U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).
Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.
Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.
Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.
Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.
Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.
Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima
Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.
(…)
“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.
Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)
Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.
Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:
– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.
Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.
ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA
Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA
Tokom noći 18.-19. marta 2015., čekićima i kamenicama smo izveli/e akciju protiv banke Santander u Šenhauzer aleji (nem. Schönhauser Allee). Osam prozora je polupano.
