“U Grčkoj, Turskoj, Brazilu…borba i dušom i telom do socijalnog oslobođenja” (transparent na velikim demonstracijama koje su 29. juna održane u centru Atine u znak solidarnosti sa Kostasom Sakasom)
Petak, 5. jula: Poziv na motociklističke demonstracije do Opšte bolnice Nikaja, Pirej, gde se štrajkač glađu još uvek drži u pritvoru (čekajući odgovor na drugi zahtev za puštanje na slobodu).
Okupljanje kod Propileja (ulica Panepistimu, Atina) u 18h
Solidarno okupljanje ispred Opšte bolnice u Nikaji u 19.30h
Sledi samo nekolicina gestova u Grčkoj i na Kipru u znak solidarnosti sa anarhističkim zatvorenikom.
Istovremeno kada su suci odobrili produženje pritvora za daljnjih šest mjeseci, liječnik iz opće bolnice Nikaia izjavio da je anarhist štrajkaš glađu izgubio deset kilograma.
Prosvjed za neposredni otpust Kostas Sakkasa zakazan je za subotu 29. juna u 11:30, na atenskom trgu Monastiraki. Plakat solidarnosti kaže: “Dvije i po godine u zatvoru bez suđenja. Drug izvrgava svoje tijelo riziku da bi se odupro modernom totalitarizmu države i kapitala. Njegova borba je borba čitavog pokreta, borba svih potlačenih.”
Anarhista Kostas Sakas je stupio u štrajk glađu 4. juna 2013. godine protestujući protiv produženja pritvora u pretkrivičnom postupku i zahtevajući trenutno puštanje iz zatvora.
Drugovi su pozvali na političku diskusiju, koja će se održati 4. juna 2013. u 18h na atinskoj Politehničkoj školi (zgrada Gini), u susret organizovanju akcija solidarnosti za štrajkača glađu Kostasa Sakasa. Tom prilikom će biti uspostavljena i telefonska veza sa Kostasom koji će govoriti direktno iz zatvora Koridalos.
Kostas je anarhistički zatvorenik koji se trenutno suočava sa dva suđenja koja se vode protiv R.O. ZVĆ iako je negirao svoje učešće u toj urbano-gerilskoj grupi od trenutka kada je uhapšen (decembar 2010.). Ovaj drug se nalazi u pritvoru – gde čeka na suđenje – već 30 meseci. Država mu je nedavno produžila pritvor za još šest meseci (i istu meru primenila protiv anarhiste Gerasimosa Cakalosa koji je priznao učešće u R.O. ZVĆ).
Contra Info napomena: Podsjećamo na tešku ozljedu i hospitalizaciju zatvorenog anarhista Panagiotisa Argiroua (vidi ovdje).
Član ZVĆ (Conspiracy of Cells of Fire) će ubrzo trebati da se podvrgne još jednoj specijalnoj operaciji i liječničkom tretmanu. Zato je potrebna široko prikupljanje pomoći u narednom razdoblju. Pozivamo sve anarhiste na solidarnost diljem svijeta da pomognu našem drugu pokriti liječničke troškove. Anarhisti koji žele poslati financijsku potporu mogu kontaktirati i Grupu solidarnosti sa Revolucionarnom Organizacijom ZVĆ, u Ateni, na sal.spf[at]gmail.com
Deveti Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu održat će se prvi vikend u travnju. I ove godine sajam se održava u galeriji Nova, a osim već tradicionalnog okupljanja anarhističkih izdavača, grupa i pojedinaca, najavljene su i diskusije o anarhizmu i nogometu, tehnologijama i tehnikama nadzora i kako im se oduprijeti, direktnim akcijama, a biti će predstavljeno nekoliko izdavačkih inicijativa i distribucija, između kojih i projekt Anarhistička biblioteka. Na sajmu sudjeluju izdavači, grupe i projekti iz regije i svijeta.
Tužilac je predložio izricanje kazni Poli Rupi, Nikosu Maziotisu i Kostasu Gurnasu (svi priznali svoje učešće u “Revolucionarnoj borbi”), iako na suđenju nisu predstavljeni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje o njihovom učešću u konkretnim akcijama za koje se terete. (Podsećamo da se Pola Rupa i Nikos Maziotis trenutno nalaze u bekstvu). Pored toga i bez ikakvih nedvosmislednih i ubedljivih dokaza, tužilac je predložio i izricanje kazni Sarantosu Nikitopulosu, Vangelisu Statopulosu, Hristiforosu Kortesisu i Kostasu Kacenosu, koji negiraju svoje učešće u organizaciji. Konačno, tužilac je priznao da nikada nije bilo dokaza protiv Marije Berahe (supruge Kostasa Gurnasa) i izjavio da bi ona trebalo da bude oslobođena svih optužbi.
Poziv na solidarno okupljanje ispred specijalnog suda zatvora u Koridalosu:
Suđenje se završava u sredu 3. aprila 2013. u 9h, kada će sud doneti presudu u slučaju Revolucionarne borbe. Sudije će objaviti svoje konačne odluke za Nikosa Maziotisa, Polu Rupu i Kostasa Gurnasa koji su preuzeli političku odgovornost za svoje učešće u toj organizaciji, kao i za Vangelisa Statopulosa, Sarantosa Nikitopulosa, Hristoforosa Kortesisa i Kostasa Kacenosa, druge anarhiste koji su optuženi u okviru istog slučaja, kao i Mariju Berahu (životnu saputnicu Kostasa Gurnasa), koja je takođe optužena u istom predmetu.
Hajde svi da prisustvujemo završetku suđenja i našu solidarnost pretvorimo u udarac protiv države.
Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!
Dana 5. aprila 2013. počinje još jedan preki sud unutar ženskog zatvora u Koridalosu u slučaju “Zavere vatrenih ćelija” (podsećamo da je u tok već treće suđenje ZVĆ povodom slanja zapaljivih paketa).
Ovaj novi postupak se bavi 250 bombaških i napada paljevinom ove organizacije (pored ostalih, napadi na kancelarije Zlatne zore, Upravni sud u Atini i zatvore u Koridalosu).
Ukupno 18 drugova i drugarica će ovog puta izaći pred sud: njih devetoro koji su priznali učešće u R.O. ZVĆ, kao i Teofilos Mavropulos, Janis Mihailidis, Dimitris Politis, Konstantina Karakacani, Panajotis Masuras, Stela Antoniju, Aleksandros Mitrusijas, Kostas Sakas i Jorgos Karajanidis.
Naša podrška svim drugovima je bespogovorna, a naše prisustvo u sudu je potrebno.
Sastanak za organizovanje skupa solidarnosti kod zatvorske sudnice Koridalos desiće se u utorak 26. marta 2013. u 19h, u Politehničkoj školi u Atini.
U Agriniju je oko 350 srednjoškolaca održalo komemorativne demonstracije za Aleksisa Grigoropulosa koga je policija ubila 6. decembra 2008.
Kada je marš protiv represije stigao do gradske većnice, mladi su se zaleteli na DIAS policijsku motociklističku ekipu koja je čuvala zgradu. Pirotehnička sredstva i kamenice su bacani na prestravljeni pandurski ološ koji se sakrio iza trafike.
Ubrzo nakon toga, učenici su se sukobili sa pandurima pripadnicima OPKE (Grupa za prevenciju i suzbijanje kriminala; teško opremljena i specijalno obučena policija za razbijanje demonstracija) u blizini trga Sintrivani (Fontana). Do borbe prsa-u-prsa između demonstranata i odreda za razbijanje demonstracija došlo je i na trgu Dimadi gde je policija pokušala da opkoli tu lokaciju.
Slučajni prolaznici su psovali policajce koji su bez oklevanja ispaljivali suzavce na nekoliko komercijalnih prodavnica i gradsku pijacu. Moramo napomenuto da je jedan od policajaca izvukao pištolj na učenike, a neki prolaznici su vikali na njega.
Dvojica drukara-izveštača su pokušali da se približe demonstracijama i naprave video snimak iz blizine, međutim demonstranti su ih pretukli na licu mesta. Takođe, napadnuto je i gradonačelnikovo vozilo.
Još uvek nema izveštaja o uhapšenim ili privedenim demonstrantima. Međutim, prema izveštajima, tokom jutarnjih demonstracija panduri su, u drugim grčkim gradovima, priveli mnogo demonstranata.
Većina ljudi će, u znak sećanja na smrt 15-godišnjeg Aleksandrosa, izaći na ulice širom Grčke tek kasnije večeras.
Da li je moglo biti bolje? Nije. Da li je moglo proći bez murije i liberala u zelenoj majci? Moglo je. Ali, opet nam nisu mogli ništa.
Sa ovogodišnjim Zafom sigurno smo zakoračili u novu dimenziju. Ako tome dodamo nešto stariji ASK, kao drugi (ili prvi) zamajac tog ciklusa zbivanja na godišnjem nivou, jasno je da sada imamo pouzdan oslonac za razne lude stvari koje su tek pred nama.
Najavljeni program ostvaren je u celini, bez propusta, a na neke vrhunce osvrnuću se malo kasnije. Relja (“Istorija anarhizma u Srbiji”) i Vanda Perović (“Slobodne žene Španije – Mujeres Libres”) održali su svoje prezentacije na engleskom, pošto je u tom trenutku, prvog dana, stranih gostiju bilo više nego nas odavde. Oba izlaganja su podstakla niz pitanja, pri čemu se oko Vande, posle zvaničnog dela, okupio ceo buket dredova, uglavnom stranog porekla, željnih razgovora. I ostalo je išlo po planu. Ali, bili smo slobodni da pratimo ono što nas zanima i preskačemo ono što nas ne zanima, da bismo se posvetili onome što je sama suština svakog takvog okupljanja: druženju sa starim i novim prijateljima, kovanju novih paklenih planova (svašta je na pomolu), žestokim i urnebesnim debatama s nogu. A imali smo i žurku, do zore.
Od sredine juna 2012. godine kanadska kompanija Eldorado Gold i Bobolasova kompanija AKTOR (nap. prev. najveća građevinska kompanija u Grčkoj, članica grupe Ellaktor), uz blagoslov države, seku prašumu u Skuriji kako bi je pretvorili u ogromni površinski kop. Faraonska “investicija” će presahnuti Halkidiki i isušiti svaku kap vode.
Na demonstracijama protiv pokretanja rudnika zlata u prethodnim mesecima dolazilo je i do sukoba između lokalnih meštana i policije, a državni kerovi se nisu ustezali od intenzivne upotrebe hemikalija i plastičnih metaka.
Sledi poziv Koordinacionog komiteta za borbu protiv ovog napada države i kapitala na živote i životnu sredinu.
Naša borba nema otadžbinu
Dokle god smo deo ove borbe, stojimo ne samo protiv uništavanja životne sredine već i protiv države i šefova, kako domaćih tako i stranih. Zemlja njihovog porekla je beznačajna pošto je njihov cilj profit, a ne “razvoj u regionu” ili “nacionalni interes”.
U vremenima kada se svakodnevno preživljavanje pretvara u borbu, a sve veći delovi društva bivaju osiromašeni, interesi moćnika se proglašavaju nacionalnim, uništavanje se naziva razvojem, a pretnja fašizacije društva postaje stvarnost.
Pitanje u vezi sa našom borbom protiv rudnika zlata nije da li će rudnik biti pod kontrolom neke grčke ili kanadske kompanije, ili da li će se naći pod kontrolom države – on uopšte i ne treba da postoji. U tom kontekstu, odbrana “šuma, voda i naših života” nije povezana ni sa kakvom “patriotskom dužnošću”. Zbog toga, baš kao i profit šefova, borba onih koji pružaju otpor ne poznaje granice.
Šta više, nikada nismo ni pomislili da naše nade polažemo u Državni savet – njegova uloga kao dela države nije da blokira već da olakša funkcionisanje kapitalističkog sistema. Osim toga, čak je i Ustav jasan. Kada je u pitanju nacionalna ekonomija, i samim tim profitabilnost, naši životi i životna sredina nalaze se na drugom mestu.
Ova borba baš kao i svaka druga borba treba da se oslanja na sopstvene snage, a ne da čeka na nekakvog “deus ex machina” da nas spase. Našu borbu vidimo kao deo borbi koje se trenutno vode širom sveta protiv ugnjetavanja naših života i životne sredine.
OD PERUA DO INDONEZIJE I OD KANADE DO ČILEA BORBA JE JEDNA
Pozivamo na deset dana propagandnih aktivnosti u što je moguće više mesta, u cilju promovisanja borbi koje su manje ili više poznate, ali takođe i – mnogim ljudima – potpuno nepoznate. Pojedinci i/ili grupe koji žele da se pridruže akciji tokom ovih deset dana sami biraju temu i sredstva u skladu sa svojom dinamikom i kriterijumima, za jačanje međunarodne i uzajamne solidarnosti između ugnjetenih.
Posebno predlažemo izlazak na ulice, ispisivanje slogana i kačenje banera u znak solidarnosti sa slučajevima za koje smatramo da je važno da se za njih čuje. To smo u proteklim mesecima radili u Atini, a verovatno si i ti radio nešto slično, u nekoliko prilika. Ipak, potrebno je da odemo korak dalje i da takve akcije izvodimo simultano na evropskom nivou i, nadamo se, šire. Neki od nas su u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Srbiji, Portugaliji, Grčkoj, ali takođe i Južnoj i Severnoj Americi.
Od 1. do 10. avgusta, možemo kačiti banere, postavljati plakate i letke, ispisivati slogane na zidovima, ili izvesti bilo koju drugu akciju koja će podstaći širenje anarhističkog/slobodarskog diskursa izvan granica država-jezika. Zbog toga se unapred radujemo primanju i širenju fotografskog i/ili pisanog materijala o akcijama koje su drugovi izveli, bez obzira gde se oni nalaze.
Početkom avgusta, koordinišemo naše napore i visoko podižemo glavu protiv represije i društva zatvora, protiv država i njihovih granica, protiv kapitala i njegovog profita. Može nas biti mnogo, možemo biti svuda.
Sve oko nas se izgleda odvija u okvirima ucenjivačkih dipola: memorandum/antimemorandum, drahma/evro, fašizam/antifašizam. Možda je čak i u našim redovima potrebno ustati, zauzeti stav u ovoj liminalnoj konjunkturi. Ipak, ni za trenutak ne zaboravljamo jedini pravi dipol: revolucija ili saglasje (harmonija) sa postojećim.
Odbijamo konsenzus, njihove dileme, klasistički mir. Bezbednost se tiče profita lokalnog i međunarodnog kapitala; sloboda se tiče svih ostalih. Država i kapital, fašisti i banke nisu nevidljive sile. Oni imaju imena i adrese. Bilo bi bolje da počnu odbrojavati dane svog izobilja.
Osvrćemo se, gledamo u protekle godine, u teške borbe. Kako barikade i vatre od 12. februara mogu stati u glasačke kutije? Kako se glasovi koji viču “Dosta je bilo”” mogu strpati u glasačke kutije, glasovi koje je podigla nekolicina dostojanstvenih proletera u vremenima kada preovladavaju potčinjavanje i strah od gubitka posla? Kako se ulične bitke mogu ubaciti u ove kutije, bitke koje su vođene od grada do grada, od naselja do naselja, protiv šljama iz Zlatne zore? Kako se naša braća i sestre mogu uklopiti u te kutije, oni koji nisu tu pored nas, a ipak su uvek sa nama, čak i u zatvorskim ćelijama režima?
U ovim liminalnim vremenima, u kojima nema prostora za rezervisanost, pokušali smo nezamislivo i učinili da prethodno “stane” u kutiju. Oko 1000ml benzina u glasačkoj kutiji na glasačkom mestu broj 18. u Eksarhiji na izborima od 17. juna, predstavljaju naših 1000 glasova, naših 1000 izazova u ratu koji se ne može umiriti.
Uvek iznova, u cikličnom ritmu, kolektivistički ili socijalni anarhizam pokazivao se ograničavajućim za neke anarhiste, dok je anarhistički individualizam dobijao na snazi. Sve je počelo negde početkom XX veka, kada su neki veliki anarhistički mislioci počeli da dovode u pitanje razne komunističke dogme. I to se dešava opet: još jednom možemo da vidimo kako se socijalni anarhisti grče u panici, kada nešto prekine njihov lagodni dremež i kada, svesno ili nesvesno, samo jačaju Državu osuđujući svoje neposlušne sestre i braću, u kojima izgleda vide pretnju za upražnjavanje onoga što je jedan drug tako prikladno opisao kao „građanski anarhizam“.
To je zaista užasno stvorenje, taj građanski anarhizam. Ljigavo, kukavičko i despotsko čudovište, sa očima na potiljku, koje uporno pokušava da bude ono što anarhizam verovatno nikada neće postati – poslastica za moderne, potrošačke mase.
Peti Zrenjaninski antifašistički festival (ZAF) održaće se 5. i 6. oktobra 2012. u Kulturnom centru Zrenjanina. Drugog dana festivala u okviru ZAF-a održaće se i anarhistički sajam knjiga.
Osim sajma knjiga ovogodišnji program festivala činiće još i koncert, diskusije, radionice, izložba itd.
Ukoliko imate neka pitanja ili predloge možete nam se javiti na: antifazrenjanin at yahoo dot com
Ukoliko ste zainteresovani da posetite festival ili učestvujete u programu, a pogotovo ako vam je potreban smeštaj u Zrenjaninu, molimo vas da svoj dolazak najavite ranije. Naši kapaciteti smeštanja gostiju su veoma ograničeni, stoga obavezno ponesite vreće za spavanje. Postojaće i mogućnost smeštaja hostelskog tipa (cena će biti oko 10 e po večeri) – molimo vas da vaš dolazak najavite ranije u slučaju da ste zainteresovani za ovakvu vrstu smeštaja.
ZAF vidimo pre svega kao dobru priliku za utvrđivanje lokalnih i jačanje balkanskih antiautoritarnih veza. Iako je festival u velikoj meri orijentisan na Balkan, sa sajamskim delom koji je proistekao iz Balkanskog anarhističkog sajma knjiga, ZAF je otvoren za sve antiautoritarce zainteresovane za saradnju na osnovama solidarnosti i uzajamne pomoći.
Početkom septembra na sajtu festivala biće postavljen detaljan program ZAF-a.
Tekst anarhističkog postera koji je lepljen pre štrajka
Šta je generalni štrajk?
To je prekid normalnog funkcionisanja sistema. To je blokiranje protoka ljudi i robe. To je sabotiranje zupčanika potrebnih za funkcionisanje sistema. To je napad na one koji su odgovorni za naše ugnjetavanje. To je suprotstavljanje braniocima i lažnim kritičarima trenutne paradigme. To su borbe u našem svakodnevnom okruženju (naselju, radnom mestu, školi, itd.). To je izlazak na ulice i deljenje onog malo što je preostalo: besa, hleba i snova. To je upotreba čitavog arsenala koji nam je istorija potlačenih stavila na raspolaganje.
Generalni štrajk može biti samo divlji, sve ostalo je (samo)parodija. Videćemo se na ulicama 29. marta!
Širom Španije protesti i demonstracije prvog generalnog štrajka od 2010. godine su počeli u ranim jutarnjim satima u četvrtak 29. marta. Protestna okupljanja pre demonstracija su održana u gotovo svim većim gradovima (procenjuje se da je održano 111 protesta širom zemlje) sa ciljem ukazivanja na katastrofalne posledice koje podrazumeva nova “reforma tržišta rada”, širenja mobilizacija širom zemlje, sprečavanja štrajkbrehera da sabotiraju štrajk i da se, kroz direktnu akciju i blokade, zatvore preduzeća, radnje i radna mesta za koja se očekivalo da će ostati otvoreni, uprkos štrajku, pa čak i da se odseku glavne ulice u gradovima. Ulog je bio dvojak: paralizovati linije i proizvodnje i potrošnje. Zato su štrajkači pozivali ljude da blokiraju sve usluge i (onima koji imaju posao) da ne idu na posao, ali i takođe da ne kupuju ništa, i da telekomunikacije, struju itd. koriste što je manje moguće.
Iako je “reforma rada” izglasana u parlamentu još početkom februara 2012., usvajanje opšteg državnog budžeta će se desiti u petak 30. marta, što znači da će vlada pokušati da, pored ostalog, nametne još više direktnih i indirektnih poreza i smanji socijalna davanja smanjenjem javnih fondova (pri čemu će nove mere najviše pogoditi obrazovanje i zdravstvenu zaštitu). Zakonodavne svireposti, usred stalnog pojačavanja napada na radne ljude Španije, duboko utiču na nezaposlene i naknade za nezaposlene kao i propisane beneficije za penzionisanje i penzionere.
4. april – Izjava o štrajku glađu Spirosa Dravilasa (zatvorenik zatvora Domokos, trenutno se nalazi u bolnici zatvora Koridalos) pod naslovom “Država i njene institucije se svete onima koji ne podležu njihovom sistemu lišavajući ih stečenih prava o privremenom odsustvu”. Vlasti Spirosu Dravilasu odbijaju privremeno odstustvo iz zatvora na koje ima pravo već dve i po godine.
6. april – Štrajk glađu su proglasili Jorgos Karajanidis, Aleksandros Mitrusijas i Kostas Sakas – “Od danas, 6.4.2012., započinjemo štrajk glađu i zahtevamo ukidanje proizvoljnog i osvetničkog pretkrivičnog pritvora kao i hitno oslobađanje saokrivljene Stele Antoniju iz zdravstvenih razloga”. Izjavu je potpisala i Stela Antoniju (koja trenutno protestvuje uzdržavanjem od zatvorske hrane).
6. april – Štrajk glađu su proglasili utamničeni članovi Zavere vatrenih ćelija (ZVĆ) Panajotis Argiros i Gerasimos Cakalos koji zahtevaju konačni transfer u zatvor Koridalos kako bi se stavila tačka na stalne osvetničke transfere i psiho-fizički stres.
7. april – Anarhista Vangelis Kailoglu (jedan od četvorice uhapšenih 12. februara kome je određen pritvor) se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
7. april – Kao znak solidarnosti, sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane su započeli i zarobljenci socijalnog rata, anarhisti Sokratis Cifkas (zatvor Diavata), Janis Skuludis (zatvor Avlona), Babis Cilianidis i Dimitris Dimciadis (zatvor Koridalos)
8, april – Štrajk glađu je proglasio utamničeni član ZVĆ Hristos Cakalos u znak solidarnosti sa drugom dvojicom članova ZVĆ koji štrajkuju glađu
8. april – U znak solidarnosti 130 zatvorenika prvog krila zatvora (za muškarce) Koridalos počelo sa uzdržavanjem od uzimanja zatvorske hrane
9. april – Skupština solidarnosti na atinskoj Politehničkoj školi, sa telefonskim javljanjem štrajkača glađu iz zatvora
9. april – Ostali utamničeni članovi ZVĆ i anarhistički revolucionar Teofilos Mavropulos objavili da će se postepeno pridružiti štrajku glađu koji su započela njihova brača Panajotis Argiru, Geramisos i Hristos Cakalos
11. april – Izjava Stele Antoniju o nedavnim dešavanjima: Tužilaštvo nije naredilo da Stela ponovo bude u pritvoru; međutim, tužilaštvo će obnoviti pritvor Sakasu, Mitrusijasu i Karajanidisu na osnovu fabrikovanih optužbi protiv njih u vezi sa 250 starijih napada ZVĆ podmetanjem požara. Imajući u vidu ove činjenice, i u dogovoru sa trojicom drugova, Stela je objasnila da prekida učešće u štrajku glađu, ali će se uprkos zdravstvenim problemima, uzdržavati od uzimanja zatvorske hrane sve do ispunjenja njihovih zahteva.
11. april – Utamničeni anarhista Rami Sirianos se u znak solidarnosti uzdržava od uzimanja zatvorske hrane
14. april – Skupština solidarnosti sa J. Karajanidisom, A. Mitrusijasom, K. Sakasom i S. Antoniju je (pored ostalog) objavila i sledeću vest: “Trenutno, trojica drugova Karajanidis, Mitrusijas i Sakas su optuženi u slučaju podmetanja 250 požara ZVĆ od strane eksperata tužilaštva Mokasa i Baltasa koji su naredili da se svoj trojici kao i članovima R.O. ZVĆ ponovo odredi pritvor. Stela Antoniju je takođe optužena u ovom slučaju, ali neće biti vraćena u pritvor već se očekuje da će biti puštena (u junu 2012.) nakon 18 meseci provedenih u pretkrivičnom pritvoru dok na njen peti zahtev na puštanje iz zdravstvenih razloga još uvek nije odgovoreno”. Da podsetimo, Stela se nalazi u prtivoru već 16 meseci, a jedini dokaz protiv nje je posedovanje lažne lične karte.
14. april – Vesti o tri utamničena člana ZVĆ nakon jedne nedelje štrajka glađu: Gerasimos je izgubio šest kilograma, Panajotis pet, a Hristos sedam kilograma.
Od 6. aprila do danas, akcije solidarnosti, kao i napadi paljevinama i sabotaže, su izvedene u nekoliko delova Grčke (od Irakliona na Kritu, Atine, Livadije, Patrasa, Soluna do Verije i Komotinija), ali takođe i širom Evrope i Latinske Amerike (od Barselone i Mursije u Španiji, preko Hamburga, Amsterdama do Kardifa, Bristola i Kembridža u UK, Njujorka do Čilea, Bolivije, Kolumbije).
Ljudi se u grčke zatvore zatvaraju godinu i po, i više dana pre suđenja, a u zavisnosti od sudskih mahinacija onima koji su optuženi za navodne zločine pritvor se iznova i iznova produžava (pretkrivični pritvor maksimalno traje 18 meseci, a nakon isteka ovog perioda podižu se nove optužnice radi produženja pritvora). Izlažući svoj život velikoj opasnosti, neki se usuđuju da nastave svoju borbu protiv vlasti i unutar zatvora. Ovo je jedan od najsurovijih pokušaja režima da prekine snažnu solidarnost između drugova, kako onih unutar tako i onih van zatvorskih zidina. Nećemo dozvoliti da nas slome.
Kako je jednom rekao Sofoklis Nidelis iz zatvora u Greveni: “Solidarnost i drugarska kolektivnost su najrazornija oružja.”
Najnovija knjižica Act for Freedom! (pdf, klikni na sliku)
U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.
U zoru 20. aprila, samo jedan dan pre javnog otvaranja ovog novog projekta, velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako da su panduri i tužilac do 6h iselili zgradu VOX-a. Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.
Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.
Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.
U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.
U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.
Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.
Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.
U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.
Mi smo vaša deca, vaša braća i sestre, vaše komšije. Ljudi koji vas služe u kafeterijama, koji sa vama čekaju prevoz, koji vam priznaju da su umorni nakon osam sati rada pored vas.
Mi smo samo ljudi…čijim venama teče krv! Nismo teroristi, ne želimo da uništimo svet ili da profitiramo od smrti. Naprotiv, bunimo se protiv onih koji nameću teror siromašnima i radnicima. Napadamo one koji manipulišu i upravljaju našim životima, one koji eksploatišu i uništavaju našu planetu, ali koji i dalje imaju obraza da se u mas medijima predstavljaju kao dobri i ljudi od poverenja. Zbog toga nas smatraju pretnjom i koriste se svim sredstvima koje kontrolišu da i ti počneš verovati u isto…
U petak 16. marta 2012. skvot Elba je napadnut od strane plaćenika jedne privatne kompanije uz asistenciju poljske policije. Projekat-skvot Elba je osnovan 2004. godine. Finska kompanija Stora Enso (vlasnik objekta) je bila svesna postojanja i aktivnosti koje su se dešavale i Elbi i, nakon protesta od pre dve godine, prisustvo skvotera na tom području je bilo prihvaćeno. Niko od korisnika zgrade nije bio obavešten od zakazanom datumu izbacivanja, tako da je upad bio potpuno iznenađenje za ljude koji su živeli u skvotu koji je najveći i najstariji aktivni socijalni i kulturni centar u Varšavi.
Osmi Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu održat će od 30. 3. do 1. 4. 2012. u galeriji Nova, Teslina 7 u Zagrebu.
Anarhistički sajam knjiga u Zagrebu već osam godina okuplja izdavačke kuće, grupe, projekte i osobe uključene u slobodarski pokret, te sve zainteresirane. Osnovna ideja sajma je predstaviti anarhističku/slobodarsku literaturu i djelovanje što širem krugu ljudi, te stvoriti mjesto susreta i otvoriti diskusije važne za sam pokret i društvo.
Tijekom prvih sedam godina sajam je okupio velik broj sudionika i sudionica, a na tisuće ljudi je posjetilo sajam i sudjelovalo u programu.
Dve godine nakon ubistva anarhističkog druga Lambrosa Fundasa, marš sećanja i borbe je održan u subotu, 10. marta 2012. [ovde 1,2 su fotke sa demonstracija iz marta 2010].
Skup je počeo oko 12h na trgu Monastiraki i trajao oko sat vremena, nakon čega je skoro 1,000 ljudi krenulo u marš centralnim ulicama Atine (ulica Atinas, trg Omonija, ulica Stadiju, Sintagma, avenija Amalija, ulica Otonos, ulica Panepistimiju, Propileja), često uz interesovanje prolaznika. Brojne policijske jedinice su bile prisutne duž čitave rute demonstracija, dok su organizatori demonstracija pružili osnovnu “zaštitu” skupa.
Podeljene su brošure sa političkim izjavama drugova kojima se sudi u slučaju “Revolucionarne borbe”, dok su flajeri, grafiti, i šabloni prekrili ulice i zidove centra grada. Na čelu demonstracija nalazila su se dva transparenta sa natpisima “Solidarnost sa svima koji su gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe” i “Lambros živi kroz naše borbe za socijalnu revoluciju”.
Uzvikivani su mnogi – stari i novi – slogani – kao na primer: “Revolucionarna borba protiv kapitala i kapitalizma”, “Lambros živi u srcu svakog revolucionara”, “Terorizam je tražiti posao; nema mira sa šefovima”, “Večna slava Lambrosu Fundasu”, “Sloboda za sve zatvorenike”, “Ni krivični ni politički zatvorenici; zapalimo sve zatvore”, “Država i kapital su jedini teroristi; solidarnost sa oružanom gerilom”, “Ljudi, na oružje; sada ili nikada”, “Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?” (ispred centralne tržnice Varvakios Agora), “Neka se Kaminisova kuća pretvori u pepeo” (ispred skupštine grada/gradske kuće), “12. februar je bio samo početak; napred za svetski ustanak”, “12. februar nije bio dovoljan; sledeći put parlament mora pasti”, “Sloboda za članove Revolucionarne borbe, sekira i vatra za državne pse čuvare”, “Panduri, KKE, neonacisti – sav šljam radi zajedno” (KKE – “Komunistička” partija Grčke), “Molitva neće promeniti svet; hajde da eksproprišemo sve crkve”, “Sloboda za Stelu Antoniju”. Takođe, uzvikivan je i slogan na italijanskom jeziku “Anarchia, Destabilizzazione, Azione Diretta, Inzurrezione” (Anarhija, destabilizacija, direktna akcija, insurekcija). Oko 15h časova, anarhističke demonstracije su završene na Propileji, dok je mnogo demonstranata nastavilo da maršira ka Eksarhiji.
Video sa okupljanja od 20.3.2010. u naselju Dafni, u čast Lambrosa Fundasa i svih boraca koji su poginuli od državne ruke.
Grčka policija je 10. marta 2010. ubila anarhistu Lambrosa Fundasa, člana urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba.
U subotu 3.3.2012. preko 1,000 ljudi je marširalo atinskim naseljem Kipseli u znak solidarnosti sa skvotovima i samoorganizovanim gradskim prostorima u demonstracijama na koje su pozvali skvotovi iz centra Atine.
U pozivu skvotova Patision 61 i Skaramaga stoji:
“Sredinom novembra, pokrenuto je novo partnerstvo opštine Atina i policije. Zajedno su pokrenuli novi ciklus upravljanja centrom Atine. U početku, za metu su uzeli okupiranu “Opštinsku tržnicu Kipseli” koja pruža utočiste za različite (socijalne i druge) potrebe lokalnog stanovništva , nakon čega je usledilo krivično gonjenje po službenoj dužnosti skvota “Lela Karajani 37”, što je dalo zeleno svetlo za moguće pandurske intervencije.
U petak 2. marta, održano je okupljane u znak solidarnosti sa skvotom Orfanotrofio, ispred upravne zgrade Solunske mitropolije. Okupljeni su podsetili da je pre mesec dana “vlasništvo” nad skvotiranim prostorom prebačeno sa Ministarstva zdravlja na Grčku pravoslavnu crkvu, “radi trenutne upotrebe” kako je najavljeno na sajtu Ministarstva zdravlja.
DRŽAVO I CRKVO - DALJE RUKE OD SKVOTA ORFANOTROFIO
Ispred zgrade mitropolije je postavljen transparent, posteri su lepljeni u mnogim delovima naselja u kome se nalazi zgrada mitropolije, a podeljeno je i mnogo tekstova, takođe, u odbranu još jednog okupiranog prostora “Škole za učenje slobode” jer se skvoterima tog prostora preti sudskim procesim (taj prostor je takođe u “vlasništvu” crkve).
Moramo ponovo prisvojiti crkvene posede…jer molitve neće promeniti svet. Solidarnost za skvotom Orfanotrofio!
