Rukovodstvo Rektorata Univerziteta, zajedno sa još četiri nevladine organizacije, je 26. januara uveče održalo sastanak i razgovore o premeštanju emigranata koji štrajkuju glađu iz univerzitetskog azila na pravnom fakultetu u Atini.

Da bi došlo do povrede univerzitetkog azila u Grčkoj, prvo zvaničnici Univerziteta moraju da donesu odluku o tome, i to pod uslovom da je nečiji život ugoržen. Takva stvar se, naravno, nije dogodila i ni jedna od funkcija Univerziteta nije bila ometana s obzirom da nije bilo okupiranja već samo korišćenja prazne zgrade.

Predlog zvaničnika bio je da se štrajkači glađu premeste u drugu zgradu u centru Atine, na nedelju dana (!) uz policijsko obezbedjenje oko zgrade i sprečavanje ljudi koji štrajkačima pružaju podršku da pridju zgradi. Rok je štrajkačima dat do jutros, 27. januara, da se premeste u drugu zgradu, pod uslovima koje su im dali zvaničnici Univerziteta, policija i Vlada. Fašistički mediji, tokom svih ovih dana lansiraju užasne komentare o štrajkačima, pominjući vandalizam, riziku od bolesti i zaštiti funkcija univerziteta, u cilju stvaranja anti-emigrantskog javnog mišljenja, skrivajući borbu štrajkača i takođe prikrivajući šire skandale i probleme vlasti koji se dešavaju.

Sve političke partije, preko medija ‘pripisuju’ vođstvo narodnog štrajka glađu levičarskoj partiji (SYRIZA), sa ciljem da degradiraju borbu emigranata, s obzirom da je ovo prvi put da emigranti traže prava kolektivno i na tako organizovan način, bez partizanskog vođstva koje bi imalo vodeću ulogu u njihovoj borbi, i to je ono što ni jedan autoritet ne može da shvati i prihvati. Continue reading 27.januar: VLADA GRČKE ŽELI DA ISTREBI ŠTRAJKAČE GLAĐU →

25. 1. 2011. god. u centru Atine, u zgradi Pravnog Fakulteta (ul. Solonos), 250 emigranata-radnika je započelo štrajk glađu. Takođe, 50 emigranata-radnika koji štrajkuju glađu u Centru rada u Solunu zahtevaju: bezuslovnu legalizaciju svih emigranata koji žive i rade u Grčkoj.

Od samog početka ovog koordiniranog masovnog štrajka glađu, predstavnici države su izjavili da se ova pomama suočava sa nečuvenom samo-organizovanom društevnom borbom. Ujedinjeni, vladini lakeji, izveštavači udruženih medija i sve vrste fašista zahtevaju evakuisanje štrajkača iz zgrade Pravnog Fakulteta, uz pretnju narušavanjem akademskog azila invazijom represivnih snaga demokratske hunte.

Komunikacioni rat Vladine propagande je nemilosrdan i vulganaran kao i uvek: U trenutku kada 300 boraca emigranata rizikuju svoje živote zarad društeve jednakosti i pravde, za jednaka radnička prava i jednake obaveze, bitange koje su na vlasti pričaju o” demokratskoj legitimaciji” i prete napadom na akademski azil. Oni su ti koji su odgovorni za siromaštvo grčkog naroda, oni su ti koji su poslali okupacionu vojsku u domovine miliona emigranata i izbeglica, oni su ti koji smanjuju penzije i plate i koji su doveli do nezaposlenosti znatnog dela populacije , pri tom osuđujući na bedu i siromaštvo lokalno stanovništvo i emigrante, oni su ti koji praktikuju “zavadi pa vladaj” u sklopu sa nemilosrdnim ”društvenim kanabalizmom”, oni su ti koji grade zid srama, u Evrosu i koji su odgovorni za tiho ubijanje hiljada bližnjih na Jugoistočnoj granici Evropske Unije.

U odlučujućim satima, država Grčka pokušava da manipuliše “javnim mnjenjem” ne bi li ozakonila operaciju protiv 300 štrajkača glađu u vojnom stilu. Stoga, ono šta je sada više nego neophodno jeste maksimalno obelodanjivanje istine, takođe i aktiviranje kontra informacija koje su dostupne međunarodnim društvenim i političkim pokretima, ne bi li sprečili ovo da se desi.

Pozivamo sva društva i grupe, sve mreže i pojedince, da direktno učestvuju na bilo koji način u solidarnoj borbi za odbranu prava emigranata-radnika, njihove bezuslovne legalizacije i otpora protiv monstruoznih mreža i gazda grčke Vlade koji klevetaju njihovu opravdanu borbu i organizuju njeno nasilno suzbijanje.

Borba 300 emigranata koji štrajkuju glađu je naša borba!

Solidarnost je naše oružje!

Mi smo emigranti i izbeglice širom Grčke. Došli smo ovde progonjeni siromaštvom, nezaposlenošću, ratovima i diktaturama. Zapadne multinacionalne kompanije i njihove političke sluge u našim zemljama, ostavili su nas bez dugog izbora nego da rizikujemo svoje živote više puta, ne bi li došli do vrata Evrope. Zapad koji nas lišava naših rodnih mesta, koji ima bolji standard života, je naša jedina nada da i mi živimo kao ljudska bića. Ušli smo u Grčku (legalno ili na neki drugi način) gde radimo ne bi li prehranili sebe i svoju decu. A poniženi smo i živimo u mraku bezakonja, zarad dobrobiti zaposlenih u agencijama države koji divlje ekspolatišu naš rad. Živimo od našeg znoja i sa snom da imamo jednaka prava sa našim kolegama Grcima.

U poslednje vreme, stvari su postale isuviše teške za nas. Plate i penzije su smanjene; sve poskupljuje konstantno; kreira se stav da su emigranti odgovorni, kao da su oni ti koje treba kriviti za mizeriju i divlju ekspolataciju grčkih radnika i manjih preduzetnika. Propaganda fašističkih i rasističkih partija i organizacija postala je glavna tema vladinih razgovora po pitanju emigracije. Masmediji samo ponavljaju njihovu frazeologiju kada gvore o nama. Njihove “ponude” se poklapaju sa vladajućom politikom: zid u Evrosu, brodski vojni kampovi i Evropske vojne snage na Egejskom moru, slamanje i napadanje skvodova u gradovima, masovno deportovanje. Oni pokušavaju da ubede grčku radničku klasu da smo mi ti koji predstavljamo pretnju, da smo mi ti koje treba kriviti za nečuvene napade koje oni sami trpe od strane njihove vlade.

Na ove laži i brutalnosti treba odgovoriti pod hitno a mi emigranti i izbeglice ćemo dati taj odgovor. Mi nastavljamo dalje sa svojim životima da zaustavimo ovu nepravdu koja nam je nanesena. Zahtevamo legalizovanje svih emigranata, jednaka politička i društvena prava i obaveze koje imaju i grčki radnici. Molimo naše kolege radnike Grke, sve koji ispaštaju zbog eksploatacije njihovih napora, da stanu uz nas i da podrže našu borbu da laži, nepravda, fašizam i totalitarizam političke i ekonomske politike ne bi preovladali i u njihovoj domovini. Sve ovo je preovladalo u našim zemljama i prisililo nas na emigraciju ne bi li smo živeli dostojanstveno, mi i naša deca.

Nemamo drugog izbora nego da se naš glas čuje i da bi se naša prava proširila.Nas tri stotine je započelo štrajk glađu u Atini i Solunu, 25.1.2011. Izložili smo sebe riziku, zato što ovo nije pristojan život. Za nas je bolje da umremo ovde nego da i naša deca dožive patnju koju smo mi doživeli.

Skupština emigrantskog štrajka glađu u Grčkoj

Januar 2011