Pozivamo na deset dana propagandnih aktivnosti u što je moguće više mesta, u cilju promovisanja borbi koje su manje ili više poznate, ali takođe i – mnogim ljudima – potpuno nepoznate. Pojedinci i/ili grupe koji žele da se pridruže akciji tokom ovih deset dana sami biraju temu i sredstva u skladu sa svojom dinamikom i kriterijumima, za jačanje međunarodne i uzajamne solidarnosti između ugnjetenih.
Posebno predlažemo izlazak na ulice, ispisivanje slogana i kačenje banera u znak solidarnosti sa slučajevima za koje smatramo da je važno da se za njih čuje. To smo u proteklim mesecima radili u Atini, a verovatno si i ti radio nešto slično, u nekoliko prilika. Ipak, potrebno je da odemo korak dalje i da takve akcije izvodimo simultano na evropskom nivou i, nadamo se, šire. Neki od nas su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Srbiji, Portugaliji, Grčkoj, ali takođe i Južnoj i Severnoj Americi.
Od 1. do 10. avgusta, možemo kačiti banere, postavljati plakate i letke, ispisivati slogane na zidovima, ili izvesti bilo koju drugu akciju koja će podstaći širenje anarhističkog/slobodarskog diskursa izvan granica država-jezika. Zbog toga se unapred radujemo primanju i širenju fotografskog i/ili pisanog materijala o akcijama koje su drugovi izveli, bez obzira gde se oni nalaze.
Početkom avgusta, koordinišemo naše napore i visoko podižemo glavu protiv represije i društva zatvora, protiv država i njihovih granica, protiv kapitala i njegovog profita. Može nas biti mnogo, možemo biti svuda.
Radnici “Grčke čeličane” (Elliniki Halivourgia) u Aspropirgosu nedaleko od Atine nalaze se u štrajku od početka novembra 2011. godine.
Jutros u zoru, 20. jula 2012., ispred fabrike je stiglo najmanje pet vozila sa pripadnicima interventne policije, a ubrzo nakon toga policija je izvela upad u fabriku. Privedeno je najmanje 6 štrajkača. Nakon intervencije u fabriku je ušao manji broj štrajkbrehera (njih oko 30). Demonstracije solidarnosti će biti održane u 17:30h, ali su u znak solidarnosti ljudi već počeli da se okupljaju ispred fabričke kapije.
Sve oko nas se izgleda odvija u okvirima ucenjivačkih dipola: memorandum/antimemorandum, drahma/evro, fašizam/antifašizam. Možda je čak i u našim redovima potrebno ustati, zauzeti stav u ovoj liminalnoj konjunkturi. Ipak, ni za trenutak ne zaboravljamo jedini pravi dipol: revolucija ili saglasje (harmonija) sa postojećim.
Odbijamo konsenzus, njihove dileme, klasistički mir. Bezbednost se tiče profita lokalnog i međunarodnog kapitala; sloboda se tiče svih ostalih. Država i kapital, fašisti i banke nisu nevidljive sile. Oni imaju imena i adrese. Bilo bi bolje da počnu odbrojavati dane svog izobilja.
Osvrćemo se, gledamo u protekle godine, u teške borbe. Kako barikade i vatre od 12. februara mogu stati u glasačke kutije? Kako se glasovi koji viču “Dosta je bilo”” mogu strpati u glasačke kutije, glasovi koje je podigla nekolicina dostojanstvenih proletera u vremenima kada preovladavaju potčinjavanje i strah od gubitka posla? Kako se ulične bitke mogu ubaciti u ove kutije, bitke koje su vođene od grada do grada, od naselja do naselja, protiv šljama iz Zlatne zore? Kako se naša braća i sestre mogu uklopiti u te kutije, oni koji nisu tu pored nas, a ipak su uvek sa nama, čak i u zatvorskim ćelijama režima?
U ovim liminalnim vremenima, u kojima nema prostora za rezervisanost, pokušali smo nezamislivo i učinili da prethodno “stane” u kutiju. Oko 1000ml benzina u glasačkoj kutiji na glasačkom mestu broj 18. u Eksarhiji na izborima od 17. juna, predstavljaju naših 1000 glasova, naših 1000 izazova u ratu koji se ne može umiriti.
“Operacija odlučnost” je naziv nedavnog represivnog napada italijanske države na naše anarhističke drugove. Nekoliko pobunjenika je uhapšeno, dok su drugi meta istrage, a nalozi za hapšenje i sprovođenje istrage su izdati i protiv onih dragih drugova koji se već nalaze u ćelijama u drugim zemljama poput Gabrijela Pombo Da Silve (Nemačka), Marka Kameniša (Švajcarska) i nekoliko članova RO “Zavera vatrenih ćelija”, koji su zatvoreni u Grčkoj.
Još jednom je ovaj represivni napad ujedinio policijske snage, sudove i tužioce uz velikodušno i potpuno saučesništvo štampe koja je već osudila naše drugove. Bez obzira da li je u pitanju Italija, Grčka, Čile ili Bolivija, država pokušava ne samo da pobunjenike sahrani u zatvorima već posebno da osudi ideje o ustanku i da zaustavi prakse napada koji nastavljaju da se umnožavaju na različitim kontinentima što je cilj koji nikada neće postići.
Pre nego što je policija započela lov na naše drugove, nekoliko formalnih “anarhističkih” organizacija iz Italije i drugih zemalja osudile su napade i “terorističku taktiku” dobrovoljno pružajući državi svoje usluge. Cinkaroško delovanje i etiketiranja, saučesništvo sa vlastima tih mizernih ljudi, ponovo je postalo očigledno. Oni koji rade za “anarhizam” koji je politički korektan, pa čak i legalan i građanski, stali su na stranu i predstavljaju pomoćne snage represije. Ali šta drugo se od njih može očekivati?
Progonjeni drugovi i drugarice iz Italije nam svojim stavovima pred paklenom mašinerijom državnog terorizma ulivaju još više snage. Oni nisu oborili glave, nisu molili za pravdu niti tvrdili svoju nevinost, nekoliko njih je ustalo uzvikujući svoja ustanička i anarhistička uverenja podstičući vatre pobune koje se šire poput kuge, bez hijerarhija ili komandnih centara, protiv države, kapitala, društva i mira na grobljima.
Danas i zauvek, neka solidarnost među revolucionarima ne bude samo pisana reč!
NEKA PROPAGADNA DELOM RAZBIJE TIŠINU SOCIJALNOG MIRA!
POTPUNA SOLIDARNOST SA ANARHISTIČKIM POBUNJENICIMA PROGONJENIM OD STRANE ITALIJANSKE DRŽAVE!
U engleskoj sekciji Biblioteke, The Anarchist Library, objavljeno je saopštenje povodom najnovijeg talasa hapšenja i proganjanja anarhista u Italiji. Ovo je prevod tog saopštenja:
Ovde u Biblioteci obično ne objavljujemo ovakva saopštenja i kominikee, pre svega zato što ima mnogo drugih mesta i načina na koje se može pokazati solidarnost. Ipak, želimo da izrazimo našu BEZUSLOVNU solidarnost sa drugovima pogođenim represijom u Italiji i drugim zemljama, koja je usledila posle oružanog napada na Adinolfija.
Zgađeni smo ponašanjem raznih organizacija koje su se distancirale od onih „nasilnih“ i koje su u medijima započele kampanju „pranja“ svojih dragocenih akronima i dragocenih ideologija.
Nepotrebno je reći, zgađeni smo ponašanjem države koja je započela još jedan lov na „zle” anarhiste.
Uvek iznova, u cikličnom ritmu, kolektivistički ili socijalni anarhizam pokazivao se ograničavajućim za neke anarhiste, dok je anarhistički individualizam dobijao na snazi. Sve je počelo negde početkom XX veka, kada su neki veliki anarhistički mislioci počeli da dovode u pitanje razne komunističke dogme. I to se dešava opet: još jednom možemo da vidimo kako se socijalni anarhisti grče u panici, kada nešto prekine njihov lagodni dremež i kada, svesno ili nesvesno, samo jačaju Državu osuđujući svoje neposlušne sestre i braću, u kojima izgleda vide pretnju za upražnjavanje onoga što je jedan drug tako prikladno opisao kao „građanski anarhizam“.
To je zaista užasno stvorenje, taj građanski anarhizam. Ljigavo, kukavičko i despotsko čudovište, sa očima na potiljku, koje uporno pokušava da bude ono što anarhizam verovatno nikada neće postati – poslastica za moderne, potrošačke mase.
Dana, 13. juna 2012., oko 4h ujutro, karabinjeri Grupe za specijalne operacije (Raggruppamento Operativo Speciale, ROS) upali su u oko četrdeset kuća, sprovodeći takozvanu “Operaciju odlučnost” (Operazione Ardire), obračun sa ljudima iz anarhističkog pokreta po naređenju Manuele Komodi, javnog tužioca iz Peruđe. Prema izveštajima režimskih medija izdato je ukupno 10 naloga za hapšenje (osam u Italiji, dok je po jedan nalog poslat u Nemačku i Švajcarsku), a 24 osumnjičenih se nalazi pod sudskom istragom. Italijanska buržoaska štampa je uhapšene drugove bez oklevanja dovela u vezu sa “anarho-insurekcionističkom FAI/IRF”.
Osmoro drugova koji su uhapšeni u Pizi, Rimu, Peruđi, Đenovi, Terni i kojima je određen pritvor su: Stefano Gabrijele Fosko (Stefano Gabriele Fosco), Elisa Di Bernardo (Elisa Di Bernardo), Alesandro Setepani (Alessandro Settepani), Serđo Marija Stefani (Sergio Maria Stefani), Katja Di Stefano (Katia Di Stefano), Đuzepe Lo Turko (Giuseppe Lo Turco), Paola Frančeska Joci (Paola Francesca Iozzi) i Đulija Marcijale (Giulia Marziale).
Što se tiče Nemačke i Švajcarske, mere predostrožnosti su, navodno, naređene protiv dvojice anarhista – Gabrijela Pombo Da Silve (Gabriel Pombo Da Silva) i Marka Kameniša (Marco Camenisch). Buržoaski mediji (uključujući i one sa srpsko-hrvatskog govornog područja) su izvestili da je kod ove dvojice drugova “pronađen dokazni materijal” i da su “osumnjičeni da su mozgovi terorističkih napada” (plasirane su informacije i da su u represivnoj akciji uhapšeni članovi Anarhističkog crnog krsta Berlin), međutim ova dvojica drugova su već nekoliko godina kidnapovani od strane države i utamničeni u zatvoru u Nemačkoj (Gabrijel) i Švajcarskoj (Marko).
Prema izveštajima Indimedija Atina od 28.5.2012., anarhista Simos Seidis koji se već više od 15 godina nalazi na meti represivnih mehanizama grčke države, oslobođen je svih optužbi i pušten iz “bolnice” zatvora Koridalos.
Simos Seidis se nalazio na meti represivnih mehanizama više od 15 godina zbog svog anarhističkog delovanja.
Nakon eksproprijacije Nacionalne banke u januaru 2006. (kada su policajci teško ranili i uhapsili anarhistu Janisa Dimitrakisa) usledio je talas dezinformacija koje je policija plasirala svojoj ispostavi medijima – postojanje “bande pljačkaša u crnom”, raznorazni scenariji u vezi sa terorizmom. Tokom tog delirijuma policija je “najavila” ko su joj osumnjičeni i izdala nekoliko naloga za hapšenje (država je ovu situaciju koristila za obračun sa čitavim anarhističkim pokretom u Grčkoj). Pored ostalih, na meti antiterorističkih jedinica i medija našli su se i drugovi Janisa Dimitrakisa – Simos i Marios Seisidis, kao i Grigoris Cironis, koji su proglašeni za “razbojnike u crnom” i za kojima je izdata poternica. S obzirom na te okolnosti drugovi su izabrali da postanu begunci.
Od tog trenutka, država je protiv njih usmerila sve svoje ideološke i policijske aparate – terorizam, unutrašnji neprijatelji, učešće u pljačkama banki, otimanje oružja, vodeća uloga u oružanim grupama, stvaranje revolucionarnog fonda, veze sa “kriminalcima”. Vrhunac ovog dugotrajnog talasa bila je nagrada od 600.000 evra za hvatanje trojice drugova koju je raspisao tadašnji ministar javnog reda M. Hrisohoidis.
U tom kontekstu je, 3. maja 2010. Simos Seidis upucan s leđa u pokušaju da izbegne policijsku kontrolu. Ova činjenica, zajedno sa brutalnošću sa kojom se drug suočio tokom hapšenja (slomljena rebra, natečeno lice kao posledica prebijanja u toj meri da ga ni njemu bliski ljudi nisu mogli prepoznati), odlaganje njegovog prebacivanja u bolnicu, inicjalni nemar za njegovu ranu i konstantno prisustvo svih tipova policije u ambulanti, sobi za oporavak, čak i u hirurškoj sali, doveli su do pogoršanja njegovog zdravlja i, na kraju, do amputacije noge.
Simos Seidis je bio optužen za sedam pljački, tri pokušaja ubistva, pranje novca i učešće u kriminalnoj organizaciji, čak i za pokušaj ubistva policajca koji ga je upucao sa leđa! Na svim suđenjima Simos je oslobađan optužbi, ali se zbog podizanja novih optužnica sve do ovog poslednjeg i konačnog suđenja nalazio u pritvoru.
Peti Zrenjaninski antifašistički festival (ZAF) održaće se 5. i 6. oktobra 2012. u Kulturnom centru Zrenjanina. Drugog dana festivala u okviru ZAF-a održaće se i anarhistički sajam knjiga.
Osim sajma knjiga ovogodišnji program festivala činiće još i koncert, diskusije, radionice, izložba itd.
Ukoliko imate neka pitanja ili predloge možete nam se javiti na: antifazrenjanin at yahoo dot com
Ukoliko ste zainteresovani da posetite festival ili učestvujete u programu, a pogotovo ako vam je potreban smeštaj u Zrenjaninu, molimo vas da svoj dolazak najavite ranije. Naši kapaciteti smeštanja gostiju su veoma ograničeni, stoga obavezno ponesite vreće za spavanje. Postojaće i mogućnost smeštaja hostelskog tipa (cena će biti oko 10 e po večeri) – molimo vas da vaš dolazak najavite ranije u slučaju da ste zainteresovani za ovakvu vrstu smeštaja.
ZAF vidimo pre svega kao dobru priliku za utvrđivanje lokalnih i jačanje balkanskih antiautoritarnih veza. Iako je festival u velikoj meri orijentisan na Balkan, sa sajamskim delom koji je proistekao iz Balkanskog anarhističkog sajma knjiga, ZAF je otvoren za sve antiautoritarce zainteresovane za saradnju na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći.
Početkom septembra na sajtu festivala biće postavljen detaljan program ZAF-a.
U subotu 26. maja oko 7h, veliki policijski kontingent je opkolio kompleks zgrada bivše bolnice, koja se nalazi u, centralnoj, aveniji Papandreu u gradu Janjina. U ovom kompleksu se, pored toga što predstavlja privremeni dom za imigrante i izbeglice, nalazi i skvot Antiviosi.
Različite jedinice za razbijanje demonstracija, uključujući i neke iz drugih gradova, vatrogasci i opštinski komunalni radnici su zapečatili ulaze u kompleks po naređenju gradonačelnika Filipa Filiosa, guvernera regiona Epir Aleksandrosa Kačrimanisa i upravnika bolnice Fotisa Vavasa, a u prisustvu tužioca.
Lokalne desničarske novine Proinos Logos i televizijska stanica TV1 su prethodno pripremile teren za ovu represiju sistematskim promovisanjem neonacističkog i ksenofobičnog diskursa kandidata Zlatne zore Hristosa Papasa. Pod sloganom čišćenja “zdravstvene bombe” – koju, tobože, predstavljaju imigranti – lokalne vlasti, organi tužilaštva, panduri, neonacisti i doušnička kopilad lokalnih medija su pokrenuli pravu poteru protiv imigranata bez dokumenata. Ovaj talas represije u Janjini je usledio nekoliko dana nakon pogroma i neonacističkih nereda u napuštenoj fabrici Peiraiki-Patraiki u gradu Patrasu.
Prema izveštajima pobunjeničkog “Autonomnog radija Janjine“, policija je pretresla i privela dvojicu drugova (ubrzo nakon toga, policija ih je pustila) tokom antifašističkih demonstracija u znak podrške imigrantima ispred gradske skupštine u Janjini. Istovremeno, druge grupe drugova su ostale u skvotu Antiviosi spremne da pruže otpor svakom pokušaju pandura da ga napadnu.
Dok su radnici gradskog veća nastavili sa pečačenjem ulaza na bivšu bolnicu, druge represivne snage su se pomerile u pravcu starih vojnih zatvora u potrazi za imigrantima bez dokumenata koji su možda tamo potražili utočište jer, do sada, panduri nisu bili uspešni u hapšenjima. I ovaj kompleks je trebalo da bude iseljen i zapečaćen, ali još uvek čekamo na potvrdu informacije o tome.
Uprkos operaciji “čišćenja” koju vlasti sprovode usred nemilosrdne kampanje uoči ponavljanja izbora 17. juna, nijedan imigrant nije uhvaćen unutar ranije pomenutih zgrada, dok naši drugovi i drugi antifašisti još uvek čuvaju skvot Antiviosi. Ipak, ukupno 30 imigranata je (očigledno, sa ili bez dokumenata) privedeno širom grada, a policija je čak upadala u stanove imigranata.
Tokom demonstracija protiv NATO samita u Čikagu, 20. i 21. maja 2012., privedeno je mnogo demonstranata. Nekoliko anarhista je uhapšeno „preventivno“. Oni su optuženi za planiranje i pripremanje militantnih akcija protiv sastanka najvećih ratnih huškača na svetu. Još uvek nema pouzdanih informacija od strane prijatelja i drugova koji su se tamo nalazili, ali zbog potrebe da se prošire neke činjenice o hapšenjima, sledi prvi pregled koji je uradio Anarhistički crni krst Berlina (ABC Berlin).
U sredu 16. maja 2012., kasno uveče, panduri su upali u kuću u naselju Bridžport u Čikagu, ne pokazujući nalog za hapšenje ili pretres, i i uhapsili devet osoba. Šestoro je pušteno u petak bez optužbi. Međutim, tri osobe su zadržane u pritvoru, i sada su predmet istrage i preti im optužnica za “udruživanje radi vršenja terorizma, materijalnu podršku terorizmu, i posedovanje eksploziva ili zapaljivih naprava”. Oni su optuženi za planiranje napada na četiri policijske stanice, lokalni predizborni štab američkog predsednika Obame, rezidenciju gradonačelnika Čikaga Rama Emanuela i druge mete u gradu. Organi gonjenja su sve troje uhapšenih opisali kao samozvane anarhiste koji su zajedno putovali od Floride nekoliko nedelja pre planiranih anti-NATO protesta u Čikagu. Tokom policijske racije kuće u Bridžportu, panduri su konfiskovali uređaj za koji tvrde da je korišćen za pravljenje molotovljevih koktela; ipak, prema izjavama rezidenata, u pitanju je komplet za pravljenje piva kod kuće. Za „trojku“ je određena kaucija od 4.5 miliona američkih dolara.
U međuvremenu su se pojavili izveštaji o dve osobe koje su se ranije ovog meseca pojavile u Čikagu i ubrzo uključile u pripreme protiv NATO samita. Od hapšenja, obe osobe su nestale iz grada, pa se spekuliše da su bili policijski doušnici. Buržoaska štampa je nedeljama ranije pisala da se za anti-NATO proteste planiraju napadi paljevinama protiv države i kapitala.
U četvrtak je uhapšeno još dvoje ljudi pod optužbom da su planirali napade molotovljevim koktelima. Oni se takođe nalaze u pritvoru.
U Patrasu, ubistvo 30-godišnjeg Tanasisa Lazanasa – verovatno, prema izveštajima, od strane trojice muškaraca iz Avganistana – prošle noći neonacisti iz Zlatne zore pokušali, bezuspešno, da preotmu okupljanje lokalnog stanovništva. Danas, 22. maja, članovi neonacističke Zlatne zore iz Patrasa i oni koji su se okupili iz drugih grčkih gradova marširali do napuštenog fabričkog prostora (Peiraiki Patraiki, preko puta nove luke). Nacisti su pokušali da provale u fabriku, vitlali štanglama i kamenicama zasipali imigrante.
21:55 U međuvremenu, situacija je esklalirala u nacističke nemire nakon što je, navodno, nekoliko stotina pristalica Zlatne zore pokušalo da se probije kroz policijske redove i dođe do napuštene fabrike koju imigranti (bez dokumenata) koriste kao sklonište.
Nacistički nemiri u Patrasu: Pristalice Zlatne zore uzvikuju “stranci napolje iz Grčke” (video lokalne mejnstrim TV stanice)
22:00 Napadnut poslanik Zlatne zore Mihalis Arvanitis koji je trebao da govori na lokalnoj TV stanici. Nacista je napadnut unutar zgrade TV stanice.
22:05 GMT+2 Pozvano je na antifašističko okupljanje u četvrtak 24.5. na trgu Olgas u Patrasu.
1. Pre svega, borba protiv (totalitarnog) nacionalizma-rasizma je borba protiv (autoritarne) liberalizacije nacije, države, tržišta i sistema pravde, i – po analogiji – protiv (totalitarnog) kapitalizma.
2. Zlatna zora je deo ultra-patriotskih/nacionalističkih snaga koje će činiti osnovu preorijentacije kapitala i kapitalista ka nacionalnim rešenjima izvan EU i evra, ukolikou bliskoj budućnostistvari krenu u tom smeru (već sada govore o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni – EEZ – rezervama nafte i prirodnog gasa, nacionalnom razvoju i tako dalje).
U subotu, 19. maja 2012. grupa od 30 antifašista se spustila do restorana Ešford Haus u predgrađu Čikaga gde se dešavao 5. Ekonomski samit belih nacionalista, kao i Susret belih nacionalista Ilinoisa. Fašisti su napadnuti unutar restorana, neki su prošli sa povredama, a sastanak je u potpunosti prekinut. Antifašistička grupa je o ovom dešavanju dobila anonimnu informaciju “iznutra”. Ovo fašističko dešavanje je, u tajnosti, planirano šest meseci. Učesnici su pokušali da zataškaju pravu namenu ovog dešavanja, a mediji su o konferenciji izveštavali kao o svadbi, a potom i sastanku grupe za irsku kulturnu baštinu. Događaj je reklamiran i na Stormfrontu, poznatom fašističkom internet forumu.
Antifašisti se protive svakom organizovanju rasista i fašista u našim zajednicama. Organizovanja fašista i belih nacionalista su rezultovala brojnim stravičnim događajima, od nedavnog slučaja u Arizoni gde je poznati neonacista Dž.T. Redi – kandidat za šerifa i bivši pripadnik “Nacional-socijalističkog pokreta” – ubio 18-mesečnu devojčicu i tri odrasle osobe, do Bendžamina Smita koji je 1999. za tri dana, u dve države, ubio dvoje i ranio devet pripadnika rasnih i etničkih manjina, da navedemo samo dva primera.
Kao antifašisti posvećeni smo gašenju i napadima na sve rasističke, nacionalističke ili fašističke organizatore ili pojedince na koje naiđemo.
Sreda, 16. maj 2012. oko 21:30h. Oko stotinu ljudi se pojavilo ispred centra za pritvor žena Tangaj u Montrealu, u kom su utamničene tri mlade žene optužene za bacanje jedne dimne bombe koja je prošlog četvrtka paralizovala montrealski metro. Smradovi iz pokrajinske policije su se već nalazili na mestu dešavanja.
Na demonstracije je pozvano “…kako bismo napravili malo buke i razbili izolaciju koju stvaraju zatvorski zidovi, i pokazali našim drugaricama kako nisu same. Ovo su takođe demonstracije protiv političke i policijske represije koja traje još od početka štrajka, protiv optužbi protiv naših drugova, i u znak solidarnosti sa svima koji se nalaze iza rešetaka.”
Preuzimanje odgovornosti za spaljivanje motora Temis Skordelis
Prošle su tri i po godine od izbijanja rata protiv imigranata u naselju Ajos Pantelejmon. Ti si se od samog početka potrudila da budeš vojnik u svakodnevnim racijama. Bila si predvodnica čišćenja trga u tom naselju, a zapečatila si čak i dečije igralište. Krstarila si TV kanalima i ponosno povraćala svoj rasistički otrov pretvarajući ga u medijski spektakl.
A kada si procenila da je strah obuzeo sve koji su druge veroispovesti i svakog tvog komšiju stranca, organizovala si nove rasističke patrole na još jednom trgu, ovog puta malo dalje. Zatim si odigrala ulogu tokom rasističkih pogroma u maju 2011. Nekoliko meseci kasnije si čak naterala svoje prijatelje pandure da te odvuku na sud, skupa sa drugom dvojicom tvojih seronja-istomišljenika, optužena za bodenje imigranata. Konačno, za izbore si uspela da uđeš na listu kandidata tvoje voljene Zlatne zore kao nagradu za sranja koja si pravila svih ovih godina. I pomislila si da sve ide dobro.
Ali, vidiš, nije lako prevariti memoriju. Taman kada si pomislila da je sve to zatrpano na smetlištu istorije, pojavilo se ispred tebe iznenada i bez pitanja. Temis, bila si važno simbolično poglavlje za ove reakcionarne formacije koje su se prozvale “odborima stanovnika”. Ali tvoje akcije su, pre svega, imale ozbiljne, krvave, posledice. A mi ih ne zaboravljamo. Zbog toga smo se odlučili da ti 2. maja 2012. zapalimo motor, usred bela dana, u ulici Aharnon, u srcu tvog zloglasnog naselja. Dakle, nemoj se nikada i nigde osećati bezbedno. Znamo da malo spaljene kubikaže nije ništa u poređenju sa traumama koje si prouzrokovala. Ali neprijateljstva se nastavljaju.
Na ovom video snimku (od 13:00 do 13:42) možete videti Temis Skordeli kako preti i maltretira imigrante, nakon čega napušta mesto dešavanja na svom motoru.
Javna osuda od strane “Inicijative zidara i građevinskih radnika”
Dalje ruke od kolege-radnika Nikosa Kacifisa
Naša “Inicijativa zidara i građevinskih radnika” osuđuje hapšenje zidarskog radnika Nikosa Kacifisa od strane pandura u civilu koje se desilo u nedelju, 13. maja 2012. godine ispred njegove kuće. Hapšenje je usledilo jedan dan nakon masovnog skupa grčkih i imigrantskih radnika protiv – od strane policije tolerisanih – fašističkih napada u okrugu Kalitea i šire. Naš kolega radnik koji živi u toj oblasti je takođe učestvovao na protestnom okupljanju.
(4. maj 2012.) Na hiljade demonstranata se pojavilo u gradu Viktorijavil kako bi izrazilo nezadovoljstvo različitim vladinim planovima (“Plan sever” (Plan nord), istraživanja gasa iz škriljaca, povećanje školarina).
Čarest (nap. Žan Čarest, premijer Kvebeka) je sa svojom bandom – ili kako vole da se nazivaju, velikom liberalnom “familijom” – pobegao u Viktorijavil, ali su ih brzo sustigli. Na hiljade ljudi iz svih krajeva pokrajine okupilo se u Viktorijavilu tokom prvog dana zasedanja Generalnog saveta Liberalne partije Kvebeka koje je trebalo da se održi u Montrealu ali je u poslednjem trenutku premešteno u Viktorijavil zbog straha od nemira. Continue reading Bitka za Viktorijavil – sukobi tokom sastanka Liberalne partije (foto/video)→
Dana 9. maja 2012., samo nekoliko dana nakon izbora na kojima je svaki drugi pandur glasao za naciste, pandursko-nacistička ekipa je sprovela zajedničku operaciju protiv imigranata – uličnhih trgovaca u okolini Atinske škole za ekonomiju i biznis (ASOEE), kao i anarhista koji su priključili kao podrška imigrantima. Okršaji ove vrste se dešavaju već neko vreme jer policijske jedinice za razbijanje demonstracija pokušavaju da sprovedu dogmu “nulte tolerancije” i “očiste Atinu” u diskursu koji odjekuje kao onaj Zlatne zore (nacističke partije), a koji sprovode “socijalistički” ministri Hrisohoidis (javni red) i Loverdos (zdravlje).
Prošle nedelje, kao simboličan čin solidarnosti sa utamničenom anarhistkinjom Stelom Antoniju i četvoricom drugova koji su uhapšeni nakon demonstracija od 12. februara u Atini, postavili smo transparente u blizini grčke ambasade i Helenskog fonda za kulturu.
ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΗ ΣΤΕΛΛΑ ΑΝΤΩΝΙΟΥ / SLOBODA ZA STELU ANTONIJU
Stela Antoniju je uhapšena 4. decembra 2010. godine u Atini, zajedno sa drugovima Kostasom Sakasom, Jorgosom Karajanidisom i Aleksandrosom Mitrusijasom koji se takođe nalaze u zatvoru, pod optužbom za navodno učešće u oružanoj organizaciji, CCF. Stela se nalazi u zatvoru, bez suđenja, već 16 meseci i – kao i ostali drugovi – odbacuje sve optužbe koje se neprestano obnavljaju uz podizanje novih optužnica. Pravi razlog zašto je država drži u zatvoru jeste njen politički izbor da se solidariše sa Aleksandrosom Mitrusijasom (koga su vlasti tražile i pre hapšenja), kao i njene političke akcije i stavovi, odnosno, učešće u anarhističkom pokretu i socijalnim borbama. Stela boluje od retke bolesti koja se ne može lečiti u zatvoru i koja zahteva posebne lekove i čest medicinski tretman ali joj je to stalno uskraćivano. Kao posledica toga njeno zdravstveno stanje se dramatično pogoršalo. Iz tih razloga Stela je već pet puta zahtevala puštanje na slobodu uz kauciju, ali još uvek bez uspeha. Ipak, uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju ona nikada nije prestala da se hrabro bori, čak i unutar zatvorskih ćelija režima, za bolje uslove za sve zatvorenike kao i protiv samog sistema zatvora. U junu 2011., zajedno sa drugim zatvorenicima (anarhistima i onima koji to nisu), Stela je učestvovala u političkim mobilizacijama u zatvoru protiv usvajanja “srednjeročnog memoranduma” nametnutog od strane grčke vlade i Trojke (EU/ECB/MMF).
ΛΕΥΤΕΡΙΑ ΣΤΟΥΣ ΠΡΟΦΥΛΑΚΙΣΜEΝΟΣ ΤΗΣ 12ης ΦΛΕΒΑΡΗ / SLOBODA ZA UHAPŠENE 12. FEB U ATINI
Tekst anarhističkog postera koji je lepljen pre štrajka
Šta je generalni štrajk?
To je prekid normalnog funkcionisanja sistema. To je blokiranje protoka ljudi i robe. To je sabotiranje zupčanika potrebnih za funkcionisanje sistema. To je napad na one koji su odgovorni za naše ugnjetavanje. To je suprotstavljanje braniocima i lažnim kritičarima trenutne paradigme. To su borbe u našem svakodnevnom okruženju (naselju, radnom mestu, školi, itd.). To je izlazak na ulice i deljenje onog malo što je preostalo: besa, hleba i snova. To je upotreba čitavog arsenala koji nam je istorija potlačenih stavila na raspolaganje.
Generalni štrajk može biti samo divlji, sve ostalo je (samo)parodija. Videćemo se na ulicama 29. marta!
Širom Španije protesti i demonstracije prvog generalnog štrajka od 2010. godine su počeli u ranim jutarnjim satima u četvrtak 29. marta. Protestna okupljanja pre demonstracija su održana u gotovo svim većim gradovima (procenjuje se da je održano 111 protesta širom zemlje) sa ciljem ukazivanja na katastrofalne posledice koje podrazumeva nova “reforma tržišta rada”, širenja mobilizacija širom zemlje, sprečavanja štrajkbrehera da sabotiraju štrajk i da se, kroz direktnu akciju i blokade, zatvore preduzeća, radnje i radna mesta za koja se očekivalo da će ostati otvoreni, uprkos štrajku, pa čak i da se odseku glavne ulice u gradovima. Ulog je bio dvojak: paralizovati linije i proizvodnje i potrošnje. Zato su štrajkači pozivali ljude da blokiraju sve usluge i (onima koji imaju posao) da ne idu na posao, ali i takođe da ne kupuju ništa, i da telekomunikacije, struju itd. koriste što je manje moguće.
Iako je “reforma rada” izglasana u parlamentu još početkom februara 2012., usvajanje opšteg državnog budžeta će se desiti u petak 30. marta, što znači da će vlada pokušati da, pored ostalog, nametne još više direktnih i indirektnih poreza i smanji socijalna davanja smanjenjem javnih fondova (pri čemu će nove mere najviše pogoditi obrazovanje i zdravstvenu zaštitu). Zakonodavne svireposti, usred stalnog pojačavanja napada na radne ljude Španije, duboko utiču na nezaposlene i naknade za nezaposlene kao i propisane beneficije za penzionisanje i penzionere.
4. april – Izjava o štrajku glađu Spirosa Dravilasa (zatvorenik zatvora Domokos, trenutno se nalazi u bolnici zatvora Koridalos) pod naslovom “Država i njene institucije se svete onima koji ne podležu njihovom sistemu lišavajući ih stečenih prava o privremenom odsustvu”. Vlasti Spirosu Dravilasu odbijaju privremeno odstustvo iz zatvora na koje ima pravo već dve i po godine.
6. april – Štrajk glađu su proglasili Jorgos Karajanidis, Aleksandros Mitrusijas i Kostas Sakas – “Od danas, 6.4.2012., započinjemo štrajk glađu i zahtevamo ukidanje proizvoljnog i osvetničkog pretkrivičnog pritvora kao i hitno oslobađanje saokrivljene Stele Antoniju iz zdravstvenih razloga”. Izjavu je potpisala i Stela Antoniju (koja trenutno protestvuje uzdržavanjem od zatvorske hrane).
6. april – Štrajk glađu su proglasili utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija (ZVĆ) Panajotis Argiros i Gerasimos Cakalos koji zahtevaju konačni transfer u zatvor Koridalos kako bi se stavila tačka na stalne osvetničke transfere i psiho-fizički stres.
7. april – Anarhista Vangelis Kailoglu (jedan od četvorice uhapšenih 12. februara kome je određen pritvor) se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
7. april – Kao znak solidarnosti, sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane su započeli i zarobljenci socijalnog rata, anarhisti Sokratis Cifkas (zatvor Diavata), Janis Skuludis (zatvor Avlona), Babis Cilianidis i Dimitris Dimciadis (zatvor Koridalos)
8, april – Štrajk glađu je proglasio utamničeni član ZVĆ Hristos Cakalos u znak solidarnosti sa drugom dvojicom članova ZVĆ koji štrajkuju glađu
8. april – U znak solidarnosti 130 zatvorenika prvog krila zatvora (za muškarce) Koridalos počelo sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane
9. april – Skupština solidarnosti na atinskoj Politehničkoj školi, sa telefonskim javljanjem štrajkača glađu iz zatvora
9. april – Ostali utamničeni članovi ZVĆ i anarhistički revolucionar Teofilos Mavropulos objavili da će se postepeno pridružiti štrajku glađu koji su započela njihova brača Panajotis Argiru, Geramisos i Hristos Cakalos
11. april – Izjava Stele Antoniju o nedavnim dešavanjima: Tužilaštvo nije naredilo da Stela ponovo bude u pritvoru; međutim, tužilaštvo će obnoviti pritvor Sakasu, Mitrusijasu i Karajanidisu na osnovu fabrikovanih optužbi protiv njih u vezi sa 250 starijih napada ZVĆ podmetanjem požara. Imajući u vidu ove činjenice, i u dogovoru sa trojicom drugova, Stela je objasnila da prekida učešće u štrajku glađu, ali će se uprkos zdravstvenim problemima, uzdržavati od uzimanja zatvorske hrane sve do ispunjenja njihovih zahteva.
11. april – Utamničeni anarhista Rami Sirianos se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
14. april – Skupština solidarnosti sa J. Karajanidisom, A. Mitrusijasom, K. Sakasom i S. Antoniju je (pored ostalog) objavila i sledeću vest: “Trenutno, trojica drugova Karajanidis, Mitrusijas i Sakas su optuženi u slučaju podmetanja 250 požara ZVĆ od strane eksperata tužilaštva Mokasa i Baltasa koji su naredili da se svoj trojici kao i članovima R.O. ZVĆ ponovo odredi pritvor. Stela Antoniju je takođe optužena u ovom slučaju, ali neće biti vraćena u pritvor već se očekuje da će biti puštena (u junu 2012.) nakon 18 meseci provedenih u pretkrivičnom pritvoru dok na njen peti zahtev na puštanje iz zdravstvenih razloga još uvek nije odgovoreno”. Da podsetimo, Stela se nalazi u prtivoru već 16 meseci, a jedini dokaz protiv nje je posedovanje lažne lične karte.
14. april – Vesti o tri utamničena člana ZVĆ nakon jedne nedelje štrajka glađu: Gerasimos je izgubio šest kilograma, Panajotis pet, a Hristos sedam kilograma.
Od 6. aprila do danas, akcije solidarnosti, kao i napadi paljevinama i sabotaže, su izvedene u nekoliko delova Grčke (od Irakliona na Kritu, Atine, Livadije, Patrasa, Soluna do Verije i Komotinija), ali takođe i širom Evrope i Latinske Amerike (od Barselone i Mursije u Španiji, preko Hamburga, Amsterdama do Kardifa, Bristola i Kembridža u UK, Njujorka do Čilea, Bolivije, Kolumbije).
Ljudi se u grčke zatvore zatvaraju godinu i po, i više dana pre suđenja, a u zavisnosti od sudskih mahinacija onima koji su optuženi za navodne zločine pritvor se iznova i iznova produžava (pretkrivični pritvor maksimalno traje 18 meseci, a nakon isteka ovog perioda podižu se nove optužnice radi produženja pritvora). Izlažući svoj život velikoj opasnosti, neki se usuđuju da nastave svoju borbu protiv vlasti i unutar zatvora. Ovo je jedan od najsurovijih pokušaja režima da prekine snažnu solidarnost između drugova, kako onih unutar tako i onih van zatvorskih zidina. Nećemo dozvoliti da nas slome.
Kako je jednom rekao Sofoklis Nidelis iz zatvora u Greveni: “Solidarnost i drugarska kolektivnost su najrazornija oružja.”
Najnovija knjižica Act for Freedom! (pdf, klikni na sliku)
Pozivamo na deset dana propagandnih aktivnosti u što je moguće više mesta, u cilju promovisanja borbi koje su manje ili više poznate, ali takođe i – mnogim ljudima – potpuno nepoznate. Pojedinci i/ili grupe koji žele da se pridruže akciji tokom ovih deset dana sami biraju temu i sredstva u skladu sa svojom dinamikom i kriterijumima, za jačanje međunarodne i uzajamne solidarnosti između ugnjetenih.
