U noći 17. januara 2014., zapalili smo kombi u vlasništvu PAZ-a (policijski centar za pritvor) koji se nalazi u ulici Hernalser Gurtel u Beču.
Ljudi koji podležu pritvoru do deportacije zatvaraju se u PAZ, odakle se neprestano deportuju iz Austrije.
Ovim malim gestom smo želeli napasti austrijski rasistički konstrukt i dati mali odgovor na ponašanje (i postojanje) pandura i drugih organa vlasti.
Vatra i plamen deportacionim i represivnim vlastima!
Danas, 20. januara 2014., uhapšen je naš drug Mario Lopez kada se, kao i svake nedelje, pojavio na sudu zbog potpisa (prijavljivanja) koji mu je nametnut kao deo uslova za puštanje na slobodu uz kauciju. On je prvo obavešten da je Kancelarija Generalnog tužioca Republike zahtevala njegovo prisustvo kako bi mu postavili pitanja u vezi sa istragom koja je u toku. Nakon ispitivanja obavešten je da će biti uhapšen na osnovu naloga za kršenje saveznog zakona o vatrenom oružju i eksplozivima u vezi sa događajima od 27. juna 2012. (kada je Mario prvi put zatvoren, više ovde). On je prebačen u Reclusorio Oriente, istočni zatvor Meksiko Sitija. U ovom trenutku to su sve informacije koje imamo.
Mariovo hapšenje se dešava u konekstu lova meksičke vlade na anarhiste. Sada kada su uhapsili druga, nema sumnje da će pokušati da mu napakuju što više optužbi. Progon anarhizma se nastavlja; zbog toga je važno, više nego ikada, jačati solidarnost.
Sloboda za Marija Lopeza!
Sloboda za sve anarhističke zatvorenike!
Ni krivi, ni nevini; solidarnost!
Obavijest novom tehnološkom centru
6. januara ušli smo u centar mehatronike. Ulazeći uzeli smo jednu plinsku bocu. Jednostavno smo ušli jer je nekoliko ključeva bilo ostalo u bravama. Želimo naglasiti da smo bili svjesni poteškoće širenja požara u tako ogromnom i praznom industrijskom kompleksu, ali, uz našu prepoznatljivu tvrdoglavost, postavili smo tri zapaljive naprave u lažne krovove zgrada na gornjim katovima, i jednu smo cijevlju, ispod vrata, povezali s plinskom bocom. Žao nam je što nije eksplodirala. Prouzročili smo samo manju štetu, istina je, nismo profesionalci. Ovakve sabotaže može počiniti svatko kome je stalo do uništenja izrabljivanja i tehnološkog društva. Minimizirali ste ovu akciju.
Znamo da ste to učinili kako bi privukli poduzeća koja trebaju ulagati u mehatroniku, da bi zaštitili vaše bijedne zarade, zataškali ste rizik budućih napada, kako bi izbjegli da nijedno poduzeće ne uđe u vaš novi centar. Osnovna područja primjene mehatronike su robotika, industrijska automatizacija, biomehatronika (u srodstvu sa domotikom, reproducira kibernetskim tehnologijama funkcije živih bića, kao što je egzoskelet, što proučava vojska) i automatski sistemi vozila, nadasve bagera i građevinskih strojeva. Svjesni smo da nisu sva poduzeća koja bi željela ući u mehatroniku značajno upletena u planove moći koji će se eskperimentirati, ali sada ste obaviješteni i nećemo se ustručavati da vas napadnemo. U temeljima ovog zdanja čuju se urlici zatvorenika, nasilja, mučenja, smrti, kao što se nedavno desilo. Mi smo među onima koji riskiraju da se jednog dana nađu na tim mjestima smrti. Govna koja grade mehatroniku su ista koja zarađuju gradnjom zatvora i drugih štetnosti. Ista su poduzeća (Ediltione, Collini i Zorzi) izgradila i zatvor u Trentu. Pobrinut ćemo se za svako mjesto na kojem radite. Iz tog razloga smo unaprijed obavijestili firme što rade na strukturama koje su stvorila ova poduzeća, nećemo se plašiti da zapalimo ili dignemo u zrak što god je u njihovom vlasništvu. Ista poduzeća (Ediltione i Collini) često surađuju i sa poduzećem koje radi na izgradnji superbrze pruge Milano-Bologna. Time želimo reći da je borba protiv zatvora povezana sa borbom za zaštitu okoliša, i zato šaljemo solidarni pozdrav Nicu, Claudiju, Chiari i Mattiji, optuženima za terorizam jer su napali gradilište superbrze pruge u Valsusi kraj Torina; Monici Caballero, Franciscu, Marcu Camenischu, Andreu Dimitrisu Bourzoukosu, Nicoli, Alfredu, Francescu u kućnom pritvoru i svima kojima se opiru MAT-u [nap.prev., visokonaponski vodovi u Španjolskoj]. U sjećanje na Sebastiana Oversluija.
I dalje ćemo pokušati, našom tvrdoglavošću, uništiti svaku stvar koja stoji na putu našoj slobodi, nastojeći da idući put bolje naciljamo. Tog je dana učinjeno sve što je isplanirano i šetali smo vašim instalacijama smrti dobra dva sata, ali sada ključeve “vaš dike” nemate samo vi mučitelji i izrabljivači, nego i mi, a koristit ćemo ih kada mi odlučimo i kada najmanje očekujete.
Za anarhiju.
Izvor: InformaAzione
17. januara održano je preliminarno ročište za Operaciju Odlučnost. Nasuprot svakog očekivanja, javna tužiteljica Comodi zatražila je “obustavu postupka” u vezi optužbe za terorističko udruženje (po čl.270bis). Sudac je prihvatio zahtjev te je protiv troje drugova na snazi ostala samo optužba za počinjena specifična djela (nanošenje štete).
Osim što su, dakako, svi s olakšanjem odahnuli pri pomisli da su ostavili iza sebe duge godine suđenja sa svim mogućim posljedicama, ipak ostaje – nakon večernje proslave – gorčina, bijes i duboki osjećaj frustracije vidjevši kako ljudski životi mogu biti izmijenjeni, izmanipulirani, zatvoreni, bačeni u ralje površnosti onih koji žive na teret drugih, a da pri tom nikada ne plate danak, da se nikada ne suoče s odgovornošću za svoja djela.
“Gospođa” javna tužiteljica je rekla kako zaista nije htjela trošiti novac poreznih obveznika za vođenje još jednog “cirkusa” (njezin citat), koje bi zatim drugi suci – unatoč njenim naporima – urušili.
Cirkus. Cirkus koji je neke koštao godinu dana života, a neke još i više. Da, baš cirkus, cirkus, teatar groteske, bijede, površnosti, najlicemjernije, najpakosnije, najprljavije, najniže strane jedne žene koja je pristala na svaki zahtjev, želju, prohtjev svojih “specijalnih jedinica karabinjera” – pravi lutkari u čitavoj priči – često nemajući ni pojma što uopće radi.
Lako se danas smijati. Ali se teško riješiti tog ružnog osjećaja da u svakom trenutku mogu učiniti od tvog života ono što im se čini najprikladnijim za njihove političke programe, za njihovo održavanje reda, izgradnju karijera, za usmjeravanje pažnje glava većine, koje baš i ne razmišljaju.
I tako te proglase teroristom.
Zatvore te kao najgoreg neprijatelja i najveću opasnost za društvo.
Dodijele ti ulogu i način djelovanja koje u biti oduvijek pripadaju onima koji posjeduju moć oružja, policije, vojske, glasanja, vlasti, štampe, sudstva.
Koji posjeduju moć da raspolažu životima ljudi, da odluče kako se na nekom području ne može više živjeti kako se oduvijek živjelo jer tuda moraju proći monstruozne tračnice za super brze vlakove.
Koji posjeduju moć da izmijene smisao riječi i smisao pravde (one istinske, ona što razlikuje između pravednog i nepravednog, a ne one zapisane u člancima), moć koja, tisućama ruka, jednom uništava, drugom kažnjava i zatvara a trećom ocrnjuje i mijenja smisao stvarnosti. Moć koja dozvoljava da se jednom razbijenom izlogu dodijeli veća vrijednost nego ljudskom životu, koja štiti onog tko ubija osobe u zatvoru, koja ti nadzire život sve do gaća, koja nekažnjivo izmjenjuje, narušava, kida živote, koja stalnim ratom protiv onih koji su pod njenom kontrolom ne dozvoljava nikakav odgovor, nikakvo protivljenje.
I tako su danas teroristi postali drugarica i drugovi uhapšeni u Torinu [nap.prev., 9. prosinca 2013. uhapšene su četiri osobe, Chiara, Nico, Mattia, Claudio, pod optužbom za subverzivno udruženje u svrhu terorizma, aktivni u borbi protiv izgradnje pruge za superbrze vlakove]. Danas su na njih zalijepili etiketu. Neprikladni, nesnosni, neupravljivi, tvrdoglavi, kao svi oni koji se ne žele predati u borbi protiv superbrzih vlakova, i koji to čine svim sredstvima potrebnim za borbu, za zaštitu zemlje i života.
Danas su se neki riješili, zato jer je tako odlučeno, etikete terorizma. Drugi je sada nose. Solidarnost i bliskost. Što se tiče ovog posljednjeg suđenja, u nadi da se jednom zauvijek okončaju deliriji antiterorističkih jedinica karabinjera i javnih tužitelja, možemo samo spustiti tužan zastor, nadajući se da će pokriti smrad truleži kojeg ispuštaju i kojeg će ispuštati još dugo.
Izvor: InformaAzione
17. januara 2014. održano je preliminarno ročište za slučaj “Operacija Odlučnost”, za dio postupka koje vodi tužiteljstvo u gradu Perugia. Optužba za terorističko udruženje (po čl.270bis) je arhivirana, na zahtjev same tužiteljice Manuele Comodi. Ostaju optužbe protiv drugova za neka druga specifična djela (grafiti itd.), ali uz otežavajuću okolnost za terorizam.
Solidarnost sa svim optuženim drugovima/aricama!
Spiros Stratulis je oslobođen od optužbe za krivično delo za učestvovanje u navodnoj kriminalnoj organizaciji tako da su mu opet dozvoljeni dopusti iz zatvora.
Spiros Stratulis je 10. januara 2014. godine prekinuo štrajk glađu započet 11. novembra 2013. nakon što je dobio obaveštenje da je sudsko veće konačno donelo odluku u vezi sa njegovim slučajem.
Napad paljevinom na crkvu koja se nalazi u ulici San Luis u Sevilji.
U ranim jutarnjim časovima između 4. i 5. januara 2014., pod plaštom noći, vukovi su ponovo zavijali….Ovog puta su vrata pomenute crkve napadnuta molotovljevim koktelima i grafitima solidarnosti sa uhapšenim u Barseloni.
Zbog mržnje koju crkva i njena sedišta predstavljaju, i u znak solidarnosti sa Monikom, Karinjosom i svima koji se bore: ni koraka unazad; napad na jednog od nas je napad na sve nas.
Pre nekoliko sati drug Gustavo, kome se od 29. decembra 2013. izgubio svaki trag, kontaktirao je svoje bližnje. On je ukratko objasnio da su ga federalni agenti priveli i podvrgli surovom ispitivanju. Gustavo je prokomentarisao da je pretučen, a nakon nekoliko sati i deportovan u SAD jer ga nisu mogli optužiti ni za šta.
Prema inicijalnom obaveštenju drugova iz Meksika, Gustavo Rodrigez je nestao kasno uveče 29. decembra 2013., tokom poslednjeg dana Međunarodnog anarhističkog simpozijuma. Gustavo Rodrigez je 54-godišnji anarhista koji je napisao brojne članke o društvenoj politici fokusirajući se uglavnom na anarhizam, a dao je i značajan doprinost razvoju ustaničke anarhističke perspektive. Njegov poslednji rad je kompilacija za knjigu “Neka noć bude osvetljena – postanak, razvoj i uspon neformalnih anarhističkih tendencija u Meksiku” koja je nedavno objavljena u okviru edicije “Crna internacionala”. Neformalnom anarhističkom simpozijumu se pridružio na poziv, kao učesnik u prezentaciji sa temom “Anarhizam, ustanak i društveni rat”.
31.12.2013. – 1.1.2014.
Na ovogodišnjim demonstracijama snažno je izražena solidarnost kako unutar tako i izvan zidova zatvora Koridalos. Oko hiljadu ljudi se u znak solidarnosti pre ponoći pojavilo na okupljanju i počelo glasno uzvikivati slogane. Nekoliko drugova je koristilo pirotehnička sredstva dok su zatvorenici pravili buku i kroz prozore ćelija bacali zapaljene predmete. Ubrzo nakon što se masa pomerila iz parka preko puta muškog zatvora do parkinga preko puta zatvora za žene policijske jedinice za razbijanje demonstracija su upotrebile suzavac kako bi ugušile velike demonstracije i jurile demonstrante u okolnim ulicama. Nije bilo izveštaja o privedenim.
[vimeo]http://vimeo.com/83099879[/vimeo]
Video/Foto: Social-Revolution
Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.
Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.
Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.
Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.
Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.
Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…
Preuzimamo odgovornost za napade i razbijanje tabli i prozora na kancelarijama Zavoda za zapošljavanje u Varaždinu, Rijeci i Puli koji su se desili u noći između 25. i 26. decembra 2013.
U ovim trenucima kada nas zlostavljaju veštačkim podelama na osnovu nacionalnih, religijskih i seksualnih kriterijuma, osećamo potrebu da delujemo kako bismo stvorili protivtežu takvim praksama koje se kroz medije namerno naglašavaju, a koje nesumnjivo izazivaju država, političke partije i crkva.
Ko smo mi? Mi smo rezultat ovog društva. Mi smo neki od 400.000 nezaposlenih, osumnjičenih za ovaj čin.
… POČETAK PORUKE… 18-12-2013… STOP… Trg Ambioriks, br. 32 u Briselu… STOP… zapaljen BMW Georgiosa Papastamkosa… STOP… potpredsednika Evropskog parlamenta… STOP… člana grčke partije “Nova Demokratija”… STOP… solidarnost sa anarhistima koje je kidnapovala država… KRAJ PORUKE …
Danas 20. decembra 2013. drug Sergio Maria Stefani otpušten je iz zatvora jer je istekao rok nakon 18 mjeseci pritvora u vezi takozvane “Operacije Odlučnost”, bio je posljednji optuženi koji se još nalazio u zatvoru. I on, kao drugi drugovi otpušteni proteklih mjeseci, ima obavezu prebivališta i javljanja.
Kasno uveče, u nedelju 15. decembra 2013., okončan je štrajk glađu i žeđu sedmoro anarhista koji su zatočeni u zatvoru Koridalos. Grigoris Sarafudis, Babis Cilijanidis, Jorgos Karajanidis, Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis i Dimitris Politis su dobrog zdravstvenog stanja i objavili su da su prihvatili da budu premešteni u 4. krilo zatvora Koridalos u koje je Janis Naksakis već premešten. Iako zatvorska administracija nije dozvolila njihov povratak u 1. krilo, anarhisti smatraju da su uspeli u svojim zahtevima zato što sada svi zajedno mogu biti u istom delu zatvora.
Na posteru piše
Da Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales budu na ulicama! Aktivna solidarnost sa drugovima.
Sebastijan Overslui je među nama! Nijedna agresija ne treba proći bez odgovora!
U sredu ujutru 11. decembra 2013., obezbeđenje je ubilo 26-godišnjeg anarhistu Sebastijana Overslui Serela kada je sa još tri osobe pokušao da opljačka ogranak čileanske državne banke BankoEstado koja se nalazi u opštini Pudauel u Santjagu. Plaćeni ubica države/kapitala je u druga ispalio najmanje šest metaka.
Ubrzo nakon toga, panduri su na ulici uhapsili Alfonsa Alvijala (27) i Hermesa Gonzalesa (25) dok je četvti drug uspeo da pobegne.
U sredu uveče izvršen je pretres nekoliko kuća, uključujući i kuću Sebastijanovih roditelja.
Osvetimo našeg ubijenog druga!
Izvori: Refractario, Viva la Anarquia
U petak 13. decembra 2013. napali smo policijsku stanicu u Eksarhiji, Atina. Oko 40 drugova je oteralo policijske stražare i došlo do ulaza u policijsku stanicu, zapalilo ulazna vrata, stražarsku kućicu kao i policijska vozila. Istovremeno, druga grupa od oko 30 drugova je u drugoj ulici, nedaleko od mesta dešavanja, blokirala saobraćaj i podigla barikade. Čim je napad završen svi zajedno smo napustili mesta dešavanja bez nekih iznenadnih problema. Nekoliko minuta kasnije motociklističke jedinice DELTA su upale na trg u Eksarhiji i potpuno nasumično privele 84 ljudi koji nisu imali nikakve veze sa akcijom, a takve racije se dešavaju svaki put kada se, u širem području, dese napadi.
Akcija je izvedena kao minimalni odgovor na policijsku repesiju u naselju Eksarhija 6. decembra 2013. (na petu godišnjicu ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa).
Akcija je takođe posvećena anarhistima koji u zatvoru Koridalos štajkuju glađu i žeđu – Fivos Harisisu, Argirisu Daliosu, Jorgosu Karajanidisu, Dimitrisu Politisu i Janisu Mihailidisu (nap. ovaj napad zapaljivim sredstvima se desio pre nego su Babis Cilijanidis i Grigoris Sarafundis objavili svoje pridruživanje štrajku glađu i žeđu).
Video snimak trenutaka nakon napada ovde.
Anarhističke demonstracije ispred zatvora Koridalos tokom noći 14. decembra:
[vimeo]http://vimeo.com/81901456[/vimeo]
Na dan 15. decembra 2013., ukupno sedmoro anarhističkih zatvorenika štrajkuje glađu i žeđu u zatvoru Koridalos.
U petak 13. decembra 2013. štrajk glađu i žeđu su započeli anarhistički zatvorenici Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis, Dimitris Politis i Jorgos Karajanidis nakon disciplinskog transfera zbog napada na tamničara*. Babis Cilijanidis se štrajku pridružio 14. decembra, a Grigoris Sarafundis 15. decembra.
Petorica drugova koji su započeli štrajk glađu 13.12.2013. trenutno su izolovani u disciplinskom delu 3. krila zatvora Koridalos, dok su drugovi Janis Naksakis i Babis Cilijanidis prebačeni u 4. krilo, a Grigoris Sarafundis u 5. krilo (on je prvo, 14.12., bio prebačen u 4. krilo).
Sedmoro štrajkača glađu i žeđu zahteva da oni, kao i Janis Naksakis, budu vraćeni u 1. krilo muškog zatvora Koridalos i pozdravljaju tekuću borbu štajkača glađu Spirosa Stratulisa (zatvor u Larisi), Rami Sirjanosa (Domokos), Ergun Mustafe (Malandrino) i Mihalisa Ramadanoglua (Grevena).
Tokom poslednjih sati izraženo je mnogo solidarnih gestova i aktivnosti širom teritorije koju kontroliše grčka država. Pored toga, za 15. decembar su zakazana okupljanja ispred zatvora Dijavata u blizini Soluna, Ajos Stefanos u Patrasu, još jedno protestno okupljanje ispred zatvora Koridalos, kao i kontra-informacione skupštine u Politehičkoj školi u Eksarhiji, Atina i skvotu Evangelismos u Iraklionu na Kritu.
Anarhisti Tasos Teofilu, Aleksandros Mitrusijas, Andreas-Dimitris Burzukos i Stefanos Amilitos (svi zatvoreni u 1. krilu zatvora Koridalos), kao i zatvoreni drug Ilijas Karaduman (zatočen na Krfu)) objavili su otvoreno pismo u znak solidarnosti sa štrajkačima.
Zajedničko saopštenje u znak solidarnosti sa sedmoricom anarhističkih štrajkača u zatvoru Koridalos, objavili su i drugovi Spiros Stratulis, Rami Sirjanos, Ergun Mustafa i Mihalis Ramadanolgu – koji od novembra štrajkuju glađu u četiri različita zatvora podržavajući zahteve Spirosa Stratulisa.
Svaki minut je presudan za sedmoricu drugova koji štrajkuju glađu i žeđu. Zbog toga pozivamo na maksimalno širenje njihove borbe i preko granica (teritorije pod kontrolom grčke države).
****
* Otvoreno pismo petorice anarhističkih zatvorenika
Juče, u četvrtak 12. decembra, dok smo bili zaključani u našim ćelijama, stražar Janis Milonas obraćao nam se na uvredljiv način. Kada smo ga danas pitali za objašnjenje nastavio je da bude svadljiv što je dovelo do toga da dobije mali procenat nasilja koje svakodnevno vrši svojim ključem.
Zatvorska uprava je odlučila, testirajući naše granice i izdržljivost, da razbije našu zajednicu. U ovom trenutku, nas petorica se nalazimo izolovani u disciplinskom delu 3. krila zatvora Koridalos, dok su drugovi Janis Naksakis i Babis Cilijanidis prebačeni u 4. krilo, a drug Grigoris Sarafudis u 5. krilo (ali ne u disciplinske delove).
Odlučni smo da odbranimo našu zajednicu po svaku cenu jer je ona naš vitalni element u trulom zatvorskom svetu. Ne cenjkamo naše dostojanstvo pred bilo kojom kukavičkom slugom pravnog poretka.
Od danas, 13.12. stupamo u štrajk glađu i žeđu zahtevajući povratak, kako naš tako i naših drugova, u 1. krilo zatvora Koridalos.
Odgovorni za ono što se od sada može desiti su čuvari Vasilis Lambrakis, Janis Kontopulos i Nikos Petropulos; direktor zatvora Marija Stefi, advokat Trupi i načelnih socijalnih usluga Vaso Frakatula, koji čine zatvorsko veće.
NI KORAKA UNAZAD
PS Naše misli su sa zarobljenim borcima i štrajkačima glađu Spirosom Stratulisom, Rami Sirjanosom, Ergun Mustafom i Mihalisom Ramadanogluom.
SNAŽNO DO POBEDE
Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis, Dimitris Politis i Jorgos Karajanidis
Nalazimo se u konjunkturi u kojoj su država i gazde pokrenuli apsolutni napad na siromašne i potlačene. Osiromašujući naše živote i osuđujući nas na bedu, vlast nastoji da kontroliše svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Na sopstvenoj koži osećamo slom javnog zdravstva i obrazovanja, otpuštanja i smanjenja plata, pljačkaške poreske napade i militarizaciju represije. Ovom klizavom terenu pridodato je i dovedeno u pitanje i navodno “sveto” kapitalističko pravo kućevlasništva. Ali kada kapitalisti pričaju o imovini to se odnosi na vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se – po njima – moraju nalaziti u rukama nekolicine. To je ono na šta misle kada nečiji dom nazivaju investicijom.
Važna karika u ovom procesu koncentracije “stambenih investicija” u ruke nekolicine jesu agencije za naplatu dugova – i briga nas je da li su legalne ili ilegalne. Ove kompanije iznuđuju i terorišu ljude, izdaju naloge za plaćanja prisiljavajući tako dužnike da svoje domove stavljaju pod hipoteku. Nakon toga slede aukcije. Najveća kompanija te vrste pripada porodici Dimitrisa Sijufasa, bivšeg ministra i bivšeg predsednika grčkog parlamenta. I zaista, kako bi uopšte politički kadar ove zemlje mogao izostati iz ovog unosnog, parazitskog biznisa?
U poslepodnevnim časovima, u utorak 10. decembra 2013., napali smo sedište ranije pomenute firme, koja se nalazu u ulici 25. marta, broj 7, u okrugu Tavros (Atina). Pored očiglednog političkog simbolizma, naš napad je dostojanstven čin, čin društvene i klasne solidarnosti; akt otpora, od strane i za sve nas koji svakodnevno doživljavamo naslije šefova; akcija koja je deo naše ukupne borbe protiv države i kapitala.
Ne zaboravljamo na hiljade ljudskih bića koja se savijaju pod teretom etatističkog i kapitalističkog varvarstva i koji su dovedeni do samoubistva. Ne opraštamo nikome od onih koji su doprineli takvom ishodu.
Podižemo naše pesnice u znak drugarstva sa onima koji nastavljaju da se bore za socijalnu revolucije unutar i izvan zatvorskih ćelija “demokratije”.
PS1: Naš politički izbor je bio da ne ulazimo u sukob sa zaposlenima u firmi. Razumemo stanje prinude koje ih je možda nateralo na tu vrstu posla, ali ne možemo biti slepi za činjenicu da su oni preuzeli specifičnu ulogu u napadu pokrenutom protiv naše klase. Oni zaslužuju društveni prezir i izolaciju.
PS2: Za nas, kuće pripadaju onima koji u njima žive i zadovoljavaju osnovne potrebe bez vlasništva u bilo kom smislu. Da budemo jasniji, sve što nas interesuje jeste spas domova sitnoposednika.
U ponedeljak 9. decembra 2013. na osnovu naređenja torinskih tužilaca Padalina i Rinaude desile su se policijske racije tokom kojih je uhapšeno četvoro drugova u Torinu i Milanu. Optužnica protiv drugova je podignuta u vezi sa napadom na TAV gradilište (nap.prev., pruge za super brze vozove pokraj Torina) u Kjomontu koji se desio u noći između 13. i 14. maja 2013. Optužbe su prilično ozbiljne: članovi 280 i 280bis (“napad u cilju terorizma, teroristički akti izvedeni smrtonosnim i eksplozivnim napravama, posedovanje ratnog oružja, prouzrokovanje štete”).
Te noći su nepoznate osobe prouzrokovale značajnu štetu na gradilištu, a zatim nestale baš kako su i došle. NO TAV pokret u Busolenu je nakon te epizode sazvao javni sastanak tvrdeći da je sabotaža korisna i neophodna praksa NO TAV borbe. Neki su podsetili da su šampioni ne-nasilja (Kapitini, Gandi, Mandela) podržavali sabotažu. Drugi su podsetili na različite scenarije borbi poput onih pod vojnom okupacijom, borbe protiv nuklearne energije, partizansku borbu, kao i ogromno nasleđe radničkih borbi. Uprkos medijskom terorizmu koji je usledio nakon napada, saboterske akcije nisu prestale i nastavile su da dobijaju široku podršku širom Italije. Najnovije su se desile pre nekoliko dana u Torinu protiv kompanija uključenih u TAV.
Novinari i komentatori, političari i tužioci (sa svojim liderom Kaselijem) otpevali su svoju litaniju o teroru, upozorivši na opasnost vraćanja u “olovne godine” itd. Stvarajući tu sliku nisu mogli propustiti “loše nastavnike”, “tajna skrovišta” i “tajne publikacije” koje su identifikovali u bezopasnim piscima, gradskim kafanama i tekstovima koji su distribuirani javno tokom demonstracija. Tu su se našli i istraga o terorizmu protiv militanata NO TAV u dolini Susa (i racije na njihove domove), dobro-izreklamirani susreti anti-terorističkih tužilaca iz različitih gradova, kao i današnja hapšenja.
Upotreba reči terorizam ima za cilj da oslabi pokret i odvoji ljude od borbe, predstavljajući je kao neku udaljenu stvarnost, nerazumljivu i apsurdno nasilnu. Ta reč dočarava čitav jedan svet. Trebalo bi da učinimo da se obruši na njih.
Nisu napadnuti samo ovih četvoro velikodušnih drugova koje volimo, već cela borbena dolina. Naš odgovor je razvijanje potencijala ove borbe.
A sarà düra. (nap. prev., “Biće naporno”)
Drugovi iz Milana
*****
U noći između 13. i 14. maja nekolko desetina anonimnih NO TAV napadača upalo je na gradilište brze pruge u dolini Susa i oštetilo neku opremu. Brza i precizna akcija koja je još jednom pokazala da tvrđava Klarea nije nedodirljiva, ponovo noseći slatki vetar osvete. Akciju je javno podržao i NO TAV pokret na otvorenom sastanku u Busolenu.
Danas 9. decembra 2013., po naređenju tužioca iz Milana i Torina, politička policija je uhapsila četvoro drugova (još troje se nalazi pod istragom) za “napad u cilju terorizma” i optužila ih za učešće u akciji koja se desila u maju. Sve ovo se dešava osam godina nakon invazije i masovne štete na gradilištu Venaus.
Kao što se dogodilo i mnogo puta ranije (tako i u dolini Susa pre nekoliko meseci), država za “terorizam” optužuje one koji se opiru njenim razarajućim projektima, militarizovanim gradilištima, suzavcu, bodljikavoj žici, “crvenim zonama” i pendrecima.
Ne zanima nas da li su Kjara, Matija, Nikolo i Klaudio učestvovali u akciji protiv gradilišta u Kjomontu.
Ono što znamo jeste da je vest o napadu obradovala mnogo ljudi, u dolini ali ne samo tamo.
Ono što znamo jeste da drevno drveće koje obaraju buldožderi u Klarei jesu otvorene i bolne rane.
Ono što znamo jeste da su teroristi oni koji izgladnjuju ljude, eksploatišu, uništavaju i bombarduju, ne oni koji se protive ekološkim katastrofama i bore za svet bez profita i moći.
Ono što znamo jeste da su Kjara, Matija, Nikolo i Klaudio naši prijatelji i drugovi, velikodušni i hrabri, uvek na liniji fronta u borbama u Torinu, Milanu, dolini Susa i drugde gde ih njihovi umovi i srca odvedu.
Ono što znamo jeste da ih želimo slobodne sada, na ulicama i planinskim stazama zajedno sa nama.
Ono što znamo jeste da ova hapšenja neće zaustaviti borbu protiv vozova velike brzine i sistema koji ih stvara i brani.
Unutar i oko NO TAV pokreta rađala se i širila solidarnost koja je uvek bila u stanju da odgovori na represivne manevre (svaki put najavljene od strane medijske ratne mašinerije), generalizujući tako svoje razloge i prakse. Ni krivi ni nevini.
Nijedno gradilište nepravde – sa svojih hiljadu ganglija – ne treba da se oseća bezbednim. “Više volimo vašu nesreću”.
Anarhisti iz Rovereta i Trenta
Adrese uhapšenih drugova:
Mattia Zanotti
Chiara Zenobi
Niccolò Blasi
Claudio Alberto
C.C. Via Maria Adelaide Aglietta 35
10151 Turin
Italy
Izvor: Act For Freedom
Trenutno, velika vest u Finskoj. Procenjuje se da je oko 500 ljudi protestvovalo za vreme predsedničke proslave 6. decembra u gradu Tampere na hokejaškim demonstracijama protiv nacionalizma i kapitalizma. Demonstranti su razbijali prozore i izloge na bankama i robnim kućama, napadali policiju.
Šesti decembar je Dan nezavisnosti Finske. To je takođe dan elitnog banketa u organizaciji finskog predsednika. Uobičajeno je da se njihove proslave održavaju u predsedničkoj palati u Helsinkiju, ali palata se ove godine renovira tako da su svoj nacionalistički i elitistički banket preselili u kongresnu i koncertnu dvoranu Tampere.
Grad Tampere je tokom građanskog rata 1918. bio uporište Crvenih. Nismo to zaboravili. Na centralnom trgu i okolnim područjima ubijeno je na hiljade revolucionara. Želeli smo da pokažemo da ovde još uvek ima revolucionara, da nismo zaboravili našu prošlost. Demonstracije su organizovane na opšte popularnu temu hokeja. Naziv je naravno bio “Hokejaška gejtkrešer žurka” (Kiakkovierasjuhlat).
Učestvovalo je oko 500 demonstranata; neki od njih su bili verni temi hokeja, a drugi pirotehnici. Nismo uspeli da upadnemo na predsedničku svečanost, ali se realnost klasnog društva čula tokom noći, kao i narednih dana u svim glavnim novinama koje su bile šokirane razbijenim staklima i povređenim pandurima.
Demonstracije su se kretale sporednim ulicama kada su panduri zaustavili kretanje glavnom ulicom. Kada je većina demonstranata pomislila da je protest završen i već napustila mesto dešavanja neki od učesnika su poželeli da se vrate do mesta predsedničke proslave. U tom trenutku je uhapšena jedna osoba. Nakon što su se vratili do ograde dvorane Tampere i još jednom uspeli da izazovu i napadnu policiju većina ljudi je počela lagano da se razilazi, a policija je nasumično hapsila pojedince.
Uhapšeno je 28 ljudi. Oni su puštani u narednih nekoliko dana uz manje optužbe i kazne u rasponu od 60 do 200 evra.
*gejtkrešer (engl. gatecrasher) – osoba ili ljudi koji na nečiju žurku uđu nenajavljeni i nasilno, često uz uništavanje mesta žurke.
(na posteru piše: “Buntovnički i pobunjenički duh je spokojan duh, duh bez vremena jer živi u kontinuiranoj sadašnjosti sačinjenoj od solidarnosti. Solidarnosti koja po definiciji spaja generacije, spaja nastojanja, spaja dela, spaja naše živote, naša srca, bez obzira koliko mogu biti različita ili fizički udaljena, ona su živela, žive i živeće!”)
Marko Kameniš nas iz zatvora u Lencburgu informiše da je dobio obaveštenje o još jednom odbijanju uslovnog otpusta koji je još odavno trebalo da dobije jer je već odslužio dve trećine kazne koju su mu nametnuli švajcarski sudovi. Širimo odlomak iz njegovog pisma:
“Ovog puta sam odbijen od strane TAR-a (Regionalni upravni sud). Istini za volju, muka mi je više i umoran sam od suočavanja sa uobičajenim dosadno dugačkim represivnim sranjima, u kojima TAR takođe jednostavno “potvrđuje” sve što su već izrazili njihovi vredni pajtaš dodajući samo još više pakosti i zlonamernosti. Svakako sam očekivao potvrdu o odbijanju ali, da budem iskren, uz makar nagoveštaj ozbiljnosti u bavljenju “argumentima odbrane”. Praktično, ono što me najverovatnije čeka nakon okončanja zatvorske kazne jeste a posteriori interniranje. To je jedina tačka vredna pomena…”
Prije nego krenem opisivati događaj želim objasniti zašto nisam podnio kaznenu prijavu za ranjavanje.
Kao prvo, ja sam anarhist i antiautoritaran sam. Zato moja svijest ne može biti vođena pravnim procedurama. Borci za slobodu bi trebali povući jednu granicu naspram sistema i “povlstica” koje nam nudi. U ovoj analizi događaja (koji su se odvili dva dana prije godišnjice ubojstva, 2008., druga Alexisa Grigoropoulosa) želim naglasiti da se ne smatram žrtvom opisanog napada, zato što je granica povučena i odupiremo se neprijatelju, kao što sam prije naveo.
U noći 4. decembra 2013. ja i moji drugovi nalazili smo se u četvrti Exarchia, kad samo primijetili da nas slijede policajci u civilu, pokraj križanja Benaki i Eressou. Nakon što smo se na brzinu dogovorili što učiniti, najurili smo pandure. Dvojca su pobjegla u ulicu Dervenion prema ulici Zoodochou Pigis, dok je treći zbrisao u ulicu Eressou, također prema Zoodochou Pigis. Nije nas nimalo iznenadilo kad smo vidjeli da prva dva pandura skreću u ulicu Valtetsiou, a zatim u ulicu Charilaou Trikoupi, točno tamo gdje uvijek stacionira interventna policija. Osvrnuli smo se prema trećem panduru i viknuli: “Kuda misliš otići, ti jebeni prikriveni panduru?” Najednom sam zapazio da je uperio pištolj prema meni, a zatim se počeo derati: “Dođi bliže… Sjebat ću te”, ciljajući u moja prsa. U idućih nekoliko sekundi pripremio je pištolj za pucanje, ja sam mu odvratio: “Što sad namjeravaš učiniti, upucati me?”. Upucao me u nogu. U tom trenutku nisam odmah shvatio da me ranio, a pomisao da bi me idući metak mogao pogoditi natjerala me da se dam u bijeg prema trgu Exarchia, gdje sam napokon shvatio da sam ranjen.
Smatram da je korisno objaviti ovu informaciju, ali ne da bi se širio strah nego bijes. Mi se nećemo uplašiti što god se desilo; trebaju shvatiti da nećemo pokleknuti, niti pred mecima.
Uvijek napadati, i uvije prvi, na svaki mogući način i svim mogućim sredstvima, državu i njene lakeje.
Vidimo se na ulici danas, 6. decembra, i svaki dan.
Metak će biti vraćen svojim vlasnicima.
Snage skitnicama koji su optuženi za dvostruku pljačku u Velventosu i Nea Filadelfiji.
22. novembra je istražna sutkinja đenovskog suda, Giacalone, na zahtjev javnog tužiteljstva, produžila na dodatna 3 mjeseca cenzuru Alfredovoj i Nicolinoj pošti. Od produženja do produženja pošta im je praktički pod cenzurom od trenutka hapšenja.
Podsjetimo da cenzura implicira, osim neprijatni žig plave tinte koji blati pisma prijatelja i drugova, i sustavno usporavanje i arbitrarnu zapljenu pošte, kako osobnih pisama tako i tekstova, letaka, članaka s interneta, novina itd. Dakle, nije toliko problem u stalnom nadzoru napisanog ili pak rečenog tokom razgovora (efektivan nadzor mada nije uvijek deklariran), nego u spriječavanju komunikacije između vanjskog i unutarnjeg.
Ovo posljednje produženje je kao obično odraz osvete države, zabrinute zbog solidarnosti koja je pružena drugovima.
Ovo je odlomak naloga, primjer represivnih strategija, jasniji od tisuću razmatranja na marginama:
“istraga i dalje zahtjeva nastavak, mada je u međuvremenu izrečena presuda po skraćenom postupku, u cilju individualizacije eventualnih sudionika u krivičnim djelima protiv kojih se vodi postupak i zbog potrebe spriječavanja krivičnih djela iste vrste:
– u vezi toga treba istaknuti da su tokom suđenja okrivljeni, putem dva teksta, u zapisniku, preuzeli odgovornost za počinjeni atentat te izjavili da pripadaju FAI-FRI “Nukleusu Olga”, pod čijim je imenom izvršeno ranjavanje izvršnog direktora poduzeća Ansaldo Nucelare; te da su dva anarhista preuzimanjem odgovornosti stekli brojne podrške u najradikalnijem dijelu pokreta, naklonjenom direktnoj akciji te pobudili rasprave i razmatranja;
– nakon počinjenog izbora dvojca zatvorenika se nastoje istaknuti kako unutar nacionalnog anarhističkog pokreta (kao što dokazuje prepiska sa […] […], također i s Grcima iz Zavjere Vatrenih Ćelija, čiji je član Olga Ikonomidu (zatvorenica kojoj je posvećen atentat); posebnom je pažnjom kontrolirano pismo koje je Cospito poslao […], upućeno u stvari zatvorenim članovima anarhističke ćelije u Grčkoj i drugim pripadnicima (kao što je vidljivo iz samog početka “Draga braćo i sestre ZVĆ), u kojem se očekuju rasprave koje bi ojačale novi akcijski anarhizam, definiran “Nova Anarhija”, i kojem pripadaju oblici nasilne borbe, kao što je djelo za koje su dvojca optuženih preuzeli odgovornost (pogledaj primjedbu političke policije DIGOS iz Genove, 21.11.13., uz priloženi navedeni tekst);
– smatra se dakle da je mjera nadzora, koju je zatražio javni tužitelj, osnovana i opravdana zato što korespondencija optuženih predstavlja važan element istrage, jer bi na temelju dosadašnjih činjenica mogla poslužiti u otkrivanju jednog neodređenog kriminalnog projekta, kojeg podržavaju optuženi putem tekstova, prepiske, kruženja informacija.”
U navedenom nalogu upire se prst na tri očigledne i jasne prepiske – s jednim anarhističkim drugom dugogodišnjim zatvorenikom, cijenjenim i poznatim – bez granica – zbog brojnih i stalnih prijevoda na međunarodnom nivou, te zbog nikada ukroćene pobunjeničke tenzije – s rođakom jedne grčke anarhističke zatvorenice, na kojeg vjerojatno glasi poštanski pretinac namijenjen vanjskoj komunikaciji, a osim toga spominje se i jedan tekst objavljen već mjesecima na informativnim kanalima pokreta – te s osobom koja piše ove redove i koja osim što dolazi u posjete u zatvor, nalazi se pod istragom po čl.270bis [terorističko udruživanje] s Alfredom i Nicolom… A i u ovom slučaju mislim da je suvišno naglasiti da pošto smo anarhisti… ponekad pišemo i o anarhiji!
No, potrebno je naglasiti, što je već više puta ponovljeno, da su vijesti o represivnim dinamikama potrebne kako bi informirale o pokušajima kidanja solidarnih mreža i zabetonirale vlastita uvjerenja o onima koji posjeduju sredstva za kontrolu… i naravno, pozvale da i dalje šaljete informativne materijale, novine itd.
Anna
za informacije: nidieunimaitres[at]gmail[dot]com
Adresa:
Nicola Gai, Alfredo Cospito
C.C.Ferrara
Via Arginone 327 – 44122 Ferrara – Italija
Izvor: RadioAzione
U ranim jutarnjim časovima 19. novembra, panduri nacionalnih specijalnih jedinica i SÄPO (~ ekvivalent MI5,FBI) organizovali su raciju pod nazivom “Operacija Eskil”. Mete su bile grupe antifašista u različitim delovima srednje Švedske. Neki ljudi su uhapšeni, optuženi za napade na naciste, a panduri tvrde da su u nekoliko kuća u kojima je izvršen pretres pronašli mnogo oružja i materijal za izradu zapaljivih naprava.
Iako ne delimo socijalističke stavove sa antifašistima, delimo zajedničkog neprijatelja, a neprijatelj našeg neprijatelja je prijatelj.
Kao odgovor na pandurski napad na naše saborce, odlučili smo da napadnemo pandure. U večernjim satima 19. novembra razbili smo stakla na ulazu u policijsku stanicu u gradu Vekše na jugu Švedske.
Skromna akcija, ali i obećanje onoga što sledi kada napadaju naše drugove.
Neki anarhisti sa strašću za mržnju prema policiji
Izvor: 325
U srijedu 20. novembra 2013., u 18 sati, okupilo se oko 200 solidarnih drugova iza zatvora Larissa, gdje smo uspjeli ostvariti vizualni kontakt sa ćelijom druga Spirosa Stratoulisa.
Spirosu je ovo 11. dan štrajka glađu, kojeg je započeo 11. novembra zbog pravosudnog postupka, tražeći smjesta prestanak osvete i neosnovanog progona koji se vode protiv njega, a konkretiziraju se u odbijanju pogodnosti izlazaka (usprkos činjenici da su mu prije regularno dozvoljavane pogodnosti izlaska) te njegovog prava na otpuštanje uz jamčevinu.
Zadržali smo se sat i po ispred zatvora, uzvikivali parole i bacali petarde, u namjeri da Spirosu Stratoulisu pošaljemo snažnu poruku solidarnosti i podrške. Uspjeli smo, mada samo na tren, razbiti zidove koji nas razdvajaju i pridružiti naše glasove glasovima zatvorenih boraca i drugih zatvorenika.
Pošto smo imali i razglas pročitali smo tekst solidarnosti sa Spirosom. Okupljanje su podržali drugovi iz gradova Solun, Volos, Karditsa, Kozani, Xanthi i Larissa.