireen

HITNO NA SOLIDARNOST SA BRAĆOM I SESTRAMA IZ EGIPTA

Krf, Grčka: Plakat o odbrani okupiranih prostora

SVE SU POKUŠALI KAKO BI NAS ZAKOPALI,
ALI SU ZABORAVILI DA MI SMO SEMENA
.

Mi okupiramo prazne zgrade. Zasnivamo naše živote na ravnopravnosti i solidarnosti. Koreni samoorganizacije se šire difuzijom revolucionarnih projektualnosti sve dok se ne sruše temelji svakog oblika represije. Protiv stvarnosti komercijalizacije, otuđenosti i posredovanja, mi odgovaramo večnom strašću za slobodom.

U OKVIRU OSLOBOĐENIH PROSTORA, MI GRADIMO PUT KA ANTIHIJERARHIJSKOM I BESKLASNOM DRUŠTVU.

Skvot Draka,
Avenija Aleksandras 15, Krf

Atina: Akcija solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima kod rezidencije ministra za javni red

Danas, 21-12/2011. oko 16.30h, grupa od oko 40 anarhista je izvela akciju solidarnosti sa Stelom Antoniju, ispred kuće ministra za zaštitu građana[1] Hristosa Papucisa.

Oni su se okupili ispred stambenog bloka u kom Papucis živi. Uzvikivali su slogane solidarnosti sa Stelom, a na ulice je bačeno stotine letaka na kojima je pisalo:

Hitno oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju

Hr. Papucis, fašista iz generacije politehničke [2]

Hr. Papucis, od predsednika E.F.E.E. (Nacionalni savez grčkih studenata) do glavnog mučitelja u grčkoj policiji.

Drugovi su ušli i u dvorište njegove kuće gde su takođe bacili letke. Stražar koji se tamo nalazio, kada je vidio drugove, sakrio se u stražarsku kućicu, kao i dvojica drugih iz Papicisovog ličnog obezbeđenja.

Dva pandura na motoru (DIAS) su stajala u blizini i samo gledala čitavu sitaciju. Drugari su napustili mesto dešavanja bez ikakvih problema.

Neko vreme nakon toga u ulici daleko od mesta događaja, policija je zaustavila četvoro ljudi i odvela ih u policijski štab[3], ali taj incident nije u vezi sa akcijom.

Akcije solidarnosti sa Stelom Antoniju i ostalim drugovima će se nastaviti sve dok ih ne puste na slobodu.

HITNO OSLOBAĐANJE ANARHISTKINJE STELE ANTONIJU
SLOBODA ZA K. SAKASA, A. MITRUSIASA, J. KARAGIANIDISA
[4]

Napomene
1. u suštini ministar policije
2. referenca na pobunu na Politehnici 1973. U tom vreme Papucis je bio predsednik studentske unije. Kao i mnogi članovi PASOK-a, čak i danas profitira na borbama njegove generacije protiv vojne hunte
3. i pušteni nekoliko sati kasnije
4. Stela Antoniju, Kostas Sakas, Aleksandros Mitrusias, Jorgos Karajanidis, Hristos Politis i Dimitris Mihail su uhapšeni 4.12.2010. Politis i Mihail su pušteni nakon nekoliko meseci.

Skupština solidarnosti sa zatvorenim i progonjenim borcima

Izvor: 1, 2

Grčka: Najnovije informacije o slučaju anarhiste Andre Mazureka, zatvorenika iz ustanka u decembru 2008.

Tri godine kasnije…

Tri godine nakon hapšenja, anarhista [poljskog porekla] Аndre Mazurek i dalje je zatvoren u zatvorima grčke države. Ovaj drug je uhapšen 9. decembra 2008. na trgu Kaningos (u centru Atine) tokom sukoba koji su usledili nakon ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa od strane policajaca-ubica Korkoneasa i Saraliotisa.

Na suđenju koje se usledilo, Andre je osuđen na sedmogodišnje zatvaranje i 4,5 godine zatvora za različita dela [prekršajna i krivična dela], od kojih je najozbiljnije bilo posedovanje i upotreba eksploziva (molotov koktel) i serijski pokušaj ubistva policijskih službenika, iako prilikom hapšenja kod njega nije pronađeno ništa inkriminišuće.

Ono što je odigralo važnu ulogu u ovakvom razvoju događaja bila je činjenica da drugar nije znao grčki jezik osim finog slogana “baci, gurunja, dolofoni” (“panduri, svinje, ubice”), tako da je osuđen iako nije bio svestan optužbi niti je imao priliku da se odbrani kako treba. Prevodioci iz poljske ambasade su u policijsko sediše u Atini došli tek nakon što je Andre pretučen i saslušan, i sve što su radili je išlo na ruku grčkim vlastima; tako su, unapred znajući Andreov politički identitet, sve prevodili drugačije od onoga što su čuli. Potpuno ista praksa je ponovljena i tokom njegovog suđenja.

U ovom trenutku, Andre je jedini zarobljenik države iz decembarskog revolta 2008., dok je ubica Vasilis Saraliotis nedavno oslobođen iz zatvora sa blagoslovom grčke pravde.

Još jednom je dokazano da svako ko ne povija glavu i ko se bori protiv državne brutalnosti biva mučen i zatvoren, sa ili bez dokaza. U ovom trenutku, Andre Mazurek je zatvoren u drugom krilu zatvora u Larisi (centralna Grčka). Apelacioni sud je odredio 12. jun 2012. kao dan kada će razmatrati njegovu žalbu. Tada će morati da se suoči sa deset policajaca svedoka, umesto dvojice koji su se pojavili na prvom suđenju. Andre se takođe suočava sa mogućim izručenjem nakon odsluženja zatvorske kazne, pošto su ga i poljske vlasti već uzele za metu.

PS. Ovaj tekst je napisan jer želimo da informišemo drugove o situaciji u kojoj se Andre nalazi i da, iz unutrašnjosti zatvora, njegov slučaj pretvorimo u još jedan zalog za borce unutar i izvan (zatvorskih) zidina.

Prijatelji-zatvorenici
Spyros Stratoulis
Dan Carabulea
Jorgos Karagianidis
Janis Gelitsas
Olivio Tzetzeskou
Tasos Boyanis
Elias Karadouman

Izvor: athens.indymedia.org

Atina: Solidarnost sa članovima Revolucionarne Borbe i svim onima koje gone zbog istog slučaja

POBUNJENICI SU U PRAVU

SOLIDARNOST
sa članovima REVOLUCIONARNE BORBE
i svim onima koje gone zbog istog slučaja

Poziv na solidarno okupljanje —18-12/2011.

Društveno oslobođenje u okviru revolucionarne perspektive uvek je aktuelno jer će lanci ovog trulog sveta biti pokidani samo ukoliko se borimo svim sredstvima.

Sve subverzivne potrebe bi trebalo organizovati zajednički bez stvaranja pitanja podele u okviru borbe za socijalno oslobođenje. Važno je shvatiti da sredstva koja se koriste za rušenje postojećeg sistema predstavljaju izbore, a svi konvergiraju u istom pravcu.

Oružana borba je radikalan oblik borbe i kao takvog ga treba analizirati. To je još jedan izbor u okviru polimorfne akcije revolucionarnog i radikalnog pokreta jer pokreće stvarnu i direktnu konfrontaciju protiv države i njenih mehanizama eksploatacije.

Drugovi koji su krivično gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe nastavljaju da daju smisao borbi svojim govorima i kritikama za rušenje države i kapitalizma unutar i izvan ćelija demokratije i sudova.

Skupština za slučaj Revolucionarne Borbe

Izvor: 1, 2

Engleski PDF za slučaj Revolucionarne Borbe / Kliknite na sliku...

Nemačka: Direktna akcija protiv zatvora u Hamburgu

Veliki broj ljudi se 30. decembra okupio na kratko – ali su se dobro videli i čuli – ispred zatvora za pritvor i deportacije Holstenglacis u Hamburgu. Demonstranti su držali transparent sa rečima “Sloboda za sve – protiv zidova” (na nemačkom jeziku), održan je i govor protiv svih zatvora, zatvorenici su bili pozdravljeni. Demonstranti su ispalili i bacali mnogo pirotehnike, dok su kapija, ulaz i osmatračnice obojene “bombama” sa bojom. Kada su se svinje pojavile, ljudi su okončali akciju i otišli. U večernjim satima policija je u tom području izvela brojne provere identiteta slučajnih prolaznika.

Pozdravi svim NG demonstracijama protiv zatvora u Berlinu, Bremenu, Kelnu, Štutgartu i širom sveta!

Za svet bez ugnjetavanja i eksploatacije!

Flajer (na nemačkom jeziku) koji je deljen tokom akcije. Tekst se je nedavnoj smrti zatvorenika u zatvoru Holstenglacis. On je oduzeo sebi život, ali su ga zapravo ubili zatvor, država, ova realnost. flajer u pdf formatu

Atina: Doček Nove godine ispred tamnice Koridalos

Solidarno okupljanje ispred zatvora Koridalos, 31. decembra 2011. od 23.00h u gaju u ulici Grigoriu Lambraki

Naši glasovi se neće utišati ili prestati da prolaze kroz zatvorske zidine i rešetke kako bi se spojili sa glasovima onih koji se nalaze u državnim paklenim jamama i koji se bore za dostojanstvo i slobodu. Naši glasovi će se čuti glasnije i glasnije sve dok se ti zidovi ne sruše.

[posteri na grčkom jeziku]

Poziv na novogodišnje bučne demonstracije ispred zatvora i centara za pritvor širom sveta

Poziv na demonstracije solidarnosti u novogodišnjoj noći ispred zatvora Brikston, južni London, Velika Britanija

http://www.youtube.com/watch?v=P9wldLwnN_0
video 2008/9.

http://www.youtube.com/watch?v=YMA3XUjpvmo
video 2010/11.

Atina: Dupla eksproprijacija supermarketa od strane anarhista u Peristeriju

EKSPROPRIJACIJE SUPERMARKETA ‐ RAT PROTIV ŠEFOVA

Danas, ništa više ne nervira nego gledati šefove koji se drže istog paketa laži i ponašaju kao da se ništa nije desilo, kao da nas svetla budućnost čeka u okvirima kapitalizma; kao da je napad koji osećamo samo digresija prouzrokovana nekolicinom korumpiranih političara, a ne sistemom eksploatacije u celini. A sada, kada su neke tehnonkrate‐bankari preuzeli upravljanje zapečaćenom “nacijom”, sve će se magično rešiti;samo ako možemo da se “strpimo”, da se žrtvujemo još više, da spuštamo glavu dan za danom… MI radnici, nezaposleni, stranci, MI potlačeni, a ni u kom slučaju kapital i njegovi mehanizmi.

A sada, čak i u okviru ovog stanja propalih bajki o beskrajnoj potrošnji i kapitalizmu gde se svako uklapa, pozivaju nas da opet obučemo finu odeću, da hrlimo u tržne centre i kupujemo, kupujemo, kupujemo, ili da se barem podsetimo onih dana kada smo to mogli učiniti sa pozajmljenim novcem; da izvedemo običajnu božićnu proslavu kako već možemo i namerno zaboravimo da će nas nove mere, nova poniženja sačekati sutra, a sve dok ne pružimo otpor, bilo koje sutra će biti sve gore.

Iza blistavih svetala ovaj svet krije stalnu degradaciju naših života i on se ne može se reformisati ‐ samo oboriti, a nema gotovog rešenja za njegovo obaranje.

Stvaranje struktura solidarnosti i uzajamne pomoći među ugnjetenima je potrebno kako bi se sredili uslovi i posledice koje proizvodi delovanje kapitalističke mašine, bilo da smo u periodu krize ili razvoja; strukture koje će podržati konfrontirajuće prakse i klasne borbe; strukture koje će morati ispuniti kolektivno zadovoljenje svakodnevnih potreba svakog od nas.

SOLIDARNOST ‐ SAMOORGANIZOVANJE ‐ KONTRANAPAD

Radnici‐nezaposleni iz četvrti velegrada
—24. decembar

izvor

10.mart: Dan svetske solidarnosti sa 300 štrajkača glađu emigranata-radnika u Grčkoj

NE POSEĆUJTE GRČKU!

Molimo vas da sledeći tekst objavite, štampate i širite dalje

Najnoviji saveti povodom turizma u Grčkoj:

Verovatno ste čuli da je Grčka lepa zemlja koju treba posetiti, sa ukusnom hranom i gostoljubivim ljudima. Budite oprezni: to nije cela istina. Za stotine hiljada posetioca stvarnost je sasvim drugačija. Radi se o opštoj pretnji kršenja ljudskih prava. Iseljenici i posetioci, koji su prešli granice Grčke, mogu biti deportovani ili prebačeni u pritvore na 2 do 4 meseca ili duže. Ako budu ili kada su oslobođeni, prisiljeni su da rade u zemljoradnji, lokalnoj industriji, organizovanom kriminalu, ili kao ulični prodavci, bez dokumenta ili bilo kakvih građanskih prava. Posetioci Grčke su upozoreni na zlostavljanje, netoleranciju, mržnju, klevetu i neselektivno zlostavljanje Grčke vlade…

Grčka eksploatiše otrpilike 500.000 ilegalnih emigranata i izbeglica ne bi li povisila nacionalnu bednu ekonomiju. Prošle godine, skoro 140.000 emigranata je prešlo granice Grčke u nadi za boljim životom. Većina njih će godinama biti ilegalni i pod pretnjom da postanu savremeni robovi.

Od 25.januara, 300 emigranata koji već godinama rade i žive u Grčkoj je započelo nacionalni štrajk glađu, u Atini i Solunu. Oni zahtevaju legalizaciju svih ilegalnih emigranata u Grčkoj. Njihova borba je borba svih emigranata, radnika i građana sveta.

10.mart će biti 45. dan  njihovog štrajka glađu, međutim, vlada Grčke još uvek nije izašla u susret njihovim punopravnim zahtevima!

Pozivamo ljude u Grčkoj i širom sveta da 10.marta sprovedu građansku nepokornost akcijama u solidarnosti sa 300 štrajkača glađu. Mi pozivamo sve da svoje akcije usmere na Grčku osetljivu tačku-turizam: 15% nacionalnog bruto domaćeg prihoda dolazi od turizma. U suštini, turizam i migracija su dve strane legalnih prava slobode kretanja.

Predlažemo jedan lako dostupan cilj koji ljudi mogu naći u skoro svakoj zemlji: Organizacija Grčkog Nacionalnog Turizma. Npr. možete protestovati, blokirati to mesto, deliti letke ili izvesti neke druge kreativne akcije ispred, unutar ili oko kancelarija OGNT.

Adrese kancelarija OGNT u inostranstvu možete naći na ovom linku: internezia.net/addresses

Ukoliko kancelarija OGNT ne postoji u vašem gradu, svoje akcije možete sprovesti ispred ambasade Grčke ili preduzeća,ili jednostavno protestvovati na bučnim javnim mestima ili preko medija.

300 MRTVIH ILI LEGALIZACIJA

-Svi emigranti širom sveta-

27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU

Rukovodstvo Rektorata Univerziteta, zajedno sa još četiri nevladine organizacije, je 26. januara uveče održalo sastanak i razgovore o premeštanju emigranata koji štrajkuju glađu iz univerzitetskog azila na pravnom fakultetu u Atini.

Da bi došlo do povrede univerzitetkog azila u Grčkoj, prvo zvaničnici Univerziteta moraju da donesu odluku o tome, i to pod uslovom da je nečiji život ugoržen. Takva stvar se, naravno, nije dogodila i ni jedna od funkcija Univerziteta nije bila ometana s obzirom da nije bilo okupiranja već samo korišćenja prazne zgrade.

Predlog zvaničnika bio je da se štrajkači glađu premeste u drugu zgradu u centru Atine, na nedelju dana (!) uz policijsko obezbedjenje oko zgrade i sprečavanje ljudi koji štrajkačima pružaju podršku da pridju zgradi. Rok je štrajkačima dat do jutros, 27. januara, da se premeste u drugu zgradu, pod uslovima koje su im dali zvaničnici Univerziteta, policija i Vlada. Fašistički mediji, tokom svih ovih dana lansiraju užasne komentare o štrajkačima, pominjući vandalizam, riziku od bolesti i zaštiti funkcija univerziteta, u cilju stvaranja anti-emigrantskog javnog mišljenja, skrivajući borbu štrajkača i takođe prikrivajući šire skandale i probleme vlasti koji se dešavaju.

Sve političke partije, preko medija ‘pripisuju’ vođstvo narodnog štrajka glađu levičarskoj partiji (SYRIZA), sa ciljem da degradiraju borbu emigranata, s obzirom da je ovo prvi put da emigranti traže prava kolektivno i na tako organizovan način, bez partizanskog vođstva koje bi imalo vodeću ulogu u njihovoj borbi, i to je ono što ni jedan autoritet ne može da shvati i prihvati. Continue reading 27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU

NIČIJI ŽIVOT NIJE ILEGALAN! SOLIDARNOST U BORBI SA 300 RADNIKA EMIGRANATA

25. 1. 2011. god. u centru Atine, u zgradi Pravnog Fakulteta (ul. Solonos), 250 emigranata-radnika je započelo štrajk glađu. Takođe, 50 emigranata-radnika koji štrajkuju glađu u Centru rada u Solunu zahtevaju: bezuslovnu legalizaciju svih emigranata koji žive i rade u Grčkoj.

Od samog početka ovog koordiniranog masovnog štrajka glađu, predstavnici države su izjavili da se ova pomama suočava sa nečuvenom samo-organizovanom društevnom borbom. Ujedinjeni, vladini lakeji, izveštavači udruženih medija i sve vrste fašista zahtevaju evakuisanje štrajkača iz zgrade Pravnog Fakulteta, uz pretnju narušavanjem akademskog azila invazijom represivnih snaga demokratske hunte.

Komunikacioni rat Vladine propagande je nemilosrdan i vulganaran kao i uvek: U trenutku kada 300 boraca emigranata rizikuju svoje živote zarad društeve jednakosti i pravde, za jednaka radnička prava i jednake obaveze, bitange koje su na vlasti pričaju o” demokratskoj legitimaciji” i prete napadom na akademski azil. Oni su ti koji su odgovorni za siromaštvo grčkog naroda, oni su ti koji su poslali okupacionu vojsku u domovine miliona emigranata i izbeglica, oni su ti koji smanjuju penzije i plate i koji su doveli do nezaposlenosti znatnog dela populacije , pri tom osuđujući na bedu i siromaštvo lokalno stanovništvo i emigrante, oni su ti koji praktikuju “zavadi pa vladaj” u sklopu sa nemilosrdnim ”društvenim kanabalizmom”, oni su ti koji grade zid srama, u Evrosu i koji su odgovorni za tiho ubijanje hiljada bližnjih na Jugoistočnoj granici Evropske Unije.

U odlučujućim satima, država Grčka pokušava da manipuliše “javnim mnjenjem” ne bi li ozakonila operaciju protiv 300 štrajkača glađu u vojnom stilu. Stoga, ono šta je sada više nego neophodno jeste maksimalno obelodanjivanje istine, takođe i aktiviranje kontra informacija koje su dostupne međunarodnim društvenim i političkim pokretima, ne bi li sprečili ovo da se desi.

Pozivamo sva društva i grupe, sve mreže i pojedince, da direktno učestvuju na bilo koji način u solidarnoj borbi za odbranu prava emigranata-radnika, njihove bezuslovne legalizacije i otpora protiv monstruoznih mreža i gazda grčke Vlade koji klevetaju njihovu opravdanu borbu i organizuju njeno nasilno suzbijanje.

Borba 300 emigranata koji štrajkuju glađu je naša borba!

Solidarnost je naše oružje!

NACIONALNI ŠTRAJK GLAĐU 300 EMIGRANATA, 25. JANUARA

Mi smo emigranti i izbeglice širom Grčke. Došli smo ovde progonjeni siromaštvom, nezaposlenošću, ratovima i diktaturama. Zapadne multinacionalne kompanije i njihove političke sluge u našim zemljama, ostavili su nas bez dugog izbora nego da rizikujemo svoje živote više puta, ne bi li došli do vrata Evrope. Zapad koji nas lišava naših rodnih mesta, koji ima bolji standard života, je naša jedina nada da i mi živimo kao ljudska bića. Ušli smo u Grčku (legalno ili na neki drugi način) gde radimo ne bi li prehranili sebe i svoju decu. A poniženi smo i živimo u mraku bezakonja, zarad dobrobiti zaposlenih u agencijama države koji divlje ekspolatišu naš rad. Živimo od našeg znoja i sa snom da imamo jednaka prava sa našim kolegama Grcima.

U poslednje vreme, stvari su postale isuviše teške za nas. Plate i penzije su smanjene; sve poskupljuje konstantno; kreira se stav da su emigranti odgovorni, kao da su oni ti koje treba kriviti za mizeriju i divlju ekspolataciju grčkih radnika i manjih preduzetnika. Propaganda fašističkih i rasističkih partija i organizacija postala je glavna tema vladinih razgovora po pitanju emigracije. Masmediji samo ponavljaju njihovu frazeologiju kada gvore o nama. Njihove “ponude” se poklapaju sa vladajućom politikom: zid u Evrosu, brodski vojni kampovi i Evropske vojne snage na Egejskom moru, slamanje i napadanje skvodova u gradovima, masovno deportovanje. Oni pokušavaju da ubede grčku radničku klasu da smo mi ti koji predstavljamo pretnju, da smo mi ti koje treba kriviti za nečuvene napade koje oni sami trpe od strane njihove vlade.

Na ove laži i brutalnosti treba odgovoriti pod hitno a mi emigranti i izbeglice ćemo dati taj odgovor. Mi nastavljamo dalje sa svojim životima da zaustavimo ovu nepravdu koja nam je nanesena. Zahtevamo legalizovanje svih emigranata, jednaka politička i društvena prava i obaveze koje imaju i grčki radnici. Molimo naše kolege radnike Grke, sve koji ispaštaju zbog eksploatacije njihovih napora, da stanu uz nas i da podrže našu borbu da laži, nepravda, fašizam i totalitarizam političke i ekonomske politike ne bi preovladali i u njihovoj domovini. Sve ovo je preovladalo u našim zemljama i prisililo nas na emigraciju ne bi li smo živeli dostojanstveno, mi i naša deca.

Nemamo drugog izbora nego da se naš glas čuje i da bi se naša prava proširila.Nas tri stotine je započelo štrajk glađu u Atini i Solunu, 25.1.2011. Izložili smo sebe riziku, zato što ovo nije pristojan život. Za nas je bolje da umremo ovde nego da i naša deca dožive patnju koju smo mi doživeli.

Skupština emigrantskog štrajka glađu u Grčkoj

Januar 2011