Dana 12. i 13. maja 2014., čekićima smo sabotirali dve kamere za video nadzor na metro stanici Nou Baris i još jednu, na isti način, na stanici Sent Andreu, a još dve kamere smo zasuli boja-bombama na stanicama Grasija i Sant Antonio.
Šaljemo tople pozdrave zatvorenim anarhističkim drugovima i drugaricama širom sveta, sa posebnom naklonošću prema Moniki i Francisku koji su zatvoreni u španskoj državi.
U ranim jutarnjim časovima 6. juna 2014.,izveli smo napad napad na filijalu Alfa banke na raskrsnici ulica Atinion i Larisis. Ovu akciju smo, sa jedne strane, izabrali kao sredstvo napada na napredovanje države ka stvaranju zatvora tipa C, a sa druge u znak solidarnosti za zarobljenim borcima.
Ukoliko želite da vaši izlozi ne budu smrskani, nastavićete da se zatvarate iza bezbednosnih rolo vrata.
Pozdravljamo svaku akciju koja razbija učmalost i ima za cilj potpuno dekonstruisanje postojećeg.
Polimorfna borba do uništenja svake autoritarne strukture.
Vatra i paljevina u svim zatvorskim ćelijama.
U ranim jutarnjim satima, u ponedeljak 9. juna 2014., napali smo sedište Fudbalskog saveza Urugvaja tako što smo sa tri molotovljeva koktela uništili i zapalili deo zgrade.
Ova akcija je odgovor na sva sranja koja fešta Svetskog prvenstva nosi sa sobom.
Šaljemo ljubavi i snage drugovima i drugaricama koji se bore širom sveta i veliki zagrljaj drugovima/drugaricama koje gone u Buenos Airesu.*
NEĆE BITI SVETSKOG PRVENSTVA!
* Krajem maja, drugovi/drugarice su privedeni/e i izvedeni/e pred sud zbog ispisivanja slogana protiv Svetskog prevenstva i u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Tamarom Sol Vergara, u centru Buenos Airesa (kao i na zidu Fudbalskog saveza Argentine).
U sredu 28. maja, u solunskom naselju Faliro, zapalili smo vozilo bezbednosne kompanije kao znak otpora protiv novog zakona koji predlaže osnivanje zatvora maksimalne bezbednosti. Kompanije bezbednosnih sistema i usluga preuzele su zadatak bavljenja infrastrukturnim potrebama takvih zatvora. Ali takođe, one kontrolu nad našim telima i umovima nameću i izvan zatvorskih zidina.
Solidarnost sa Đanlukom i Adrijanom koji su zatočeni u zatvoru maksimalne bezbednosti u Italiji i čekaju suđenje putem video-konferencije 4. jula 2014.
Odlučili smo se da ove dane, kada se na hiljade ne-ljudskih životinja ubija zbog hedonističke i sadističke potrošnje njihovog mrtvog mesa na prazničnim stolovima, proslavimo na drugačiji način. Dakle, u zoru 19. aprila 2014., napali smo “Tesalijsku mesaru” u gradu Volosu, tako što smo razbili stakla ove velike prodavnice i zasuli je boja-bombama, a oštetili smo i transportni kamion koji joj pripada. Ova prodavnica je bila meta napada i u prošlosti, pa je vreme da neki ljudi shvate da ćemo im stati na put drastičnijim načinima ukoliko nastave profitirati na račun ne-ljudskih životinja.
Civilizacija i kapitalizam se, još od svog nastanka, koriste konceptima i praksama poput vlasništva i zatvaranja, kako bi mogli zatvarati, mučiti i ubijati na milione ne-ljudskih životinja za obezbeđivanje hrane, zdravlja, progresa i prosperiteta ljudske vrste, postavljajući temelje antopocentrizma, prema kojem je čovek superiorian u odnosu na druge vrste koje su sve podobne za eksploataciju od strane ljudi. Iako antropocentrična, dominacija ne ostavlja čoveka van okvira porobljavanja – hijerarhije, patrijarhata, nacije, nadničarskog ropstva, društva nejednakosti.
Sa navalom modernog totalitarizma, za postizanje sterilnog društva zatvora, imamo talas zatvaranja i eksploatacije životinja (stoke, vivisekcija, cirkusi sa životinjama, zoološki vrtovi, prodavnice ljubimaca), ali i ljudi čije ideje i prakse ometaju glatko funkcionisanje sistema (zatvori, koncentracioni kampovi). Iz tih razloga, ne smatramo da je totalno oslobođenje (oslobođenje životinja, Zemlje, ljudi) odvojeni već upravo sastavni deo šire anarhističke borbe.
Do uništenja svakog kaveza/zatvora, ništa neće biti slobodno!
Solidarnost sa političkim zatvorenicima i zatvorenicama
Snage onima koji se bune unutar i izvan zidina
U ranim jutarnjim časovima 11. aprila 2014., napali smo molotovljevim koktelima argentinski konzulat u Montevideu. Preuzimamo odgovornost za ovu akciju kao odgovor na iseljenje biblioteke “Los libros de la esquina”, koja se odvila ujutro 9. aprila u Buenos Airesu.
Navedeni prostor se razvijao u okupiranoj kući i više od jednog desetljeća održavao je antagonistički pristup prema društvenom poretku, šireći vrijednosti solidarnosti, autonomije i samoupravljanja. U tom su se prostoru, osim društvene biblioteke, razvijali različiti anti-autoritarni i anarhistički projekti, pojačavajući društvenu konfliktualnost.
Naša akcija je jasna: oni udaraju nas, mi udaramo njih. U ovom slučaju, odlučili smo se da iskomuniciramo akciju kako bi dosegla i pružila snagu svima onima koji se bore s druge strane rijeke. Ali i da podsjetimo kako se u ovim krajevima društveni rat nastavlja, i mada češto neprimjećen, a moćnici se prave kao da se ništa ne dešava, svijet dominacije ipak prima naše udarce.
Nastavimo jačati solidarnost, samoorganizaciju i direktnu akciju. Sve dok konflikt ne nabuja, a društveni rat ne dopusti da iko ostane ravnodušan!
Snage, drugovi/arice
U noći između utorka 25. i srede 26. marta 2014., u Parizu i pariskom predrgrađu Le Lila, napadnute su kancelarije Socijalističke partije.
Na kancelariji koja se nalazi u ulici Cour-des-Noues (20. arondisman Pariza) polupani su prozor i stakleni paneli, a ispisan je i grafit “Dole sve partije”.
Prozori su razbijeni i na kancelariji koja se nalazi u ulici 14. jula u predgrađu Le Lila, a zidovi su ukrašeni grafitom “Protiv svake vlasti”.
Ni partije ni države ni izbori ne mogu ugušiti naše pobune.
Izvor: Indimedija Nant via Attaque
U noći 20.3.2014., u istočnom delu Soluna, zapalili smo diplomatsko vozilo.
Ova akcija je izvedena u kontekstu međunarodnog poziva na solidarnost sa anarhističkim taocima* čileanske države – Huanom Alisteom, Fredijem Fuenteviljom i Marselom Viljarolom kojima se sudi u slučaju “Security” (napad na “Banco Security”). Drugovi se suočavaju sa nekoliko ozbiljnih optužbi, pored ostalih i za napade na banke kao i smrt pandura koji je napravio grešku izborom da brani svet vlasti i njegovih zakona.
Svaki akt napada na državu i njene mehanizme poruka je solidarnosti sa svim drugovima koji se, širom sveta, bore unutar i van zatvora.
ZA POTPUNO OSLOBOĐENJE I ANARHIJU
SOLIDARNOST SA ANARHISTIMA U ČILEU
SNAGE ONIMA KOJI SU IZABRALI PUT ILEGALNOSTI
Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now
* (nap. prev.) Fredi Fuentevilja je bivši militant “Pokreta revolucionarne levice” (MIR, Movimiento de Izquierda Revolucionaria), a sada je aktivni autonomni antikapitalista. Huan Aliste je bivši član MAPU-Lautaro sada aktivan kao subverzivni antikapitalista. Marselo Viljarol je takođe bivši član MAPU-Lautaro, sada autonomni i slobodarski subverzivac.
1,000 sati teorije jednako je 1 minutu akcije.
U ranim jutarnjim časovima u petak 21. marta 2014., napali smo kancelariju poreskog u okrugu Nea Jonia u gradu Volos. Izabrali smo da potpalimo poreski arhiv – zapise smo polili benzinom i zapalili. Cilj nam je bio da se vatra proširi celom zgradom, ali zbog nedostatka kiseonika požar se nije proširio. Sledećeg puta ćemo biti oprezniji.
– Razlozi zbog kojih smo se odlučili napasti poresku upravu su očigledni. Naš jedini dug prema glavnom paljčkaškom mehaznimu države jeste njegovo uništenje.
– Akcija zamenjuje suze.
– Akcijom prevazilazimo naše strahove.
– Nećemo čekati da uslovi postanu zreli.
– Ne ćemo čekati na neko društvo da se probudi.
– Nećemo čekati ni na jednog “revolucionara” da se revolucioniše.
Pozivamo sve one koji ne žele da žive robovskim životom, sve one koji se svesno suprotstavljaju ovom svetu koji stari, da napuste bede i ideologizovanu neaktivnost i deluju agresivno.
Hajde da mi budemo oni koji počinju odlučivati o agendi aktuelnih dešavanja.
U popodnevnim satima 20. marta 2014. (oko 17:30h), farbom je napadnuta filijala “Banko Sabadel” (Banco Sabadell) koja se nalazi u ulici San Pablo II u Granadi. Crvena farba je prolivena po izlogu banke kao i ekranu bankomata, tako da je bankomat neupotrebljiv dok ga ne zamene ili očiste. Na licu mesta smo ostavili i pamflete u znak solidarnosti sa drugovima optuženim u Čileu za napad na “Banko Sikjuriti” čije suđenje počinje 25. marta 2014.
Akcija je izvedena u kontekstu agitacije i nedelje solidarnosti sa ovim slučajem na koju je posebno pozvano iz Čilea; različiti kolektivi i individue iz celog sveta su se odazvali tom pozivu i mi im se – anonimno – želimo pridružiti. Pored toga, šaljemo snagu i poruku solidarnosti Tamari Sol, kao i drugim anarhistima i anarhistkinjama koji/e su zatočeni/e u kazamatima čileanske države i širom sveta.
Svesni smo stvarnosti u kojoj živimo: ubrzana smrt i beda modernog života utiču i na nas kao individue koje udišu usrani vazduh ovog grada. Uvek pokušavamo biti drugačiji i direktni u našim akcijama u odnosu na hiljade uličnih demonstracija koje se dešavaju u ovom regionu.
Kao anarhisti i anarhistkinje, radimo to što radimo jer verujemo da je to najbolje što možemo učiniti u trenucima u kojima ovde živimo.
U ranim jutarnjim časovima u nedelju 16. marta 2014. izveli smo napad paljevinom na patrolna kola argentinske federalne policije u naselju Rekoleta u Buenos Airesu.
U nedeljnu zoru 9. marta 2014., izveli smo napad paljevinom na automobil Mercedes-Benc u naselju Palermo Buenos Airesa.
Takođe smo zapalili brojne automobile u naseljima Belgrano, Njunez, Vilja Ukrviza i Vilja Devoto tokom februara i marta 2014.
Za uništenje društva zatvora i svih tragova vlasti.
Noć sreda 12. mart na četvrtak 13. marta 2014.; administrativni centar okruga Blazevic u gradu Drezdenu napadnut je kamenjem pri čemu je razbijeno dosta prozora. Ovu akciju treba shvatiti kao izraz solidarnosti sa demonstracijama protiv represije koje su zakazane za 22. mart 2014. u Berlinu. Represivne državne strukture su veoma duboko i dugo ukorenjene. Vreme je da se protiv njih borimo svim raspoloživim sredstvima.
Zbog toga, ovog vikenda, od Drezdena do Berlina: oslobodimo našu mržnju prema represiji!
Crveni krst aktivno učestvuje u hvatanju i deportovanju imigranata bez dokumenata.
U ranim jutarnjim časovima 18. marta 2014., prozori na kancelariji Crvenog krsta u ulici Elize Lemonije u XII okrugu Pariza, pretrpeli su nekoliko udaraca i sada su pokriveni lepim zvezdama…
Pozdravi zatvorenim imigrantima osuđenim na kazne zatvora zbog pobune koja se 14. februara desila u centru za pritvor u Vensenu, kao i petoro drugova i drugarica koji/e su uhapšeni/e i gonjeni/e zbog toga što su pokazali/e svoju solidarnost sa pobunjenicima.
Sloboda!
Nakon pauze tišine i nekih nedavni događaja (javnih i nejavnih), teroristička grupa ima ponovno nešto da kaže:
“Nije potrebno tražiti pregovore sa sistemom, potrebna je borba na život i smrt protiv njega.” – Theodore John Kaczynski [1]
I
Znanstveni časopis “Nature” objavio je (oktobar 2013.) članak koji kritizira našu treću izjavu [2], napisanu nakon ranjavanja tehno-nerda poduzeća Tec iz Monterreya, u augustu 2011. U navedenom članku “nano-antropolog” (sa Sveučilišta South Caroline) bijedno nastoji “dešifrirati” glavni razlog koji se krije iza našeg napada na stručnjake nanotehnologije.
U tom članku gospodin Toumey tvrdi da se naši napadi na nanotehnologiju temelje samo na pretpostavki Grey Goo [3]. Što je sasvim pogrešno. Grey goo je teorija koja je u početku bila poznata samo u znanstvenim sredinama, da bi tek kasnije privukla pažnju javnosti. Nanotehnolog Eric Drexler bio je prva osoba koja je upotrijebila taj pojam, u svojoj knjizi “Strojevi kreacije”, 1986. Jedan od osnivača Sun Microsystem, Bill Joy, iznio je, 2000., u svom poznatom članku “Zašto nas budućnost ne treba” (kojeg smo citirali u našoj trećoj izjavi), apokaliptičku viziju sive ljige. Tekst je privukao pažnju nekih pseudo kritičara civilizacije, kao što je John Zerzan itd.
2004. (kada je nanotehnologija već bila stvarnost) tema je postala skandalozna, a sam Drexler je javno izjavio kako je grey goo bila samo fiktivna ideja, i kako tehnološki uvjeti nisu bili prikladni (tada) da se katastrofa, koju je predvidio prije nekoliko godina, obistini.
U noći 15.3.2014. kamenicama je napadnut konzulat Čilea u ulici Hiršgraben 30, u Hamburgu; izraz solidarnosti sa pobunjenicima koji se, u čileanskim noćima, bore na ulicama i iza rešetaka!
Sebastijan Overslui je među nama!
Dana 11. decembra 2013. anarhista Sebastijan Overslui ubijen je od strane obezbeđenja tokom pljačke banke u Santjagu, Čile; komadić normalnosti u svetu u kome imovina i novac vrede više od života. Neka se bes i bol pretvore u otpor!
Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales NA ULICI!
Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales su uhapšeni istog dana i optuženi za pljačku koju su izveli sa Sebastijanom. Solidarnost sa njima!
Tamara Sol Farijas Vergara NA ULICI!
Tamara Sol Farijas Vergara je zatvorena i optužena; optužena je da je pucala i ranila čuvara banke u znak odmazde zbog ubistva Sebastijana Oversluija! Snage i solidarnosti za Tamaru!
Sloboda zatvorenicima!
Živela Anarhija!
U noći 6. marta 2014., podmetnuli smo požar u filijali banke Santander koja se nalazi u berlinskom okrugu Nojkeln. Razbili smo staklo i upalili zapaljivu napravu sa odloženim dejstvom. Ovu akciju smo posvetili onima koje je kapitalistički sistem u Čileu i Španiji ubio ili zarobio.
Prvo o Tamari Sol i Sebastijanu Oversluiju:
“U jutarnjim časovima 11. decembra 2013., anarhistički drug Sebastijan Overslu ubijen je u Pudauelu predgrađu Santjaga prilikom pokušaja pljačke banke. Privatno obezbeđenje Banco Estado ubilo je 26-godišnjeg Sebastijana sa šest hitaca. Od tada su se, kao odgovor na to ubistvo, desile mnogobrojne reakcije anarhističkog pokreta. Dana 21. januara 2013., drugarica Tamara Sol Farijas Vergara, ušla je u filijalu iste banke u centru Santjaga i otvorila vatru na stražara uz povike: “Osveta!”. Potom je, kako kažu, tom stražaru oduzela oružje. Ubrzo nakon toga je uhapšena. Tamara odbija ma kakvu saradnju sa vlastima i trenutno je drže u preventivnom pritvoru.” (odlomak iz teksta na nemačkom jeziku o čileanskom “Danu borbene omladine”)
Pokret je objavio “saučesnički” video o Sebastijanovom ubistvu kao i osvetničkoj akciji za koju se tereti Tamara.
Porodica Vergara Toledo iz Santjaga se nedavno (3. februara 2014.) oglasila otvorenim pismom povodom hapšenja i trenutne situacije u kojoj se Tamara nalazi.
Od Sebastijanovog ubistva u preventivnom pritvoru se nalaze i Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales.
Pored njih, želimo pomenuti i Moniku Kabaljero i Franciska Solara. Nakon operacije koju su pokrenule španske i čileanske vlasti oni se nalaze u zatvoru pre suđenja; oboje su već gonjeni u Čileu u okviru fabrikovanog “slučaja bombe” (Caso Bombas).
Takođe pozdravljamo optužene u “slučaju bezbednost” (Caso Security, Čile) kao i aktiviste u Barseloni koji, kako i mi, pogodne mete za akcije solidarnosti pronalaze u bankama.
Banka Santander, kao najveća banka u španskom govornom području, odgovorna je za prinudna iseljenja i izdavanje garancija za trgovinu oružjem.
To je takođe dobar razlog da borbe koje se vode tu i tamo vidimo kao deo zajedničke borbe. Institucije koje stavljaju kapital ispred ljudskih života uvek će biti mete naših napada.
U noći između 19. i 20. februara 2014. napali smo kuće pravde i zakona (MJD) koje se nalaze u ulici Bušri (predgrađe Sen Deni), Bernar i Mazoje (predgrađe Obervilije) kao i ulici Bison Sen-Lui (10. pariski arondisman). Na sve tri su razbijeni prozori. U ulici Bison Sen-Lui, na fasadi kancelarija, ispisali smo slogan “jebeš pravdu”. Jer, generalno, pravda svakodnevno uništava naš život i zbog toga što je pobuna u centru za pritvor imigranata u Vensenu ugušena 14. februara (dvoje privedenih je zatvoreno)*, a kasnije tog dana dvoje drugova je poslato u zatvor** zbog jer su svoju solidarnost sa pobunjenicima izrazili izvan zidina kampa za pritvor. Zbog toga smatramo da nijedan napad od strane pravosudnog sistema ne sme proći bez odgovora.
Sloboda!
* Nakon pobune u Vensenu dvoje privedenih imigranata osuđeno je na više od 2 meseca zatvora (jedan od njih je dodatno dobio dva meseca uslovne zbog odbijanja da da DNK).
** Dvoje drugova je pušteno u utorak 25. februara nakon što su 10 dana proveli u zatvoru Fleri-Meroži. Oni se nalaze pod sudskim nadzorom baš kao i troje drugih drugova/drugarica koji/e su privedeni/e istom prilikom. Suđenje im je zakazano za 24. mart 2014.
Obasjali smo hladnu i mračnu noć gomilom željeza, rasplamsana vatra mogla se vidjeti na daleko, i osim što nam je ta akcija pružila zadovoljstvo, izvršena je i u svrhu eko-vandalizma, noseći ime koje nitko nikada nije čuo.
U četvrtak, 20. februara, u Poyrazu, ruralnom području anatolijskog dijela Istanbula, napali smo bager, ostavljen da spava pred jarugom iskopane prirode, i sprejem ispisali “ELF-FAI/IRF” na nekoliko mjesto oko gradilišta.
Koristeći jednostavnu zapaljivu napravu s tajmerom, ručne izrade, bager je postao neuporabiv, a poruku koju smo željeli odaslati je bila jasna: “Ako gradite, mi ćemo paliti i uništavati!”.
*Naši razlozi za poduzimanje ove akcije*
Želimo naglasiti da se krajnji napad na diktaturu, koja si pripisuje legitimnost vodeći projekte ekocida kao što je “3. Bosforski Most” i “Istanbulski kanal”, ne smije više oslanjati na liberalno-pacifističke sterotipove tipa “kampanje za podizanje svijesti” i “sudski procesi”. Ove vrste organizacija samo odgađaju ono što je neizbježno i sprečavaju opravdanu eko-obranu od ekološkog uništenja, koje je u tijeku. Nastojeći da od državnog pravnog sistema iznude pozitivan odgovor, koji je u stvari ugovaratelj ekocida, oni pridonose utišavanju bijesa, kanalizirajući ga u izbore i u društvene medije.
Kapitalistička industrijska civilizacija se širi Zemljom mostovima i autoputevima, osigurava se građenjem betonskih šuma, smatrajući prirodu samo sirovinom, širi se svakodnevno sužavajući granice prirode u ime nedostatka energije, i postaje dominantna. Iz tog razloga, postavljajući se protiv društva, uvjerenog da je gradnja, razvoj i ekspanzija vrlina, preuzimamo neku vrstu odgovornosti za eliminaciju svega što je uključeno u taj proces automatizacije, i kao dio globalne borbe za sveopće oslobođenje izabrali smo da izvedemo ovo djelo, stavljajući sami u praksu jednostavne metode paljenja, sabotažu i tehnike direktne akcije.
Posvećujemo ovu noć u kojoj smo požarom obasjali tvrđave premoći, drugovima koji su pali, koji su zatvoreni ili su u bijegu.
Sebastiánu Oversluij Seguelu, kojeg je ubio zaštitar tokom pljačke banke u Santiagu (Čile), 11. decembra 2013.; uhapšenima Alfonsu Alvialu i Hermesu Gonzálezu, i uhapšenoj Tamari Sol Farrías, optuženoj za pucanje na zaštitara u Čileu, 21. januara 2014.
Aliju İsmail Korkmazu, Ethemu Sarısülüku, Abdullahu Cömertu, Medeniju Yıldırımu, Mehmetu Ayvalıtaşu, Ahmetu Atakanu, koje je ubila turska država, i Berkinu Elvanu (15) kojeg je u glavu pogodio tromblon suzavca tokom pobuna u Gezi Parku i nalazi se na intenzivnoj njezi od 15. juna 2013.
Hansu Niemeyeru, iza rešetaka od 30. novembra 2011., optužen za napad na čileansku banku.
Svim prosjednicima u “NO TAV” borbi i Niccu, Claudiju, Chiari i Mattiji, uhapšenim u toku već dvadesetogodišnje borbe protiv superbrze pruge na brdima sjevernozapadne Italije.
Monici Caballero i Franciscu Solaru uhapšenima za napad na katedralu El Pillar u Zaragozi (Španjolska), i čitavom pokretu direktne akcije protiv gradnje crkvi u Španjolskoj.
Fallon Poisson, Amelie Pelletier i Carlosu López Marin uhapšenima za napad na ministarstvo komunikacija i prijevoza, i na koncesionara automobilske kompanije Nissan u Meksiku 5. janura.
Zatvorenim anarhistima i pobunjenicima, za slučajeve Zavjera Vatrenih Ćelija, Revolucionarna Borba, Kozani, u Grčkoj, i svim drugim zatvorenicima diljem svijeta.
Pobunjenicima, anarhistima i crnim blokovima koji aktivno sudjeluju u društvenim eksplozijama u Egiptu, Brazilu, Ukrajini, Bosni i u drugim dijelovima svijeta, i koji uzdižu parole “ustanak, subverzija, anarhija”, koji se bore protiv pandura i napadaju institucije izrabljivača na ulicama Istanbula, Izmira i Ankare.
Eko-ratniku Marcu Camenischu, zatvorenik u Švicarskoj već 21 godinu.
Šaljemo našu solidarnost, ljubav i bijes ćelijama Neformalne Anarhističke Federacije, koje su organizirale neformalne napade i zavjere širom svijeta, Međunarodnom Revolucionarnom Frontu, ITS, svim ćelijama Feniks Projekta, svim ćelijama ELF i ALF, i svim usamljenim vukovima koji se kreću u mračnim noćima, i svim drugovima, pobunjenicima čija smo imena zaboravili dok smo pisali ove riječi.
ELF-FAI/IRF (Oslobodilački Front Zemlje – Neformalna Anarhistička Federacija – Međunarodni Revolucionarni Front)
Drugovi zatvoreni na odjelu visoke sigurnosti (AS2) zatvora u Ferrari podvrgnuti su cenzuri i restrikcijskim mjerama nad poštom već nekoliko mjeseci, i nalaze se u izolaciji. Nico, Chiara, Mattia i Claudio [uhapšeni i pritvoreni ove godine zbog borbe protiv izgradnje super brze željeznice, nap.prev.] nalaze se pod istim oštrim restrikcijama.
Potonjima su zabranjene posjete članova obitelji, zato što ih na taj način žele uništiti i ušutkati. Postavili smo eksplozivnu napravu u Trentu protiv nadzornih sudaca kako bi dali glas njima i svima koji su zatvoreni, ali se dostojanstveno bore.
Na taj način unaprijed šaljemo pozdrav zatvorenicima koji će započeti borbu u aprilu, u nadi da će se borba rasplamsati.
Sudstvo i moralisti govore o nasilju, ali naše nasilje je mala stvar u odnosu na nasilje sudstva i čitavog aparata, na patnje i ubojstva koja nameću zatvorenicima, kao što se prije par mjeseci desilo u Trentu.
Mi nismo licemjeri kao vi, mi preuzimamo odgovornost za nasilje, i protiv osoba koje su odgovorne za sve to.
Solidarnost sa Spyrosom Stratoulisom, Tamarom Vergarom, Sabbo, Andreom, Gabrielom, Monicom Caballero, Franciscom Solarom i sa svima koji se bore i koji su pod restriktivnim mjerama sudstva.
Izvor: Informa-azione
U četvrtak 20. februara 2014. iskoristili smo ulični saobraćaj i napali dva ogranka banaka (Helenik postbank i Nacionalna banka) na raskrsnici ulica Cimiski i Pavlosa Melasa, i razbili njhiove staklene fasade i bankomate.
Ovu akciju posvećujemo: Tasosu Teofilu koji je osuđena na 25 godina robije; Aleksandrosu Mitrusijasu i Jorgosu Karajanidisu koji čekaju sudsku odluku u još jednom terorističkom suđenju; i učesnicima/učesnicama Mreže anarhističkih zatvorenika i zatvorenica [ u Grčkoj ].
Drugarski pozdravi Kostasu Sakasu [ koji je u bekstvu od pandura ]…
Organizujmo se i napadnimo državu i kapitalizam svim potrebnim sredstvima.
Braća Micakos prodaju staklene panele u svojoj staklarskoj radnji koja se nalazi u ulici Dekaneos Niolau u atinskom naselju Ajos Dimitrios. Ali takođe kao članovi fašističke bande prodaju i zlatnozoraško kočoperenje.
Na sledećem uglu dalje niz ulicu, Zaras prodaje alkohol u svojoj prodavnici pića. Ali takođe prodaje i lojalnost Zlatnoj zori kao pripadnik lupeške hrpe nacista.
Gotovo je sa danima kada su delovali neometano i anonimno. Fašisti imaju imena i adrese, a mi smo ih otkrili. U sredu uveče 12. februara 2014. zapalili smo osobni mercedes kao i kombi u vlasništvu firme braće Micakos. Takođe smo spalili i Zarasov kombi.
Fašisti više se ne možete sakriti, niti u svojim rupama, niti drugde.
Solidarnost, jedinstvo i akcija. I nemoj da te uhvate!
Tokom noći 17. januara 2014. razbili smo sva stakla na glavnoj filijali Dojč banke koja se nalazi u glavnoj aveniji Barselone Pasež de Grasija u znak solidarnosti sa borbom stanovnika u naselju Gamonal u gradu Burgosu, kao i u znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama iz skvota Rote Flora u Hamburg, danima nakon što je primećeno da im je njihova borba i odlučnost donela malu pobedu jer su građevinski radovi na novom bulevaru u Gamonalu otkazani dok su urbanistički razvojni planovi u Hamburgu koji su želeli uništiti antikapitalistički socijalni centar Rote Flora promenjeni ne predstavljajući više pretnju skvotu. Ova dva primera nam pokazuju da borba narodnih klasa može uroditi plodom, a ovaj naš lin je samo malo zrno peska u tom pravcu.
ANTIKAPITALISTIČKA SOLIDARNOST I AKCIJA.
Sa ili bez kapuljače, neka živi otpor!
Preuzimamo odgovornost za napad zapaljivom napravom na zgradu francuske vojske 27. decembra 2013.
Takođe preuzimamo odgovornost za napad na zatvor koji se desio 25. decembra 2013.
Oba napada su izvedena kao odgovor na međunarodni poziv i u znak solidarnosti sa 5 anarhista koji su uhapšeni u Barseloni; ali i u znak solidarnosti sa svom braćom i sestrama anarhistima koji su zatočeni u centrima za istrebljenje terorističkih država.
Ovim akcijama želimo da pokažemo francuskim fašistima da ulice više nisu njhove. Završena su vremena kada su mogli nekažnjeno ubijati.
Pozivamo sve naše da krvlju osvete smrt Klementa Merika.
Pozivamo sve naše da se organizuju i naoružaju.
Saopštenje nismo izdali ranije iz bezbednosnih razloga.
GADI (Međunarodna grupa direktne akcije)
Preciznije:
– zatvor je napadnut zapaljivom napravom, kao i eksplozivnom napravom koja se nije aktivirala
– zgrada vojske je napadnuta napalmom i fosfatom
Prije tjedan dana ispunili smo ljepilom lokote Bloomingfoodsa, eko-kapitalističke zadruge. Učinili smo to iz solidarnosti s Amelie, Carlosom i Fallonom, troje drugara koje meksička država drži u zatočeništvu, i sa zatvorenicima zatvora Westville koji trenutno vode štrajk glađu protiv još jednog napada na njihovo dostojanstvo, ovaj put u obliku loše prehrane.
Kao anarhisti mi ne pripadamo naciji, ali moramo također djelovati na naše neposredne uvjete. Bloomingtonom se šire malena, šik-eko-poduzeća kao što je Bloomingtonfoods, koji kamufliraju pravu narav kapitalizma i izrabljivanja putem “zadružnih” oblika i “ekološki svjesnih” proizvoda. Usporedo sa širenjem ovog odvratnog yuppie biznisa širi se i produbljuje represija i nadzor kroz pojačanje policijskih snaga i povećanje broja nadzornih videokamera u centru grada. I sve se to poduzima da bi se eliminirali beskućnici, vandali, siromašni i svi oni koji svojim djelima ili samim svojim postojanjem ugrožavaju gentrifikaciju ovog grada.
Naše je djelo samo manji čin sabotaže ovih mehanizama nadzora i izrabljivanja, malena gesta ljubavi prema onima koji se izvan našeg malenog pakla bore protiv svojeg vlastitog inferna. Mada ne gajimo iluzije da ovakva djela, sama po sebi, mogu uništiti ovaj bijedni svijet, ipak odbijamo čekati. Dok se svakodnevno borimo na tisuće drugih načina, uzimamo si vremena za usavršavanje naših taktika, eksperimentiramo sa mogućnostima i izgrađujemo našu hrabrost. Mete su svuda oko nas. Sredstva su vrlo pristupačna. Trebaš jedino samog sebe da bi djelovao.
U ranim jutarnjim časovima 5. januara 2014. napali smo i razbili stakla na radnji u vlasništvu poznatog člana Patriotskog pokreta Aleksandropolija.
To je učinjeno kako bi fašisti utuvili u svoju glavu da ih, u ovom gradu, ne tražimo…znamo ko su i idemo na njih.
