Tag Archives: mart

Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

U ponedeljak 31. marta 2014. zatvorenici krila A kao i zatvorenice zatvora Koridalos odbili su da se vrate u ćelije nakon završetka vremena u zatvorskom dvorištu, ostajući napolju na jedan sat (od 11h do 12h) u znak žalosti i besa zbog nedavne smrti njihovog kolege zatvorenika Ilije (Ilira) Karelija.

koridallos

Na zidovima u dvorištu krila A muškog zatvora Koridalos ispisani su slogani dok su zatvorenici uzvikivali slogane poput “I sada jedan slogan koji nas sve ujedinjuje: panduri, svinje, ubice”, “Krv još teče i traži osvetu”, “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”.

Snimak tih trenutaka:

[vimeo]http://vimeo.com/90602222[/vimeo]

U ženskom zatvoru Koridalos, zatvorenice su uzvikivale slogane protiv pandura, zatvora, siledžija iz Zlatne zore, poput: “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”, “Fašistički šljamu, uskoro ćeš visiti”, “Bes i svest, negacija i nasilje donose haos i anarhiju”, “Države su jedini teroristi, solidarnost sa oružanom gerilom”, “Vatra i eksplozija u ovom bordelu”.

Continue reading Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

Grčki zatvori ključaju

Transparent u Solunu (27.3.2014.): "Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti"
Transparent u Solunu (27.3.2014.): “Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti”

Dana 24. marta 2014., zatvorenici i zatvorenice širom Grčke najavili su protestne mobilizacije protiv stalno-strožijih uslova pritvora, zahtevajući povlačenje predloga zakona vlade o zatvorima maksimalne bezbednosti. Prema tom novom zakonu, “opasni/e” zatvorenici/e koji budu poslati u jedinice tipa “C” neće imati pravo na dopuste, a značajno će im biti ograničeno i pravo na posete.

Dana 25. marta, usred rastuće napetosti u zatvorima, osuđenik rođen u Albaniji Ilija Kareli izbo je na smrt zatvorskog stražara improvizovanim nožem u zatvoru Malandrino. Iako je Kareli bio zatvoren ukupno 16 godina, nedavno mu je odbijen dopust. Mrtvi tamničar, koga mas-mediji predstavljaju skoro kao sveca, bio je zloglasni sadistički mučitelj koji je zatvorenike bičevao električnim kablovima.

Dana 27. marta, zatvorenik Ilija Kareli prebačen je u samicu zatvora Nigrita (u blizini grada Seres) u kojoj je kasnije pronađen mrtav usled višestrukih unutrašnjih povreda i teških preloma izazvanih neprekidnim prebijanjima ubica u uniformi. Drugim rečima, nakon što je stražaru oduzeo bedni život, zatvorski sistem ga je mučio do smrti.

Kao odgovor na ubistvo Ilije Karelija, kao i na monstruozni zakon koji su vlasti spremne da implementiraju protiv zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj, zatvorenici i zatvorenice nekoliko zatvora održali su masovne proteste, u nekim slučajevima uz odbijanje zatvorske hrane i/ili odbijanja da budu zaključani u ćelijama.

U nedelju poslepodne, 30. marta 2014., održan je skup ispred zatvora Nigrita u kojem je Kareli pronađen mrtav. Akcija je trajala više od jednog sata, a učestvovalo je oko 100 drugova i drugarica iz Soluna, Seresa i Kavale. Odgovor zatvorenika i zatvorenica bio je veoma energičan, a obe strane su razmenjivale povike protiv mučitelja-ubica iz zatvorske uprave kao i slogane protiv pandura i u znak solidarnosti sa tekućim borbama zatvorenika i zatvorenica.

Tokom skupa, uprava je pokušala da učini sve što je u njenoj moći da spreči komunikaciju između zatvorenika/ca i ljudi koji su se okupili u znak solidarnosti. Aktivirani su alarmi, a putem razglasa su konstantno emitovana obaveštenja kako bi se sprečilo da pevanje dosegne unutrašnjost zatvora. Međutim zatvorenici i zatvorenice nisu bili obeshrabreni/e tim pokušajima tamničara; posebno u krilu C2, zatvorenici/e su razbijali/e kamere za nadzor, prozore itd.

Solidarnost sa ljudima koji se bune unutar i izvan zidina

Nemačka: Izveštaj sa antifašističkih demonstracija u Dortmundu

Oko 400 ljudi je 29. marta 2014. učestvovalo u antifašističkim demonstracijama u Dortmundu. Ljudi su izašli na ulice u znak sećanja na pankera Tomasa “Šmudela” Šulca kojeg je neo-nacista Sven Kalin ubio pre devet godina, kao i u znak sećanja na Mehmeta Kubašika koji je bio jedna od žrtava serije ubistava “Nacional-socijalističkog podzemlja” (NSU).

Protestna povorka je krenula od glavne železničke stanice i zaputila se ka okrugu Dorstfeld u kome žive mnogi neo-nacisti, njihovoj takozvanoj “kućnoj zoni” (godinama su pokušavali da preuzmu kontrolu nad ovim delom Dortmunda). Mnogi aktivsti učesnici/e demonstracija su pre dolaska u Dorstfeld otvorili kišobrane kako bi se zaštitili od fašističkih fotografa. Panduri su to iskoristili kao izgovor da zaustave marš tvrdeći da će se ljudi maskirati (pokriti lica), što se u Nemačkoj smatra krivičnim delom. Ljudi su, nakon nekoliko minuta, sklopili svoje kišobrane, a panduri su dopustili demonstrantima da nastave, iako se mnogo demonstranata maskiralo na različite načine. U Dorstfildu,  gomila neonacista je roštiljala, postavljala svoje slike na socijalnim mrežama i hvalisala se. Panduri su zaštitili fašiste i blokirali svaki prilaz i put  do njih.

Bile su to bučne demonstracije i bilo je lepo što je toliko ljudi izašlo na ulice (prethodnih godina je u demonstracijama prisustvovalo skoro 200 ljudi). Ali je takođe bilo razočaravajuće videti da panduri zaustavljaju 400 antifašista zbog kišobrana, a da se ništa nije učinilo povodom toga…

Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

U kontekstu nedelje agitacije i solidarnosti za naše drugove koje su vlasti kidnapovale i optužile u okviru takozvanog “slučaja Security” u Čileu, izveli smo ovu akciju 24. marta, dan pre početka ovog apsurdnog sudskog cirkusa.

Kao i mnogi drugi koji su se solidarisali, neki su pozvali na okupljanje ispred čileanskog konzulata u Buenos Airesu, žarko želeći da neprijatelj oseti da smo “ponovo tu”, spremni i odlučni da se suočimo sa posledicama, uvek stajući na stranu naših borbenih drugova, bez obzira da li su kidnapovani ili ne od strane države/kapitala. Continue reading Buenos Aires: Solidarno okupljanje ispred čileanskog konzulata za zatvorene u slučaju “Security”

Istanbul: Özgür Ortak Alan 1903

OOA-skvot-istanbul

ozgur-ortak-alan-1903-besiktasSledi tekst proglasa koji je distribuiran 22. marta 2014. tokom pokušaja skvotiranja u Bešiktašu. [“mi” se odnosi na zgrade; “vi” na ljude]

***

Nastala sam iz kamena i drveta, godine 1903. Proizvod sam ljudskog uma i rada.

Prošla sam kroz mnoge stvari.

Rad radnika, vrevu i smeh dece, predavanja nastavnika…Nakon što su me ljudi napustili, zidovi su mi vlažni, plafon curi…

U nekom trenutku ste me napustili i pokidali veze koje ste nekada sa mnom imali. Vremenom, pokidali ste i veze između nas. Svakim danom, gradili ste nove zidove; ogradili ste nas.

Zatvorili ste nas. Zašto?

Zato što ste se odvojili jedni od drugih. Počeli ste da sumnjate i da se plašite. Neki od vas su se čak hranili igrama iza naših leđa; ti ljudi su bili sebični i zaraženi gramzivošću.

Tokom 40 godina vašeg odsustva, gledala sam kako biljke u mom vrtu rastu, živote miševa, paukova, guštera, ptica i mačaka.

Nedavno sam primetila da ste ponovo počeli graditi veze jedni sa drugima. Prevazišli ste svoje strahove. Vaše sumnje su bile opravdane.

Čula sam šta je Taşkışla pričala o onome što se dogodilo na grobu preminule artiljerijske kasarne Topçu Kışlası, mestu na kome se sada nalazi park Gezi.

Bili ste veoma glasni. Vaš glas je odjekivao mojim sobama, koje možete zvati praznim. Glas vaših ulica. Čula sam vas.

Svesna sam da smo vam potrebne da biste razvili veze koje ste formirali jedni sa drugima. I vi ste nama potrebni kako bismo opstale.

Vaša i moja prošlost povezale su nas ponovo u ovom trenutku.

Vreme je da se probudimo. I mi i vi.

Drago mi je što sam uspela da vas potaknem. Dobrodošli.

ÖOA

Pariz: Noćne posete kancelarijama Socijalističke partije tokom izbora

U noći između utorka 25. i srede 26. marta 2014., u Parizu i pariskom predrgrađu Le Lila, napadnute su kancelarije Socijalističke partije.

Na kancelariji koja se nalazi u ulici  Cour-des-Noues (20. arondisman Pariza) polupani su prozor i stakleni paneli, a ispisan je i grafit “Dole sve partije”.

Prozori su razbijeni i na kancelariji koja se nalazi u ulici 14. jula u predgrađu Le Lila, a zidovi su ukrašeni grafitom “Protiv svake vlasti”.

Ni partije ni države ni izbori ne mogu ugušiti naše pobune.

Izvor: Indimedija Nant via Attaque

Zatvorenici i zatvorenice najavljuju protestne mobilizacije u grčkim zatvorima (24. mart 2014.)

zapalimo-zakone
Zapalimo zakone

Ovih dana, novi zakon Ministarstva pravde koji se odnosi na zatvore supermaksimalne bezbednosti i zabrane dopusta, dostupan je za javnu raspravu.

Prve nove mere ovog vladinog zakona već su objavljene u medijima.

1) Specijalna klasifikacija zatvorenika i zatvorenica u tri tipa (A,B,C). Svi zatvorenici i zatvorenice optuženi za pljačku ili iznudu, kao deo kriminalne organizacije, politički/e zatvorenici/e, svi koje smatraju “opasnim” i koji su osuđeni na više od 10 godina zatvora do doživotne robije, ili oni/e koji/e se bune unutar zatvora, biće klasifikovani/e u tip “C”.

2) Zatvorenici tipa “C” biće lišeni prava na dopust, a biće im ograničena i prava na posete i telefonsku komunikaciju sa rodbinom.

3) U cilju izolovanja zatvorenika i zatvorenica biće izgrađene ćelije tipa “C” (u Domokosu, kao i u drugim zatvorima).

4) Policija dobija stalno mesto u zatvorima (pretresi ćelija, transfer zatvorenika i zatvorenica unutar zatvora, itd.) sa tajnim nadležnostima i ovlašćenjima koja nisu navedena čak ni u vladinom službenom glasniku.

Očigledno je da vlada priprema grčku verziju zatvora Gvantanamo. Sa pravosudnim sistemom u kome se nameću razorne kazne a princip proporcionalnosti je rasturen,  Grčka se već bori za prvo mesto po pitanju višegodišnjih i doživotnih zatvorskih kazni. Continue reading Zatvorenici i zatvorenice najavljuju protestne mobilizacije u grčkim zatvorima (24. mart 2014.)

Bern, Švajcarska: Antifašisti i antifašistkinje na oprezu

Nema prostora za naciste i nacionaliste.
Nema prostora za naciste i nacionaliste.

Rastući trend prema desnici u Švajcarskoj je nedopustiv: ksenofobične i rasističke ideologije jačaju. Nakon prihvatanja “incijative protiv masovne imigracije”, zakleti neonacisti izašli su na ulice Zoloturna, a 29. marta horor-savez koji čine pristalice desničarske populističke partije SVP/UDC (Švajcarska narodna partija/Demokratska unija centra), patriote i neo-nacisti planiraju protestovati u Bernu protiv navodne “meke pravde” i “za oštrije kažnjavanje stranaca”. Organizator ovog rasističkog skupa je “Stopp Kuscheljustiz” (Stop mekoj pravdi”) – savez rasista, nacionalista, desnih konzervativaca i neo-nacista. Antifašisti i antifašistkinje su 2013. godine blokirali/e njhiovu mobilizaciju u Bernu.

Antifašisti i antifašistkinje su najavili/e okupaciju Saveznog trga (Bundesplatz) pre nego vajne patriote budu u mogućnosti da na tom mestu šire svoju propagandu. Oni su pozvali ljude da se pridruže ovoj blokadi i spreče javni nastup ovih nazadnih ksenofoba u Bernu.

Najavljeni antifašistički otpor je na kraju i postigao važan cilj: šljam iz “Stopp Kuscheljustiz” otkazao je svoj skup. Zbog toga okupacija Saveznog trga više nije neophodna i neće se desiti. Ipak, antifašisti i antifašistkinje će tokom dana biti na oprezu.

Izvori: Bern remains Nazi-free, RAGE-Antifascist Network Geneva, Antifa Bern

Volos, Grčka: Preuzimanje odgovornosti za napad paljevinom na kancelariju poreske uprave

volos-napad-na-kancelariju-poreske-uprave

1,000 sati teorije jednako je 1 minutu akcije.

U ranim jutarnjim časovima u petak 21. marta 2014., napali smo kancelariju poreskog u okrugu Nea Jonia u gradu Volos. Izabrali smo da potpalimo poreski arhiv – zapise smo polili benzinom i zapalili. Cilj nam je bio da se vatra proširi celom zgradom, ali zbog nedostatka kiseonika požar se nije proširio. Sledećeg puta ćemo biti oprezniji.

– Razlozi zbog kojih smo se odlučili napasti poresku upravu su očigledni. Naš jedini dug prema glavnom paljčkaškom mehaznimu države jeste njegovo uništenje.

– Akcija zamenjuje suze.

– Akcijom prevazilazimo naše strahove.

– Nećemo čekati da uslovi postanu zreli.

– Ne ćemo čekati na neko društvo da se probudi.

– Nećemo čekati ni na jednog “revolucionara” da se revolucioniše.

Pozivamo sve one koji ne žele da žive robovskim životom, sve one koji se svesno suprotstavljaju ovom svetu koji stari, da napuste bede i ideologizovanu neaktivnost i deluju agresivno.

Hajde da mi budemo oni koji počinju odlučivati o agendi aktuelnih dešavanja.

Anarhisti i anarhistkinje u akciji.

Lisabon: Intervencija za besplatan javni prevoz

lisabon-za-besplatan-javni-prevoz1

lisabon-za-besplatan-javni-prevoz2

U sredu 19. marta 2014., na stanici lisabonskog metroa Kampo Grande (Campo Grande) održan je skup pod sloganom “Otvori oči i bori se protiv kapitalističke prevare! Želimo besplatan javni prevoz za sve”.

Mnogo ljudi se odazvalo na inicijalni poziv lisabonske grupe AIT-SP (Međunarodno udruženje radnika i radnica – Portugalska sekcija) što je rezultat besa koji izazvala zajednička kampanja Metroa i kompanije Karis (javno preduzeće odgovorno za  gradski prevoz osim metroa) kojom se apeluje na putnike da cinkare sve one koji ne plaćaju kartu i voze se besplatno, što svakodnevno dovodi do toga da je sve više ljudi isključeno iz prava na mobilnost samo zato jer nemaju novca da plate vozne karte čije cene stalno rastu. Glavni slogan protesta predstavlja odgovor na slogan koji je korišćen u kampanji i koji ljude poziva da “otvore oči i bore se protiv švercovanja”.

Tokom dvočasovnog okupljanja, ni stotine letaka nije bilo dovoljno za mnoge užurbane prolaznike. I pored toga, mnogi od njih su se zaustavili i iskazali svoju podršku intervenciji. Akciji se pridružio i bend “Ritmovi otpora” (Ritmos de Resistência) koji je podigao duh onima koji su bili prisutni i privukao još više ljudi na protest. Konačno, svi smo se složili/e da želimo što više ovakvih akcija u korist istinski javnog prevoza za sve.

Zahvaljujemo se svima onima koji su učestvali u intervenciji.

Izvor: AIT-SP

Montevideo: Akcija solidarnosti sa drugovima i drugaricama zatvorenim u Čileu

Sloboda drugarici i drugovima zatvorenim u Čileu – Fredi, Marselo, Huan, Karlos, Sol.
Solidarnost sa Sol Vergarom.
Nećemo se smiriti dok ne zapalimo i poslednjeg dželata.

Montevideo, Urugvaj, 25. marta

Ispisani slogani u znak solidarnosti sa drugovima Fredijem, Marselom, Huanom, Karlosom i Tamarom Sol.

Šaljemo puno snage i ljubavi drugarici i drugovima koji se suočavaju sa usranim suđenjima i zatvorom.

Granada, Španija: Napad farbom na filijalu “Banko Sabadel”

U popodnevnim satima 20. marta 2014. (oko 17:30h), farbom je napadnuta filijala “Banko Sabadel” (Banco Sabadell) koja se nalazi u ulici San Pablo II u Granadi. Crvena farba je prolivena po izlogu banke kao i ekranu bankomata, tako da je bankomat neupotrebljiv dok ga ne zamene ili očiste. Na licu mesta smo ostavili i pamflete u znak solidarnosti sa drugovima optuženim u Čileu za napad na “Banko Sikjuriti” čije suđenje počinje 25. marta 2014.

Akcija je izvedena u kontekstu agitacije i nedelje solidarnosti sa ovim slučajem na koju je posebno pozvano iz Čilea; različiti kolektivi i individue iz celog sveta su se odazvali  tom pozivu i mi im se  – anonimno – želimo pridružiti. Pored toga, šaljemo snagu i poruku solidarnosti Tamari Sol, kao i drugim anarhistima i anarhistkinjama koji/e su zatočeni/e u kazamatima čileanske države i širom sveta.

Solidarnost i akcija! Jebeš banke!
Živela Anarhija!

Istanbul: Na dan sahrane Berkina Elvana

Berkin Elvan je u junu 2013. pretrpeo tešku povredu glave nakon što ga je policija pogodila patronom suzavca; umro je 11. marta 2014. Dečak je sahranjen 12. marta na groblju Ferikoj u istanbulskom okrugu Šišli. Berkin je, dok je bio u komi, napunio tek 15 godina.

Policija je napala ogromnu masu ljudi koja je, na dan Berkinove sahrane, protestovala u Šišliju.

istanbul-otpor-berkan-elvinTokom otpora nakon sahrane, u naseljima Pangalti i Kurtuluš, uništavane su banke, a kancelarije vladajuće “Stranke pravde i razvoja” (AKP) demolirane su i zapaljene.

istanbul-otpor-berkan-elvin-2http://www.youtube.com/watch?v=1tbD5TCg71I

Tokom iste noći,  u atinskom naselju Eksarhija – na mestu gde je u decembru 2008. ubijen petnaestogodišnji Aleksis Grigoropulos, došlo je do okupljanja u znak sećanja na Berkina; slogan na pločniku glasi:

Berkin Elvan, 15 godina, mrtav, ACAB
Za braću i sestre koji su nas napustili suviše rano (A)

eksarhija-berkan-elvin

Komotini, Grčka: Internacionalistički transparent solidarnosti

komotini-transparent-solidarnosti

Dana 22. marta 2014., postavljen je transparent na anarhističko sastajalište Utopia A.D. (skvotirana stara pravna škola) u gradu Komotini, u kontekstu nedelje solidarnosti  sa Marselom Viljarolom, Huanom Aliste Vegom i Fredijem Fuenteviljom u Čileu, kao i u znak solidarnosti sa anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku.

Na transparentu piše:

Solidarnost sa drugovima Fredijem, Marselom i Huanom u Čileu
Snage i hrabrosti anarhistima i anarhistkinjama u Meksiku
Sebastijan Overslui živi

– Utopia A.D. –

Istanbul: Pokušaj skvotiranja u Bešiktašu

besi

U subotu popodne, 22. marta 2014., grupa od skoro 50 ljudi iz anarhističkog miljea i različitih levih tendencija okupilo se u centralnom delu Bešiktaša (na evropskoj strani Istanbula) u pokušaju da zajednički okupira bivšu grčku školu koja se nalazi u blizini, a koja je već decenijama prazna. Aktivisti su nameravali da prostor oslobode i pretvore ga u nekomercijalni društveni centar.

Njihov pokušaj je naišao na negativne reakcije konzervativnih stanovika, ali i direktnu fašističku agresiju – fašisti su nosili drvene palice i maltretirali grupu čim je ušla u zgradu. Policija je takođe požurila na mesto dešavanja i, naravno, odmah stala na stranu fašista tražeći od aktivista da napuste zgradu. Fašisti su na kraju ipak potisnuti. Međutim grupa je odustala od prostora nakon što se vlasnik kuće pojavio niotkuda sa iznenadnim velikim planovima za zgradu…

Nema izveštaja o povređenima ili pritvorenima.

Drezden: Represija vreba sa svih strana, pa tako i mi

family

Noć sreda 12. mart na četvrtak 13. marta 2014.; administrativni centar okruga Blazevic u gradu Drezdenu napadnut je kamenjem pri čemu je razbijeno dosta prozora. Ovu akciju treba shvatiti kao izraz solidarnosti sa demonstracijama protiv represije koje su zakazane za 22. mart 2014. u Berlinu. Represivne državne strukture su veoma duboko i dugo ukorenjene. Vreme je da se protiv njih borimo svim raspoloživim sredstvima.

Zbog toga, ovog vikenda, od Drezdena do Berlina: oslobodimo našu mržnju prema represiji!

Pariz: Jebeš Crveni krst!

n

Crveni krst aktivno učestvuje u hvatanju i deportovanju imigranata bez dokumenata.

U ranim jutarnjim časovima 18. marta 2014., prozori na kancelariji Crvenog krsta u ulici Elize Lemonije u XII okrugu Pariza, pretrpeli su nekoliko udaraca i sada su pokriveni lepim zvezdama…

Pozdravi zatvorenim imigrantima osuđenim na kazne zatvora zbog pobune koja se 14. februara desila u centru za pritvor u Vensenu, kao i petoro drugova i drugarica koji/e su uhapšeni/e i gonjeni/e zbog toga što su pokazali/e svoju solidarnost sa pobunjenicima.

Sloboda!

Meksiko: Osma izjava ITS-a

breaking-news

Nakon pauze tišine i nekih nedavni događaja (javnih i nejavnih), teroristička grupa ima ponovno nešto da kaže:

“Nije potrebno tražiti pregovore sa sistemom, potrebna je borba na život i smrt protiv njega.” – Theodore John Kaczynski [1]

I

Znanstveni časopis “Nature” objavio je (oktobar 2013.) članak koji kritizira našu treću izjavu [2], napisanu nakon ranjavanja tehno-nerda poduzeća Tec iz Monterreya, u augustu 2011. U navedenom članku “nano-antropolog” (sa Sveučilišta South Caroline) bijedno nastoji “dešifrirati” glavni razlog koji se krije iza našeg napada na stručnjake nanotehnologije.

U tom članku gospodin Toumey tvrdi da se naši napadi na nanotehnologiju temelje samo na pretpostavki Grey Goo [3]. Što je sasvim pogrešno. Grey goo je teorija koja je u početku bila poznata samo u znanstvenim sredinama, da bi tek kasnije privukla pažnju javnosti. Nanotehnolog Eric Drexler bio je prva osoba koja je upotrijebila taj pojam, u svojoj knjizi “Strojevi kreacije”, 1986. Jedan od osnivača Sun Microsystem, Bill Joy, iznio je, 2000., u svom poznatom članku “Zašto nas budućnost ne treba” (kojeg smo citirali u našoj trećoj izjavi), apokaliptičku viziju sive ljige. Tekst je privukao pažnju nekih pseudo kritičara civilizacije, kao što je John Zerzan itd.

2004. (kada je nanotehnologija već bila stvarnost) tema je postala skandalozna, a sam Drexler je javno izjavio kako je grey goo bila samo fiktivna ideja, i kako tehnološki uvjeti nisu bili prikladni (tada) da se katastrofa, koju je predvidio prije nekoliko godina, obistini.

Continue reading Meksiko: Osma izjava ITS-a

Beograd/Zagreb/Mostar: Izjava solidarnosti sa Mihalisom Tolisom

Ni jedan sat u vojsci - nikada nećemo postati meso za vaše smrtonosne granate (Janjina)
Ni sata u vojsci – nikada nećemo postati meso za vaše granate (Janjina)

Kao što su događaji iz devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije pokazali, ratovi su odličan metod za širenje neometane vladavine kapitala. Bilo da je izgovor nacionalistička (u slučaju lokalnih vladajućih klasa), ili ideologija ljudskih prava (u slučaju NATO intervencije), vojno-industrijski kompleks je bio najefikasniji činilac u pripremanju terena za neoliberalni napad na radništvo.

Antimilitaristi su uvek bili ti koji su bili sposobni da uvide pravu svrhu patriotske retorike i da se i u trenucima najveće nacionalističke histerije odupru i odbrane ideju slobode i autonomije. Danas kada se nacionalistička histerija primirila, mnogima je postalo jasno da su upravo „izdajnici“ i dezerteri bili ti koji su pokazali najveći stepen hrabrosti i odgovornosti onda kada je to bilo najpotrebnije, a kada su mnogi sledili infantiliizujući trend prebacivanja lične odgovornosti na Državu.

Ratove na prostoru Jugoslavije, kako se to često kaže među lokalnim stanovništvom, „niko nije očekivao“. Ipak, vladajuća klasa, ne samo da ih je očekivala već ih je i pripremala. U izbijanju ratova nije bilo ničeg spontanog, ljudi su u njih morali biti ugurani, nasiljem i propagandom. Iskustvo je, dakle, pokazalo da krvavi ratovi mogu izbiti i kada ih lokalno stanovništvo ne očekuje i ne veruje u njihovo izbijanje do poslednjeg trenutka. Sličan mehanizam možemo uočiti u događajima koji se trenutno odvijaju u Ukrajini.

Upravo zato je antimilitaristička borba važna i u trenucima kada većina još uvek ne veruje u mogućnost rata i dok je „vladavina prava“ još uvek stabilna. Upravo ta vladavina, Država, patriotska ideologija i vojno-industrijski kompleks reprodukuju sve uslove za izbijanje „neočekivanih“ ratova, koji za cilj uvek imaju nove napade na eksploatisane klase i gušenje socijalnih borbi.

Zbog toga je borba Michalisa Tolisa i drugova iz Bosonogog bataljona od suštinske važnosti.

Solidarni pozdravi!

Anarhisti i anarhistkinje iz Beograda, Zagreba i Mostara

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad molotovljevim koktelima na policijsku stanicu u znak sećanja na Lambrosa Fundasa člana Revolucionarne borbe

Lambros Fundas živi.  Živela Anarhija.
Lambros Fundas živi.
Živela Anarhija.

“Sa bakljama koje su odavno izgorele, moji stari drugovi koračaju zaobilazeći zenice mojih očiju…Zatvaram usta čvrsto i vrištim…I baš tada divlje napadaju moje arterije povlačeći slomljeni jarbol za zastave i tu, u osmoj arteriji, u maloj šupljini srca gde moji mrtvi drugovi spavaju, šapatom vodim bitku…”

Potrebno je da svoje dela dovedeš do krajnjih granica; da testiraš samog sebe u borbi sa celim svojim bićem u borbenoj pripravnosti; da budeš prisutan na skupštinama, demonstracijama, divljim štrajkovima i barikadama, baš kako je to i Lambros činio; da budeš prisutan na zavereničkim sastancima, u mapiranju neprijatelja i grada, da osećaš neophodnost obnove zaliha, spreman da podmažeš oružje, da se svesrdno boriš, poput munje…

Trebalo bi pokrenuti sve te procese i bez obzira na njihov početak postarati se da imaju lep kraj jer istorija ostaje skromna ukoliko je ne dodirnemo…

Krećući se neprekidno tim kontekstom, mi smo sa naše strane, u subotu uveče 8. marta 2014., odali počast uspomeni na anarhističkog borca i revolucionara Lambrosa Fundasa napadom na policijsku stanicu Nea Halkidoni u pregrađu Atine; uhvativši još jednom državne mehanizme bez garda zapalili smo patrolna kola koja su bila parkirana ispred stanice, stražarsku kućicu i ulazna vrata policijske stanice pokazujući im da su borci samo oni koji biraju mesto, vreme i način oslobađanja svoje mržnje prema imenovanim neprijateljima slobode.

Lambros: nisi propustio nijedan trenutak naše borbe jer si uvek prisutan, kao i obično…Lambros: ništa nije gotovo jer se sve nastavlja…

Večna slava Lambrosu Fundasu koji je samo predahnuo pre četiri godine (10. mart 2010.) u atinskom naselju Danfi i koji nas nastavlja inspirisati na samo njemu svojstven način.

Revolucija prva i uvek, sve do pobede.

Rusija: Nepoznati maskirani ljudi kidnapovali i ozbiljno povredili anarhiste iz Petrozavodska

Solidarnost protiv represija u Rusiji
Solidarnost protiv represija u Rusiji

Nepoznati ljudi sa maskama na glavama kidnapovali su i ozbiljno povredili anarhiste/anarhistkinje organizatore/ke demonstracija “Protiv rata u Ukrajini” u Petrozavodsku.

Dana 9. marta u Pertozavodsku je trebalo da se održe, zajedno sa tradicionalnom akcijom “Hrana ne oružje”, demonstracije “Protiv rata u Ukrajini” za mirno rešenje napete situacije i sprečavanja nastavka krvoprolića.

Tokom večeri 8. marta desio se napad na dvoje organizatora demonstracija i njihovog/njihovu prijatelja/prijateljicu. Dva automobila su se zaustavila, a desetak krupnih ljudi sa maskama na licima odmah je započelo napad. Urlali su “Vi jebeno želite da naš Krim date Banderinim ljudima?”, “Naučićemo vas kako se protestuje ***” i tako dalje. Nakon brze ali stručne egzekucije napadači su se vratili u kola i odvezli.

Sledećeg jutra, dok su napuštali kuću nakon kuvanja hrane za “Hrana ne oružje” pola sata pre demonstracija, četvoro učesnika/učesnica akcije i demonstracija ponovo je napadnuto od strane neidentifikovanih maskiranih osoba; ponovo su ih pretukli, a zatim ugurali u dva automobila i odvezli u nepoznatom pravcu. Kasnije se saznalo da su odvedeni u šumu koja se nalazi na nekih 40-45 kilometara od grada. Napadači su im tokom vožnje govorili da ih vode da iskopaju sebi grobove, a sve vreme su ih tukli i zlostavljali. Nakon što su stigli do šume, na različitim mestima su izvodili jednu po jednu žrtvu (svaku je pratilo 3-4 maskiranih ljudi), ponovo uz prebijanja i zlostavljanja. Koristili su policijske pendreke i lance umotane u polietilen. Napadači su pretili sakaćenjem ili ubistvom.

U međuvremenu, na demosntracijama su se pojavili neki nepoznati ljudi sa provokativnim natpisima nebitnim za temu demonstracija koji su fotografisali ljude i potom pobegli, pa je postalo jasno da je razbijanje demonstracija bilo planirano. Učesnici/učesnice dešavanja, kao i drugi/e društveni/e aktivisti/aktivistkinje veoma imaju razloga da strahuju za sopstvenu, kao i bezbednost svojih najmilijih.

Molimo vas da podelite ovu informaciju.

Izvor: Autonomna akcija

Berlin: Napad paljevinom na filijalu banke Santander

nojkeln_napad_na_banku
U noći 6. marta 2014., podmetnuli smo požar u filijali banke Santander koja se nalazi u berlinskom okrugu Nojkeln. Razbili smo staklo i upalili zapaljivu napravu sa odloženim dejstvom. Ovu akciju smo posvetili onima koje je kapitalistički sistem u Čileu i Španiji ubio ili zarobio.

Prvo o Tamari Sol i Sebastijanu Oversluiju:

“U jutarnjim časovima 11. decembra 2013., anarhistički drug Sebastijan Overslu ubijen je u Pudauelu predgrađu Santjaga prilikom pokušaja pljačke banke. Privatno obezbeđenje Banco Estado ubilo je 26-godišnjeg Sebastijana sa šest hitaca. Od tada su se, kao odgovor na to ubistvo, desile mnogobrojne reakcije anarhističkog pokreta. Dana 21. januara 2013., drugarica Tamara Sol Farijas Vergara, ušla je u filijalu iste banke u centru Santjaga i otvorila vatru na stražara uz povike: “Osveta!”. Potom je, kako kažu, tom stražaru oduzela oružje. Ubrzo nakon toga je uhapšena. Tamara odbija ma kakvu saradnju sa vlastima i trenutno je drže u preventivnom pritvoru.” (odlomak iz teksta na nemačkom jeziku o čileanskom “Danu borbene omladine”)

Pokret je objavio “saučesnički” video o Sebastijanovom ubistvu kao i osvetničkoj akciji za koju se tereti Tamara.

Porodica Vergara Toledo iz Santjaga se nedavno (3. februara 2014.) oglasila otvorenim pismom povodom hapšenja i trenutne situacije u kojoj se Tamara nalazi.

Od Sebastijanovog ubistva u preventivnom pritvoru se nalaze i Alfonso Alvijal i Hermes Gonzales.

Pored njih, želimo pomenuti i Moniku Kabaljero i Franciska Solara. Nakon operacije koju su pokrenule španske i čileanske vlasti oni se nalaze u zatvoru pre suđenja; oboje su već gonjeni u Čileu u okviru fabrikovanog “slučaja bombe” (Caso Bombas).

Takođe pozdravljamo optužene u “slučaju bezbednost” (Caso Security, Čile) kao i aktiviste u Barseloni koji, kako i mi, pogodne mete za akcije solidarnosti pronalaze u bankama.

Banka Santander, kao najveća banka u španskom govornom području, odgovorna je za prinudna iseljenja i izdavanje garancija za trgovinu oružjem.

To je takođe dobar razlog da borbe koje se vode tu i tamo vidimo kao deo zajedničke borbe. Institucije koje stavljaju kapital ispred ljudskih života uvek će biti mete naših napada.

Komando Sebastijan Overslui
SLOBODA ZA SVE ZATVORENIKE

Marco Camenisch – Iz zatvora Lenzburg u Švicarskoj

camenish-libero

CH – 4.  Update neoslobođenje  (društvo bez rizika):

Premisa: još je u postupku žalba (5. mart 2013.) drugostupanjskom sudu na 2. odbijanje (5.2.2013.) pri prvostupanjskom (uprava za zatvorski sustav Züricha) mojeg uvjetnog otpusta. U ovom drugom odbijanju Uprava za zatvorski sustav ZH [u daljnjem UZZS ZH] traži od  Lenzburga izjašnjavanje, u decembru 2013., glede mojeg uvjetnog otpusta.

22. mart 2013.: potvrđujući svoje prethodne usmene izjave – i postojanje, barem, određenih proturječnosti unutar represivnih aparata – uprava Lenzburga je poslala, prijevremeno, nadležnom UZZS ZH izvještaj o ponašanju sa zahtjevom za premještaj na ljeto 2013. u zatvor “otvorenog” tipa. Upravitelji Lenzburga i ZH žurno organiziraju sastanak 28. marta 2013. UZZS ZH je izričito odbio zahtjev Lenzburga zbog “visokorizične opasnosti” za koju ne bi mogli preuzeti odgovornost.  Njihovi uvjeti za “ublažavanje izvršenja” ostaju i dalje isti: da se odreknem i prihvatim psihijatrizaciju revolucionarne/radikalne borbe te njene oružane borbe i “pojma o svijetu”. Dakako, susreli su se s još jednim mojim odlučno odbijanjem. Slijedilo je izvješće Lenzburga u kojem se traži da se, pod ovim uvjetima, ne nastavi izvršavanje moje kazne nakon ljeta 2013. Što praktični znači moj neminovni premještaj u  anihilacijski logor Pöschwies, Regendorf, Zürich.

+ UKRATKO (društvo rizika):

Jučer je federalna vladala javno objavila da namjerava dodijeliti multinacionalnim kompanijama koncesiju za eksploataciju i trgovanje osnovnim sirovinama sa sjedištem u Švicarskoj (Glencore/Xstrata itd.) – koje globalno posjeduju većinski dio ovog prljavog smrtonosnog biznisa, koji se iz Švicarske može voditi, u biti, bez “pravilnika” i poreza – dobrovoljno “etičko” poboljšanje njihovih sve više javno spornih globalnih postupaka eksploatacije i trgovanja…

Danas federalni sud izdaje dozvolu visokorizičnom četrdesetogodišnjem nuklearnom reaktoru starudiji u Mühlebergu (kanton Bern), vrlo prijepornom nakon Fukushime, za neograničen rad te na taj način izokreće odredbu federalnog upravnog suda, od marta 2012., koji je za 2013. naložio privremeno zatvaranje stare nuklearne centrale starudije zbog opasnosti, sve do “otklanjanja” njenih sigurnosnih nedostataka…

Continue reading Marco Camenisch – Iz zatvora Lenzburg u Švicarskoj

GRČKA: 15. april 2013., nova racija EKAM-a u zatvoru Greneva

abolish-all-prisons-1024x773

Pretukli su zatvorenike, elektrošokirali ih, svukli i natjerali ih da puze na rukama i koljenima. Operacija EKAM-a (specijalne antiterorističke policijske jedinice) u grčkim zatvorima se nastavlja, čak s većim intenzitetom, pakošću i autoritarnošću.

Nakon racija u Trikali, Malandrinu, Gianneni, Domokosu, Koridallosu i Greveni, u subotu je EKAM ponovno harao grevenskim zatvorom. Postupak je svugdje isti, batinanje, ponižavanje, uništavanje ćelija. EKAM se posebno iskazao u posljednjoj operaciji u grevenskom zatvoru, zamaskiranih lica, nakon što su zatvorenike izvukli iz ćelija tukući ih pendrecima, koristeći čak i taser, natjerali su ih da puze četveronoške, da bi ih na koncu vezali lisicama i odveli u sportsku dvoranu zatvora.

Dok su se zatvorenici, goli i svezani, nalazili u sportskoj dvorani, EKAM je uništio njihove ćelije pod izlikom pretresa. Bez ikakve informacije, bez ikakve indikacije o postojanju oružja, obično tokom noći, EKAM vrši racije po zatvorima te zlostavljanjem i samovoljom sprovodi svoj vlastiti zakon. Izgleda da je ministarstvo pravosuđa predalo grčke zatvore ministru Opresije Dendiasu [1], dovodeći “preodgojni” sustav u srednji vijek.

Nekontrolirana akcija specijalnih jedinica policije. Mučenje već zatočenih osoba.

 

ZAPALIMO ZATVORE
NEKA NIJEDAN ZATVORENIK NE OSTANE SAM

izvor: Act For Freedom

[1] Nikos Dendias, grčki ministar javnog reda i zaštite građana

Čile, Temuco: represija nad čileanskim anarhistima

Temuco. Jučer ujutro 28. marta, policija je izvršila brojne pretrese, među kojima i dva okupirana prostora, Espacio Pandemia i Biblioteka Amanecer. Sud, policija i štampa tvrde da su tijekom pretresa pronađeni aparati za gašenje požara, barut, tajmeri, plin butan i priručnik za izradu eksplozivnih naprava. Navode da je pronađen i tekst kojim se preuzima odgovornost za jedan napad.

Mnogi su drugovi uhićeni samo što nisu htjeli reći ime policajcima. Dva ili tri druga su uhićena pak za posjedovanje oružja i možda će biti optuženi za terorizam.

26. marta, to jest dva dana ranije, drugovi iz Espacio Pandemia objavili su tekst u kojem kažu da policija već dva mjeseca nadzire njih kao i njihov prostor. Gadovi u uniformama u više su navrata pitali stanovnike kvarta što tu drugovi rade i što organiziraju, ali nisu nikada dobili odgovor. Javni tužioc koji vodi slučaj je Paredes Cristian.

Continue reading Čile, Temuco: represija nad čileanskim anarhistima