Ili: zašto bi sve nas trebalo da zabrinu dezinformacije, u pokušaju da proizvodimo kontrainformacije…
Do sada ozloglašena “facebook.com/Bloque.Anarko.Oriente” konačno je, 25. januara 2014., objavila tekst u kojem kažu da im je žao (ali ko su oni zapravo?) što nas sve moraju obavestiti o grešci koju su napravili objavljivanjem vesti da je Marija Paulina Inefavel Lorandi navodno brutalno ubijena; žao im je što nas obaveštavaju da su od samog početka širili neodgovorno sranje. Ne bismo se zamarali pominjanjem fejsbuk prljavština, međutim, javni nalog “Bloque Anarko Oriente” bio je primarni izvor jezive besmislice o smrti Marije Pauline, smrti koja se nikada nije ni desila.
Nažalost, ova priča se od 21. januara (do današnjeg dana) širila i kontrainformacionim stranicama. Zbog čega tačno su kontrainformaciona čvorišta reprodukovala ovu neproverenu tvrdnju koja je, po njihovim saznanjima, došla direktno sa nekog fejsbuk naloga (čak i oni koji su bili upozoreni da je najverovatnije u pitanju laž, ali bez uspeha)? Zašto se smatralo toliko neophodnim preneti vest o tome da je anarhistkinja silovana i ubijena u Meksiku pre nego se utvrdi da li je ta stravična vest uopšte istinita, čak i bez zainteresovanosti da se na trenutak potrudi i cela priča proveri sa pouzdanim anarhistima koji su aktivni na teritoriji koju kontroliše meksička država, kako bi se izbeglo gubljenje kredibiliteta zbog fejsbuk obmana? Zašto su se fejsbuk tvrdnje nametnule širem toku kontrainformacija? I o čemu su neki od kontrainformacionih sajtova, različiti levičarski mediji i sve vrste blogera razmišljali kada su širili, lažne, “Paulinine” slike? Još od prvog trenutka kada je ova uznemirujuća vest objavljena nekoliko fejsbuk(!) korisnika izrazilo je sumnju u njenu istinitost. U nekoliko navrata je “Bloque Anarko Oriente” ukazivano na činjenicu da je mlada žena sa slike na njihovoj fejsbuk stranici, “drugarica Paulina iz Meksika”, niko drugi do jedna sasvim druga žena iz Čilea koja nema sedmomesečnu bebu već petogodišnje dete… Ko god da je žena na slike, “Bloque Anarko Oriente” je ne samo insistirao na svom lamentiranju bez ikakvih pokušaja da potvrdi vest, odbijajući takođe da prizna kako niko od njih i ne zna nikakvu “Paulinu” lično, već je čak i pozvao na marš 25. januara u Meksiko Sitiju u znak sećanja na “njihovu drugaricu”, da bi tek u poslednjem trenutku povukao svoj poziv i celu izmišljenu priču.
Naravno, sranja se dešavaju…Ali sa praktične strane, apelujemo na sve zainteresovane da odmah uklone sve postove i sklone sliku te žene koja je preeksponirana na internetu kao navodno preminula. Kontrainformacije su oružje; ne pretvarajmo ih u loš vic.
1 – Aversión: Poslednjih godina, iz razloga kojima se ovde nećemo baviti, a koji uglavnom imaju veze sa pravcem kojim ide sistem, ali koji utiču na načine na koje se povezujemo jedni s drugima, blogovi i veb sajtovi preuzeli su zadatak koji su ranije obavljale štampane publikacije. Kako ovo, po vašem mišljenju, utiče na borbu i njeno viđenje?
Culmine: Uvereni smo da prolazimo kroz novu eru anarhizma. Blogovi i veb sajtovi omogućavaju brzo širenje saopštenja i tekstova celom planetom, a omogućavaju i razmenu ideja i predloga između drugova koji verovatno nikada neće biti u prilici da se sretnu uživo. To je prava revolucija u odnosima između anarhista. Svesni smo ograničenja ovakvog načina povezivanja uzimajući u obzir činjnicu da oruđe koje koristimo nije neutralano, da njime upravlja i da ga kontroliše neprijatelj, kao i činjenicu da su rizici veliki, što pokazuje i Culmine, koji se nije odlučio za anonimnost. Anarhistički blog Culmine zatvoren je 12. juna 2012. godine zbog rada na kontra-informacijama.
Pitanje borbe i njenog viđenja je poprilično složeno. Pođimo od toga da danas – 2013 – internet koriste svi pokreti: politički, ekološki, kulturni, pa čak i anti-tehnološki pokreti (ovaj paradoks zaslužuje opširnije sagledavanje, ali ne ovde). Takođe, i unutar anarhizma, sve grupe svih tendencija su povezane sa vebom. Međutim, socijalne mreže poput tvitera i fejsbuka u skorije vreme proizvele su više štetnih efekata. U svakom slučaju, mi nikada nismo mislili da bi blogovi trebalo da zamene kontra-informacije u štampanoj formi.
Jučer popodne [9. maja] dok sam pokušavao raditi na blogu RadioAzione primijetio sam izostanak adsl veze. Ni telefon nije funkcionirao. No, ništa neuobičajeno budući da je i to jedna od mana tehnologije (jedna od mnogih, premda je ona sama po sebi velika mana). Nazvao sam operatera s kojim imam ugovor o telefonu i adsl-u, ali po njima je sve bilo ok. Nakon što sam im više puta ponovio da nije uopće ok, jutros su poslali servisera. Nakon kontrole telefonske centrale u ulici (na koju su spojeni svi stanovnici kvarta) serviser je otkrio jedan presječen telefonski kabel… ne odvojen… presječen…
Vrata centrale nisu čak ni bila nasilno otvorena…
Među stotinama korisnika, trebali su presjeći kabel baš ove veze? Da je netko želio ošteti telefonsku centralu ne bi presjekao samo jedan kabel, nego bi presjekao sve ili barem većinu njih. Da ju je netko htio oštetiti bio bi forsirao vrata centrale, ne bi ključem otvarao.
Mislim da se nije radilo ni o nezgodi ni o slučajnosti, s obzirom na atmosferu u gradu u posljednje vrijeme. U međuvremenu smo pronašli i “Arijadninu nit”*, ali pisana i radio kontrainformacija idu dalje, u nadi da će se i dalje slaviti, kao što je to bilo prethodne godine kada su umrli tužitelj Pier Luigi Vigna [dugogodišnji progonitelj anarhista] i Antonio Manganelli, glavni ravnatelj policije, bivši načelnik Policijske uprave Napoli ili bolje reći bivši načelnik onih koji su najvjerojatnije presjekli kabel RadioAzione…podsjećajući ih da će ih naš smijeh pokopati!
* Minos (talijanska pravda), vidjevši da je u opasnosti život njegovog Androgeusa (Države-Kapitala), odluči zatvoriti Minotaura (čudovište polučovjek polupandur) u labirint. Minos je zato svake godine, iz osvete, odlučio slati desetak anarhista u labirint da nahrani minotaura. Ali, Arijadna (solidarnost) poklonila je svakom od njih klupko vune kojim će im pomoći da izađz iz labirinta. Minotaur je u više navrata pokušao presjeći tu nit, ali bezuspješno…Kraj priče je svima poznat…
CULMINE – Svima koje vole pobunu kao divlji grm čitav svoj život i duboko iz korijena.
U “naše” zatvorske ćelije, možda uz neizbježno kašnjenje, dobivamo
vijesti, tekstove i komunikeje akcija… Vesele nas: te su rečenice naša
životna limfa, otvaraju crvene i zlatne tople prostore u svijetu
pokornosti.
Dokazuju da solidarnost nije isprazna riječ; dokazuju da je
destruktivan poriv za oslobođenjem nužno snažniji od svake nade za
promjenom.
Razne, različite akcije šire se kao oluja pobune čitavim svijetom: od
Argentine do Rusije, od Španjolske do Čilea, od Meksika do Grčke!
U popodnevnim satima 10. januara, drugovi-drugarice iz Contra Info postavili su transparent na ogradu u krugu grčke ambasade u Meksiko Sitiju, kao mali gest solidarnosti sa našim drugovima koji su kidnapovani tokom iseljenja skvotova Vila Amalija i Skaramaga u jutranjim/poslepodnevnim časovima 9. januara u Atini.
“Drugovi, drugarice! Vreme je da razbijemo ovaj krug koji blokira naše umove i sa očiju skinemo povez koji zaslepljuje razum, i ispljunemo reči sa plamenim vrhom, vatru koja razara ovaj korumpirani sistem koji nas je okovao za kandže kapitala. A na njegovom pepelu izgradićemo novi svet slobodnih muškaraca i žena (iz pesme “Za novi svet/Por Un Mundo Nuevo” grupe Los Muertos de Cristo).
Kontra-informativne reči sa plamenim vrhom. Ni ovaj projekat, niti sama solidarnost ne znaju za granice; a Sloboda još manje.
Dalje ruke od skvotova, jednom za svagda! Hitno oslobađanje onih koje su kidnapovali kerovi države/kapitala!
Policija je u petak, 28.12.2012., upala i pretresla Atinsku školu za ekonomiju i biznis (ASOEE) u ulici Patision.
Ova policijska operacija je, od samog početka, iskorišćena za gušenje političkih mesta za okupljanje na ASOEE. Nakon napada na skvot Vila Amalija 20. decembra, država se odlučila da napadne još jednu “jazbinu bezakonja”, odnosno, jedan od studija i krovnu antenu slobodne atinske radio stanice 98FM.
Cela policijska operacija bila je jeftini rimejk nedavne invazije na skvot Vila Amalija. U slučaju Vile Amalija, policijskoj raciji je prethodila navodna anonimna pritužba. Nakon još jedne navodne anonimne prijave u petak 28. decembra – ovog puta u vezi sa ilegalnom trgovinom robe, represivne snage su raspoređene u ulici Patision. Ova anonimna prijava (navodno telefonski poziv) bila je direktno usmerena ka javnom tužiocu koji je pozvan da odmah interveniše.
U četvrtak 20. decembra 2012. godine, Nikos Stavrakakis, predsednik POSDEP-a (tzv. Panhelenski savez udruženja univerzitetskih profesora i istraživača) izneo je plačljive izjave o pojavi nasilja unutar grčkih fakulteta zahtevajući od države da počisti sve okupirane prostore na univerzitetima, kao i da se otarasi Indimedije Atina. Ove izjave su date pod izgovorom dva međusobno nepovezana incidenta koja su se desila na Nacionalnom tehničkom fakultetu u Atini (Metosovio) i Univerzitetu Aristotel u Solunu (Aristotelio) i koji, očigledno, nemaju nikakve veze sa administratorskom ekipom kolektiva Indimedija Atina.
Ove izjave su vulgarno reprodukovane putem televizijskog medija masovne obmane društva koji se koristio spektakularnim naslovima poput “terorizam na fakultetima” i izvrtao činjenice. Isti ti mediji svake večeri ulivaju strah u društvo, podanički ližu i podržavaju državu i gazde pomažući tako njihove planove.
Četiri godine kasnije, državna ubistva, mučenja, zatvaranja i progoni boraca nastavljaju se.
Državna represija se odvija u svom punom sjaju, od svakodnevnih vesti u 20h do ulica kojima dominiraju panduri.
Fašizam je živ i hrani se neonacističkim noževima, ali i zatvorenim vratima stanova-ćelija iza kojih veličina “svete” institucije porodice doseže muškost (zrelost/muževnost).
Društvo ne želi da zna, ne želi da se seća.
Četiri godine nakon decembarske pobune vatra još uvek gori.
U subotu 26. maja oko 7h, veliki policijski kontingent je opkolio kompleks zgrada bivše bolnice, koja se nalazi u, centralnoj, aveniji Papandreu u gradu Janjina. U ovom kompleksu se, pored toga što predstavlja privremeni dom za imigrante i izbeglice, nalazi i skvot Antiviosi.
Različite jedinice za razbijanje demonstracija, uključujući i neke iz drugih gradova, vatrogasci i opštinski komunalni radnici su zapečatili ulaze u kompleks po naređenju gradonačelnika Filipa Filiosa, guvernera regiona Epir Aleksandrosa Kačrimanisa i upravnika bolnice Fotisa Vavasa, a u prisustvu tužioca.
Lokalne desničarske novine Proinos Logos i televizijska stanica TV1 su prethodno pripremile teren za ovu represiju sistematskim promovisanjem neonacističkog i ksenofobičnog diskursa kandidata Zlatne zore Hristosa Papasa. Pod sloganom čišćenja “zdravstvene bombe” – koju, tobože, predstavljaju imigranti – lokalne vlasti, organi tužilaštva, panduri, neonacisti i doušnička kopilad lokalnih medija su pokrenuli pravu poteru protiv imigranata bez dokumenata. Ovaj talas represije u Janjini je usledio nekoliko dana nakon pogroma i neonacističkih nereda u napuštenoj fabrici Peiraiki-Patraiki u gradu Patrasu.
Prema izveštajima pobunjeničkog “Autonomnog radija Janjine“, policija je pretresla i privela dvojicu drugova (ubrzo nakon toga, policija ih je pustila) tokom antifašističkih demonstracija u znak podrške imigrantima ispred gradske skupštine u Janjini. Istovremeno, druge grupe drugova su ostale u skvotu Antiviosi spremne da pruže otpor svakom pokušaju pandura da ga napadnu.
Dok su radnici gradskog veća nastavili sa pečačenjem ulaza na bivšu bolnicu, druge represivne snage su se pomerile u pravcu starih vojnih zatvora u potrazi za imigrantima bez dokumenata koji su možda tamo potražili utočište jer, do sada, panduri nisu bili uspešni u hapšenjima. I ovaj kompleks je trebalo da bude iseljen i zapečaćen, ali još uvek čekamo na potvrdu informacije o tome.
Uprkos operaciji “čišćenja” koju vlasti sprovode usred nemilosrdne kampanje uoči ponavljanja izbora 17. juna, nijedan imigrant nije uhvaćen unutar ranije pomenutih zgrada, dok naši drugovi i drugi antifašisti još uvek čuvaju skvot Antiviosi. Ipak, ukupno 30 imigranata je (očigledno, sa ili bez dokumenata) privedeno širom grada, a policija je čak upadala u stanove imigranata.
Grupa fašista se već neko vreme svakodnevno pojavljivala na trgu Kipru, u naselju Kalitea, ispisivala parole na zidove, napadala imigrante i demonstrante; obrijane glave, vojničke čizme, svastike, nacistički simboli na tetovažama…peripatetički ispljuvak hulja i kukavica nostalgičnih za Hitlerom…
Dana 24. februara, pojavili smo se u Kalitei, i videli da je šljam od 6-7 đubradi prerastao u veću grupu smeća, takođe i iz drugih naselja (trg Atika, trg Sveti Pantelejmon). U petak uveče, izbrojali smo oko 15-20 fašističkih plaćenika okupljenih na jednoj strani trga Kipru. Pa smo uradili očigledno. Grupa sa jednakim brojem drugova i drugarica ih je napala, zgazila njih nekoliko, dok su ostali pobegli u stampedu, ostavljajući iza sebe grupicu svojih da krvare po pločniku.
Antifašistička akcija je integralni deo borbe za društvo ravnopravnosti i solidarnosti, za društvo u kome neće biti mesta za rasnu i rodnu diskriminaciju. Do tada, dužnost je svih boraca da ne damo niti pedalj zemlje, nijedno naselje, saučesnicima režima. A svi “rasni čistunci” koji na trgovima i ulicama pokušavaju da sprovode “operacije čišćenja” treba da znaju da ih antifašističke patrole čekaju u svakoj ulici ovog grada…Pregazićemo ih…
Ubice u uniformi tukle i privodile mlade koji su stali za svoja prava, dok se protesti brojnih studenata i pristalica, koji su u toku, suočavaju sa epidemijom policijske brutalnosti.
Velike policijske snage su u sredu, 15. februara, 2012., napale protest grupe učenika ispred IES Lluís Vives (Institut za srednje obrazovanje, sa učenicima od 13 do 18 godina starosti) u Valensiji, trećem gradu po veličini, nakon Madrida i Barselone. Policajci su brutalno pretukli mnoge od učenika koji su se okupili da izraze svoje protivljenje daljim merama štednje u javnom obrazovanju i, posebno, u znak protesta zbog sve lošijih uslova u školama. Tokom policijske racije na mestu okupljanja i okolnim ulicama, uhapšena je jedna mlada osoba.
^ Srednjoškolci uzvikuju “UBICE” nakon pandurskog napada
Dana 16. februara, i tokom masovnog protesta koji je održan kao odgovor na žestoku policijsku agresiju od prethodnog dana, panduri su ponovo napali demonstrante, koji su prekinuli saobraćaj u centralnoj ulici Xàtiva. Prema našim saznanjima, uhapšeno je šest osoba. Ubrzo nakon toga, skoro 300 pristalica se okupilo ispred policijske stanice i zahtevalo hitno oslobađanje svih privedenih. Ološ koji sprovodi zakon nije oklevao da pokrene još jedan napad na masu, kada su još najmanje tri osobe kidnapovane i odvedene u pritvor. Posle više časova, privedeni su konačno pušteni – nekoliko njih je optuženo za prekršaje.
Evo odlomka iz saopštenja koje su drugovi objavili u vezi sa njihovim učešćem na ulicama, 17. februara: “U petak, treći dan uzastopno, ponovo smo izašli na ulice, okupili se na ulazu obrazovnog instituta, iskazujući solidarnost sa privedenima i boreći se protiv mera i centralne vlade i Generaliteta Katalonije koji nastavljaju da nas guše i provociraju tenzije u Valensiji. U petak smo se vratili da vidimo ljude, na ulici gde uživamo stvarajući naš sopstveni prostor i odupirući se policijskim udarcima. Rečeno je da nismo svi učenici IES Lluís Vives, i to je u stvari istina – neki od nas su učenici drugih škola, a ostali su eksploatisani honorarni radnici, ali svi mi smo bili zapanjeni lekcijom iz dostojanstva od strane učenika ovog sekundarnog instituta, koji su se samooorganizovali i borili sopstvenim sredstvima. A stvar je da borba ne mora biti samo zbog grejanja u učionicama, ili porpavki pukotina. Borba mora biti za naše dostojanstvo, za ponovno sticanje naših života i izgradnju naše budućnosti”.
Svinje u uniformama očigledno nisu bile zadovoljne prološnedeljnim napadom na učenike kao i mlade demonstrante različitog porekla. Tako da su represivne operacije nastavljene 20. februara tokom novih protesta u vezi obrazovanja na ulicama Valensije.
http://www.youtube.com/watch?v=WYmpBE6gxIQ
^ 20. februar: Jedinice za razbijanje demonstracija napadaju omladinu u centru Valensije
^ Panduri jure za demonstrantima u ulici Jesús
Zahvaljujući drugovima sa teritorije kojom vlada španska država, u mogućnosti smo da potvrdimo informacije sa ulica Valensije od 20-21. februara. Ali takođe i video snimci dovoljno govore sami za sebe. Policija je otpočela brutalan napad na demonstrante oko 15h, a protesti su se rasuli svuda po gradu. Oko 21.30, navodno je zapaljeno nekoliko kontejnera u aveniji Blasco Ibáñez i drugim ulicama u centru grada. U međuvremenu, na stotine studenata i mnogo profesora okupiralo je fakultet istorije u univerzitetskom naselju gde su ljudi održali otvorenu skupštinu. okupiranu zgradu su okružili policijski kombiji, dok se skupština vrtila oko pitanja nasilja ili nenasilja u cilju donošenja neke konačne odluke o akcijama građanske neposlušnosti za sate i dane koji predstoje.
Neposredno pre ponoći je, prema izveštajima, bilo (najmanje) 21 hapšenje i mnogo povređenih demonstranata jer su panduri ispalili veliki broj gumenih metaka i upražnjavali obimno fizičko nasilje i palicama prebijali ljude. Da stvari budu još gore, uhapšenima nije bilo dozvoljeno da komuniciraju niti sa advokatima, niti sa rodbinom (mnogi od njih su maloletnici, pa je još opasnije biti lišen zakonskih prava). Odmah je pozvano na solidarna okupljanja u Madridu (Puerta del Sol Sq) i Barseloni (Laietana Av), dok se cacerolada – bučne demonstracije tokom kojih ljudi udaraju u šerpe i lonce ili drugo posuđe – sprovdena u Valensiji.
Čitavo mesto je bilo pod opsadom, helikopteri su nadletali grad, a policija je blokirala trotoare; isti oni oružani napadači koji svaki put prođu nekažnjeno. U ranim časovima 21. februara, pojavilo se još loših vesti jer su ljudi procenili da je bilo ukupno 50 hapšenja – iako je još uvek bilo nemoguće ustanoviti tačnu brojku pošto se u tom trenutku svaki pokušaj pristalica da se čak i približe policijskim stanicama u Valensiji činio samoubilačkim. IES Lluís Vives je okružila policija, ali su majke, očevi i nastavnici, za naredne sate najavili protest sedenjem kao čvrstu osudu brutalne policijske represije.
Pridruži se protestima protiv represije širom Španije! Neki od poziva na okupljanja u znak solidarnosti:
León – 21/2, at 13.30, Ayuntamiento
Valencia – 21/2, at 15.30, IES Luís Vives
Granada – 21/2, at 18.00, Subdelegación del Gobierno
Alicante – 21/2, at 19.00, Plaza de la Montañeta
Madrid – 21/2, at 19.30, Puerta del Sol
Cáceres – 21/2, at 20.00, Subdelegación del Gobierno
Barcelona – 21/2, at 20.00, Plaça de Catalunya
Badajoz – 22/2, at 20.00, Delegación del Gobierno
Stop progonu onih koje je otela policija
Agresija ne sme ostati bez odgovora
Obavestite nas o potvrđenim kontra-informacionim i akcijama solidarnosti tako što ćete dodati vaš komentar ovde.