All posts by Contra Info

Grčka: Obaveštenje zatvorenika i zatvorenica o uzdržavanju od hrane

protiv-zatvora-koridalos-15-6-14-1

protiv-zatvora-koridalos-15-6-14-2

protiv-zatvora-koridalos-15-6-14-3
(foto) Nedelja 15.06.2014. – Solidarno okupljanje (oko 100 ljudi) ispred zatvora Koridalos u Atini (park Jorgos Lambrakis, gradska većnica) protiv predloga zakona o zatvorima tipa C koji parlament namerava usvojiti tokom letnjeg zasedanja.

Od 18. juna 2014., mi, zatvorenici i zatvorenice u zatvorima, počećemo sa trodnevnom apstinencijom od hrane u znak protesta protiv fašističkog zakona o zatvorima tipa C.

Ministarstvo želi stvoriti zatvor unutar zatvora, bez prava, bez poseta, bez naknada za rad, bez dopusta…

Ministarstvo nema za cilj da “popravi” već da se osveti i kazni. Kada nekoga lišiš prava na nadu jedino što je sigurno jeste da mu činiš gore. Zatvori tipa C nisu zatvori maksimalne bezbednosti već zatvori maksimalnog očajanja. Zato i nije slučajno što ministarstvo pravde pokušava doneti taj zakon tokom leta kako bi izbeglo reakcije ne samo zatvorenika i zatvorenica već takođe i svih svesnih i osećajnih ljudi.

Trodnevna apstinencija od hrane predstavlja samo početak. U ma kom slučaju nepopustljivosti od strane ministarstva i vlade i borba će kulminirati svim sredstvima.

U Grčkoj se smrtna kazna sada zove zatvor tipa C.

BORBA – OTPOR – DOSTOJANSTVO

P.S. U Grčkoj siromaštva i neimaštine jedino rešenje jeste solidarnost među ljudima. Zato smo odlučili da u ta tri dana tokom kojih ćemo se uzdržavati od hrane ona bude ponuđena beskućnicima, siromašnima i nezaposlenima.

Izvor: Asirmatista

Atina: Činovi solidarnosti za 11. jun

Sloboda za one koji su u zatvorskim ćelijama i kavezima. Solidarnost sa Mari Mejson i Erikom MekDejvidom
Solidarnost sa Mari Mejson & Erikom MekDejvidom, borcima zatočenim zbog oslobođenja životinja-zemlje (ALF-ELF)

U kontekstu 11. juna, Međunarodnog dana solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima u SAD Mari Mejson i Erikom MekDejvidom kao i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama, okačen je transparent u ulici Patision kod Politehničke škole u Atini gde su takođe ispisani i grafiti. O istoj smo temi govorili i putem radio talasa Radiozona subverzivnog izražavanja 98FM, samoupravne radio stanice iz Atine.

Solidarni anarhisti i anarhistkinje

Hamburg: Divlje demonstracije i neredi protiv granica i njenih pasa čuvara

Vatra i plamen za hamburški senat!

U petak uveče 6. juna 2014., nakon što su panduri u četvrtak 5. juna na Trgu Rathausmarkt u Hamburgu brutalno napali protest izbeglica iz Lampeduse i onih koji ih podržavaju, stotine ljudi izašlo je na ulice Sent Paulija.

Velike neprijavljene demonstracije sa oko 1,000 učesnika/ca počele su oko 20h u ulici Neue Pferdemarkt, a povorka se kretala glavnom ulicom naselja  Schanzenviertel, Schulterblatt. Na zidovima kuća, banaka i prodavnica ispisivani su slogani protiv države i granica, bilo je pirotehnike i veoma glasno.

Nakon što su panduri zaustavili demonstracije masa se raspršila i ponovo okupila u različitim trenucima i mestima. Povremeno se i nekoliko demonstracija dešavalo u isto vreme.

Napadnuta je lokalna kancelarija Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Sent Pauliju; štaviše, uništen je ulaz u stambenu zgradu hamburškog senatora pravde. Mnogo barikada je podignuto koje su panduri povremeno napadali. Ovo su samo neki od utisaka o večerašnjim dešavanjima. Panduri nisu uspeli da kontrolišu situaciju. Bilo je prijatno videti da su mnogi bili dobro pripremljeni i poduzimali sopstvene inicijative.

Bez granica! Bez država!
Za još mnogo nekontrolisanih letnjih noći!

Kao što se večeras moglo pročitati na sveže ispisanom zidu u Sent Pauliju:
“Za socijalnu pobunu!”

Solun, Grčka: Revolucionarni anarhista Babis Cilianidis oslobođen optužbi u žalbenom pretresu!

Dana 6. juna 2014, skoro 40 drugova prisustvovalo je drugom danu žalbenog pretresa u sudnici u Solunu. U međuvremenu, drug Babis Cilianidis – koji je uvek odbijao da prisustvuje sudskim procesima – nalazio se u zatvoru Koridallos (Atina) čekajući ishod.

Da skratimo priču, tužilac je zatražio oslobađajuću presudu za druga, navodeći da je šal (/maramica) pronađen suviše daleko od mesta pljačke, a sam DNK uzorak  (u ovom slučaju mešavina) nije dovoljan dokaz da se iko osudi.

Konačno sud je oslobodio optužbi Babisa Cilianidisa ‘zbog sumnji’. Posle skoro 3.5 godina zatočeništva, drug ponovo može šetati ulicama.

Još uvek ima mnogo anarhista iza zatvorskih zidina. Sloboda za sve!

izvor: indimedija atina (1, 2)

Montevideo: Napad na sedište Fudbalskog saveza Urugvaja u kontekstu Svetskog prvenstva u Brazilu

Montevideo, jun 2014.

U ranim jutarnjim satima, u ponedeljak 9. juna 2014., napali smo sedište Fudbalskog saveza Urugvaja tako što smo sa tri molotovljeva koktela uništili i zapalili deo zgrade.

Ova akcija je odgovor na sva sranja koja fešta Svetskog prvenstva nosi sa sobom.

Šaljemo ljubavi i snage drugovima i drugaricama koji se bore širom sveta i veliki zagrljaj drugovima/drugaricama koje gone u Buenos Airesu.*

NEĆE BITI SVETSKOG PRVENSTVA!

* Krajem maja, drugovi/drugarice su privedeni/e i izvedeni/e pred sud zbog ispisivanja slogana protiv Svetskog prevenstva i u znak solidarnosti sa anarhistkinjom Tamarom Sol Vergara, u centru Buenos Airesa (kao i na zidu Fudbalskog saveza Argentine).

Solun: Preuzimanje odgovornosti za napad paljevinom na vozilo bezbednosne kompanije

“Solidarnost sa borbom zatvorenika i zatvorenica protiv novog nacrta zakona i zatvora maksimalne bezbednosti”

U sredu 28. maja, u solunskom naselju Faliro, zapalili smo vozilo bezbednosne kompanije kao znak otpora protiv novog zakona koji predlaže osnivanje zatvora maksimalne bezbednosti. Kompanije bezbednosnih sistema i usluga preuzele su zadatak bavljenja infrastrukturnim potrebama takvih zatvora.  Ali takođe, one kontrolu nad našim telima i umovima nameću i izvan zatvorskih zidina.

Solidarnost sa Đanlukom i Adrijanom koji su zatočeni u zatvoru maksimalne bezbednosti u Italiji i čekaju suđenje putem video-konferencije 4. jula 2014.

Santjago, Čile: Napad na autobuse Transantjaga

Preuzimanje odgovornosti za divlji napad na autobuse Transantjaga:

U utorak 3. juna 2014., uz saučesništvo noći, organizovali smo se i postavili tri zapaljive naprave u tri različita autobsa koji voze na tri različite linije gradskog prevoznika Transantjago; cilj nam je bio da spalimo ove mašine za prevoz postmodernih robova.

Kao čopor preuzimamo odgovornost za ovu akciju da njen politički i borbeni smisao koji nas je motivisao ne bi bio iskrivljen, izbegavajući tako medijske špekulacije vlasti i uvek opreznih subjekata, i bez zalaženja u dosadna opravdanja jasno kažemo:

U ratu smo sa civilizacijom, njenim društvima, njenim braniocima i lažnim kritičarima; prijatelji smo i branioci prirode, Zemlje i svih životinja koje pate usled zlokobnog napredovanja pripitomljavajuće kapitalističke globalizacije.

Sloboda za Tamaru Sol, Adrijana, Đanluku, Alfreda Kospita, Nikolu Gajia, Hansa Nimajera, Hermesa Gonzalesa, Alfonsa Alvijala i sve zatvorenike i zatvorenice rata širom ovog trulog sveta, a u sećanjima i srcima našim nalaze se Sebastijan Overslui, Maurisio Morales, Aleksandros Grigoropulos i mnogi drugi…

Za oslobođenje ljudskih i neljudskih životinja i Zemlje.

Anarho-nihilistički šok čopor

Atina: Pucnji na skvotirani socijalni centar Vox

Stanovnici/radnici/kolektivi ujedinjeni možemo odoleti mafiji i drogama. U četvrtak, 5. juna 18:30h demonstracije u naselju; narodna skupština na Trgu. Mesto okupljanja: ugao ulica Spiridonos Trikupi i Sturnari. – Komitet inicijative stanovnika Eksarhije.

U ranim jutarnjim časovima, u utorak 3. juna 2014. oko 02:30h, nepoznate osobe su ispalile najmanje 5 hitaca ka glavnom ulazu u skvotirani društveni centar K*VOX. Dva metka su probila spoljnu metalnu roletnu i razbila staklo na ulaznim vratima [Fotke: 1, 2.]. Srećom, niko od drugova i drugarica se u to vreme nije nalazio u skvotu.

K*VOX je u poslednje vreme – zajedno sa stanovnicima, kolektivima i borcima iz kraja – poduzeo niz inicijativa protiv mafije i trgovine drogom koja se, uz tolerisanje i zataškivanje od strane policije, odvija u naselju Eksarhija.

U sredu 28. maja 2014., održana je masovna skupština u cilju razgovora o svemu navedenom, uz učešće lokalnih stanovnika, radnika i radnica, kao i kolektiva iz Eksarhije. Odlučeno je da se pokrene niz akcija protiv mafije i njihovih etatističkih zaštitnika stvaranjem narodne skupštine u Eksarhiji i okupljanjem-demonstracijama koje su planirane za četvrtak 5. jun 2014.

Verujemo da pucnji na K*VOX – dva dana pre pomenutog skupa i demonstracija – predstavljaju očajnički pokušaj trgovaca drogom – koji u saradnji sa policijom žele ovaj kraj pretvoriti u geto – da zastraše pokret i lokalnu zajednicu.

Vredi napomenuti da smo dvanaest časova nakon incidenta pronašli i pokupili čaure metaka kojima je skvot napadnut. Slično nešto se desilo i nakon pucnjave između mafijaša u kraju, kada su čaure pokupili lokalni stanovnici pošto policija – koja sarađuje sa ograncima mafije – pokazuje provokativnu inertnost u svim takvim slučajevima.

Od prvog dana svog postojanja, K*VOX se suprotstavljao alijansi mafije i policije u Eksarhiji, kao i geroizaciji ovog kraja. Drugovi i drugarice K*VOX-a su se zbog svojih aktivnosti često nalazili/e na meti policije, mafije i velikog dela masovnih medija. Osim toga, ne tako davno, troje drugova i drugarica iz K*VOX-a su kao osumnjičeni pozvani  i odvedeni u sedište atinske policije, a jedini dokaz protiv njih bio je “anonimni telefonski poziv” koji ih je povezao sa anarhističkom intervencijom [teško naoružana grupa koja se pojavila na trgu u subotu 22. marta 2014.] u Eksarhiji protiv trgovine drogom.

Nisu uspeli da nas zastraše niti policijskom invazijom na okupiranu zgradu (april 2012.), upadima u naše domove (januar 2014.), sudskim pozivima (april 2014.), niti konstantnim pretnjama koje dobijamo; pa su se sada oslonili na metke kukavičkih revolveraša.

Pokret odbija da bude zastaršen bilo čim od pomenutog.

Pozivamo one koji se bore i solidarišu da prisustvuju skupu-demonstracijama na trgu Eksarhija u četvrtak 5. juna u 18h.

NIJEDAN KORAK NAZAD

K*VOX

Berlin: Anarhistički slogani ispisani u Fridrihšajnu

Sloboda za Babisa Cilijanidisa
Nasilje protiv svih patriota
Sloboda za sve koji se nalaze u zatvorskim ćelijama
Maurisio Morales je sa nama

U noći 28. maja 2014., izašli smo da ispišemo slogane po berlinskom naselju Fridrihšajn. Naše su misli bile sa Babisom Cilijanidisom, anarhističkim zatvorenikom u Grčkoj koji čeka na suđenje pred Apelacionim sudom 5. juna 2014. (drug je u prvostepenom postupku osuđen na 10 godina i četiri meseca za pljačku računovodstvenog odelenja bolnice AHEPA u Solunu); našom pobunjeničkom braćom i sestrama u Brazilu; Maurisijom Moralesom koji je pao u borbi 22. maja 2009.; svim drugovima i drugaricama koji se bore unutar i izvan galija ovog društva.

Nismo slikali grafit protiv Svetskog prvenstva “NÃO VAI TER COPA” jer je jebeni automobil bezbednosne kompanije WISAG patrolirao područjem.

Zapalimo granice!

Imigranti/imigrantkinje anarhisti/anarhistkinje

Atina: Demonstracije pobunjenih učenika i učenica, 3. maj 2014.

Napadaju generaciju decembra 2008.
Demonstracije, Propileji, 3. maj 2014., 19h
Protiv obrazovnog sistema koji proizvodi robove
Protiv brutalnog državnog nasilja
(Na transparentu piše: “Živimo za danas, borimo se za sutra”)
Nijedan korak unazad
Antiautoritarni učenički front / Pobunjeni učenici i učenice

U pokušaju da sprovede svoj plan o fašizaciji društva i nametanju modernog totalitarizma, država je gušila i nastavlja da guši sve borbene sektore društva, kao i svaki oblik otpora, odlučna da od početka školske godine započne obračun i sa srednjoškolcima i srednjoškolkama.

Noseći sa sobom zvanični dokument koji je izdala Generalna policijska direkcija Atike policajci širom zemlje hapsili su učenike i učenice koji/e su učestvovali/e u okupacijama škola, a privedene slali istražnim sudijama. Učenici i učenice iz srednjih škola u Keraciniju (Pirej), Igumenici, Lamiji, Volosu i drugim regionima dovođeni su pred islednike na ispitivanje podovom njihovom učešća u “krivičnom delu” – okupacijama. Svedoci smo velikih napora od strane države da suzbije pokret učenika i učenica koji danas sve više poprima antiautoritarne karakteristike. Brutalna represija protiv studentskog marša 6. decembra 2013. kada su se hapšenja i pritvaranja dešavala nasumično, obimna upotreba suzavca i brutalno nasilje pokazuju da strah vlada u suprotnom taboru, a ne među srednjoškolcima.

Oni žele da pognemo glave pred novim obrazovnim sistemom, da konstantno budemo u učionici nad udžbenicima. Naše su učionice slične zatvorskim ćelijama, okružene rešetkama, sa velikim broj učenika i učenica, uz smanjeni broj profesora i profesorki; ovi uslovi čine pozadinu ionako degradiranog obrazovanja koje nam je država “darovala”. Iscrpljujući školski časovi, obavezni privatni časovi van škole, sterilno znanje,  već godinama pretvaraju naše škole u fabrike standardizovanih ljudi.

Autoritarci bi voleli da završimo škole postajući robovi namenjeni velikim gazdama; koji nemaju političko stanovište i koji se ne bore za svoja prava.

Borimo se za školu i društvo bez kompetitivnosti, sa strukturama solidarnosti, jednakosti i samoorganizovanja. Protiv njih ćemo uvek ustajati okupacijama, demonstracijama i sukobima.

OKUPLJANJE-DEMONSTRACIJE
Subota, 3. maj 2014. u 19h, Propileji, ulica Panepistimiju, Atina

DALJE RUKE OD UČENIKA I UČENICA

Antiautoritarni učenički front  / Pobunjeni učenici i učenice

Berlin: Projekat Feniks #11

11

Projekat Feniks: Dimni signali iz Berlina

“Vatra dolazi u vaše gradove, u vaše noći. Našim joj duhom otvaramo put ka svima vama. Ona će ogrejati naše prijatelje solidarnošću i zapaliti njihov polet za akcijom. Naše će neprijatelje pretvoriti u pepeo. Utisnuće nas dobro u vaše sećanje. Želimo tvoje srce. Ko god da si, nije bitno. Kao ni to ko sam ja. Možda će nas zavera oboje pretvoriti u pepeo i istovremeno ispuniti životom. Ono što je bitno jeste put kojim idemo i da tim putem idemo jer imamo slobodu izbora. Ta sloboda nije nešto za šta se treba boriti, ona se razvija u umu. Ono što dolazi posle nije sloboda već vlast nad sopstvenim životom. Mi o ovome ne diskutujemo; to je ono za šta se borimo.” (Zavera vatrenih ćelija)[1]

Preuzimanje odgovornosti za neke paljevine koje su se proteklih nedelja dogodile u Berlinu

Dana 8. aprila 2014. zapalili smo vozilo opštinske Kancelarije za javni red, kao i vozilo bezbednosne kompanije, u blizini glavne železničke stanice u Berlinu.

Berlinska opštinska Kancelarija za javni red dobija zadatke od običnih pandura da proganja zbog administrativnih prekršaja i drži svoje oči i uši širom otvorene u svakodnevnom životu ove metropole. Mala, bedna njuškala opremljena motorolama i biber-sprejom. Oni rade, baš kao i panduri, zajedno sa privatnim bezbednosnim kompanijama. Na glavnoj železničkoj stanici, oni dele parking prostor namenjen službenicima vladine agencije sa bezbednosnom firmom, koji se nalazi odmah pored policijske stanice.

Takođe preuzimamo odgovornost za paljevinu jednog vozila ambasade grčke diplomatkinje, 24. aprila 2014. u berlinskom naselju Dahlem koje je prepuno vila.

Diplomatski predstavnici država prava su adresa za zapaljive pošiljke; to otklanja njihov osećaj superiornosti i neranjivosti, kao što je to nedavno bio slučaj sa nemačkim ambasadorom u Atini, kada je pucano na njegovu kuću. Sama država je problem, a to je nešto što mnogi borci parcijalnih borbi ne uzimaju u obzir. Nacisti su država; naoružanje i nuklearne tehnologije su država; klimatske promene i siromaštvo su takođe država.

Našom akcijom negiramo monopol države nad nasiljem.

Nemačka, u pogledu situacije migracione politike u Grčkoj, zauzima poziciju koja promoviše represiju. Za nemačku politiku nije dovoljno to što većina izbeglica koja stiže u Grčku završava u koncentracionim kampovima ili što ih nacisti, sa ili bez uniforme, love i ubijaju. Nemački političari smatraju pretnjom po svoj bogati beli svet, nekolicinu onih koji uspeju da živi pređu grčku granicu. Tako, na primer, bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih, zahteva jaču kontrolu granica i oštrije akcije protiv onih koji su zbog eksploatacije njihovih domova od strane zapadnih društava prisiljeni da pobegnu od rata, gladi i represije. Praktična podrška ovom masovnom ubistvu koje se dešava na evropskim granicama vidljiva je svima kada su nemački detektivi Savezne kriminalističke službe (BKA) stacionirani na grčkim aerodromima, kako bi preneli svoje znanje o rasnom profilisanju grčkim kolegama. Nemački državni aparat podržao je ubistva na evropskim granicama ne samo slanjem osoblja, već takođe pritiscima prema ugovorima na evropskom nivou, poput uredbe Dablin II.

Dana 10. avgusta 2013., u koncentracionom kampu Amigdaleza koji se nalazi 25km severno od Atine u kome grčka država drži zarobljene imigrante izbila je pobuna. Zatvorenici i zatvorenice su zapalili svoje dušeke i ćelije u znak protesta protiv uslova u kampu, stražari su napadnuti, a mnogo imigranata i imigrantkinja je pokušalo da pobegne iz tog zatvora – oko desetak zatvorenika/ca je privremeno uspelo da pobegne.

Solidarnost sa zatvorenicima i zatvorenicama

Pozdravljamo zatvorenike Andreasa-Dimitrisa Burzukosa, Dimitrisa Politisa, Janisa Mihailidisa, Nikosa Romanosa koji su uhapšeni 1. februara 2013. godine, optuženi za dvostruku pljačku u Velventu, Kozani.

Našu solidarnost takođe šaljemo Fivosu Harisisu, Argiridu Daliosu, Janisu Naksakisu i Grigorisu Sarafundisu koji su uhapšeni u okviru istog slučaja[2] u atinskom naselju Nea Filadelfija.

Snagu i čvrstinu šaljemo i našoj braći i sestrama, Damjanu Bolanu, Harisu Hadžimihelakisu, Jorgosu Polidorosu, Argiru Panajotisu, Teofilu Mavropulosu, Hristosu Cakalosu, Jorgosu Nikolopulosu, Mihalisu Nikolopulosu i Olgi Ikonomidu [3].

Solidarnost sa Teofilu Tasosom, Teofilom Mavropulisom, Monikom Kabaljero i Francisko Solarom.

Sloboda za sve zatvorenike i zatvorenice!

U znak sećanja na Sebastijana Oversluija koji je poginuo u borbi protiv kapitalističkog sistema. Sloboda za Hermesa Gonzalesa i Alfosna Alvijala. Sloboda za Tamaru Sol!

Snage, čvrstine i hrabrosti svim ljudima koji se bore. Svim imigrantima i imigrantkinjama koji su krenuli da se probijaju kroz tvrđavu Evropu. Svima onima koji su pali. Svim neimenovanim. Svima onima koji se na ulicama Atine bore protiv svinja.

Protiv konstrukta granica i nacija. Protiv zatvora! Za slobodu! Za anarhiju!

Autonomna ćelija “Hristos Kasimis”

Hristos Kasimis [član Revolucionarne narodne borbe (ELA)] ubijen je od strane policije u Atini, tokom pokušaja napada na nemačku kompaniju AEG 20. oktobra 1977. Akcija je bila odgovor na uvistvo zatvorenika [trojice članova Frakcije crvene armije (RAF) ] u Štamhajmu.

Napomena prevodioca: [1] Preveli smo reči sa nemačkog najbolje što smo mogli, ipak tačno poreklo tog citata nam je nepoznato; [2] za slučaj Velvento samo Fivos Harisis i Argiris Dalios, ne sva četvorica; [3] očigledno, ime Gerasimosa Cakalosa slučajno je izostavljeno.

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Volos: Preuzimanje odgovornosti za napad na “Tesalijsku mesaru” usred Vaskrsa

zaustavi-ubijanje

Odlučili smo se da ove dane, kada se na hiljade ne-ljudskih životinja ubija zbog hedonističke i sadističke potrošnje njihovog mrtvog mesa na prazničnim stolovima, proslavimo na drugačiji način. Dakle, u zoru 19. aprila 2014., napali smo “Tesalijsku mesaru” u gradu Volosu, tako što smo razbili stakla ove velike prodavnice i zasuli je boja-bombama, a oštetili smo i transportni kamion koji joj pripada. Ova prodavnica je bila meta napada i u prošlosti, pa je vreme da neki ljudi shvate da ćemo im stati na put drastičnijim načinima ukoliko nastave profitirati na račun ne-ljudskih životinja.

Civilizacija i kapitalizam se, još od svog nastanka, koriste konceptima i praksama poput vlasništva i zatvaranja, kako bi mogli zatvarati, mučiti i ubijati na milione ne-ljudskih životinja za obezbeđivanje hrane, zdravlja, progresa i prosperiteta ljudske vrste, postavljajući temelje antopocentrizma, prema kojem je čovek superiorian u odnosu na druge vrste koje su sve podobne za eksploataciju od strane ljudi. Iako antropocentrična, dominacija ne ostavlja čoveka van okvira porobljavanja – hijerarhije, patrijarhata, nacije, nadničarskog ropstva, društva nejednakosti.

Sa navalom modernog totalitarizma, za postizanje sterilnog društva zatvora, imamo talas zatvaranja i eksploatacije životinja (stoke, vivisekcija, cirkusi sa životinjama, zoološki vrtovi, prodavnice ljubimaca), ali i ljudi čije ideje i prakse ometaju glatko funkcionisanje sistema (zatvori, koncentracioni kampovi). Iz tih razloga, ne smatramo da je totalno oslobođenje (oslobođenje životinja, Zemlje, ljudi) odvojeni već upravo sastavni deo šire anarhističke borbe.

Do uništenja svakog kaveza/zatvora, ništa neće biti slobodno!

Solidarnost sa političkim zatvorenicima i zatvorenicama
Snage onima koji se bune unutar i izvan zidina

Antispecisti/Antispecistkinje

Verija: Akcija protiv stvaranja zatvora maksimalne bezbednosti

S obzirom na praznično potrošačko ludilo, odlučili smo se da ofarbamo pet bankomata u centru Verije, u petak uveče 18. aprila 2014., kao mali znak solidarnosti sa borbom zatvorenika i zatvorenica protiv stvaranja zatvora maksimalne bezbednosti.

Izolacija ima za cilj da fizički i mentalno uništi one koji se bore.

Da niko ne ostane zarobljen u rukama države…

Italija: Dani aktivne međunarodne solidarnosti sa zatvorenim anarhističkim drugovima i drugaricama

solidarnost_sa_anarhistima

“Naoružaj se i budi nasilan, prelepo nasilan, tako da sve eksplodira… Naoružaj se i bori protiv terorizma, zapali, pravi zaveru, sabotiraj, budi nasilan, prirodno nasilan, slobodno nasilan.”

Mauricio Morales (Punky Mauri), anarhistički borac poginuo u akciji 22. maja 2009.

DANI MEĐUNARODNE SOLIDARNOSTI OD 16. DO 22. MAJA 2014.

S obzirom na početak suđenja protiv anarhističkih drugova i drugarice – Matije, Klaudija, Nikola i Kjare (optuženi za terorizam nakon napada na gradilište superbrzih vozova u dolini Susa, u noći između 13. i 14. maja 2013).

U znak solidarnosti sa anarhističkim drugovima Alfredom i Nikolom (zatvoreni zbog ranjavanja izvršnog direktora kompanije “Ansaldo nukleare” Roberta Adinolfija).

I solidarnost sa drugovima Đanlukom i Adrijanom (koji su u pritvoru, optuženi za napade paljevinom na banke, multinacionalne energetske kompanije – ENI i ENEL, kao i fabrike koje eksploatišu Zemlju).

REVOLUCIONARNA SOLIDARNOST SA SVIM BORCIMA

Αnarhisti i anarhistkinje

(nap. prev. Prema dostupnim informacijama, suđenje Matiji, Klaudiji, Nikolu i Kjari zakazano je za 22. maj 2014.; suđenje protiv Đanluke i Adrijana održaće se 26. maja 2014. putem video-veze, koja ima za cilj potpunu izolaciju zatvorenika.)

Montevideo: Napad molotovljevim koktelima na argentinski konzulat

barracas-los-libros-de-la-esquina-1024x680

U ranim jutarnjim časovima 11. aprila 2014., napali smo molotovljevim koktelima argentinski konzulat u Montevideu. Preuzimamo odgovornost za ovu akciju kao odgovor na iseljenje biblioteke “Los libros de la esquina”, koja se odvila ujutro 9. aprila u Buenos Airesu.

Navedeni prostor se razvijao u okupiranoj kući i više od jednog desetljeća održavao je antagonistički pristup prema društvenom poretku, šireći vrijednosti solidarnosti, autonomije i samoupravljanja. U tom su se prostoru, osim društvene biblioteke, razvijali različiti anti-autoritarni i anarhistički projekti, pojačavajući društvenu konfliktualnost.

Naša akcija je jasna: oni udaraju nas, mi udaramo njih. U ovom slučaju, odlučili smo se da iskomuniciramo akciju kako bi dosegla i pružila snagu svima onima koji se bore s druge strane rijeke. Ali i da podsjetimo kako se u ovim krajevima društveni rat nastavlja, i mada češto neprimjećen, a moćnici se prave kao da se ništa ne dešava, svijet dominacije ipak prima naše udarce.

Nastavimo jačati solidarnost, samoorganizaciju i direktnu akciju. Sve dok konflikt ne nabuja, a društveni rat ne dopusti da iko ostane ravnodušan!

Snage, drugovi/arice

Ustanička ćelija Iznenadni udarac

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

Nakon slamanja treće okupacije šume Hambah, aktivisti i aktivistkinje su odlučni/e da ponovo zauzmu šumu Hambah 26. aprila 2014. Tog dana, demonstracije će početi u 14h na železničkoj stanici u Buiru (blizu Kelna).

Šuma Hambah opstaje.
RWE odjebi i umri.

Kuraženje uprkos iseljenju i represiji

Okupacija šume Hambah je okončana. Uz angažovanje brojnih policijskih snaga, timova za penjanje i pokušaje zastrašivanja javnosti (“ne savetujemo nikome da ovde dođe”), policija je konačno uradila ono što se ionako odavno očekivalo: energetska kompanija RWE, federalna država, grad i policija želeli su da pokažu ko vlada, ko drži konce u svojim rukama. Ali nije sve tako jednostavno. Racije, iseljenja i sve jebene represivne operacije ni na koji način ne pokazuju njihovu superiornost, već njihov strah! Osim toga, nekoliko predstavnika medija još jednom je pokazalo da su poslušni asistenti interesima industrije i politike. Na primer, tokom iseljenja okupacije šume u novembru 2012., specijalisti rudničkog spasilačkog tima divili su se “profesionalno izgrađenim” tunelima u šumi Hambah [tuneli su izgrađeni kao utočište od policijskih racija], ali su mediji na kraju preneli samo policijsko saopštenje izveštavajući da je tu jedino reč o operaciji spasavanja jer je jedna osoba ugrožavala sopstveni i živote drugih ljudi. Apsurdno.

Sada se kaže da je grad Kerpen odgovoran za izdavanje naloga o iseljenju 27. marta 2014. Prema navodima, postojala je opasnost po “život i telo”, prekršeni su građevinski propisi, pa je zato postojala stalna opasnost da kućice na drvetu padnu na šetače. Zapravo, i nemamo baš želju da se osvrćemo na argumente koji pokušavaju da opravdaju brutalno slamanje otpora i time obezbede legitimitet uništavanju životne sredine, klimatskim promenama, prisilnim iseljenjima čitavih sela, kao i ubijanju ljudskih i ne-ljudskih bića. I da, govorimo o ubistvu, koju drugu reč bi trebalo koristiti ako imamo u vidu povećano nuklearno zračenje usled rudarskih radova, zagađenje tzv. finim česticama prašine, emisije CO2, reke izbeglica, izgladnele i ljude koji umiru zbog klimatskih promena i kapitalizma, cepanje porodica i lokalnih zajednica raseljavanjem čitavih sela i naselja, uništavanje staništa i direktno ubijanje životinja sečom drveća i radovima u rudniku. Kao što smo već napisali, nije sve tako jednostavno. Continue reading Nemačka: Okupirana šuma Hambah iseljena po treći put – ponovno zauzimanje zakazano za 26. april 2014.

11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson i Erikom Mekdejvidom i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

11. jun se brzo približava. Kao pokušaj oživljavanja dana podrške eko-zatvorenicima, Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson, Erikom Mekdejvidom i dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama doneo je, u protekle tri godine, ogroman izliv podrške i ljubavi iz svih krajeva sveta i za Mari i za Erika.

Značajno, pored izvora kao materijalne tako i nematerijalne pomoći, videli smo umnožavanje i širenje akcija solidarnosti u mnogim različitim kontekstima koje su doprinosile i širile duh naših borbi u vezi sa onima za koje je država smatrala da treba da nestanu. Koordinisana međunarodna solidarnost počela je cvetati, a informacije o dugogodišnjim anarhističkim i ekološkim zatvorenicima i zatvorenicama prelazile su mnoge geografske i jezičke prepreke.

Ovi su napori imali veoma vidljive i konkretne efekte u životima Mari i Erika (kao i mnogih drugih). Prikupljanje sredstava pomoglo im je da ostanu verni svojim veganskim principima, njihovi voljeni mogli su ih redovno posećivati čak i preko ogromnih rastojanja, nove generacije radikalnih ljudi širom sveta doprlo je do njih solidarnošću. Ukratko, 11. jun je bio veoma uspešan i pomogao je da Mari, Erik i mnogi drugi anarhistički i ekološki zatvorenici i zatvorenice ostanu u našim srcima i mislima, da ih održimo živim u našim borbama.

Ali ovaj proces sećanja – “održavanja živim” – zna biti varljiva stvar. Continue reading 11. jun 2014. – Međunarodni dan solidarnosti sa Mari Mejson i Erikom Mekdejvidom i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama

Atina: Eksproprijacija supermarketa u okrugu Vironas kao minimalni čin otpora

“Plaćati hranu znači toviti naše gospodare.”

Sve je ukradeno, sve nam pripada!

Uzeli smo nazad malo stvari koje smo proizveli mukotrpnim radom, a koje su nam naši šefovi ukrali…

Uspostavljanje vanrednog stanja zajedno sa predatorskim racijama šefova na radnim mestima i u našim životima nameću društvu strah od represije i neimaštine. Razlike u svakodnevnom životu dobijaju tragičan oblik kada ispružene ruke mole i prose ili prevrću kontejnere u nadi da će pronaći hranu. Nezaposlenost i stalni rast cena proizvoda na policama supermarketa naterali su nas da se zapitamo da li možemo zadovoljiti čak i naše osnovne potrebe.

Ne tolerišemo ovakvu situaciju; pružićemo otpor.

Danas (11. aprila 2014.), pokrili smo naša lica i izvršili eksproprijaciju u jednom od onih velikih supermarketa. Naša smo lica učinili vidljivim našim potezom, a pošto taj potez (uglavnom) remeti njihov mir kao i njihovu profitabilnost pokušaće da nam uđu u trag. Nećemo im se predati, prkosimo njihovom terorizmu, planiramo naše korake i kolektivno odgovaramo na ulici. Kolektivizujemo naše otpore i pobune protiv onih koji nas ugnjetavaju.

Danas smo se takođe zaustavili i kod Organizacije za zapošljavanje radne snage (OAED).

Ostavili smo neke od stvari iz supermarketa u lokalnoj kancelariji za nezaposlene kao gest klasne solidarnosti sa drugim radnicima i radnicama i nezaposlenima; pravedni čin koji mi, oni odozdo, činimo za sebe, deleći kolač. U ovom modernom sistemu trgovine ljudima, u ovoj savremenoj galiji, radnici u programima javnih radova – koje Organizacija za zapošljavanje radne snage promoviše – prisiljeni su da po pet meseci žive poput robova. Nemaju prava na odmor ili bolovanje, dobijaju mrvice koje nazivaju platom, a u slučaju da odbiju poziciju koja im je dodeljena preti im brisanje iz registra nezaposlenih. Svako od nas treba da zna da je nas više i ukoliko želimo da se organizujemo možemo zbaciti eksploatatore naših života.

siromašni ali nepošteni

Italija – Operacija Odlučnost: Svima ukinute sve sigurnosne mjere!

8. aprila 2014., na zahtjev same javne tužiteljice, drugovima/aricama pod istragom u takozvanoj “Operaciji Odlučnost” ukinute su (za neke od optuženih nakon gotovo godinu dana) sve sigurnosne mjere (obaveza javljanja dva put dnevno u policijsku stanicu, obaveza boravišta i zabrana napuštanja zemlje).

Zagrljaj napokon slobodnim drugovima/aricama!

Za anarhiju!

Grčka: Izveštaj sa intervencije u znak solidarnosti kod zatvora Domokos

Protiv zatvora maksimalne bezbednosti
Protiv zatvora maksimalne bezbednosti

Drugovi i drugarice iz nekoliko krajeva Grčke udružili su se u neposrednoj blizini zatvora Domokos, u nedelju 6. aprila 2014., na protestu protiv novog zakona Ministarstva pravde o reformi zatvora, kao i da bi poslali snagu i toplinu zatvorenicima koji su tamo zatvoreni.

Autobusi iz Patrasa i Atine stigli su oko 13h do puta koji vodi ka zatvoru Domokos, ali se ispostavilo da se na nekih pola kilometra od zatvora nalazi policijska blokada tako da nisu mogli prići bliže od tog mesta. Drugovi i drugarice iz Kardice, Volosa, Trikale, Larise i drugih gradova prethodno su se okupili na centralnom seoskom trgu kao što je i planirano, odakle su krenuli ka zatvoru. Demonstranti iz Soluna su stigli nešto kasnije zbog problema sa jednim od autobusa.

Na početku su uzvikivani neki slogani, ali pošto ljudi nisu znali da li ih zatvorenici zbog udaljenosti mogu čuti skandiranja su uthinula dok nije uspostavljena telefonska veza sa zatvorenicima koji su potvrdili da se povici čuju i unutar zatvora. Jedna manja grupa drugova pronašla je način da se nešto više približi zatvorskim objektima – prolaskom kroz polja koja okružuju zatvor, tako da su svoju podršku zatvorenicima slali odatle. Ubrzo nakon toga došlo je do manjih sukoba sa pandurima koji su bili pozicionirani sa te strane zgrade. Panduri su bacili suzavac ali im nije išao na ruku smer u kojem je vetar duvao, pa su efekti bili poprilično mali. Periodični sukobi su nastavljeni tokom više od jednog sata.

Prilično zabavan momenat desio se oko 15:30h kada su drugovi i drugarice pokušali napasti patrolna kola i vozilo tajne policije. Kada su panduri to shvatili, brzo su uskočili u svoja vozila i zapalili odatle ostavljajući tragove guma na asfaltu.

Uglavnom su uzvikivani slogani protiv zatvora i pandura, ali i za anarhiju:

Ni kazneni ni politički zatvorenici; vatra i eksploziv u svim zatvorskim ćelijama.
Slušajte zatvorski stražari – dalje ruke od boraca.
Oni kojima je glava puna sranja ne mogu razumeti ništa o slobodi.
To je, to je, to je prava stvar, rafali kalašnjikova da utuve u glavu.
Nijedna suza za Cironisa – panduri, svinje, ubice. [nap. prev. Jorgos Cirnois je zatvorski stražar koga je na srmt izbo zatvorenik Ilija Kareli].
Sloboda za one koji se nalaze u zatvorskim ćelijama.

Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

U ponedeljak 31. marta 2014. zatvorenici krila A kao i zatvorenice zatvora Koridalos odbili su da se vrate u ćelije nakon završetka vremena u zatvorskom dvorištu, ostajući napolju na jedan sat (od 11h do 12h) u znak žalosti i besa zbog nedavne smrti njihovog kolege zatvorenika Ilije (Ilira) Karelija.

koridallos

Na zidovima u dvorištu krila A muškog zatvora Koridalos ispisani su slogani dok su zatvorenici uzvikivali slogane poput “I sada jedan slogan koji nas sve ujedinjuje: panduri, svinje, ubice”, “Krv još teče i traži osvetu”, “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”.

Snimak tih trenutaka:

[vimeo]http://vimeo.com/90602222[/vimeo]

U ženskom zatvoru Koridalos, zatvorenice su uzvikivale slogane protiv pandura, zatvora, siledžija iz Zlatne zore, poput: “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”, “Fašistički šljamu, uskoro ćeš visiti”, “Bes i svest, negacija i nasilje donose haos i anarhiju”, “Države su jedini teroristi, solidarnost sa oružanom gerilom”, “Vatra i eksplozija u ovom bordelu”.

Continue reading Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

Grčki zatvori ključaju

Transparent u Solunu (27.3.2014.): "Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti"
Transparent u Solunu (27.3.2014.): “Sve vrednosti demokratije su zatvori maksimalne bezbednosti”

Dana 24. marta 2014., zatvorenici i zatvorenice širom Grčke najavili su protestne mobilizacije protiv stalno-strožijih uslova pritvora, zahtevajući povlačenje predloga zakona vlade o zatvorima maksimalne bezbednosti. Prema tom novom zakonu, “opasni/e” zatvorenici/e koji budu poslati u jedinice tipa “C” neće imati pravo na dopuste, a značajno će im biti ograničeno i pravo na posete.

Dana 25. marta, usred rastuće napetosti u zatvorima, osuđenik rođen u Albaniji Ilija Kareli izbo je na smrt zatvorskog stražara improvizovanim nožem u zatvoru Malandrino. Iako je Kareli bio zatvoren ukupno 16 godina, nedavno mu je odbijen dopust. Mrtvi tamničar, koga mas-mediji predstavljaju skoro kao sveca, bio je zloglasni sadistički mučitelj koji je zatvorenike bičevao električnim kablovima.

Dana 27. marta, zatvorenik Ilija Kareli prebačen je u samicu zatvora Nigrita (u blizini grada Seres) u kojoj je kasnije pronađen mrtav usled višestrukih unutrašnjih povreda i teških preloma izazvanih neprekidnim prebijanjima ubica u uniformi. Drugim rečima, nakon što je stražaru oduzeo bedni život, zatvorski sistem ga je mučio do smrti.

Kao odgovor na ubistvo Ilije Karelija, kao i na monstruozni zakon koji su vlasti spremne da implementiraju protiv zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj, zatvorenici i zatvorenice nekoliko zatvora održali su masovne proteste, u nekim slučajevima uz odbijanje zatvorske hrane i/ili odbijanja da budu zaključani u ćelijama.

U nedelju poslepodne, 30. marta 2014., održan je skup ispred zatvora Nigrita u kojem je Kareli pronađen mrtav. Akcija je trajala više od jednog sata, a učestvovalo je oko 100 drugova i drugarica iz Soluna, Seresa i Kavale. Odgovor zatvorenika i zatvorenica bio je veoma energičan, a obe strane su razmenjivale povike protiv mučitelja-ubica iz zatvorske uprave kao i slogane protiv pandura i u znak solidarnosti sa tekućim borbama zatvorenika i zatvorenica.

Tokom skupa, uprava je pokušala da učini sve što je u njenoj moći da spreči komunikaciju između zatvorenika/ca i ljudi koji su se okupili u znak solidarnosti. Aktivirani su alarmi, a putem razglasa su konstantno emitovana obaveštenja kako bi se sprečilo da pevanje dosegne unutrašnjost zatvora. Međutim zatvorenici i zatvorenice nisu bili obeshrabreni/e tim pokušajima tamničara; posebno u krilu C2, zatvorenici/e su razbijali/e kamere za nadzor, prozore itd.

Solidarnost sa ljudima koji se bune unutar i izvan zidina

Atina: Pismo Kostasa Gurnasa u znak sećanja na Lambrosa Fundasa

Karlo živi. Aleksis živi. Lambros živi.
Vi ste mrtvi.
[Karlo Đulijani, Aleksandros Grigoropulos, Lambros Fundas – svi ubijeni od strane policije]

VEČNA SLAVA LAMBROSU FUNDASU

Pre četiri godine, izdahnuo je veliki borac, moj drug iz “Revolucionarne borbe”, Lambros Fundas. Ubijen je tokom oružanog sukoba, kada su članovi organizacije pokušali da izvrše eksproprijaciju vozila u atinskom naselju Dafni.

Lambros je politički odrastao u poslednjem periodu političke tranzicije (metapolitefsi) nakon hunte kada se i priključio antiautoritarnom pokretu. Učestvovao je u socijalnim sukobima tog perioda koje je odlikovao taj posebni duh nakon hunte koji je nastajao iz militantne tradicije, kolektivnog sećanja stanovništva žednog slobode.

Politički je sazreo na pragu novog veka kada je radikalni pokret pokušavao da pronađe vezu sa prošlošću kroz ruševine perioda nakon hunte kako bi utisnuo svoj put u novoj eri privatizacije i konzumerizma. Tada smo se, kao i sada, borili da razumemo značajne promene u grčkom društvu, promene koje su se – u poređenju sa sadašnjim – pokazale bezbolnim. Kasnije se pridružio “Revolucionarnoj borbi” u čijim je redovima vodio i svoju poslednju bitku.

Lambros je otišao zajedno sa čitavom jednom erom. U ove četiri godine njegovog odsustva, zemlja doživljava dvostruki bankrot – politički i ekonomski. Dvopartijski sistem vlasti koji je bio stub države nakon hunte srušio se zajedno sa bilo kakvim kredibilitetom njenog političkog sloja. Istovremeno, srušena je i čitava ekonomska struktura ulaskom zemlje u Evropsku Uniju. Zemlja se sada nalazi u procesu kolonizacije od strane monetarno-kreditne elite evropskog severa, a njihovi lokalni saradnici prodaju proizvodna dobra. Fašizam danas više nije na vratima, on je već tu. U gladnoj deci, nezaposlenima, u očajanju, u odredima za racije, u državnom terorizmu.

Danas, četiri godine nakon smrti Lambrosa Fundasa, borba “Revolucionarne borbe”, borba radikalnog pokreta za slobodu i socijalnu pravdu, opravdana je više nego ikada jer smo se pobrinuli da budemo tamo gde je i trebalo da budemo pre nego je izbila oluja, pre nego smo ušli u mrak – na linijama borbe protiv neoliberalnog fašizma.

I sve što ostaje, Lambros, jeste odgovoriti na večno pitanje, tvoje poslednje reči, “I šta ćemo sada da radimo?”. A ja ostavljam tvoj zaglušujući odgovor da se ukoreni u sadašnjosti i budućnosti, u uplašenim dušama i tinejdžerskim sobama. Nemamo drugog puta kojim vredi ići osim putem otpora. Lambrosovim putem, putem života.

Iz predgovora Nikosa Kazancakisa za knjigu “Kapetan Mihalis (sloboda ili smrt)”:

“Mnogi koji su čitali knjigu ‘Kapetan Mihalis’ misle da takva deca – takvi mali ljudi, kako ih zovemo na Kritu, nikada nisu postojali, čak ni tako fizički i mentalno snažni ljudi koji toliko vole život da u smrt gledaju sa takvim prezirom. Kako oni koji ne veruju mogu verovati u čuda koja verovanje može stvoriti? Oni zaboravljaju da čovekova duša postaje svemoćna kada je obuzeta velikom idejom. Zastrašujuće je kada, nakon gorkih iskušenja, shvatiš da u nama postoji sila koja može prevazići ljudsku snagu. Zastrašujuće je zbog toga što od trenutka kada shvatiš da ta snaga postoji ne možeš više pronaći nikakve izgovore za svoje besmislena ili kukavička dela, svoj protraćeni i izgubljeni život, prebacivati krivicu na druge. Tada znaš da si ti, ne sreća, ne sudbina, ne ljudi oko tebe, samo ti, bez obzira šta radiš, bez obzira šta postaneš, odgovoran. A onda ti je neprijatno da se smeješ, sramota te je da se rugaš kada neka vatrena duša teži nemogućem.

Sada shvataš veoma dobro da to je vrednost čovekova, težiti i znati da težiš nemogućem, a biti siguran da ćeš to dostići, jer znaš da ako daješ sve, ako ne slušaš ono što logika komanduje već se noktima i zubima držiš svoje duše  i nastavljaš da veruješ, tvrdoglavo jureći nemoguće, onda će se čudo desiti, što zdrav razum bez krila ne može shvatiti: nemoguće postaje moguće”.

Kostas Gurnas
10. mart 2014.
zatvor Koridalos