I još jednom su autonomne ćelije udarile. Ove noći smo izveli sabotažu u Berlinu, u znak saučesništva sa svim borcima naše širom sveta rasprostranjene zavere. Vatrom smo učinili poptuno neupotrebljivim, za pse čuvare sistema, dva vozila u vlasništvu kompanije Ziherhajt Nord (nem., Sicherheit Nord). Ovim napadom obećavamo našu pažnju i podršku onima koje svinje progone ili su zatvorile.
Snage Tamari Sol Farijas Vergari, Moniki Andrei Kabaljero (Mónica Andrea Caballero) i Fransisku Havijeru Domingezu (Francisco Javier Domínguez).
Snage zatvorenicima “Revolucionarne borbe” (gr. Επαναστατικός Αγώνας, Epanastatikos Agonas) koji su zaključani u zatvoru maksimalne bezbednosti.
U svakom trenutku ćemo loviti one kerove koji love nas.
Osim toga, uživali smo u pokušaju bekstva iz zatvora “Zavere vatrenih ćelija” (gr. Συνωμοσία των Πυρήνων της Φωτιάς, Sinomosia ton Pirinon tis Fotjas), kao i ubistvu glavnog dželata zatvora tipa C Domokos.
Ohrabrujemo sve one koji su u mogućnosti da svakodnevno izvode napade na zatvorski sistem.
Takođe, zatvorenici koji rade u zatvoru mogli su umesto da peku krofne za olimpijsku propagandu, i time sebi kopaju još dublji grob, otrovati arsenom nekoliko sportskih ljubitelja berlinskog Senata.
…za društvo bez prinude i zatvora!
Za Anarhiju!
Sloboda za sve zatvorenike/ce!
Nap. prev.: Nedavno je, u sklopu nastojanja gradskih vlasti da predstave Nemačku kao kandidata za Olimpijske igre 2024., berlinski senator za pravoduđe Tomas Hajlman (Thomas Heilmann) pokušao da deli krofne (Pfannkuchen) dekorisane olimpijskim krugovima koje su spremali zatvorenici zatvora Tegel.
Poruka na kraju videa glasi: “Vidimo se 18. marta u Frankfurtu – neka se otvaranje Evropske centralne banke pretvori u katastrofu”.
U noći 21. februara napali/e smo policijsku stanicu u Vajzenhausplacu (Waisenhausplatz), kancelarije Regionalnog zatvora Bern, kao i policijske automobile koji su tamo bili parkirani. Farbom, sprejevima i razbijenim prozorima izrazili/e smo naš bes protiv ovog bolesnog sistema.
– Zbog rasnih predrasuda, marionete državne vlasti, dan za danom, hapse i ponižavaju ljude druge boje kože.
– Veoma često ljudi umiru pod “nerazjašnjenim” okolnostima, u zatvorima. To se takođe desilo prošle srede u Regionalnom zatvoru Bern.
To su samo dva od hiljadu razloga zašto se organizujemo i napadamo ove strukture dominacije.
Nećemo prestati da se borimo sve dok ovi bolesni uslovi ne budu prevaziđeni, a svako mogao da živi zajedno bez hijerarhije. Sloboda se ne može kupiti, baš kao što se borbe ne mogu sprečiti.
Svako iseljenje ima svoju cenu! Napad farbom na kancelarije stambene zadruge “Bauverein Reiherstieg” u Vilhelmsburgu (Wilhelmsburg), Hamburg.
Dana 26. januara 2015., Hajko (Heiko) je iseljen iz svog doma u ulici Oterhaken (Otterhaken) broj 10, koja se nalazi u hamburškoj četvrti Vilhelmsburg. On je već duže vremena predstavljao prepreku za stambenu zadrugu “Bauverein Reiherstieg” zbog organizovanja protiv povećanja zakupnina i usled većeg uključivanja stanara/ki. Pošto je nekoliko puta kasnio sa plaćanjem stanarine, ovog puta je morao biti izbačen.
Gotovo 200 ljudi je u znak solidarnosti pokušalo da spreči da se to i dogodi. Iseljenje je bilo odloženo za dobrih 90 minuta. Nažalost, panduri su uspeli da se probiju kroz vrata u zadnjem delu zgrade uz pomoć BFE (nem. Beweissicherungs- und Festnahmeeinheiten, specijalna policijska jedinica). Pristalice su blokirale stepenište, ali je onda došlo do nasilnog iseljenja. Sve to u ime “Bauverein Reiherstieg”.
Dana 26. januara 2015., kancelarije te stambene zadruge zatvorene su iz bezbednosnih razloga. Danima pre i nakon iseljenja, radnici obezbeđenja smenjivali su se ispred zgrade. Nakon nekoliko dana su verovatno računali da zaštita imovine više nije neophodna; međutim, to je bila greška. U noći između utorka 3. i srede 4. februara 2015. godine, uz pomoć šest boja-bombi ulepšali smo fasadu “Bauverein Reiherstieg eG” (u ulici Georga Vilhelma 127a u Vilhelmsburgu).
Ovom akcijom želimo da pokažemo našu solidarnosti sa Hajkom i svima ostalima koji su, ili će postati, meta iseljenja.
Svako iseljenje se mora sprečiti na svim nivoima, svim sredstvima!
Nadamo se da “Bauverein Reiherstieg” neće nastaviti sa iseljenjima, inače ćemo se vratiti!
Napomena (prevedena sa francuskog jezika): Na sličan način je, u istom kvartu, u noći između utorka 26. i srede 27. avgusta 2014. napadnuto Ministarstvo uređenja prostora i životne sredine (nem. Behörde für Stadtentwicklung und Umwelt – BSU) u ulici Nojenfelder (Neuenfelder) 17. Takođe, na ulaznim vratima je farbom ispisano “bori se protiv kapitalizma”. Odgovornost za akciju je, zbog rastuće gentrifikacije u četvrti Vilhelmsburg koju pretvaraju u “novo trendi područje”, preuzela grupa “Autonomni protivnici gentrifikacije“, podsećajući da je gentrifikacija i urbana obnova koja se već godinama dešava u oblasti Altone naročito pogodila kvart Šancenfirtel (Schanzenviertel).
U noći 30. decembra 2014. u gradu Lugano (kanton Tićino), maljem smo uništili smo bankomat i sve prozore na jednoj banci, u znak solidarnosti sa anarhistima/kinjama koje je španska država zatvorila nakon represivne operacije Pandora [ pušteni uz kauciju 30. januara 2015.]
U zoru 3. februara 2015. godine, desio se napad paljevinom na prostorije Narodne partije (Partido Popular) Španije u Montevideu. To je gest u znak saučesništva sa Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje španska država više od godinu dana drži zatvorenim i zatočenim, optuženim za pripadnost “terorističkoj organizaciji” i postavljanje eksplozivne naprave.
Ta partija je trenutno vladajuća partija u Španiji, a njeni su političari među najodgovornijima za gonjenje i pokretanje postupaka protiv drugova i drugarica socijalnog rata koji se odvija na toj teritoriji, kao u nedavnom slučaju “Operacije Pandora”. Oni su, takođe, ti koji su krajem 2014. promovisali i odobrili takozvani “zakon ućutkivanja” (engl. gag law), koji pored ostalog predviđa sankcije i restrikcije u cilju umanjivanja uličnih protesta, stambenih okupacija i ulaska imigranata/kinja.
U noći između 28. i 29. januara 2015., Destrojka (Destroika) je udarila u Berlinu, a dva vozila zatvorske industrije pretvorena su u olupine. Ovim ubodima, ograničićemo fleksibilnost takvih kompanija. Napadnut je kombi u vlasništvu kompanije Vizag (Wisag) u Lihtenbergu, kao i još jedan kompanije Sodekso (Sodexo) u naselju Moabit.
Kompanija Vizag pruža, pored tlačiteljskog sektora usluga čišćenja, bezbednosno osoblje za usluge prevoza kao na primer Berlinskom saobraćajnom preduzeću (BVG, Berliner Verkehrsbetriebe) i odgovorna je, zajedno sa kontrolorima – kako onim u civilu tako i uniformisanim, za punjenje berlinskih zatvora ljudima koji ne žele da plaćaju javni prevoz.
Kompanija Sodekso, nakon privatizacije britanskog pravosudnog sistema, trenuto vodi, pod sopstvenom odgovornošću, pet zatvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pored toga, Sodekso se nalazi na crnoj listi u Belgiji zbog svoje umešanosti u deportacione zatvore, pored usluga upravljanja objektima koje pruža deportacionim lagerima u Nemačkoj. Kompanija je u vlasništvu Zehnacker grupe koja se predstavlja na sledeći način: “Kao partneri oružanih snaga, pratimo ih u svim operativnim područjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Naša misija je briga o boljem životu kako trupa tako i njihove komande. Pod nadzorom Ministarstva pravde, Sodekso planira i donosi rešenja koja doprinose neometanom funkcionisanju kazneno-popravnih ustanova. U svim našim aktivnostima poštujemo svoje vrednosti i etičke principe. Naš rad u ovoj oblasti predstavlja još jedan dokaz snažne posvećenosti društvu”.
Sloboda za zatvorenike/ce “Operacije Pandora”, kao i sve ostale zatvorenike/ce!
(Muslim H., poreklom sa Kosova, imao je 28 godina kada ga je 24. maja 2014. u zatvoru Landšut ubilo 8 stražara u znak osvete zbog uspešnog otpora deportaciji u Mađarsku.)
Kao znak naše solidarnosti sa projektima koji su bili predmet racija 16. decembra 2014. u Barseloni i drugim gradovima, kao i drugovima/aricama pritvorenim u kontekstu Operacije Pandora, u ranim jutarnjim časovima 5. januara 2015. zapalili smo vozilo DHL-a u naselju Nojkeln u Berlinu.
DHL je napadnut ne samo zbog svoje saradnje sa vojskom već i zbog međunarodne cirkulacije vozila ove kompanije što je čini pogodnom metom za akcije sabotaže.
Tamo gde evropske agencije za bezbednost razmenjuju informacije i pripremaju zajedničku borbu protiv struktura otpora, otpor i militantna solidarnost ne zaustavljaju se na granicama.
Radosti i slobode za: L., A., N., A., E., D. [& B.]
U znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama uhapšenim u Španiji, demolirali smo filijalu Dojč banke u Lajpcigu.
Različite policijske snage su u Španiji, 16. decembra 2014. , sprovele koordinisanu raciju u 12 stanova što je rezultiralo hapšenjem 11 anarhista i anarhistkinja. Jedan od izgovora za ove racije jeste da su optuženi/e uništavali bankomate.
Solidarno stojimo sa onima koje državna represija pogađa, pa smo zato uništili bankomate i razbili prozore na Dojč banci koja se nalazi u Lindenauer Marktu.
U ranim jutarnjim časovima 30. decembra 2014. druga Nikosa Maziotisa prebacili su u zatvor tipa C u Domokosu u pokušaju da ga i zvanično otvore.
Refleksno, u večernjim satima istog dana, vandalizovali smo, farbom i ispisivanjem slogana, zgradu Državnog pravosudnog saveta – sudska kancelarija Verija, a sabotirali smo i četiri bankomata.
BORBA, ZAJEDNO SA ZATVORENIM DRUGOVIMA/ARICAMA, PROTIV ZATVORA.
Tokom proteklih nekoliko dana, u Parizu, Ivriju, Kremlen-Bisetru, kao i opštini Žantiji, maljem je razbijeno pet bankomata, jedna agencija za nekretnine, a zapaljena su i tri vozila koja pripadaju graditeljima zatvora i dobavljačima (kompanijama Vansi (Vinci), Sodekso (Sodexo), Onet)
Solidarnost sa anarhistima i anarhistkinjama zatočenim u Španiji!
Na transparentu levo piše: “zaustavimo rezove (nap. prev. mere štednje), kolektivizujmo sve”. Na transparentu desno piše “klasni rat, sada”.
Na Dan nezavisnosti Finske, 6. decembra 2014., u glavnom gradu Helsinkiju, desili su se veliki neredi (u lokalnim razmerama), a policija procenjuje da je uništena imovina u vrednosti od 100,000 evra.
Šesti decembar je dan nacionalne nezavisnosti Finske. To je dan kada, u predsedničkoj palati u Helsinkiju, novcem poreskih obveznika nacionalisti i elita proslavljaju “ujedinjenu finsku naciju” i izgubljene ratove, dok elita i političari uvode oštre mere štednje za sve (osim, očigledno, za sebe).
U proteklim godinama anarhist/kinje i autonomni/e levičari/ke su, ispred predsedničke palate, organizovali prilično mirne demonstracije protiv ovih bahanalija bogatih ljudi. Takav običaj trajao je više od 10 godina, sve do 6. decembra prošle godine kada su bogati, zbog renoviranja predsedničke palate, slavlje organizovali u starom gradu radničke klase Tampere. Lokalni anarhisti i anarhistkinje su tada organizovali demonstracije protiv nacionalizma koje su se pretvorile u najveće nemire u Finskoj u poslednjim decenijama. Iako je teško reći da su to bili neredi u međunarodnim razmerama, to je dalo ogroman podsticaj anarhističkom pokretu, a naslovi o dešavanjima su se nedelju dana i više pojavljivali u svim novinama. Policija je bila u potpunosti nepripremljena, 500 demonstranata uspešno se borilo protiv njih, a zatim nastavilo do centra grada razbijajući prozore šoping centara i banka, kao i drugih simbola vlasti i kapitala.
Nakon ponižavajućeg neuspeha pandura, parlament je izdojio više novca za opremu za kontrolisanje mase, a policija se obučavala u strategijama za situacije nemira. Panduri su, takođe, ranije ove godine primenjivali taktiku dominiranja na demonstracijama. Na primer, na prvomajskim denostracijama u gradu Tampere i Helsinkiju oduzimali su zastave anarhistima i levoj-omladini jer su ih smatrali “oružjem”. Usled takvih policijskih akcija, niko nije očekivao da će ovogodišnje demonstracije biti i izbliza uspešne kao prošlogodišnje.
Ovogodišnje demonstracije su, ponovo, organizovali anarhisti i anarhistkinje, a tema je bila “od predgrađa do palate”, a mesto okupljanja bilo je pregrađe Itäkeskus koje se nalazi u istočnom delu Helsinkija, čije stanovništvo uglavnom čine imigranti i siromašni. Početak demonstracija bio je veoma miran sa nekih 300 ljudi koji su uživali u nastupima subverzivnih repera i veganskoj hrani. Mesto je bilo dobro odabrano pošto je uspelo da privuče lokalne klince i imigrante, kao i druge ljude koji retko učestvuju u demonstracijama.
Po završetku svirke demonstranti su se zaputili ka lokalnoj stanici metroa. Veliki broj ljudi nije očekivao da će panduri dopustiti masi da uđe u metro jer je stanica bila okružena desetinama pandura opremljenih za razbijanje demonstracija. Na moje i iznenađenje drugih pustili su nas da prođemo, pa su se demonstranti spakovali u voz. Panduri su očekivali da će demonstranti izaći na Glavnoj železničkoj stanici gde su skoncentrisali najveći broj jedinca za kontrolisanje mase. Međutim, demonstranti su izašli na drugoj stanici što je potpuno zbunilo pandure. Kada su demonstranti izašli na ulice, ljudi su počeli da razbijaju prozore lepo odabranih preduzeća, na primer, poboljšana je ventilacija vazduha u restoranima Sabvej i Mekdonalds. Ljudi su bacali petarde i palili baklje, uzvikivali slogane poput “klasni rat” i “šta ljudi žele? ANARHIJU!”. Posle nekog vremena panduri su uspeli da se pregrupišu i sustignu demonstrante da bi ih ispratili do lokacije po njihovom izboru. Pošto su pokušali pomeriti demonstracije do, za to, predviđenog prostora koji se nalazi daleko od predsedničke palate, došlo je do manjih sukoba između demonstranata i policije. Međutim, demonstranti su uspeli da se probiju kroz policijsku pratnju, a policiji je bilo potrebno dosta vremena da ponovo brojno nadjača demonstrante.
Demonstranti su se zaputili ka delovima grada u kojima živi viša klasa razbijajući usput prozore, skupoceni automobili su razbijani, slogani ispisivani. Ljudi su takođe skidali i cepali finske zastave, a nekoliko ih je i zapaljeno. Panduri su tek nakon dugo vremena uspeli da okruže demonstracije, međutim nakon jednog neuspešnog pokušaja probijanja kroz obruč koje je dovelo do nekih hapšenja, demonstranti su uspeli da izbegnu opsadu i otišli su do jednog od najbogatijih delova grada. Uništeno je mnogo imovine, od saobraćajnih znakova do prodavnica nakita.
Policija je na kraju, ponovo, uspela da okruži demonstrante. To ipak nije smirilo nerede i mnogi ljudi kao i pobunjenici uspeli su da pobegnu po poslednji put pre nego su se raspršili kroz unutrašnje dvorište jedne zgrade. Međutim oko 100 ljudi nije uspelo pobeći i policija ih je tri sata blokirala. Neke od tih ljudi su pustili, dok su druge priveli nakon što su ih sve snimili dok su davali imena, broj socijalnog osiguranja, i tako dalje.
Na kraju večeri uhapšeno je 30 ljudi uključujući i reportere i ljude koji su visili okolo od kojih većina nije učestvovala u uništavanju imovine. Svi su optuženi za učešće u neredima, napade i odbijanje policijskih naređenja. Policija je procenila da je imovina u vrednosti od 100,000 evra oštećena ili uništena.
Kao zaključak, što se tiče anarhista, noć je bila veoma uspešna, a demonstracije su uspele da privuku ljude koji ranije nisu učestvovali na demonstracijama. Naravno, ovakve demonstracije su samo mali deo svakodnevne klasne borbe, ali su učesnicima dale veliko iskustvo i nadajmo se da će se ova tradicija nastaviti i sledeće godine.
“Barem smo i dalje neumoljivi i jake volje kao ljudi poput nas. A oni među nama koji su bolno zatvorili svoje oči i otputovali daleko ostaju s pogledom zalepljenim za to noćno nebo koje smo i mi posmatrali. I oni nas gledaju kako padamo, prelepe i sjajne zvezde. Sada je red na nas. Sada, bez oklevanja, padamo.” (Nikos Romanos)
Dah slobode… od gušećih uslova zatočeništva; pogled preko bodljikave žice; praskozorje izvan betonskih zidina.
Anarhista Nikos Romanos se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra 2014. zahtevajući odobrenje obrazovnih odsustva na koja ima pravo jer je uspeo da se upiše na Institut za tehnološku edukaciju (TEI) u Atini, a koja mu – Ministarstvo pravde i zatvorska uprava – osvetnički poriču.
Umesto odbrane zakonitosti, Nikos Romanos koristi jedan od retkih načina borbe koji su mu na raspolaganju u zarobljeništvu i svoje telo postavlja kao barikadu da bi došao da daha slobode. Borba ovog druga je takođe borba svih nas, pa smo u znak solidarnosti napali:
– bankomat Nacionalne banke Grčke u naselju Patisija
– bankomat u Eksarhiji
– bankomat u predgrađu Glifada
– bankomat Pireus banke u oblasti Marusi
– bankomat Eurobanke u predgrađu Halandri
– bankomat u naselju Kipseli
– vozilo u vlasništvu privatne bezbednosne kompanije u predgrađu Argirupoli
– automobil argentinske ambasade u oblasti Papagu
– dva automobila Prefekture Atina
Sinoć, 29. novembra 2014., oko trideset anarhista i anarhistkinja napalo je, jednostavno i lepo, kamenicama i bojom policijsku stanicu u naselju Ajos Nikolaos u Volosu, uzvikujući slogane solidarnosti sa anarhističkim štrajkačem glađu Nikosom Romanosom.
Panduri motociklističke jedinice su imali sreće DIAS što su panično pobegli.
Dvadeseti novembar je dan sećanja na osobe ubijene zbog toga što su trans. Ove godine je, u svetu, ubijeno 226 trans osoba.
Odlučili smo se da napadnemo katoličku crkvu kao simbol ugnjetavanja transrodnih osoba. Nasilje koje trans osobe doživljavaju posledica je njenog morala i rodnih pravila.
U noći 20. novembra 2014. za metu smo izabrali baziliku sv. Pavla u ulici Asmara br. 2 u Milanu. Lepkom smo ispunili brave različitih vrata, fasadu zasuli roze bojom, a na ulaznim vratima smo ispisali “20.11. NOĆ TRANS OSVETE”.
U zoru 23. novembra 2014. zapalili smo bankomat Pireus banke koji se nalazi na Trgu Kaningos (u centru Atine). Četiri dana kasnije, u ranim jutranjim časovima 27. novembra, ostavili smo eksplozivni materijal na ulaznim vratima pošte (ELTA, Grčka državna pošta) koja se nalazi u naselju Pefki. Ovi akti su izvedeni kao izraz solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom i Janisom Mihailidisom.
U noćnim satima u utorak 25. novembra 2014., grupa ljudi – besna zbog policijskog ubistva Majka Brauna, a inspirisana aktima pobune koji su se proširili celom zemljom – vandalizovala je zgradu oružarnice Nacionalne garde. Na ulaznim vratima su ispisane parole, a razbijeno je na desetine prozora.
Nacionalna garda se sada nalazi na ulicama Sent Luisa i Fergusona nastavljajući rat koji rasistički panduri, u ime bogatih, vode protiv siromašnih.
Ovaj akcija je usledila nakon uzbudljive protestne noći u centru Darama tokom koje je raznolika masa od nekoliko stotina ljudi otvoreno govorila o svojim iskustvima u pandurskim rukama, blokirala ulice, palila pirotehniku, ispisivala grafite na zgradama sa porukama protiv pandura i zatvora, a blokirana je i severna traka autoputa 147.
Nadamo se da će svi ovi akti doprineti nastavku eskalacije lokalne militantne borbe protiv rasizma, kapitalizma i države.
U noći između 17. i 18. novembra 2014., razbili smo sve prozore na policijskoj stanici koja se nalazi u ulici Kamija Demulena (11. pariski arondisman), kao i vetrobran na kamionu u vlasništvu “Pariske čistoće” (Propreté de Paris).
Ovih dana se na ulicama čuju urlici mržnje protiv pandura i ovog društva; širimo naša sredstva kako bismo ih napadali i danju i noću, ne čekajući mase.
U ranim jutarnjim časovima u ponedeljak 17.11.2014. zapalili smo vozillo u vlasništvu bezbednosne kompanije Stargard u ulici Anageniseosu (oblast Metamorfosi), kao minimalni čin solidarnosti sa štrajkačima glađu Nikosom Romanosom, Iraklisom Kostarisom i Janisom Mihailidisom.
Ovu akciju posvećujemo drugovima i drugarici koji su u maju 2013. optuženi za napad na TAV gradilište (nap.prev., pruge za super brze vozove pokraj Torina) kao i svim drugim anarhističkim zatvorenicima.
Ne možemo stajati skrštenih ruku dok naše drugove i drugarice zakopavaju ispod višegodišnjih kazni zatvorom, niti se ograničavati na simbolična dela koja ne izazivaju ikakve smetnje.
Grupa anarhista/kinja 31. oktobra postavila je baner na zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu, sa natpisom: “Protiv ispiranja mozga, uvlakača, budućih političara i upravljača. Dole škole! Za slobodno znanje!”
U gradu Mesolongi policijska država nema granica. Dok su pokušavali da okače transparent u blizini centralnog trga, dva pandura u civilu fizički su napala dvojicu drugova. Drugovi su pružili snažan otpor tom brutalnom napadu i odvedeni su u policijsku stanicu Mesolongi. Ubrzo nakon toga desio se dvostruki napad na policijsku stanicu, a razbijana su i pandurska vozila.
U ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).
Ni u Eksarhiji, niti drugdje – razbijaj fašiste u svakom kraju.
PS. Zahvaljujemo mu se na velikodušnoj donaciji u novcu koja će nam omogućiti da obnovimo boravišnu dozvolu za jednog druga-imigranta.
U utorak uveče, 14. oktobra 2014., izvršili smo kućnu dostavu eksplozivne naprave u zgradu koja se nalazi u ulici Lahana 28 (drugi sprat) u Solunu, u kojoj živi Statis Valakos. Ovaj fašista je na poslednjim izborima bio kandidat “Grčke zore” za opštinsko vijeće. Nema šanse da se šljam poput Statisa može sakriti – nastavićemo da ih tražimo i tretiramo kako i zaslužuju.
P.S.1 Ne samo da ne vjerujemo i da se ne oslanjamo na “borbu” ma koje države protiv fašizma, već smo prema istoj neprijateljski raspoloženi. Fašizam se može suzbiti samo stalnim prisustvom na ulicama, a protiv fašista se može boriti samo stalnim obilascima njihovih domova, kancelarija i drugih mjesta njihovog svakodnevnog života.
P.S.2 Lice ovog tipa ne može se pronaći jednostavnim guglanjem njegovog imena.
U znak sjećanja na Šehzada Lukmana i Pavlosa Fisasa.
Snagu dobijamo – i šaljemo je nazad – od onih koji nastavljaju da se BORE unutar i izvan zatvorskih zidina.
Zapaljiva naprava za kompaniju Boš sigrunosni sistemi (Bosch Sicherheitssysteme) u ulici Storkover (u blizini policijske stanice) u znak solidarnosti sa revoltom protiv Svetskog prvenstva.
Kompanija Boš sigurnosni sistemi dizajnira bezbednosne planove za železničke stanice i aerodrome, za banke i administrativne organe; planove za bezbednost osoba koje, iz unutrašnjosti svojih kancelarija, naše živote pretvaraju u pakao, banaka koje su odgovorne za patnje i stradanja širom sveta (poput banke “Santander” ili “Dojče banke”); bezbednosne planove za neometan tok kapitala, tako da nijedan saboter ili saboterka nikada i ne pokuša da na kratko poremeti ovu smrtonosnu normalnost.
Boš je odgovoran za rekonstrukciju metroa u Sao Paulu (Brazil). Tamo, kao i ovde, nasilje je navodno u stalnom porastu zbog čega je potrebno povratiti “bezbednost”. Rešenje je vrlo jednostavno. Skoro 200 novih kamera za nadzor raspoređeno je duž linije metroa koja se sada stalno nadgleda iz kontrolnog centra. Metro je opet “siguran” i svi su zadovoljni: Ministarstvo pravde, panduri, mediji, firma Boš i njeni plaćenici.
Pitanja o tome da li i zašto je nasilje u stalnom porastu, da li kamere sprečavaju ili samo premeštaju dela na neko drugo mesto i ko tamo, na kraju, uopšte može priuštiti metro – odnosno zbog koga se tamo bezbednost konstruiše – pitanja su koja će se, verovatno, opet pomenuti samo usput.
“Uzdrmana i vođena dinamikom krize, država nižim slojevima ne može ponuditi ikakvu integraciju; umesto toga ona nameće različite oblike represije i nadzora nad njima”, napisao je na temu kamera “die flinken” (“spretni” koji je u noći 21. marta 2014. napao servis kompanije Kenon u berlinskom naselju Rajnikendorf). Ono što se sada, pred Svetsko prvenstvo u Brazilu, dešava to jasno i pokazuje. Šaljemo odavde našu eksplicitnu soldiarnost sa svima onima koji nemaju nikakav interes u Svetskom kupu, ali su uvek imali, ili su tek nedavno oktrili da imaju, interes za revolt!
Želimo da pozdravimo razne drugove i drugarice u Berlinu i Lajpcigu koji su u poslednje vreme zadali glavobolju različitim bezbednosnih firmama. Takođe želimo da pozdravimo naše nepoznate drugove i drugarice iz Nojkelna (Berlin) koji su pokušali da dignu u vazduh pandurski automobil u ulici Rolberg. Pandurima iz ulice Storkover: Vidimo vas. Očigledno, vi nas ne vidite.
