Prošle nedelje, kao simboličan čin solidarnosti sa utamničenom anarhistkinjom Stelom Antoniju i četvoricom drugova koji su uhapšeni nakon demonstracija od 12. februara u Atini, postavili smo transparente u blizini grčke ambasade i Helenskog fonda za kulturu.
ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΗ ΣΤΕΛΛΑ ΑΝΤΩΝΙΟΥ / SLOBODA ZA STELU ANTONIJU
Stela Antoniju je uhapšena 4. decembra 2010. godine u Atini, zajedno sa drugovima Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusijasom koji se takođe nalaze u zatvoru, pod optužbom za navodno učešće u oružanoj organizaciji, CCF. Stela se nalazi u zatvoru, bez suđenja, već 16 meseci i – kao i ostali drugovi – odbacuje sve optužbe koje se neprestano obnavljaju uz podizanje novih optužnica. Pravi razlog zašto je država drži u zatvoru jeste njen politički izbor da se solidariše sa Aleksandrosom Mitrusijasom (koga su vlasti tražile i pre hapšenja), kao i njene političke akcije i stavovi, odnosno, učešće u anarhističkom pokretu i socijalnim borbama. Stela boluje od retke bolesti koja se ne može lečiti u zatvoru i koja zahteva posebne lekove i čest medicinski tretman ali joj je to stalno uskraćivano. Kao posledica toga njeno zdravstveno stanje se dramatično pogoršalo. Iz tih razloga Stela je već pet puta zahtevala puštanje na slobodu uz kauciju, ali još uvek bez uspeha. Ipak, uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju ona nikada nije prestala da se hrabro bori, čak i unutar zatvorskih ćelija režima, za bolje uslove za sve zatvorenike kao i protiv samog sistema zatvora. U junu 2011., zajedno sa drugim zatvorenicima (anarhistima i onima koji to nisu), Stela je učestvovala u političkim mobilizacijama u zatvoru protiv usvajanja “srednjeročnog memoranduma” nametnutog od strane grčke vlade i Trojke (EU/ECB/MMF).
ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΟΥΣ ΠΡΟΦΥΛΑΚΙΣΜEΝΟΣ ΤΗΣ 12ης ΦΛΕΒΑΡΗ / SLOBODA ZA UHAPŠENE 12. FEB U ATINI
Tekst anarhističkog postera koji je lepljen pre štrajka
Šta je generalni štrajk?
To je prekid normalnog funkcionisanja sistema. To je blokiranje protoka ljudi i robe. To je sabotiranje zupčanika potrebnih za funkcionisanje sistema. To je napad na one koji su odgovorni za naše ugnjetavanje. To je suprotstavljanje braniocima i lažnim kritičarima trenutne paradigme. To su borbe u našem svakodnevnom okruženju (naselju, radnom mestu, školi, itd.). To je izlazak na ulice i deljenje onog malo što je preostalo: besa, hleba i snova. To je upotreba čitavog arsenala koji nam je istorija potlačenih stavila na raspolaganje.
Generalni štrajk može biti samo divlji, sve ostalo je (samo)parodija. Videćemo se na ulicama 29. marta!
Širom Španije protesti i demonstracije prvog generalnog štrajka od 2010. godine su počeli u ranim jutarnjim satima u četvrtak 29. marta. Protestna okupljanja pre demonstracija su održana u gotovo svim većim gradovima (procenjuje se da je održano 111 protesta širom zemlje) sa ciljem ukazivanja na katastrofalne posledice koje podrazumeva nova “reforma tržišta rada”, širenja mobilizacija širom zemlje, sprečavanja štrajkbrehera da sabotiraju štrajk i da se, kroz direktnu akciju i blokade, zatvore preduzeća, radnje i radna mesta za koja se očekivalo da će ostati otvoreni, uprkos štrajku, pa čak i da se odseku glavne ulice u gradovima. Ulog je bio dvojak: paralizovati linije i proizvodnje i potrošnje. Zato su štrajkači pozivali ljude da blokiraju sve usluge i (onima koji imaju posao) da ne idu na posao, ali i takođe da ne kupuju ništa, i da telekomunikacije, struju itd. koriste što je manje moguće.
Iako je “reforma rada” izglasana u parlamentu još početkom februara 2012., usvajanje opšteg državnog budžeta će se desiti u petak 30. marta, što znači da će vlada pokušati da, pored ostalog, nametne još više direktnih i indirektnih poreza i smanji socijalna davanja smanjenjem javnih fondova (pri čemu će nove mere najviše pogoditi obrazovanje i zdravstvenu zaštitu). Zakonodavne svireposti, usred stalnog pojačavanja napada na radne ljude Španije, duboko utiču na nezaposlene i naknade za nezaposlene kao i propisane beneficije za penzionisanje i penzionere.
4. april – Izjava o štrajku glađu Spirosa Dravilasa (zatvorenik zatvora Domokos, trenutno se nalazi u bolnici zatvora Koridalos) pod naslovom “Država i njene institucije se svete onima koji ne podležu njihovom sistemu lišavajući ih stečenih prava o privremenom odsustvu”. Vlasti Spirosu Dravilasu odbijaju privremeno odstustvo iz zatvora na koje ima pravo već dve i po godine.
6. april – Štrajk glađu su proglasili Jorgos Karajanidis, Aleksandros Mitrusijas i Kostas Sakas – “Od danas, 6.4.2012., započinjemo štrajk glađu i zahtevamo ukidanje proizvoljnog i osvetničkog pretkrivičnog pritvora kao i hitno oslobađanje saokrivljene Stele Antoniju iz zdravstvenih razloga”. Izjavu je potpisala i Stela Antoniju (koja trenutno protestvuje uzdržavanjem od zatvorske hrane).
6. april – Štrajk glađu su proglasili utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija (ZVĆ) Panajotis Argiros i Gerasimos Cakalos koji zahtevaju konačni transfer u zatvor Koridalos kako bi se stavila tačka na stalne osvetničke transfere i psiho-fizički stres.
7. april – Anarhista Vangelis Kailoglu (jedan od četvorice uhapšenih 12. februara kome je određen pritvor) se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
7. april – Kao znak solidarnosti, sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane su započeli i zarobljenci socijalnog rata, anarhisti Sokratis Cifkas (zatvor Diavata), Janis Skuludis (zatvor Avlona), Babis Cilianidis i Dimitris Dimciadis (zatvor Koridalos)
8, april – Štrajk glađu je proglasio utamničeni član ZVĆ Hristos Cakalos u znak solidarnosti sa drugom dvojicom članova ZVĆ koji štrajkuju glađu
8. april – U znak solidarnosti 130 zatvorenika prvog krila zatvora (za muškarce) Koridalos počelo sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane
9. april – Skupština solidarnosti na atinskoj Politehničkoj školi, sa telefonskim javljanjem štrajkača glađu iz zatvora
9. april – Ostali utamničeni članovi ZVĆ i anarhistički revolucionar Teofilos Mavropulos objavili da će se postepeno pridružiti štrajku glađu koji su započela njihova brača Panajotis Argiru, Geramisos i Hristos Cakalos
11. april – Izjava Stele Antoniju o nedavnim dešavanjima: Tužilaštvo nije naredilo da Stela ponovo bude u pritvoru; međutim, tužilaštvo će obnoviti pritvor Sakasu, Mitrusijasu i Karajanidisu na osnovu fabrikovanih optužbi protiv njih u vezi sa 250 starijih napada ZVĆ podmetanjem požara. Imajući u vidu ove činjenice, i u dogovoru sa trojicom drugova, Stela je objasnila da prekida učešće u štrajku glađu, ali će se uprkos zdravstvenim problemima, uzdržavati od uzimanja zatvorske hrane sve do ispunjenja njihovih zahteva.
11. april – Utamničeni anarhista Rami Sirianos se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
14. april – Skupština solidarnosti sa J. Karajanidisom, A. Mitrusijasom, K. Sakasom i S. Antoniju je (pored ostalog) objavila i sledeću vest: “Trenutno, trojica drugova Karajanidis, Mitrusijas i Sakas su optuženi u slučaju podmetanja 250 požara ZVĆ od strane eksperata tužilaštva Mokasa i Baltasa koji su naredili da se svoj trojici kao i članovima R.O. ZVĆ ponovo odredi pritvor. Stela Antoniju je takođe optužena u ovom slučaju, ali neće biti vraćena u pritvor već se očekuje da će biti puštena (u junu 2012.) nakon 18 meseci provedenih u pretkrivičnom pritvoru dok na njen peti zahtev na puštanje iz zdravstvenih razloga još uvek nije odgovoreno”. Da podsetimo, Stela se nalazi u prtivoru već 16 meseci, a jedini dokaz protiv nje je posedovanje lažne lične karte.
14. april – Vesti o tri utamničena člana ZVĆ nakon jedne nedelje štrajka glađu: Gerasimos je izgubio šest kilograma, Panajotis pet, a Hristos sedam kilograma.
Od 6. aprila do danas, akcije solidarnosti, kao i napadi paljevinama i sabotaže, su izvedene u nekoliko delova Grčke (od Irakliona na Kritu, Atine, Livadije, Patrasa, Soluna do Verije i Komotinija), ali takođe i širom Evrope i Latinske Amerike (od Barselone i Mursije u Španiji, preko Hamburga, Amsterdama do Kardifa, Bristola i Kembridža u UK, Njujorka do Čilea, Bolivije, Kolumbije).
Ljudi se u grčke zatvore zatvaraju godinu i po, i više dana pre suđenja, a u zavisnosti od sudskih mahinacija onima koji su optuženi za navodne zločine pritvor se iznova i iznova produžava (pretkrivični pritvor maksimalno traje 18 meseci, a nakon isteka ovog perioda podižu se nove optužnice radi produženja pritvora). Izlažući svoj život velikoj opasnosti, neki se usuđuju da nastave svoju borbu protiv vlasti i unutar zatvora. Ovo je jedan od najsurovijih pokušaja režima da prekine snažnu solidarnost između drugova, kako onih unutar tako i onih van zatvorskih zidina. Nećemo dozvoliti da nas slome.
Kako je jednom rekao Sofoklis Nidelis iz zatvora u Greveni: “Solidarnost i drugarska kolektivnost su najrazornija oružja.”
Najnovija knjižica Act for Freedom! (pdf, klikni na sliku)
Akcije govore same za sebe. Ipak, želimo da dodamo nekoliko reči o trenutnoj situaciji i izboru za napad. Kako je grad prepun svih vrsta pandura a zatvori drugova, kako se fašistički otrov u obilnim količinama izliva sa TV ekrana, a šljam se sprema za još jedan izborni festival, kako se represija prema unutrašnjem neprijatelju unapređuje i širi, želeli smo da ovaj mizerni pejzaž oslikamo drugačijim potezom.
Što ti više kradu život, više ti pune glavu pričama o naciji i rasi —(A)ntifašisti
Pored nekoliko drugih antifašističkih akcija koje su u proteklim danima izvedene u Atini i drugim grčkim gradovima, u susret Prvom maju i izbornoj prevari 6. maja, antifašističke demonstracije su održane i u Veriji, malom gradu na severu Grčke, 21. aprila – datumu kada je 1967. godine izvršen državni udar.
Antifašisti su se okupili u 17h na trgu Dimariju u Veriji, gde su postavili ozvučenje za muziku i kontrainformacije. Oko 18.30h, gotovo 70 ljudi je izašlo na ulice i marširalo centrom ovog grada. Drugovi su distribuirali antifašističke tekstove i uzvikivali slogane, a na kancelarijama partije krajnje desnice LAOS i bankama su ispisani grafiti.
Info Autonomnog svratišta/šteka BARUTI, Verija
baruti.squat.gr
U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.
U zoru 20. aprila, samo jedan dan pre javnog otvaranja ovog novog projekta, velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako da su panduri i tužilac do 6h iselili zgradu VOX-a. Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.
Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.
Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.
U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.
U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.
Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.
Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.
U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.
“Između toliko noći, toliko kamenja, toliko mnogo ubijenih – reče on/a – ti si, Revolucijo, otvorila široke bulevare za univerzalni sastanak. […] Ako ništa drugo nismo dobili – reče on/a – barem smo saznali gde ćemo se sutra sresti.” Jani Rico, Bez politike
Preuzimamo odgovornost za napad od 9. aprila 2012. godine, na zgradu u kojoj se nalazilo Ministarstvo za reformu javnog sektora i elektronsku upravu koja se nalazi u naselju Neos kosmos (“Novi svet”, u jugozapadnom delu Atine).
Ministarstvo za reformu javnog sektora i e-upravu je ovlašćeno i odgovorno za kontrolisanje “propusta” javne uprave u smislu formulisanja i sprovođenja javne politike o ljudskim resursima, strukturama i sistemima javnog sektora. Poslanik PASOK-a i trenutni ministar za upravnu reformu i e-vladu Dimitris Repas je nedavno, zajedno sa ostalim šefovima izvršnih ministarstava, učestvovao u razgovorima sa MMF/ECB/EU Trojkom o pitanjima rada, kao na primer otpuštanjima, tehnološkim viškovima i redundantnosti, kao i o radnim uslovima u javnom sektoru (smanjenja plata i fleksibilizacija radnog vremena).
Naš napad stavljamo u kontekst praktičnog otpora protiv struktura dominacije, nastojeći da doprinesemo pravcu koji će dovesti do konačne dekonstrukcije postojećeg.
Dominantna vlast, imajući u vidu ubrzanu destabilizaciju društvenog konsenzusa koja je rezultat opšte sistemske krize i znajući da socijalno-klasne borbe sve više intenziviraju oblike otpora, ima za cilj ne samo vojno uništenje revolucionarnih snaga i svakog pojedinačnog borca, već takođe teži obesmišljavanju same borbe i njenoj konačnoj asimilaciji od strane samog sistema. Zadatak revolucionarnog pokreta je da čitav ovaj proces transformiše u revolucionarnu perspektivu vodeći otvoreni rat protiv države i kapitala, uz stalno isticanje političkih i klasnih karakteristika tekuće krize. Formiranje fronta bez tutorstva u redovima potlačenih dovešće do izgradnje brane protiv planova koje promoviše dominantna vlast čiji je krajnji cilj socijalna revolucija za zbacivanje kapitalizma, koji je sposoban da se reprodukuje kroz svoje destruktivne i nehumane strukture i funkcije.
Funkcionalna i osnovna ćelija tog fronta jeste revolucionarno nasilje, politički izbor koji sam sebi nije cilj, niti predstavlja egzistencijalni izlaz za ostvarivanje (samo)referentnosti, već sredstvo oslobađanja u borbi protiv nasilja kapitalističke strukture. Državno nasilje je svakodnevno stanje kapitalističkog društva. Ono je izraženo na mnogim nivoima i u svim aspektima svakodnevnog života. Ono je direktno izraženo kroz, očigledan, represivni državni aparat – vojsku i policiju, ali takođe i indirektno kroz prinudni rad, odnos između zaposlenosti i potrošnje, standardizaciju svakodnevnog života, društvene nejednakosti, rasnu segregaciju, siromaštvo i bedu.
Analizirajući današnje uslove i osvrćući se na istoriju kapitalizma, naša politička projektualnost postaje mnogo jasnija u očima svakog pojedinca: kapitalizam se mora srušiti. Tek tada će kapitalizam prestati da se reprodukuje kroz svoje krize, pomoću kojih može da oblikuje nove nemilosrdne uslove života. Prava sloboda će nastati tamo gde prinuda neće postojati, tamo gde rad neće biti pretvoren u robu već će biti cilj sam po sebi i sredstvo koje svakoj osobi omogućava da izrazi svoje kreativne sposobnosti. Dakle, samo kroz promociju svrgavanja kapitalizma, kroz socijalnuz revoluciju, bićemo u mogućnosti da se pokrenemo ka besklasnom društvu, društvu jednakosti i slobode.
Ovaj udarac posvećujemo četvorici boraca, drugovima Kostasu Sakasu, Jorgosu Karajanidisu, Aleksandrosu Mitrusijasu i Steli Antoniju, koji se drže u pritvoru pre suđenja od 4. decembra 2010. Prva trojica drugova su u štrajku glađu zahtevajući oslobađanje anarhistkinje Stele Antoniju zbog ozbiljno ugroženog zdravstvenog stanja, kao i ukidanje novih osvetoljubivih optužnica protiv njih.
U subotu 14. aprila, dok su se svi pristojni građani (za Vaskrs) nalazili u hramovima indolencije, odlučili smo da izvedemo napad bojom na kancelarije partija LAOS (krajnja desnica) i Batsok* (socijldemokrate) u severnim predgrađima Halandri i Holargos, kao minimalni znak solidarnosti sa Mitrusijasom, Sakasom, Karajanidisom koji su u štrajku glađu već 12 dana.
transparent koji je napravila skupština trga Keracini; jedan od transparenata sa različitim porukama solidarnosti koji pozivaju na trenutno puštanje na slobodu četvorke koja se nalazi u pritvoru od 12. februara; demonstranti su postavili transparente oko trga Sintagma tokom demonstracija koje su održane 03.04.2012.
Mi smo vaša deca, vaša braća i sestre, vaše komšije. Ljudi koji vas služe u kafeterijama, koji sa vama čekaju prevoz, koji vam priznaju da su umorni nakon osam sati rada pored vas.
Mi smo samo ljudi…čijim venama teče krv! Nismo teroristi, ne želimo da uništimo svet ili da profitiramo od smrti. Naprotiv, bunimo se protiv onih koji nameću teror siromašnima i radnicima. Napadamo one koji manipulišu i upravljaju našim životima, one koji eksploatišu i uništavaju našu planetu, ali koji i dalje imaju obraza da se u mas medijima predstavljaju kao dobri i ljudi od poverenja. Zbog toga nas smatraju pretnjom i koriste se svim sredstvima koje kontrolišu da i ti počneš verovati u isto…
U nedelju 8. aprila oko 14h, grupa od 25 neonacista iz Chrissi Avgi/Zlatne zore je pokušala da rastura predizbornu propagandu u području Paralije (“plaža”) u Volosu. Pretpostavlja se da većina nacističkog šljama nije iz samog Volosa već da je pristigao iz obližnjih gradova.
Čim se proširila vest o organizovanom prisustvu nacista, blizu 50 antifašista je požurilo u to područje da im se suprotstavi. Reakcije mnogih prolaznika na ovu direktnu akciju su bile pozitivne, a nekoliko njih je javno pozivalo na borbu i poteru za nacistima.
Nakon nekoliko minuta zlatnozoraši su se (među kojima je bio i najmanje jedan od njihovih kandidata za opše izbore u regionalnoj jedinici Magnisija) sakrili u obližnji kafiću kako bi izbegli udarce, ali ne i očigledno poniženje.
Drugovi su se okupili ispred kafića i uzvikivali antifašističke slogane, ali su zbog prisustva značajnog broja policijskih snaga koje su pohrlile na mesto dešavanja (4 DIAS motora, 5-6 pandura lučke policije i 3 patrolnih kola) odlučili da ne napadaju ponovo.
Antifašisti su otišli dostojanstveno, dok su kukavice-patriote pobegle iz kafića uz pomoć svojih saučesnika u uniformi. Očigledno (barem za sada), neonacisti nisu nastavili sa svojom ogavnom propagandom i distribucijom materijala u ma kojoj od ulica grada Volosa.
Antifašističke patrole su nastavljene tokom poslepodneva, a drugovi ostaju u stanju pune pripravnosti.
U petak 16. marta 2012. skvot Elba je napadnut od strane plaćenika jedne privatne kompanije uz asistenciju poljske policije. Projekat-skvot Elba je osnovan 2004. godine. Finska kompanija Stora Enso (vlasnik objekta) je bila svesna postojanja i aktivnosti koje su se dešavale i Elbi i, nakon protesta od pre dve godine, prisustvo skvotera na tom području je bilo prihvaćeno. Niko od korisnika zgrade nije bio obavešten od zakazanom datumu izbacivanja, tako da je upad bio potpuno iznenađenje za ljude koji su živeli u skvotu koji je najveći i najstariji aktivni socijalni i kulturni centar u Varšavi.
Dve godine nakon ubistva anarhističkog druga Lambrosa Fundasa, marš sećanja i borbe je održan u subotu, 10. marta 2012. [ovde 1,2 su fotke sa demonstracija iz marta 2010].
Skup je počeo oko 12h na trgu Monastiraki i trajao oko sat vremena, nakon čega je skoro 1,000 ljudi krenulo u marš centralnim ulicama Atine (ulica Atinas, trg Omonija, ulica Stadiju, Sintagma, avenija Amalija, ulica Otonos, ulica Panepistimiju, Propileja), često uz interesovanje prolaznika. Brojne policijske jedinice su bile prisutne duž čitave rute demonstracija, dok su organizatori demonstracija pružili osnovnu “zaštitu” skupa.
Podeljene su brošure sa političkim izjavama drugova kojima se sudi u slučaju “Revolucionarne borbe”, dok su flajeri, grafiti, i šabloni prekrili ulice i zidove centra grada. Na čelu demonstracija nalazila su se dva transparenta sa natpisima “Solidarnost sa svima koji su gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe” i “Lambros živi kroz naše borbe za socijalnu revoluciju”.
Uzvikivani su mnogi – stari i novi – slogani – kao na primer: “Revolucionarna borba protiv kapitala i kapitalizma”, “Lambros živi u srcu svakog revolucionara”, “Terorizam je tražiti posao; nema mira sa šefovima”, “Večna slava Lambrosu Fundasu”, “Sloboda za sve zatvorenike”, “Ni krivični ni politički zatvorenici; zapalimo sve zatvore”, “Država i kapital su jedini teroristi; solidarnost sa oružanom gerilom”, “Ljudi, na oružje; sada ili nikada”, “Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?” (ispred centralne tržnice Varvakios Agora), “Neka se Kaminisova kuća pretvori u pepeo” (ispred skupštine grada/gradske kuće), “12. februar je bio samo početak; napred za svetski ustanak”, “12. februar nije bio dovoljan; sledeći put parlament mora pasti”, “Sloboda za članove Revolucionarne borbe, sekira i vatra za državne pse čuvare”, “Panduri, KKE, neonacisti – sav šljam radi zajedno” (KKE – “Komunistička” partija Grčke), “Molitva neće promeniti svet; hajde da eksproprišemo sve crkve”, “Sloboda za Stelu Antoniju”. Takođe, uzvikivan je i slogan na italijanskom jeziku “Anarchia, Destabilizzazione, Azione Diretta, Inzurrezione” (Anarhija, destabilizacija, direktna akcija, insurekcija). Oko 15h časova, anarhističke demonstracije su završene na Propileji, dok je mnogo demonstranata nastavilo da maršira ka Eksarhiji.
Video sa okupljanja od 20.3.2010. u naselju Dafni, u čast Lambrosa Fundasa i svih boraca koji su poginuli od državne ruke.
Grčka policija je 10. marta 2010. ubila anarhistu Lambrosa Fundasa, člana urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba.
Dolaze sa džepnim noževima, dolaze sa noževima; fašisti polomićemo vam noge i ruke
Saopštenje antifašista povodom incidenta-pokušaja neonacističkih batinaša iz “Zlatne zore” da se pojave na lokalnoj stanici “Kriti TV”
U petak 2. marta, oko 15h, grupa drugova je napala članove Zlatne zore u industrijskom području Irakliona, nakon što su dobili informaciju da se šljam tamo okupio. Još početkom nedelje smo bili svesni njihovog prisustva u gradu. Fašisti su bili na “Kriti TV” zbog govora koji je glavešina kritskog ogranka neonacističke partije trebao da održi. Nakon kraćeg sukoba, nacisti su pobegli i sakrili se u restoran koji se nalazi unutar TV stanice, odakle su nas siledžije gledale kako razbijamo vrata prodavnice u pokušaju da provalimo u zgradu i, takođe, kako uništavamo njihove privatne automobile. Reakcije hitlerovaca su bile pretnje sa bezbedne udaljenosti, dok su telefonom pozivali pandure i postavljali predmete kako bi blokirali vrata.
Pokušaj pojavljivanja zlatnozoraša u prostorijama “Kriti TV” je usledio nakon njihovog provokativnog prisustva u selu Vianos, pre oko dve nedelje, kada su članovi ove legalne – kako oni tvrde – partije napali imigranta i pretili mu pištoljem.
Nakon ovog poslednjeg incidenta, moramo da pojasnimo
/fašistima:
Kao što ste mogli shvatiti i u junu, vaše javno ili ne-javno prisustvo u Iraklionu neće biti tolerisano, ni sada, niti bilo kada. Dobićete odgovarajući odgovor na svaki pokušaj da stupite nogom u ovaj grad.
/masovnim medijima uopšte, a posebno “Kriti TV”
Dajući glas Hitlerovim potomcima – i tako ih priznajući kao još jedan, iako ekstreman, ali moralno legitiman politički koncept – automatski ste nagradili fašizam. Od sada, svako preuzima odgovornost za svoje poteze. Od sada, svako preuzima odgovornost za svoje poteze.
/zajednici Iraklion
Kako živimo u eri u kojoj će sve vrste cveća cvetati i zbog toga što neko krije otrovno trnje, proterivanje čak i pojedinačnih fašista iz škola, igrališta i naselja stvar je svih onih koji ne dele Hitlerove vizije za čovečanstvo.
Glavnu odgovornost za činjenicu da rat protiv fašizma traje toliko dugo snose oni koji fašizmu povremeno nude mir.
Za nekoliko dana će se odlučivati – po peti put za redom – o zahtevu anarhistkinje-zatvorenice Stele Antoniju da bude puštena iz zatvora zbog zdravstvenih razloga. Produženje pritvora bi njeno inače teško zdravstveno stanje izložilo ozbiljnim rizicima. U takvoj situaciji naša solidarnost sa Stelom je imperativ.
U uslovima intenziviranja represije, koja upotpunjuje prizore povećanja siromaštva i socijalne deprivacije, jedinstvo i solidarnost su neophodni preduslovi za nastavak naše borbe.
Dopisnici sajta Avtonom postavili neke od fotki i video snimke sa jučerašnjih, 5. mart 2012., protesta protiv izbora u Moskvi i Sankt Petersburgu. Prema poslednjim izveštajima tokom protestne akcije na Puškinovom trgu u Moskvi, privedeno je oko 25 anarhista. Na početku mitinga su uhapšena još tri mladića zbog toga što su im lica bila pokrivena maskama. Takođe, sud u Moskvi je juče odredio dvomesečni pritvor za dve članice feminističkog pank benda Pussy Riot. Njihov advokat je izjavio da će one ostati u pritvoru do 24. aprila.
Jedan od slogana koji se mogao čuti u Sankt Petersburgu bio je “NAŠE REŠENJE: SAMOUPRAVLJANJE”. U istom gradu je, prema navodima, uhapšeno petoro ljudi. Preciznije, u jednom trenutku bačeni su molotovljevi kokteli na policiju, a svinje su potom napale masu i uhapsile one koji su im se prvi našli na dohvat ruke.
Policija je 3. i 4. marta privela tri članice grupe Pussy Riot i jednog člana umetničke grupe “Война”. Kako je saopštio njihov advokat on i jedna članica benda su nakon ispitivanja pušteni, dok su druge dve članice, Nadežda Tokolnjikova i Marija Alehina, zadržane u pritvoru na 48h. Moskovski sud je juče, 5. marta, doneo presudu o zadržavanju u pritvoru do 24. aprila jer se devojke terete za huliganizam, a tužilac je insistirao na toj “preventivnoj meri” tvrdeći da su optužene za krivična dela i da bi, ukoliko bi bile puštene, “mogle uništiti dokaze”. Proces protiv članica benda Pussy Riot je usledio nakon tužbe pravoslavnih aktivista, a zbog performansa – služenja pank-molebana – u hramu Hrista Spasitelja, 21. februara 2012.
Solidarnost sa demonstrantima u Rusiji! Sloboda za sve koji se nalaze u kandžama države!
U subotu 3.3.2012. preko 1,000 ljudi je marširalo atinskim naseljem Kipseli u znak solidarnosti sa skvotovima i samoorganizovanim gradskim prostorima u demonstracijama na koje su pozvali skvotovi iz centra Atine.
U pozivu skvotova Patision 61 i Skaramaga stoji:
“Sredinom novembra, pokrenuto je novo partnerstvo opštine Atina i policije. Zajedno su pokrenuli novi ciklus upravljanja centrom Atine. U početku, za metu su uzeli okupiranu “Opštinsku tržnicu Kipseli” koja pruža utočiste za različite (socijalne i druge) potrebe lokalnog stanovništva , nakon čega je usledilo krivično gonjenje po službenoj dužnosti skvota “Lela Karajani 37”, što je dalo zeleno svetlo za moguće pandurske intervencije.
U petak 2. marta, održano je okupljane u znak solidarnosti sa skvotom Orfanotrofio, ispred upravne zgrade Solunske mitropolije. Okupljeni su podsetili da je pre mesec dana “vlasništvo” nad skvotiranim prostorom prebačeno sa Ministarstva zdravlja na Grčku pravoslavnu crkvu, “radi trenutne upotrebe” kako je najavljeno na sajtu Ministarstva zdravlja.
DRŽAVO I CRKVO - DALJE RUKE OD SKVOTA ORFANOTROFIO
Ispred zgrade mitropolije je postavljen transparent, posteri su lepljeni u mnogim delovima naselja u kome se nalazi zgrada mitropolije, a podeljeno je i mnogo tekstova, takođe, u odbranu još jednog okupiranog prostora “Škole za učenje slobode” jer se skvoterima tog prostora preti sudskim procesim (taj prostor je takođe u “vlasništvu” crkve).
Moramo ponovo prisvojiti crkvene posede…jer molitve neće promeniti svet. Solidarnost za skvotom Orfanotrofio!
U zoru 1. marta, nekoliko fontana u Korunji je obojeno u crveno u znak solidarnosti sa preko 50 zatvorenika koji se bore protiv torture i zlostavljanja u španskim zatvorima. Pored toga, ispisivali smo slogane ZATVOR = TORTURA, kako bi razbili zidove koji sakrivaju ove savremene centre za istrebljenje i koje stalnu zloupotrebu vlasti čine nevidljivom.
U večernjim satima 1. marta, više od 20 antifašista i anarhista je na nekoliko minuta blokiralo saobraćaj na spoljnoj strani Baštenskog prstena (Cадовое кольцо) kod metro stanice “Crvena kapija” (Красные ворота). Oni su utrčali na kolovoz i nosili transparente na kojima je pisalo “Solidarnost sa nižnjegorodskim antifašistima”, “Putin na klupu, Škobar na Kanare!” (“Путин – на нары, Шкобарь – на Канары!”) kao i zastave antifašističkog pokreta. Aktivisti su na kolovozu upalili baklje i držali preprečenim sve trake, i uzvikivali parole protiv policijskog progona drugova.
Subota, 10. mart 2012. u 12h, trg Monastiraki, Atina
Dve godine je od ubistva anarhiste i druga Lambrosa Fundasa, člana organizacije “Revolucionarna borba”, koji je pao boreći se u oružanom metežu sa policajcima tokom pripremne akcije te organizacije. Naša je dužnost, u znak sećanja na našeg druga, da nastavimo subverzivnu borbu za slobodu, ravnopravnost i anarhiju.
Protiv hunte Trojke i modernog totalitarizma, protiv kapitala i države; za rušenje režima, za socijalnu revoluciju
Solidarnost sa članovima Revolucionarne borbe
i svim onima koje krivično gone za isti slučaj
Grupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
Danas, 29. februara 2012., spustili smo se u metro stanicu Congrés i sve uništili – kamere, automate za prodaju i poništavanje karata, putničke blagajne i reklamne panoe.
Ukoliko neko pita zašto, onda ćemo reći da imamo dovoljno razloga da napadnemo TMB (gradski prevoznik) kada podigne cene karata ili kada nas čuvari napadnu. Imamo dosta razloga da ostavimo iza sebe puno slomljenih stakala jer smo u obavezi da svakog dana idemo na posao i pasivno trpimo eksploataciju.
Čak iako većina osoblja TMB napusti solidarne radnike i putnike, neka bude jasno da neće odustati od borbe. Nastavićemo borbu za svet koji želimo – svet bez ucena kapitalizma i dominacije.
Opet ćemo napasti.
Na kraju, takođe šaljemo svu našu podršku studentima koji su danas snažno izašli na ulice, što su jasno stavili do znanja da nikome neće dozvoliti da ih gazi.
