All posts by Contra Info

Grčki zatvori: Rotirajući štrajk glađu u znak solidarnosti sa Nikosom Romanosom

Drug Janis Mihailidis, trenutno zatočen u zatvoru Koridalos, najavio je da od ponedeljka 17. novembra 2014. anarhisti koji su uhapšeni nakon dvostruke pljačke u Velventu, Kozani (u februaru 2013.) započinju rotirajući štrajk glađu kako bi iskazali faktičku podršku Nikosu Romanosu koji se nalazi u štrajku glađu od 10. novembra zahtevajući da mu se odobre obrazovna odsustva.

U svojoj izjavi, Mihailidis – prvi od drugova koji je ušao u ovaj štrajk glađu u znak solidarnosti, pomenuo je između ostalog i sledeće:

“U ovom slučaju, mog drug i brat Nikos Romanos koristi svoje telo kao barikadu kako bi zahtevao prolaz za izlazak iz gušećih uslova zatočeništva, pa sam tražio načine da praktično izrazim svoju solidarnost na njim. S obzirom na uslove u kojima se u ovom momentu i sam nalazim, odlučio sam da učestvujem u rotirajućem štrajku glađu koji smo mi, drugovi koji su zajedno uhapšeni nakon pljačke u Velventu, sada započeli. Od 17. novembra 2014. započinjem sa štrajkom glađu sve do ispunjenja zahteva Nikosa Romanosa.

Ovakvim izborom želimo doprineti daljoj motivaciji drugova i drugarica van zatvorskih zidina kako bi se raznolike akcije solidarnosti umnožile i intenzivirale, otvarajući tako još jedan front u ratu protiv države i samim tim obim svesti među novim drugovima i drugaricama.”

Pored toga, anarhistički zatvorenik Janis Mihailidis je izrazio svoju solidarnost sa Iraklisom Kostarisom, zatvorenim članom R.O. 17. novembar koji se u štrajku glađu nalazi od 29. oktobra 2014. zahtevajući obrazovna odsustva na koja, takođe, ima pravo.

Atina: Fotke sa demonstracija u znak solidarnosti sa imigrantima i imigrantkinjama

solidarnost_sa_imigrantima

Centar Atine, 31. oktobar 2014.; demonstracije u znak solidarnosti sa imigrantima i imigrantkinjama optuženim za prošlogodišnji ustanak u centru za pritvor Amigdaleza (Menida, Atika); na transparentu piše: “Srušimo koncentracione kampove, a čuvare sahranimo pod njihovim ruševinama”.

Više fotki sa demonstracija ovde.

Suđenje se nastavlja u utorak 18. novembra 2014. u 9h u Atini.

Mesolongi, Grčka: Anarhista u pretkrivičnom pritvoru

fuck-cops

U večernjim satima 29. oktobra 2014., panduri u civilu su gadno prebili dvojicu drugova ubrzo nakon što su okačili transparent protiv nacionalnih proslava na kome je pisalo “Svaka otadžbina je zatvor – klasna svest umesto nacionalne svesti” na centralnom trgu u Mesolongi gde je u tom trenutku bilo okupljeno skoro 30 neonacista “Zlatne zore”. Drugovi su odvedeni u pritvor. Nakon tih dešavanja, lokalna policijska stanica je efikasno napadnuta kamenicama i molotovljevim koktelima.

Narednog dana, policija je počela upadati u domove u potrazi za osumnjičenima. Upali su i u socijalni prostor Apotiki u Mesolongiju, uništili deo opreme i uhapsili šestoro drugova i drugarica povodom anonimne akcije protiv policijske stanice.

Dana 31. oktobra svih osmoro uhapšenih izvedeno je pred sud na preliminarno saslušanje. Oko 40 ljudi se okupilo ispred sudnice uzvikujući slogane solidarnost sa gonjenim drugovima i drugaricama, a razvijen je i transparent na kome je pisalo: “Strast za slobodom je snažnija od državnog terorizma”.

Sedmoro drugova i drugarica je optuženo za prekršaje i pušteno do suđenja, dok je anarhista J.S. poslat u pretkrivični pritvor sa optužbom za krivično delo na osnovu svedočenja jednog policajca.

Drugovi i drugarice iz gradova Mesolongi, Agrinio i Igumenica pozivaju na demonstracije protiv represije u subotu 9. novembra 2014. u 16h, ispred zgrade biblioteke Valvios u Mesolongiju.

Solidarnost sa drugovima i drugaricama koje gone
Trenutno oslobađanje anarhiste J.S.

Beograd: Baner na zgradi Filološkog fakulteta u kontekstu aktuelnih studentskih protesta

b-1 - CopyGrupa anarhista/kinja 31. oktobra postavila je baner na zgradu Filološkog fakulteta u Beogradu, sa natpisom: “Protiv ispiranja mozga, uvlakača, budućih političara i upravljača. Dole škole! Za slobodno znanje!”

Ovaj baner je postavljen u kontekstu aktuelnih studentskih protesta.

c-1 - Copy

Madrid: Iseljen anarhistički skvot La Gatonera

La-Gatonera

U ranim jutarnjim časovima 27. oktobra 2014., iseljen je skvotirani socijalni centar La Gatonera u Madridu. Šaljemo snagu drugovima i drugaricama; ništa još nije gotovo.

Sledi njihovo saopštenje objavljeno na dan iseljenja:

Država naređuje, štampa nišani, a policija iseljava La Gatoneru: tako još jednom počinje ova priča, priča koja se  – daleko od toga da bude novost – završava kao sumnjiva rutina. Odvratna rutina koja, silom represije i straha, postepeno dovodi do toga da se celi pokret i čitava anarhistička borba navikava na taj osećaj, koji je postao suviše normalizovan, i internalizuje ga. Ne zaboravljamo značaj toliko mnogo generacija koje su težile, svaka godinama, da pokažu da je drugačiji život moguć, da postoji opcija izvan sistema u kojem živimo, da smo im meta zbog toga što više ne želimo biti deo njihovih beda i zato što nastojimo doći do mogućnosti da upravljamo sopstvenim životima.

Iseljavanjem socijalnih centara, strah pokušavaju pretvoriti u jedini izlaz, paralizuju borbe koje idu do korena problema, normalizuju represiju i njenu asimilaciju od strane onih koji se bore, obezbeđujući tako rekuperativnu i u potpunosti kontrolisanu opciju poput institucionalizacije svih vrsta borbi kako im ne bi pobegle iz ruku, bilo stvaranjem novih političkih partija levice, ustupanjem prostora ili kroz pregovore sa bilo kojom vrstom institucija. Iz toga samo možemo izvesti zaključak: legalna borba nema efekta; u suprotnom ne bi bila legalna.

Međutim, ne shvataju da još uvek ima ljudi koji su spremni da odu korak dalje, ljudi koji priču neće ostaviti na ovome, bilo zbog ličnog dostojanstva bilo zbog kolektivne solidarnosti. Iseljenje La Gatonere nije bilo ništa drugo do zatvaranje i rušenje zgrade, ali tu su zgradu činili ljudi koji su je pretvorili u anarhistički prostor, sredstvo borbe, saučesništva, susreta, okupljanja i stvaranja novih odnosa.

Iselili su nas iz zgrade koja se nalazi u ulici Amistad, ali ni izdaleka nisu postigli svoj cilj: nisu nas zaplašili.

Želimo biti jasni i želimo da razumeju: ovim se ništa ne završava, to je tek nastavak sedmogodišnjeg projekta koji će biti nastavljen gde god, kako god i kad god to odlučimo.

Istovremeno, svesni smo da se iseljenje La Gatonere, iako deo šireg plana protiv socijalnih centara uopšte, nije desilo slučajno. U ranijim situacijama, čvrsto smo stajali, nismo se predavali pred ucenama i pokušavali smo da ostanemo što verniji našim idejama. Dobijali smo pretnje iseljenjem kao i lične pretnje, naš socijalni centar je u nekoliko prilika bojkotovan, da ne pominjemo nezgode koje smo s vremena na vreme imali sa snagama reda. Nismo pribegavali žalbama, viktimizaciji ili formalizmu. Naš način hvatanja u koštac sa ovakvim situacijama bio je nastavak kretanja našim pravcem, što nas je, posle svega, dovelo do ovog sada. Ponosno preuzimamo posledice jer nam sve ovo govori da im stvaramo probleme i, stoga, da smo na pravom putu.

Ovo je tek početak. Zapalili su iskru koja će nam pomoći da borbu podignemo na viši nivo, sa više strasti nego ikada ranije i sa mnogo više čvrstine i besa.

Onima koji su se, kada je to bilo potrebno, solidarisali sa nama kažemo – ponosni smo na sve vas. Na sve one koji su omogućili da La Gatonera postane stvarnost, one koji su sačuvali srž prostora, kao i one sa kojima smo naporno radili.

Dosledan odgovor vidimo u nastavku borbe, zamišljajući taj odgovor u odnosu na ono šta neko preferira, održavajući originalnu ideju koju je La Gatonera uvek pokušavala ispuniti: decentralizacija naselja i direktne akcije.

Gangsterima, političarima, pandurima, biznismenima, eksploatatorima, plaćenicima, ubicama, cinkarošima, mučiteljima…

…ovo je tek početak.

Borba se nastavlja.

SMRT DRŽAVI, ŽIVELA ANARHIJA.

Mesolongi, Grčka: Policijska stanica napadnuta dva puta nakon što su panduri u civilu napali dvojicu drugova

mesolongi-6

mesolongi-7

mesolongi-5

mesolongi-2

29. oktobar 2014. – Represija bez granica u Mesolongi

U gradu Mesolongi policijska država nema granica. Dok su pokušavali da okače transparent u blizini centralnog trga, dva pandura u civilu fizički su napala dvojicu drugova. Drugovi su pružili snažan otpor tom brutalnom napadu i odvedeni su u policijsku stanicu Mesolongi. Ubrzo nakon toga desio se dvostruki napad na policijsku stanicu, a razbijana su i pandurska vozila.

Solidarnost sa uhapšenim drugovima.

Šljamu, dolazeća zima teško će ti pasti.

Beda beogradske studentske levice

1.

Specifično studentski problemi kao takvi ne postoje. Problemi koje studenti imaju u najužoj su vezi sa totalitetom društva, to jest sa celinom onoga što predstavlja život svakog studenta. Nemogućnost da se školarina plati nije samo uzrokovana (stalno rastućom) visinom školarine, već i ostalim procesima u društvu čiji smo pasivni posmatrači: privatizacija i masovna otpuštanja, teror tržišta i eksploatacije koji rukovodi i reformom univerziteta. Rečju, celinom naših mizernih života.

U takvom kontekstu, u kontekstu celine naših života, ideja da se može biti apolitičan je idiotska.

Ova idiotska ideja je u osnovi „realnih“ (mizernih) zahteva koje studenstki pokret isporučuje.

Ovakvi zahtevi, u potpunosti specifično studentski, nisu razumljivi ostatku društva, i ne mogu poslužiti kao osnova povezivanja sa ostalim delovima društva, iako su uzroci problema sa kojima se „drugi“ (pa i sami „studenti“ u svojim nestudentskim funkcijama, to jest u totalitetu svojih života) susreću, u korenu isti kao i uzroci „studentskih“ problema.

Ako bi ostali u okvirima „poltike zahteva“ i uskog studentskog identiteta, a pri tom odlučili da radikalno (u korenu) sagledamo problem, došli bismo do zaključka da je jedini racionalan zahtev: besplatno i slobodno obrazovanje.

Verovatno je odmah uočljivo da ispunjenje ovakvog zahteva nije realno. Tim gore po realnost.

U toku okupacije fakulteta 2006. godine jedan student je ovako odgovorio na pitanje šta misli o aktuelnoj situaciji na fakultetu: „Po prvi put se osećam kao da je ovo naš prostor. Odjednom je atmosfera u zgradi potpuno promenjena, i sada zaista uživam da ovde boravim.“

Okupacija fakulteta je jedno ograničeno i privremeno raskidanje sa nametnutom realnošću, takvo iskustvo je samo po sebi oslobađajuće i može postati zarazno. Upravo je suština u iskustvu ovog raskida, a ne u prilagođavanju nametnutoj realnosti kroz realistične zahteve.

Ukoliko se ovo iskustvo i njena zaraznost shvati kao osnovni cilj, postaje sekundarno da li će borba biti formulisana kroz „maksimalistički“ zahtev za besplatnim obrazovanjem, ili će ići do svojih logičkih konsekvenci i odustati od zahteva kao takvih.

Umesto da molimo za besplatno obrazovanje (o aktuelnim mizernim zahtevima, da i ne govorimo), nije li logičnije da počnemo od drugačijeg sagledavanja već postojeće prakse na dosadašnjim okupacijama? Od okupacije 2011. studenti na okupiranom FF sami organizuju diskusije i predavanja. Šta je ovo? Nije li to možda besplatno obrazovanje? I to ono koje mi kao slobodni ljudi, autonomno, vraćamo na fakultet ne obazirući se na realnost koja nas ubeđuje da je to nemoguće?

Nije li to dobar početak? Dovoljan da nas ubedi da imamo veću snagu i autonomiju nego što to shvatamo?

Dalje, nije li ovo slobodno obrazovanje koje bi studenti proglasili na okupiranom fakultetu, dobra osnova da u korenu sagledamo probleme naših mizernih života, razgovaramo sa drugim ljudima i slušamo o njihovim borbama, i tako radimo na osnaživanju i boljem povezivanju, na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći? I sve to dok se birokratija i političari šokiraju nad „neozbiljnošću“ studenata, koji ne zahtevaju ništa? Ništa, osim totalne transformacije života.

Dobar početak?

Continue reading Beda beogradske studentske levice

Atina: Imigrantima suđenje zbog učestvovanja u pobuni u centru za pritvor u Amigdalezi

nolager-poster-730x1024(tekst na posteru)

Dana 10. avgusta 2013. imigranti koje drže u centru za pritvor u Menidi (Amigdaleza) zapalili su kontejnere, zidove i bodljikave žice. Pobunili su se protiv svojih tirana, onih koji porobljavaju njihova tijela i duše.

Petoro pritvorenih imigranata uspjelo je da pobjegne dok je preostalih šezdeset nasumično hapšeno nakon policijskog napada. Iz osvete su optuženi za ozbiljna krivična djela i 3. novembra se suočavaju sa suđenjem.

U borbama koje vode za slobodu i dostojanstvo imigranti će nas imati za saborce. Branićemo ih svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Zato što oni rade jedinu razumnu stvar.

ZATO ŠTO SE BORE ZA SVOJE ŽIVOTE.

SOLIDARNOST SA IMIGRANTIMA OPTUŽENIM ZA USTANAK U CENTRU ZA PRITVOR U MENIDI (AMIGDALEZA)

Poster eng/fr – Pozivi na solidarnost 1, 2

Atina: Fašista polomljen u Eksarhiji

nacisti_odjebiteU ponedeljak popodne, 20.10.2014., u naselju Eksarhija, vidjeli smo i polomili fašistu. Beskičmenjak koji se odaziva na ime Janis Kapcis (porijeklom sa ostrva Siros) furao je majicu “Pit Bull Hellas” koju je kasnije izgubio zajedno sa torbom. Pronađeni su računi od kupovine u Eksarhiji (vjerovatno tu živi), a na njegovom mobilnom telefonu kontakti zloglasnih fašista (na primjer, Lagosov) i ostalog šljama koji isto razmišlja (npr. Jorgos Zlatne, Marija Zlatne).

Ni u Eksarhiji, niti drugdje – razbijaj fašiste u svakom kraju.

PS. Zahvaljujemo mu se na velikodušnoj donaciji u novcu koja će nam omogućiti da obnovimo boravišnu dozvolu za jednog druga-imigranta.

Solun: Preuzimanje odgovornosti za postavljanje eksplozivne naprave u kuću člana Zlatne zore

bum

U utorak uveče, 14. oktobra 2014., izvršili smo kućnu dostavu eksplozivne naprave u zgradu koja se nalazi u ulici Lahana 28 (drugi sprat) u Solunu, u kojoj živi Statis Valakos. Ovaj fašista je na poslednjim izborima bio kandidat “Grčke zore” za opštinsko vijeće. Nema šanse da se šljam poput Statisa može sakriti – nastavićemo da ih tražimo i tretiramo kako i zaslužuju.

P.S.1 Ne samo da ne vjerujemo i da se ne oslanjamo na “borbu” ma koje države protiv fašizma, već smo prema istoj neprijateljski raspoloženi. Fašizam se može suzbiti samo stalnim prisustvom na ulicama, a protiv fašista se može boriti samo stalnim obilascima njihovih domova, kancelarija i drugih mjesta njihovog svakodnevnog života.

P.S.2 Lice ovog tipa ne može se pronaći jednostavnim guglanjem njegovog imena.

U znak sjećanja na Šehzada Lukmana i Pavlosa Fisasa.

Snagu dobijamo – i šaljemo je nazad – od onih koji nastavljaju da se BORE unutar i izvan zatvorskih zidina.

Ulična grupa za širenje direktne akcije

Francuska: Novi skvot u gradu Nansi

Više od mjesec dana, mi – kolektiv nezaposlene omladine, “nestalnih” radnika i radnica te studenata i studentkinja, okupiramo kuću koja je napuštena već tri godine, a koja se nalazi na adresi Libération Avenue 103, u Nansiju.

Ovim gestom, pored mnogih drugih, namjeravano raskinuti sa robnim mentalitetom ovog jebenog svijeta i svom diskriminatorskom logikom koja ga prati, bez obizra da li je ona seksistička, homofobična, rasistička ili klasistička. Suprotstavljamo im načine života koji se zasnivaju na besplatnosti i uzajamnoj pomoći, samoupravljanju i solidarnosti.

Protiv privatne svojine i društvene isključenosti, protiv kapitalizma, ponovo prisvajamo naše živote, skvotiramo prazne zgrade.

Prostor je otvoren. Možeš nas kontaktirati na auxenfantsterribles[at]riseup[dot]net

Izvor: le chat noir émeutier

Španija: 3. Anarhistički sajam knjiga u Saragosi

Treći Anarhistički sajam knjiga održaće se između 31. oktobra i 2. novembra 2014. Događaji će se održati u anarhističkom društvenom centru La Revuelta (ulica San Agustin, naselje Magdalena), kao i skvotiranom društvenom centru Kike Mur koji se nalazi u staroj zgradi zatvora Torero u gradu Saragosa.

Tokom ova tri dana, svi učesnici – izdavači, biblioteke ili distributeri – imaće štand sa knjigama, fanzinima ili brošurama. Biće i 100% veganska kuhinja i kafe sa pristupačnim cijenama za sve posetioce.

Kontakt: libroanarquistazgz[at]riseup.net

Ovdje možeš vidjeti raspored događaja i kako doći do prostora u kojima ćemo organizovati aktivnosti.

Prijedor: Solidarnost sa Nikosom Maziotisom

U znak solidarnosti sa drugom i borcem Nikosom Maziotisom okačili smo baner, jutros 17.10.2014. On je jedan od retkih beskompromisnih boraca i ljudi koji su se odlučili da svoj život posvete borbi za slobodu i u toj borbi ne misle na vlastitu sigurnost i rizik koji su biranjem tog puta preuzeli na sebe.

Nikos svetli kao primer ne samo Grčkoj koja je pogođena kapitalističkim i brutalnim merama štednje i klasnim ratom, u kojoj sa jedne strane stoje država, bogati domaći i strani vlasnici kapitala sa svim sredstvima finansijskim vojnim logističkim a sa druge goloruki narod koji osiromašuje i nestaje pod čizmom fasista kapitalista, nepravednim ratom u kom su žrtve uvek na strani potlačenih već i u celoj Evropi i svetu, gde ovakav vid otvorene borbe protiv sistema izostaje ili ima blaži oblik…

Nikos pokazuje da u prezaduženoj Grčkoj kao i drugim zemljama koje žive pod kapitalizmom EU danas cena koju siromašni plaćaju nije samo dug bankama, već i svojom krvlju i kožom. Da podsetimo da je u Grčkoj porast samoubistava ljudi zbog nemogućnosti da plate dug bankama. (Slučaj penzionera iz 2012. koji se ubio ispred grčkog parlamenta.) Što je izazvalo nemire i proteste u Grčkoj. Visok je procenat ljudi koji štrajkuju glađu tražeći svoja prava, i onih u zatvorima.

Nikos je iza rešetaka ali njegov slobodni duh ostaje nepokolebljiv i on se danas javlja svojim sugrađanima putem telefona i njegova poruka će biti preneta puštena u etar uživo u zgradi Politehnia.

Solidarnost sa Nikosom Maziotisom, i svim političkim zatvorenicima koji su stali u otvoreni sukob sa sistemom i njegovim nehumanim “vrednostima”.

SLOBODA ZA NIKOSA MAZIOTISA
ŽIVELA REVOLUCIONARNA BORBA
SLOBODA ZA SVE POLITČKE ZATVORENIKE

Prijatelji iz Bosne i Hercegovine, Prijedor

Združena policijska operacija na nivou EU protiv imigranata i imigrantkinja

podrska-izbeglicamaPAŽNJA!

Od ponedeljka 13. oktobra do nedelje 26. oktobra 2014. širom EU desiće se policijska operacija pod nazivom “Mos maiorum”. Tokom ove dve nedelje, 18.000 policajaca juriće ljude bez papira. Oni žele otkriti migracione putanje i uhapsiti što je moguće više, nas, imigranata i imigrantkinja.

Molimo upozorite sve ljude bez papira! Očekuju se povećane kontrole u vozovima, na železničkim stanicama, aerodromima, autoputevima i unutrašnjim granicama Evropske Unije.

Protiv tvrđave Evrope!
Niko nije ilegalan!

Više informacija ovde. Ukoliko poznajete nekoga bez validnih dokumenata, molimo proširite ovu informaciju i na arapskom, francuskomturskomšpanskom, portugalskom, italijanskom, nemačkom i holandskom jeziku.

ABC Hurricane: Tekst o nedelji solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima

tornado

“U leto 2013. članovi nekoliko grupa Anarhističkog crnog krsta (ABC) razmatrali su potrebu uspostavljanja međunarodnog dana podrške zatvorenim anarhistima i anarhistkinjama. S obzirom da već postoje Dan prava političkih zatvorenika i Dan borbe za pravdu u zatvorima, smatrali smo da je takođe važno istaći priče naših drugova i drugarica. Mnogi od zatvorenih anarhista i anarhistkinja nikada neće biti priznati kao ‘politički zatvorenici’ od strane formalnih organizacija za ljudska prava čiji je osećaj za socijalnu pravdu strogo ograničen kapitalističkim zakonima koji su osmišljeni da štite državu i sprečavaju i odvraćaju od bilo kakve stvarne društvene promene. Istovremeno, čak i u našim zajednicama znamo veoma malo o represiji u drugim zemljama, a da ne govorimo o imenima i slučajevima mnogih naših zatvorenih drugova i drugarica.”

Poziv na godišnju nedelju solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima od 23-30. avgusta, sa odabiranjem 23. avgusta kao početnog datuma iz razloga zato što su upravo na taj dan 1927. godine, talijansko-američki anarhisti Nikola Sako i Bartolomeo Vanzeti pogubljeni u zatvoru. Oni su bili optuženi za ubistvo dva čoveka tokom oružane pljačke fabrike cipela u Masačusetsu, u SAD. Njihovo hapšenje je bilo deo veće kampanje koju je američka vlada vodila protiv radikala. Dokazi koje je država imala protiv njih dvojice su bili gotovo nepostojeći i mnogi ljudi i danas veruju da su oni bili kažnjeni zbog svojih jakih anarhističkih uverenja. S obzirom na prirodu i različitost anarhističkih grupa širom planete, umesto kampanje od samo jednog dana predložena je nedelja zajedničkih akcija, omogućavajući tako grupama mogućnost organizovanja događaja unutar dužeg vremenskog perioda. Kao odziv na ovaj poziv, formirali smo novu grupu tokom Nedelje anarhističkih zatvorenika koju smo nazvali ABC Hurricane.

Sada, kada je nedelja akcije prošla, sakupljaju se činjenice. Kao anarhisti, naravno, verujemo da solidarnost ne staje i naše su aktivnosti jednostavno intenzivirane kratkim zajedničkim putovanjem sa mnogim pojedincima i grupama širom sveta, koje žele da ispolje borbu za potpuno oslobođenje i uništenje zatvora. Saznali smo za različite slučajeve zatvorenih drugova, razmenili povike preko okeana i spoznali da nismo sami. Smatramo da se revolucionarna solidarnost ne odvija jednom godišnje u toku jedne nedelje, nego da je to stalno obnavljanje naše borbe održavanjem ideja i akcija živima. Mislimo da postoji potreba za nedeljeom ovakve razmene koja osnažuje otvoreni proces povezivanja na internacionalnom nivou, koji se oduvek odvijao unutar anarhističkog pokreta.

Smatramo da širenjem priča i iskustava naših zatvorenih drugova i drugarica i objašnjavanjem dela zbog kojih su zatvoreni, naša borba ne samo da postaje jasnija, nego se suprotstavlja regresivnim i reformističkim tendencijama unutar pokreta. Znamo da svođenjem ‘solidarnosti’ na izgovor za još jednu večeru ili žurku, bez svesnog razumevanja, zatvorenici vrlo brzo bivaju zaboravljeni.

Isto se dešavalo i kada su delovi anarhističkog pokreta teoretisanjem udaljavali od zagrljaja ilegalizma, direktne akcije i sabotaže. To je trenutak u kojem zatvorenici bivaju zaboravljeni – tada se oni i napadi koje su izvršili odbacuju kao neprihvatljivi šefovima građanskog anarhističkog zvaničništva.

Konfrontacija sa realnošću se odvija kroz odbijanje konformističkih diktatorskih zakona i očekivanja društva, i pokušajima oslobođenja prestupništvom i napadom na hijerarhiju. Bilo da se borba vodi olovkama i papirom, kamenjem, molotovima ili oružjem, svako od nas ima svoju ulogu. Polimorfna borba anarhističkog rata sadrži kontradikcije koje se šire pri osnovi, ali pri vrhuncu delovanja se sužavaju kako se svaka individua buni protiv autoriteta. Želimo da upoznamo nove drugove i drugarice probijanjem zida koji nas razdvaja i želimo da proširimo taj proboj.

Jednostavna sredstva, jednostavni dostižni ciljevi, za sada.

Pobuna je ključ.

ABC Hurricane

Izvor: Dark Nights

Izjava rodbine i prijatelja zatvorenika u Grčkoj

Mi smo RODBINA i PRIJTELJI ZATVORENIKA. Mi, koji smo jednog dana nasilno lišeni zagrljaja, ljubavi i brige, smo prijatelji ljudi koje je država lišila slobode.

Mi smo, zbog izglasavanja monstruoznosti zvane zakon o zatvorima visoke bezbednosti, odlučili da udružimo naše snage i svim mogućim sredstvima pomognemo zatvorenima.

Shvatajući da nijedan zatvor kroz istoriju nikada nikoga nije popravio i verujući u potpuno ukidanje ove zastarele institucije, dajemo podršku:

-Svim političkim zatvorenicima, anarhistima i komunistima.

-Svim ostalim zatvorenicima koji se unutar zatvora drže sa borbenom dostojansvenošću (ne i cinkarošima, dilerima droge, onima koji sarađuju sa vlastima, članovima nasilničkih kružoka i onima koji ih održavaju).

Premda u budućnosti, u skladu sa našim mogućnostima, podrška zatvorenicima može dobiti mnoge različite forme, počećemo sa sledećom praksom:

1. Objavljivanjem zakona i odredaba koje imaju za cilj potpuni napad države na zatvorenike (zakon o zatvorima C tipa itd.)

2. Praćenjem njihovih sudskih borbi (suđenja, transfera, zahteva za oslobođenjem, hospitalizacija) i objavljivanjem vesti o slučajevima svakog arbitrarnog metoda koji sudstvo bude primenilo protiv zatvorenih.

3. Osuđivanjem svih vrsta arbitrarnosti sistema zatvorske policije i opštih uslova stavljanja u pritvor.

4. Direktnim intervenisanjem po pitanjima koja se tiču zdravstvenog stanja zatvorenih i njihovih osnovnih potreba.

Koristićemo sva sredstva i načine javnog informisanja.

Rodbina i prijatelji zatvorenika

Ukoliko želite da stupite u kontakt sa nama, pošaljite e-mejl na: sygeneis-filoi@espiv.net

Izvori: 1, 2

Beograd: Nedelja globalne solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima

"Protiv sistema dominacije i potčinjavanja. Protiv zatvora i društva koje zatvara".
“Protiv sistema dominacije i potčinjavanja. Protiv zatvora i društva koje zatvara”.

U znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima, neformalna grupa anarhista postavila je baner sa tekstom: “Protiv sistema dominacije i potčinjavanja. Protiv zatvora i društva koje zatvara”.

Baner je postavljen na nadvožnjak iznad autoputa kojim se često prevoze zatvorenici, a koji se nalazi u blizini Centralnog zatvora (Beograd).

Grčka: Snage anarhisti Nikosu Maziotisu koji je uhapšen u Atini 16.7.2014.

Država i kapital su jedini teroristi – Solidarnost sa N. Maziotisom

U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.

Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.

Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.

Atina: Protest protiv zatvora ispred kuće grčkog premijera – Predstojeće demonstracije širom Grčke

[dailymotion width=”535″ height=”344″]http://www.dailymotion.com/video/x207dfl_%CF%80%CE%B1%CF%81%CE%AD%CE%BC%CE%B2%CE%B1%CF%83%CE%B7-%CE%B3%CE%B9%CE%B1-%CF%84%CE%B9%CF%82-%CF%86%CF%85%CE%BB%CE%B1%CE%BA%CE%AD%CF%82-%CF%85%CF%88%CE%AF%CF%83%CF%84%CE%B7%CF%82-%CE%B1%CF%83%CF%86%CE%B1%CE%BB%CE%B5%CE%AF%CE%B1%CF%82-%CE%AD%CE%BE%CF%89-%CE%B1%CF%80%CF%8C-%CF%84%CE%BF-%CF%83%CF%80%CE%AF%CF%84%CE%B9-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CF%83%CE%B1%CE%BC%CE%B1%CF%81%CE%AC-%CF%83%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%BA%CE%B7%CF%86%CE%B9%CF%83%CE%B9%CE%AC_videogames[/dailymotion]

U večernjim satima 24. juna 2014., drugog dana masovnog štrajka glađu preko 3,900 zatvorenika širom Grčke, skoro 60 anarhista i anarhistkinja izvelo je intvervenciju protiv zatvora ispred kuće grčkog premijera Antonisa Samarasa u Kifisiji, severnom predgrađu Atine.

Drugovi i drugarice su bacali letke protiv represije i uzvikivali slogane poput:

Ljudostraži slušajte, dalje ruke od boraca!”

“Država borce naziva ološem – ološ su jedinice za razbijanje demonstracija i panduri u civilu!”

“Država i kapital su jedini teroristi – solidarnost sa gerilom!”

“Terorizam je nadničarsko ropstvo – nema mira sa šefovima!”

“Solidarnost je oružje ljudi – rat ratu šefova!”

“Sve vrednosti ovog društva su zatvori maksimalne bezbednosti.”

“Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!”

Njih su ubrzo okružile MAT jedinice za razbijanje demonstracija kao i pripadnici motociklističke jedinice DELTA. Privedeni drugovi i drugarice su prebačeni u sedište atinske policije GADA koje se nalazi u centru Atine.

Otvorena skupština anarhista/antiautoritaraca protiv specijalnih uslova pritvora, pored drugih kolektiva poput skvota VOX, pozvala je na hitno okupljanje ispred GADA kome je prisustvovalo oko 300 solidarnih. Kasno noću, 57 privedenih je postepeno puštano, bez optužbi.

Subota, 28. jun 2014.
Ulični protesti protiv zatvora maksimalne bezbednosti

Volos: 11.30h, motociklističke demonstracije od Ajos Konstantinos-ERA
Atina (centar grada): 12pm, protestni marš od Trga Monastiraki
Larisa: 15h, bučne demonstracije ispred lokalnog zatvora
Iraklion, Krit: 19h, protestni marš od Trga Liontarija
Seres: 20h, kontra-info okupljanje na Trgu slobode

Trenutno je u toku treći dan štrajka glađu zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj.

Zapalimo zatvore i svet kome su potrebni!

Berlin: Vatra za Boš

vatra_za_bosch

Vozilo u vlasništvu kompanije Boš zapaljeno 2. juna 2014. u naselju Prenclauer Berg.

Zapaljiva naprava za kompaniju Boš sigrunosni sistemi (Bosch Sicherheitssysteme) u ulici Storkover (u blizini policijske stanice) u znak solidarnosti sa revoltom protiv Svetskog prvenstva.

Kompanija Boš sigurnosni sistemi dizajnira bezbednosne planove za železničke stanice i aerodrome, za banke i administrativne organe; planove za bezbednost osoba koje, iz unutrašnjosti svojih kancelarija, naše živote pretvaraju u pakao, banaka koje su odgovorne za patnje i stradanja širom sveta (poput banke “Santander” ili “Dojče banke”); bezbednosne planove za neometan tok kapitala, tako da nijedan saboter ili saboterka nikada i ne pokuša da na kratko poremeti ovu smrtonosnu normalnost.

Boš je odgovoran za rekonstrukciju metroa u Sao Paulu (Brazil). Tamo, kao i ovde, nasilje je navodno u stalnom porastu zbog čega je potrebno povratiti “bezbednost”. Rešenje je vrlo jednostavno. Skoro 200 novih kamera za nadzor raspoređeno je duž linije metroa koja se sada stalno nadgleda iz kontrolnog centra. Metro je opet “siguran” i svi su zadovoljni: Ministarstvo pravde, panduri, mediji, firma Boš i njeni plaćenici.

Pitanja o tome da li i zašto je nasilje u stalnom porastu, da li kamere sprečavaju ili samo premeštaju dela na neko drugo mesto i ko tamo, na kraju,  uopšte može priuštiti  metro – odnosno zbog koga se tamo bezbednost konstruiše – pitanja su koja će se, verovatno, opet pomenuti samo usput.

“Uzdrmana i vođena  dinamikom krize, država nižim slojevima ne može ponuditi ikakvu integraciju; umesto toga ona nameće različite oblike represije i nadzora nad njima”, napisao je na temu kamera “die flinken” (“spretni” koji je u noći 21. marta 2014. napao servis kompanije Kenon u berlinskom naselju Rajnikendorf). Ono što se sada, pred Svetsko prvenstvo u Brazilu, dešava to jasno i pokazuje. Šaljemo odavde našu eksplicitnu soldiarnost sa svima onima koji nemaju nikakav interes u Svetskom kupu, ali su uvek imali, ili su tek nedavno oktrili da imaju, interes za revolt!

Želimo da pozdravimo razne drugove i drugarice u Berlinu i Lajpcigu koji su u poslednje vreme zadali glavobolju različitim bezbednosnih firmama. Takođe želimo da pozdravimo naše nepoznate drugove i drugarice iz Nojkelna (Berlin) koji su pokušali da dignu u vazduh pandurski automobil u ulici Rolberg. Pandurima iz ulice Storkover: Vidimo vas. Očigledno, vi nas ne vidite.

Još uvek imamo mnogo toga da uradimo…

Neformalna grupa (Gruppo Informale)

Grčki zatvori: Na hiljade zatvorenika i zatvorenica širom zemlje učestvuje u štrajku glađu

Veliki broj borbenih zatvorenika i zatvorenica učestvovao je u prvom danu štrajka glađu i masovnim mobilizacijama protiv novog zakona:

Koridalos, Atina: 1,300
Patras: 550
Grevena: 400
Larisa: 300
Kanija, Krit: 280
Domokos (zatvor u kome grčka država namerava napraviti prvi zatvor maksimalne bezbednosti): 4 krila, odnosno, 240 zatvorenika
Amfisa: 200
Krf: 120
Trikala: 120
Malandrino (jedan od najtežih zatvora; u ovom zatvoru je Ilir Kareli oduzeo život bednom stražaru-mučitelju): 120
Avlona (zatvor za maloletne): 100
Nigrita, Seres (zatvor u kome su stražari-mučitelji nedavno ubili Ilira Karelija): 80
Nafplio: 50

Očekuje se da će se u narednim danima protestu pridružiti i zatvorenici i zatvorenice iz drugih jama pakla širom Grčke.

Izvor: fylakes2014

Grčki zatvori: Zatvorenici i zatvorenice objavili masovni štrajk glađu

grcki-zatvori-strajk-gladju

NAJAVA ŠTRAJKA GLAĐU

Od 18. juna 2014. zatvorenici i zatvorenice svih grčkih zatvora uzdržavaju se od zatvorskih obroka u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C, te u odbranu prava na odsustvo i uslovni otpust.

Međutim, ministar pravde i vlada insistiraju na ignorisanju našeg protesta. Ni na koji način nisu odgovorili na naše opravdane zahteve i provokativno nameravaju usvojiti taj zakon tokom letnjih zasedanja parlamenta u pokušaju da spreče reakcije ljudi.

Naša tela i duše koristimo kao štit protiv ovog zakona koji nas osuđuje na doživotni ostanak u zatvoru bez prava ili nade. To je sve što nam je ostalo.

Od ponedeljka 23. juna 2014., započinjemo masovni štrajk glađu u svim zatvorima širom Grčke. Tražimo naša prava i borimo se da ostanemo ljudi, a ne ljudske senke zaključane i zaboravljene u očajanju.

Zahtevamo:

1) Povlačenje fašističkog zakona o zatvorima tipa C. Kažemo ne grčkom Gvantanamu, zatvoru unutar zatvora, bez dopusta, bez poseta, bez sutrašnjice…

2) Odsustvo i uslovni optust bi trebalo da budu neotuđivo pravo svih zatvorenika i zatvorenica. Grčka je jedina zemlja u kojoj zatvorenik/ca svakog dana prolazi suđenje i kažnjavanje. Iako zakon kaže da svakome ko je odslužio 1/5 ili 3/5 svoje kazne može biti odobreno odsustvo iz zatvora ili privremeno puštanje na slobodu, zatvorenici i zatvorenice su obavezni da iznova i iznova prolaze svetu inkviziciju zatvorskih tužilaca koji takve zahteve odbijaju jedan za drugim, iako ne postoji ikakva osnova ili disciplinska kazna protiv onih zahteve podnose. Na taj način stvaraju očajne zatvorenike/ce i reprodukuju kriminalitet.

3) Primenu jednakosti pred zakonom za sve. Svi zatvorenici i zatvorenice osuđeni na doživotni zatvor zbog droge po starom zakonu 3459/2006 (jer se policija pobrinula da budu tretirani kao tobožnji narko-bosovi, a ne korisnici-ovisnici) trebalo bi da imaju pravo na ponovno suđenje u skladu sa novim zakonom i njegovim olakšavajućim odredbama za korisnike droga (4139/2013).

4) Primenu prava na bračne posete. U zatvoru te lišavaju slobode. Ali u Grčkim zatvorima te lišavaju čak i osmeha ljudske komunikacije i direktnog kontakta sa voljenima. Bračne posete su dozvoljene u zatvorima svih evropskih zemalja, samo je u Grčkoj zatvorenik/ica lišen/a ljudske komunikacije.

5) Da se odmah okonča trajno zatočeništvo onih kojima preti deportacija. Stotine zatočenih imigranata i imigrantkinja ostaje zatvoreno zbog birokratije ambasada iako su odslužili svoju punu kaznu. Zahtevamo trenutno oslobađanje takvih zatvorenika i zatvorenica.

Zahtevamo da se Ministarstvo pravde bavi stvarnim problemima u zatvorima i odmah povuče fašistički zakon kojim, u zatvoru Domokos, želi napraviti grčki Gvantanamo.

Ministar pravde će biti odgovoran za svaki dan štrajka glađu i svakog zatvorenika ili zatvorenicu čini je život ugrožen.

POBEDIĆEMO – MI  ZATVORENICI I ZATVORENICE U ŠTRAJKU GLAĐU

BORBA – DOSTOJANSTVO – SOLIDARNOST

Komitet zatvorske borbe

Barselona: Sabotirane kamere za nadzor

kamere-za-nadzor

Dana 12. i 13. maja 2014., čekićima smo sabotirali dve kamere za video nadzor na metro stanici Nou Baris i još jednu, na isti način, na stanici Sent Andreu, a još dve kamere smo zasuli boja-bombama na stanicama Grasija i Sant Antonio.

Šaljemo tople pozdrave zatvorenim anarhističkim drugovima i drugaricama širom sveta, sa posebnom naklonošću prema Moniki i Francisku koji su zatvoreni u španskoj državi.

Živela Anarhija.

Volos: Preuzimanje odgovornosti za napad na filijalu banke molotovljevim koktelima i kamenicama

poruka-u-boci

U ranim jutarnjim časovima 6. juna 2014.,izveli smo napad napad na filijalu Alfa banke na raskrsnici ulica Atinion i Larisis. Ovu akciju smo, sa jedne strane, izabrali kao sredstvo napada na napredovanje države ka stvaranju zatvora tipa C, a sa druge u znak solidarnosti za zarobljenim borcima.

Ukoliko želite da vaši izlozi ne budu smrskani, nastavićete da se zatvarate iza bezbednosnih rolo vrata.

Pozdravljamo svaku akciju koja razbija učmalost i ima za cilj potpuno dekonstruisanje postojećeg.

Polimorfna borba do uništenja svake autoritarne strukture.

Vatra i paljevina u svim zatvorskim ćelijama.

Anarhisti i anarhistkinje

Grčka: Nove informacije u vezi sa slučajem zatvorenog druga Vangelisa Kucibelasa

hopalakia-1024x536

Vangelis Kucibelas je prvostepeno osuđen na 15 godina, optužen za niz paljevina u gradu Trikala. Teška optužnica protiv njega zasnivala se uglavnom na izjavama policijskog doušnika.

Dana 17. juna 2014., pred Apelacionim sudom u Larisi, održano je drugostepeno suđenje. Ročište je održano uz živo prisustvo solidarnih uključujući i članove/ice SVEOD-a, atinskog baznog sindikata radnika-motociklista (sam Vangelis je dugi niz godina radio kao dostavljač motorom).

Apelacioni sud mu je smanjio zatvorsku kaznu na 8 godina i 3 meseca.

Vangelis je od aprila 2012. zatvoren u zatvoru Trikala pošto je do sada završio 250 dana zatvorskog rada. Drugovi i drugarice iz Trikale procenjuju da će, ukoliko sve bude u redu, Vangelis biti uslovno pušten na slobodu sledeće godine u ovo vreme ili možda – ukoliko ga prebace u ruralni zatvor – i nešto ranije, krajem ove godine.