Poslednih dana su se u Beogradu dešavale razne solidarne akcije kao podrška borbi za slobodu i autonomiju u Afrinu, gradu u demokratskoj Federaciji Severne Sirije (Rožava). Turska država je pokrenula operaciju na grad Afrin i sedam okolnih oblasti 20. januara 2018 pod imenom “Grana
masline“. Pojavili su se plakati i natpisi na ključnim mestima u Beogradu, kao što je turski kulturni centar, u kojima se spominje trgovina naoružanjem na Balkanu i kapitalističko prijateljska veza političara iz regiona sa Erdoganom i njegovom fašističkom partijom AKP.
U ponedeljak 19og marta je viđen transparent na Trgu republike u Beogradu s natpisom “Stop invaziji u Afrinu! Odbranimo samoorganizaciju protiv država i kapitala!!”
Ove akcije su deo podrške otporu narodu Rožave, koji sa svojom socijalnom revolucij predstavljaju pretnju širenju fašizma turske vladajuće partije AKP.
Takođe se pominje prećutna saglasnost Evropske Unije i Ujedinjenih Nacija sa invazijom jer opšte poznato da neke njihove članice profitiraju kako finansijski tako i politički od napada na Afrin.
U Beogradu kao i širom sveta pokazuje se solidarnost kako bi se ukazalo na prljavu stranu imerrijalističkog rata protiv stanovništva Sirije.
24tog marta će biti internacionalni dan podrške otporu u Afrinu protiv turske države i njenih ratnih partnera.
Transparent na Trgu Republike – “Odbranimo Afrin!”
Preuzimamo odgovornost za napad zapaljivom napravom na zgradu francuske vojske 27. decembra 2013.
Takođe preuzimamo odgovornost za napad na zatvor koji se desio 25. decembra 2013.
Oba napada su izvedena kao odgovor na međunarodni poziv i u znak solidarnosti sa 5 anarhista koji su uhapšeni u Barseloni; ali i u znak solidarnosti sa svom braćom i sestrama anarhistima koji su zatočeni u centrima za istrebljenje terorističkih država.
Ovim akcijama želimo da pokažemo francuskim fašistima da ulice više nisu njhove. Završena su vremena kada su mogli nekažnjeno ubijati.
Pozivamo sve naše da krvlju osvete smrt Klementa Merika.
Pozivamo sve naše da se organizuju i naoružaju.
Smrt državi Smrt fašistima Smrt kapitalizmu Živela Anarhija Živela sloboda
Saopštenje nismo izdali ranije iz bezbednosnih razloga.
U ranim jutarnjim časovima u četvrtak 26. decembra 2013. kamenicama i palicama napali smo kancelarije Zlatne zore. Razbijeni su i stakla na ulazu stambene zgrade pošto se nacističke kancelarije nalaze na prvom spratu. Što se tiče stanovnika zgrade – to je ono što dobijaju kada tolerišu fašiste.
U večernjim satima 18. oktobra 2013., desila se nekontrolisana šetnja od Sent Paulija do naselja Šanze.
Transparentom, pesmom, posterima, flajerima, grafitima, kamenicama i čekićima, skoro 80 ljudi je na ulicama izrazilo svoj bes protiv “opasnih zona”, rasističkih kontrola, mašinerije za deportacije i takvih uslova stvarnosti.
Razbijeni su izlozi na nekim bankama i prodavnicama, dok su na zidovima ispisivani slogani protiv mašinerije za deportaciju i države. Šetnja se već završila kada su panduri stigli.
Protiv vlasti i njihovog grada! Za nekontrolisani život bez dominacije, za sve!
“Vaša demokratija smrdi na fašizam. Antifa znači napad” – transparent Autonomnog svratišta Kavala i skvota Vironas 3
Anarhisti i antiautoritarci su u subotu 21. septembra pozvali na antifašističke demonstracije protiv otvaranja lokalnih kancelarija “Zlatne zore” u gradu Kavala koje je bilo zakazano za isto veče. Iako je na kraju nacistički događaj otkazan – zbog talasa protesta u mnogim grčkim gradovima nakon ubistva Pavlosa Fisasa od strane zlatnozoraša Jorgosa Rupakijasa 18. septembra – antifašistički protest je održan kao što je i planirano.
Ljudi su počeli da se okupljaju oko 18h u skejt-parku Faliro, a marš je počeo dva sata kasnije uz prisustvo više od 500 demonstranata. U Kavali su bile prisutne i jake policijske snage ali je grupa drugova dobro čuvala antifašistički kontigent koji je bio sastavljen uglavnom od meštana. Vredi napomenuti da se reformisti iz opozicione partije SIRIZA nisu pojavili, iako su inacijalno pozivali na okupljanje na istom mestu.
U subotu 21. septembra, neonacista Kimonas Pocis – mezimac Hristosa Papasa ozloglašenog poslanika partije “Zlatna zora” uočen je – zajedno sa još dvojicom drugih desničarskih seronja – u kafeu u centru Janjine gde dolaze mnogi anti-autoritarci.
Nakon kraćeg verbalnog konflikta sa antifašistima koji su se zatekli na licu mesta, nacista Pocis je pretučen i izbačen iz kafea. Ubrzo nakon toga, on i još jedan iz njegove bande ponovo su odvaljeni od batina u ulici Aneksartisijas, tako da su ih morali prebacisti u najbližu bolnicu.
Fašistički ološu, čuj nas:
bacićemo vas pravo u Alipašino jezero.
“Ni u Kardamiciji, niti drugde – razbijaj fašiste u svakom naselju”
Antifašistička intervencija je izvedena 21. septembra u zoni Kardamicija, na periferiji Janjine. Nije postojao neki zvaničan poziv na demonstracije već se vest proširila “od usta do usta”, a učestvovalo je oko 60 antifašista. U poslednje vreme je ova oblast postala teritorija za uzgoj neonacista. Uglavnom nacionalistički mladići, koji su veoma teško uspevali da promovišu svoje sranje u centru Janjine, vise u lokalnom parku gde često maltretiraju antifašističku omladinu i ispisuju fašističke slogane. Pre nekoliko meseci su isti ti nacisti čak potegli i nož na jednu osobu.
Tokom protesta je u tom centralnom delu parka postavljen razglas. Ubrzo nakon toga, demonstranti su marširali ulicama Kardamicije, uzvikivali slogane, bacali letke i ispisivali razne antifa slogane. Protestna povorka se zaustavljala ispred kuća poznatih nacista, kao i teretane u kojoj šljam (uniformisani ili ne) obično vežba.
Demonstranti su takođe delili tekst protiv fašizma i izbora zbog širenja kontra-informacija o nedavnom ubistvu Pavlosa Fisasa, kao i podizanja svesti o neonacističkim aktivnostima u tom području.
U Kardici (centralna Grčka) su se u subotu kasno uveče, 21. septembra, desile spontane antifašističke demonstracije. Nakon najavljene filmske projekcije u parku Pafsilipo, antifašistička grupa u kojoj se nalazilo više od 50 ljudi krenula je ka centru grada. Antifašisti su prošli ispred kancelarija lokalnog ogranka partije “Zlatna zora” i naišli na četvoricu neonacista (jedan od njih je vlasnik videoteke koja se nalazi u prizemlju iste zgrade). Fašisti su nameravali da maltretiraju demonstrante kako bi pokazali da su istinski junaci. Kao rezultat toga jedan od njih je pretučen i ostavljen da leži na zemlji, dok su ostala trojica pobegla sa mesta dešavanja,
U noći 19. septembra, dan nakon što su nacisti ubili Pavlosa Fisasa u pirejskom naselju Keracini, odlučili smo se da razbijemo izlog fašističkog kafea “Astoria” koji se nalazi u solunskom naselju Kalamarija. To mesto je bilo sastajalište zlatnozoraša i tu su se dešavala organizaciona okupljanja fašističkog jezgra iz Kalamarije.
Razbijaj fašiste gde god ih ima Neprijateljstva će se nastaviti…
U ranim jutarnjim časovima 18. septembra 2013., 34-godišnji antifašista Pavlos Fisas (zvani Killah P) izboden je na smrt u Pireju od strane nacista iz partije “Zlatna zora”.
Sirovi izveštaji na atinskoj Indimediji opisuju da se ubistvo desilo u sredu tek nešto posle ponoćiu u Amfjali, u predgrađu Keracini perfekture Pirej. Izgleda da je Fisasa i njegovu malu grupu prijatelja jurila, a potom i uhvatila u zamku veća grupa nacista. Sve se dešavalo u pristustvu pripadnika policijske motociklističke jedinice DIAS. Nekoliko minuta kasnije, antifašistu je dva puta ubo jedan od nacista koji je izašao iz kola i napao ga. Panduri su na licu mesta uhapsili napadača. Ali tačne okolnosti ovog ubistva još nisu potvrđene, a veliki deo vesti dolazi iz mejnstrim medija i njihovih izveštaja.
Pavlos Fisas je podlegao povredama ubrzo nakon što je prbačen u bolnicu Nikeja. Sahrana će se obaviti 19. septembra na groblju Shisto.
Tokom proteklog perioda, bilo je nekoliko pokušaja ubistva i ubistava “obojenih ljudi” (imigranata, itd.) širom Grčke. Ovog puta fašistička đubrad su ubila belog levičara koji je rođen u Grčkoj. Izgleda, međutim, da Pavlos Fisas nije bio član nijedne levičarske organizacije, već ulični borac sa velikim antifašističkim delovanjem. Killah P(ast) je bilo njegovo umetničko ime kao hip-hopera/repera:
U međuvremenu, bilo je velikih “reprekusija” u zvaničnoj politici. Partije establišmenta su već pokušale da manipulišu ovim smrtonosnim incidentom zarad predizbornih dobitaka, dok su parlamentarne siledžije iz “Zlatne zore”, kao i uvek, demantovale bilo kakvu umešanost svojih odanih sledbenika u bilo kom ubistvu, opet zbog predizbornih dobitaka. Međutim, 45-godišnji ubica Jorgos Rupakijas, stanovnik Nikeje, priznao je svoje zlodelo policiji, kao i svoje bliske veze sa “Zlatnom zorom” (koja je dobro dokumentovana, npr. na ovoj slici su poslanik “Zlatne zore” Kostas Barbarusis i sa njegove desne strane ubica Jorgos Rupakijas). Ubica se nalazi u pritvoru, a pritvoreno je još troje nacista – uključujući i njegovu ženu (zbog prikrivanja dokaza od Rupakijasovoj povezanosti sa nacističkom partijom).
Anarhistički transparent na centralnom trgu u Tebi: “Nijedan pedalj zemlje fašistima – Živela međunarodna anarhistička pobuna.”Baner solidarnosti na uglu ulica Riger i Lajbig u Berlinu (u blizini skvotova Rigaer94 i Liebig34): “Ništa i niko se ne zaboravlja! Organizuj antifašističku samoodbranu!”
Dana 18. septembra, u više od dvadeset gradova/opština širom Grčke, upućen je poziv na proteste kao odgovor na ubistvo. Takođe, u nekoliko gradova su uništene prostorije “Zlatne zore” (npr. u Kaniji na Kritu), a policijske snage napadnute. Tokom dana dešavale su se različite direknte akcije na brojnim spontanim protestima.
Tokom velikih večernjih demonstracija u blizini mesta ubistva u Keraciniju, izbili su žestoki sukobi sa policijom; na desetine demonstranata je privedeno usred uličnih borbi (mnogima preti podizanje optužnica). Pre tih sukoba, antifašisti su efikasno napali vođu desničarske partije “Nezavisni Grci” i njegove patriotske krvnike. Najmanje jedan demonstrant je pretrpeo teške povrede oka jer ga je ispaljeni policijski suzavac pogodio direktno u oko, a operisan je u lokalnoj bolnici. Doktori jedne bolnice u Pireju su izjavili da su svi primljeni demonstranti, njih 31, imali povrede glave koje su im naneli panduri iz jedinica DIAS i DELTA. Pored toga, policijske jedinice za razbijanje demonstracija i siledžije u civilu zajedno su napadali antifašiste tokom demonstracija u Pireju (video).
Sukobi su se dogodili i u Solunu i Patrasu, gde su se – prema izveštajima – takođe desila masovna privođenja demonstranata.
Suđenje anarhisti Vangelisu Kucibelasu počelo je 6. marta 2013. pred mešovitim krivičnim sudom u Larisi. Drug se nalazio u pritvoru gotovo godinu dana, optužen za niz napada paljevinom koje su se desili u gradu Trikala tokom marta i aprila 2012.
Tokom prvog dana suđenja, advokat odbrane je demantovao ranije izjave doušnika Jorgosa Zafirisa koji je svedočio na sudu. Doušnik je priznao da ga je policija naterala da potpiše lažnu izjavu jer je bio uhapšen zbog droge, a panduri su mu rekli da se tako može izvući. Sud je zapretio da će tražiti da se on pritvori zbog krivokletstva, ali se to nije desilo.
Narednog dana, 7. marta, Vangelis je objasnio sudu da postoje čvrsti dokazi da se nalazio drugde (u blizini perfekture) u vreme jedne od paljevina, i da nije bio ni blizu mesta napada, ali su sudije odgovorile da je očigledno da se nalazio u zgradi perfekture gde je navodno pokušavao da postavi drugu zapaljivu napravu! Vangelis je govorio o političkom značaju tih napada paljevinom (bez obzira ko ih je izveo), sa osvrtom na vladajući politički sistem kao i uspon nacističke partije “Zlatna zora”.
Pored toga, Vangelis je tražio da bude prebačen u drugi zatvor jer je, kako je rekao na kraju svoje izjave, “Trikala zatvor prepun droge; ne mogu više da izdržim.”
Sudije suda u Larisi su donele pogubnu odluku u ovom slučaju bez prihvatanja bilo kakvih olakšavajućih okolnosti. Vangelis je osuđen na 15 godina zatvora, sa pravom žalbe, i kaznu od 300E. Tužilac je na početku zatražio kaznu od 27 godina zatvora, ali je posle pauze u postupku, kazna “smanjena” na 15 godina.
Vangelisovi prijatelji koji su ga faktički podržavali sve vreme, poželeli su mu da ima snage i izdrži u nadi da će ranije izaći iz zatvora i uzviknuli: “strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!”.
“Sinergija anarhističkih organizacija Divlja sloboda i Podstrekači socijalnih eksplozija” je nedavno, 13. januara 2013., posvetila uspešan napad zapaljivom napravom na šoping centar u predgrađu Marusi u Atini, Vangelisu Kucibelasu i drugim drugovima anarhistima koji se nalaze u bekstvu ili u zatvoru. Neka se akcije solidarnosti šire i greju srca svih talaca društvenog rata!
I ove godine niška borbena antifa grupa obeležila je 4. februar, dan kada je glumac Dragan Maksimović podlegao povredama zverskog prebijanja od strane fašista 2001. godine. Plakati na kojima piše: “Fašistička mržnja ubila je velikog glumca!” ponosno stoje na mnogim zidovima u gradu i podsećaju na tragičnu pogibiju ovog čoveka. “Cilj nam je bio da odamo počast sjajnom glumcu i da podsetimo na koji je način izgubio život. Da skrenemo pažnju ljudima na problem u društvu koji definitvno postoji! Da ne čekamo da se ovako nešto ponovo dogodi! Počivaj u miru Dragane! Mi ne zaboravljamo! Mi ne opraštamo!” – rekao je za blogtipomogo jedan od učesnika akcije.
Da podsetimo da su niški antifašisti i antifašistkinje i prošle godine odradili sjajnu akciju u znak sećanja na Dragana Maksimovića.
Ljubav da, odbijanje ne, deset puta dnevno tuci fašiste
Sledi kratak rezime dešavanja u naselju Zografu na osnovu sirovih izveštaja koji su preneti ovde:
Kasno uveče 2. februara 2013. (u danu kada su fašisti obeležavali godišnjicu sukoba oko ostrva Imija u Egejskom moru, i naročito partija Zlatna zora koja je održala svoj godišnji nacionalistički marš), fašisti/panduri napali dva samoupravna socijalna centra u pregrađu Zografu.
Nacisti su prvo razbili prozore na socijalnom centru Mperntes. Komšije su odmah obavestile ljude koji su se okupili nedaleko odatle – u okupiranoj Vili Zografu, gde je usledio pokušaj napada fašista na motorima. Borbeni antifašisti su odbili napad šljama; kruži informacija da je jedan od povređenih fašista napadača (koji je hospitalizovan) policajac.
Ubrzo nakon toga, u blizini Vile Zografu pojavile su se jake policijske snage. Sve vrste pandura su opkolile skvot i satima ga držale pod opsadom. Gotovo 500 ljudi se okupilo u znak faktičke solidarnosti i otpora, spremni da spreče policijski upad u prostor.
Jedinice za razbijanje demonstracija su oko ponoći konačno napustile lokaciju. U Vili Zografu je, nakon što su panduri otišli, održana velika skupština, a ljudi su čuvali i socijalni centar Mperntes.
Tokom iste noći, u predgrađu Halandri došlo je do manjeg sukoba između antifašista i neonacista. Više od 20 fašista se okupilo se u blizini metro stanice Halandri i počelo da juri jednog imigranta. Nekoliko drugova koji su pohitali da brane ovaj kraj je oteralo fašiste, a najmanje jedan fašista je pretučen.
U subotu 12.1.2013. otišli smo do Grčke ambasade u Helsinkiju da pokažemo našu podršku drugovima u Grčkoj.
Želimo da pokažemo našu solidarnost sa drugovima koji su nedavno iseljeni iz skvotova Vila Amalija i Skaramaga kao i svima koji su uhapšeni tokom ponovnog iseljenja Vile Amalije.
U noći 24. januara 2013. drugovi i drugarice iz niške borbene antifa grupe oblepili su grad plakatima protiv rehabilitacije četničkog vojvode i ratnog zločinca Dragoljuba Draže Mihailovića. Na plakatima je pisalo: “Nacionalizam ubija! Antifašizam može biti jedino internacionalan!”
“Ova akcija je odgovor na konstantan pokušaj države da spoji nespojivo. Nacionalizam i antifašizam ne idu ruku pod ruku. Antifašizam može biti jedino internacionalan!” – rekao je za BlogTiPomogo jedan od učesnika akcije. Continue reading Srbija: Antifašistička akcija u Nišu→
19. siječnja 2013. na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu je održana internacionalna akcija povodom iskazivanja solidarnosti s grčkim antifašistima, koji su isti dan organizirali masovne prosvjede protiv Zlatne zore, ekstremističke parlamentarne stranke ksenofobične retorike i nasilnog političkog djelovanja. Isto tako svoju podršku smo iskazali nekima od skvotova/autonomnih centara i zajednica koje su zadnje vrijeme pretpile fašističke napade, evikcije te pokušaje istih.
(neki od trofeja iz tuče sa siledžijama iz Zlatne zore)
U popodnevnim satima 15. januara 2013., antifašisti su se suprotstavili nacističkoj grupi partije Zlatna zora u gradu Iraklion na Kritu.
Grupa od oko 30 fašista je po drugi put delila letke na jednoj od gradskih avenija. Grupa od skoro 60 antifašista napala je naciste koji su bili opremljeni kacigama i palicama sa nacionalnom zastavom. Nakon petominutne tuče nacisti su se razbežali. U tom trenutku, intervenisala su dva odreda policije za razbijanje demonstracija – policajci su trčali ka drugovima dok su se fašisti povlačili (što pokazuje da su se pre toga fašisti i policija međusobno koordinisali). Nakon intervencije policije koja je koristila suzavac i šok bombe, nacisti su iz daljine bacali kamenice na drugove i pozivali policiju da juri antifašiste.
Više od petoro nacista je završilo sa povredama, modricama, slomljenim udovima ili im je bilo potrebno šivenje, a tokom kamenovanja je povređeno troje antifašista kojima je takođe bilo potrebno šivenje. I nacisti i kontra-demonstranti su završili u istoj bolnici gde su se ponovo pojavila i dva odreda jedinica za razbijanje demonstracija kako bi zaštitili članove Zlatne zore. Dok su ispred bolnice čekali povređene drugove da izađu, ostali antifašisti su isekli gume na četiri automobila koja pripadaju nacistima.
Od sada pa nadalje, svaki pokušaj fašista da distribuiraju svoj materijal biće propraćen policijom, ambulantnim kolima, šavovima, razbijenim glavama itd. Akcija je u osnovi bila uspešna, a uslediće nove, još bolje, akcije.
Drugarski pozdravi antifašistima u gradovima Agrinio, Patras, Volos i širom sveta.
Na gornjem transparentu piše: “FAŠIZAM NEĆE PROĆI. NO PASARAN!”, a na donjem: “24 GODINE SKVOTA LK37”
Dana 15. januara, oko 12h, panduri su upali u najstariji anarhistički skvot u Grčkoj – Lela Karajani 37. Solidarci i komšije su se okupili na Trgu Amerikis, a potom i ispred skvota, pokušavajući da spreče iseljenje.
Policija je privela nekoliko drugova koji su se nalazili na krovu skvota i uzvikivali slogane. Panduri su, takođe, prebili i priveli najmanje dve osobe koje su došle u znak solidarnosti. U centru grada se nalaze jake policijske snage, kao i policijski helikopter.
Ubrzo nakon toga, još više ljudi se okupilo u blizin iseljenog skvota. Jedan od slogana koji su uzvikivali bio je: “Ni fašizam, ni demokratija; dole etatizam, živela anarhija!”.
Najavljeno je i okupljanje u 15h ispred sedišta atinske policije u Aveniji Aleksandras u znak solidarnosti sa 14 skvotera koji su uhapšeni unutar Lele Karajani, a za 19h je najavljena diskusija na Atinskoj politehničkoj školi.
Svi uhapšeni drugovi su pušteni oko 17h, panduri su otišli iz okoline skvota, a Lela Karajani je ponovo okupirana!
Četiri godine kasnije, državna ubistva, mučenja, zatvaranja i progoni boraca nastavljaju se.
Državna represija se odvija u svom punom sjaju, od svakodnevnih vesti u 20h do ulica kojima dominiraju panduri.
Fašizam je živ i hrani se neonacističkim noževima, ali i zatvorenim vratima stanova-ćelija iza kojih veličina “svete” institucije porodice doseže muškost (zrelost/muževnost).
Društvo ne želi da zna, ne želi da se seća.
Četiri godine nakon decembarske pobune vatra još uvek gori.
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
Da li je moglo biti bolje? Nije. Da li je moglo proći bez murije i liberala u zelenoj majci? Moglo je. Ali, opet nam nisu mogli ništa.
Sa ovogodišnjim Zafom sigurno smo zakoračili u novu dimenziju. Ako tome dodamo nešto stariji ASK, kao drugi (ili prvi) zamajac tog ciklusa zbivanja na godišnjem nivou, jasno je da sada imamo pouzdan oslonac za razne lude stvari koje su tek pred nama.
Najavljeni program ostvaren je u celini, bez propusta, a na neke vrhunce osvrnuću se malo kasnije. Relja (“Istorija anarhizma u Srbiji”) i Vanda Perović (“Slobodne žene Španije – Mujeres Libres”) održali su svoje prezentacije na engleskom, pošto je u tom trenutku, prvog dana, stranih gostiju bilo više nego nas odavde. Oba izlaganja su podstakla niz pitanja, pri čemu se oko Vande, posle zvaničnog dela, okupio ceo buket dredova, uglavnom stranog porekla, željnih razgovora. I ostalo je išlo po planu. Ali, bili smo slobodni da pratimo ono što nas zanima i preskačemo ono što nas ne zanima, da bismo se posvetili onome što je sama suština svakog takvog okupljanja: druženju sa starim i novim prijateljima, kovanju novih paklenih planova (svašta je na pomolu), žestokim i urnebesnim debatama s nogu. A imali smo i žurku, do zore.
U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1,500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4.900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.
U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.
U subotu 26. maja oko 7h, veliki policijski kontingent je opkolio kompleks zgrada bivše bolnice, koja se nalazi u, centralnoj, aveniji Papandreu u gradu Janjina. U ovom kompleksu se, pored toga što predstavlja privremeni dom za imigrante i izbeglice, nalazi i skvot Antiviosi.
Različite jedinice za razbijanje demonstracija, uključujući i neke iz drugih gradova, vatrogasci i opštinski komunalni radnici su zapečatili ulaze u kompleks po naređenju gradonačelnika Filipa Filiosa, guvernera regiona Epir Aleksandrosa Kačrimanisa i upravnika bolnice Fotisa Vavasa, a u prisustvu tužioca.
Lokalne desničarske novine Proinos Logos i televizijska stanica TV1 su prethodno pripremile teren za ovu represiju sistematskim promovisanjem neonacističkog i ksenofobičnog diskursa kandidata Zlatne zore Hristosa Papasa. Pod sloganom čišćenja “zdravstvene bombe” – koju, tobože, predstavljaju imigranti – lokalne vlasti, organi tužilaštva, panduri, neonacisti i doušnička kopilad lokalnih medija su pokrenuli pravu poteru protiv imigranata bez dokumenata. Ovaj talas represije u Janjini je usledio nekoliko dana nakon pogroma i neonacističkih nereda u napuštenoj fabrici Peiraiki-Patraiki u gradu Patrasu.
Prema izveštajima pobunjeničkog “Autonomnog radija Janjine“, policija je pretresla i privela dvojicu drugova (ubrzo nakon toga, policija ih je pustila) tokom antifašističkih demonstracija u znak podrške imigrantima ispred gradske skupštine u Janjini. Istovremeno, druge grupe drugova su ostale u skvotu Antiviosi spremne da pruže otpor svakom pokušaju pandura da ga napadnu.
Dok su radnici gradskog veća nastavili sa pečačenjem ulaza na bivšu bolnicu, druge represivne snage su se pomerile u pravcu starih vojnih zatvora u potrazi za imigrantima bez dokumenata koji su možda tamo potražili utočište jer, do sada, panduri nisu bili uspešni u hapšenjima. I ovaj kompleks je trebalo da bude iseljen i zapečaćen, ali još uvek čekamo na potvrdu informacije o tome.
Uprkos operaciji “čišćenja” koju vlasti sprovode usred nemilosrdne kampanje uoči ponavljanja izbora 17. juna, nijedan imigrant nije uhvaćen unutar ranije pomenutih zgrada, dok naši drugovi i drugi antifašisti još uvek čuvaju skvot Antiviosi. Ipak, ukupno 30 imigranata je (očigledno, sa ili bez dokumenata) privedeno širom grada, a policija je čak upadala u stanove imigranata.
U subotu, 19. maja 2012. grupa od 30 antifašista se spustila do restorana Ešford Haus u predgrađu Čikaga gde se dešavao 5. Ekonomski samit belih nacionalista, kao i Susret belih nacionalista Ilinoisa. Fašisti su napadnuti unutar restorana, neki su prošli sa povredama, a sastanak je u potpunosti prekinut. Antifašistička grupa je o ovom dešavanju dobila anonimnu informaciju “iznutra”. Ovo fašističko dešavanje je, u tajnosti, planirano šest meseci. Učesnici su pokušali da zataškaju pravu namenu ovog dešavanja, a mediji su o konferenciji izveštavali kao o svadbi, a potom i sastanku grupe za irsku kulturnu baštinu. Događaj je reklamiran i na Stormfrontu, poznatom fašističkom internet forumu.
Antifašisti se protive svakom organizovanju rasista i fašista u našim zajednicama. Organizovanja fašista i belih nacionalista su rezultovala brojnim stravičnim događajima, od nedavnog slučaja u Arizoni gde je poznati neonacista Dž.T. Redi – kandidat za šerifa i bivši pripadnik “Nacional-socijalističkog pokreta” – ubio 18-mesečnu devojčicu i tri odrasle osobe, do Bendžamina Smita koji je 1999. za tri dana, u dve države, ubio dvoje i ranio devet pripadnika rasnih i etničkih manjina, da navedemo samo dva primera.
Kao antifašisti posvećeni smo gašenju i napadima na sve rasističke, nacionalističke ili fašističke organizatore ili pojedince na koje naiđemo.
