Policija je u petak, 28.12.2012., upala i pretresla Atinsku školu za ekonomiju i biznis (ASOEE) u ulici Patision.
Ova policijska operacija je, od samog početka, iskorišćena za gušenje političkih mesta za okupljanje na ASOEE. Nakon napada na skvot Vila Amalija 20. decembra, država se odlučila da napadne još jednu “jazbinu bezakonja”, odnosno, jedan od studija i krovnu antenu slobodne atinske radio stanice 98FM.
Cela policijska operacija bila je jeftini rimejk nedavne invazije na skvot Vila Amalija. U slučaju Vile Amalija, policijskoj raciji je prethodila navodna anonimna pritužba. Nakon još jedne navodne anonimne prijave u petak 28. decembra – ovog puta u vezi sa ilegalnom trgovinom robe, represivne snage su raspoređene u ulici Patision. Ova anonimna prijava (navodno telefonski poziv) bila je direktno usmerena ka javnom tužiocu koji je pozvan da odmah interveniše.
Skvot Vila Amalija je u protekle 23 godine bio otvoreni politički, kulturni i društveni prostor, kao i stambeni kolektiv. Tokom svih ovih godina, u skvotu su bile aktivne mnoge grupe kao na primer pozorišna grupa, grupa za koncerte, muzički studio, ekipa za virtraže, prostor za decu, plesna grupa, grupa za gimnastiku, strane jezike, informatiku, štamparski kolektiv, grupa za projekcije, biblioteka, razmena ploča i cd-ova, a skvot je takođe bio domaćin mnoštvu političkih i kulturnih dešavanja drugih grupa. Pored ovih aktivnosti unutar zgrade, Vila Amalija je takođe doprinosila rešavanju problema u naselju učešćem u skupštini stanovnika Trga Viktorija kao i organizovanjem aktivnosti koje su bile otvorene i okrenute ka spolja – uključujući otvorene mikrofonske intervencije, besplatne pijace, kolektivne kuhinje, kao i manifestacije za decu na trgu.
U četvrtak 20. decembra 2012. godine, Nikos Stavrakakis, predsednik POSDEP-a (tzv. Panhelenski savez udruženja univerzitetskih profesora i istraživača) izneo je plačljive izjave o pojavi nasilja unutar grčkih fakulteta zahtevajući od države da počisti sve okupirane prostore na univerzitetima, kao i da se otarasi Indimedije Atina. Ove izjave su date pod izgovorom dva međusobno nepovezana incidenta koja su se desila na Nacionalnom tehničkom fakultetu u Atini (Metosovio) i Univerzitetu Aristotel u Solunu (Aristotelio) i koji, očigledno, nemaju nikakve veze sa administratorskom ekipom kolektiva Indimedija Atina.
Ove izjave su vulgarno reprodukovane putem televizijskog medija masovne obmane društva koji se koristio spektakularnim naslovima poput “terorizam na fakultetima” i izvrtao činjenice. Isti ti mediji svake večeri ulivaju strah u društvo, podanički ližu i podržavaju državu i gazde pomažući tako njihove planove.
Četiri godine kasnije, državna ubistva, mučenja, zatvaranja i progoni boraca nastavljaju se.
Državna represija se odvija u svom punom sjaju, od svakodnevnih vesti u 20h do ulica kojima dominiraju panduri.
Fašizam je živ i hrani se neonacističkim noževima, ali i zatvorenim vratima stanova-ćelija iza kojih veličina “svete” institucije porodice doseže muškost (zrelost/muževnost).
Društvo ne želi da zna, ne želi da se seća.
Četiri godine nakon decembarske pobune vatra još uvek gori.
Državni i paradržavni ološu, ovde smo i tu ostajemo – skvot Vila Amalija
Danas, 20. decembra 2012. godine, policija je upala u skvot Vila Amalija. Pod izgovorom pritužbe o dilovanju droge, panduri su pretresli zgradu u prisustvu okružnog tužioca. Rezultati su bili smešni. Ipak, Dendias (prim prev.: ministar javnog reda) navodi da oni pokazuju da je Vila već 22 godine “epicentar bezakonja” i da će zakon, zahvaljujući “hrabroj političkoj volji [premijera] Samarasa” konačno biti obnovljen.
Kojim logičkim akrobacijama se nekoliko praznih pivskih flaša kvalifikuju kao “materijal za molotovljeve”? Da li je apsurdno imati veliki broj praznih pivskih flaša u prostoru u kome su smešteni koncetni prostor i kafe? Šta sve spada u “zapaljivi materijal”? Možda misle na tečnost za čišćenje mašine za štampu koja radi u skvotu? Da li treba da razgovaramo o gas maskama koje bi svaki demonstrant koji poštuje svoje zdravlje trebalo da nosi? Ili o osnovnim sredstvima za samoodbranu (petardama, praćkama itd.) u jednom prostoru koji je više puta napadnut od strane paradržavnih bandi (paljevine, napadi noževima, prebijanja) što je kulminiralo 2008. godine kada smo bili napadnuti nekoliko minuta nakon što je tadašnji ministar javnog reda Markojanakis završio posetu “stanovnicima” naselja Ajos Pantelejmonas (Sveti Pantelejmon)…
Dana 9. decembra izvešteno je o još jednom pokušaju ubistva od strane policije u centru Atine:
U četvrtak, 6. decembra 2012. godine, neposredno nakon večernjeg komemorativnog protesta povodom 4. godišnjice ubistva Aleksisa Grigoropulosa, policija je izvela izuzetno nasilan napad kod Propileja u ulici Panepistimiu.
Tokom protestnog okupljanja, oko 19h, okupljenu masu su prvo napali panduri motociklističke jedinice DELTA, a potom i odredi za razbijanje demonstracija koji su počeli da maltretiraju svaku osobu koja im se našla na dohvat ruke. Mnogi ljudi su pokušali da izbegnu prebijanje. Napad je doveo do privremenog raspršivanja demonstranata. Panduri su opkolili jednog demonstranta koji nije uspeo da pobegne, oborili ga na zemlju, a onda nemilosrdno tukli i šutirali u stomak i rebra. Hapšenje je izbegao tako što je nekako uspeo da se pridigne i pobegne, međutim ubice u uniformama su mu već ukrale ranac u kome se nalazila i njegova lična karta.
Posle otprilike tri sata, prijatelji su ga naterali da ode do bolnice pošto je još uvek osećao jak bol u predelu stomaka. Lekari su mu rekli da ima nekoliko slomljenih rebara, ali i unutrašnje krvarenje, da mu je život ugrožen pa je odmah odveden na operaciju. Prijatelji su ga nakon operacije posetili i nalazio se u relativno stabilnom stanju. Ipak, lekari su ovom povređenom demonstrantu, žrtvi policijskog nasilja, morali ukloniti slezinu.
Preuzeta odgovornost za bombu koja je, u ranim časovima 4. decembra 2012., detonirana u lokalnom sedištu nacionalističke partije u Aspropirgosu:
Antifašistički front/Neformalna anarhistička federacija (FAI) preuzima odgovornost za postavljanje eksplozivne naprave, stvorene u kućnoj radinosti, u regionalnu kancelariju “Zlatne zore” za Zapadnu Atiku, u predgrađu Asropirgos, na 17-om kilometru puta Atina – Korint. Specifične karakteristike te lokacije (područje u kome gotovo da nema saobraćaja, naročito tokom noći) dale su nam svojevrsnu prednost jer nije bilo potrebe za telefonskim upozorenjem – to bi možda podstaklo policajce da deaktiviraju satni mehanizam koji bismo koristili i tako zaštite kancelarije svojih saradnika i prijatelja zlatnozoraša.
Solidarnost sa skvotovima, smaoorganizovanim poduhvatima i borbenim ljudima“Skvotovi su deo društvenih borbi – solidarnost sa skvotom Delta” / “Mi smo prve kapi kiše oluje koja dolazi”
Glavni tekst za demonstracije solidarnosti sa skvotovima koje su održane 1.12.2012. na ulicama u centru Atine (protestna povorka je krenula od trga Viktorija):
DALJE RUKE OD SKVOTOVA
SOLIDARNOST SA SKVOTOVIMA I SAMOORGANIZOVANIM SOCIJALNIM CENTRIMA
U zakonitosti koja pljačka naše živote, mi smo i dalje domovi bezakonja
MI STVARAMO
Skvotove i samoorganizovane socijalne centre kao delove oslobođenog prostorvremena. Oni predstavljaju utopijske pukotine usred procesa socijalnog pustošenja koje gospodari pokušavaju da nametnu. To su društveni bedemi protiv fašizma. U sebi nose seme subverzije. U takvim prostorima eksperimentišemo sa strukturama o kojima sanjamo. Pokušavamo da negujemo anti-komercijalni i samoorganizovani izraz kroz koncerte i pozorišne predstave. Stvaramo zone kontra-informacija putem radio-talasa i internet projekata. Razvijamo kolektivno samoobrazovanje sa kursevima otvorenim za sve. Razvijamo društvenu solidarnost, kolektivne kuhinje i klinike. Na taj način polako stvaramo i promovišemo, u svakom gradu i naselju, onu vrstu odnosa i ideja koji će zbaciti nametnuti režim ropstva.
ONI UNIŠTAVAJU
Gušenje skvota Delta (u Solunu), kao i napadi na samoorganizovane projekte širom Grčke (npr. skvot Draka na Krfu, skvot Apertus u Agriniju, okupirani socijalni centar Afrodita 8 u Veriji) – a potpuno je nebitno da li su ti napadi deo zvanične politike vlade ili deo aktivnosti paramilitarnih organizacija – predstavljaju samo još jednu stavku na dugoj listi napada na društvo čija su kruna anti-radne i anti-socijalne mere koje nameću u ovih poslednjih nekoliko godina. Kontinuirani i paradigmični napadi države i kapitala protiv svih onih koji pružaju otpor imaju za cilj zastrašivanje i zaustavljanje svih subverzivnih praksi i glasova. Koristeći se dezorijentisanošću i strahom kao svojim oružjima, oni prokušavaju da nas pretvore u ukroćene podanike kako bi utrli put ka svom cilju, totalitarnom društvu.
koordinacija skvotova, samoorganizovanih prostora i socijalnih centara Atine, drugovi i drugarice
U subotu, 29. septembra 2012., oko ponoći, molotovljevim koktelima smo napali MAT (interventne) jedinice u ulici Harilaos Trikupis. Ova akcija predstavlja refleksivni odgovor na pokušaj da se drugovi i borci stave na stub srama, objavljivanjem njihovih fotografija odmah nakon hapšenja tokom štrajkačkih mobilizacija. Ako misle da nas nasilni represivni metodi i talasi terorizma mogu zaplašiti, onda su u žalosnoj zabludi.
Besno i svesno, otpor svim sredstvima i u svakom trenutku
SOLIDARNOST SA SVIM DOSTOJANSTVENIM TAOCIMA DOMINACIJE
NIŠTA NIJE GOTOVO. SVE SE NASTAVLJA
Panduri su objavili fotografije i detaljne podatke o devetoro od ukupno 23 demonstranata uhapšenih 26. septembra u Atini, ponovo pozivajući zakonoljubive i poslušne građane da postanu cinkaroši. Nakon što su uhapšeni prošli celokupnu proceduru (i odrasli i maloletni, mnogi ozbiljno povređeni), izvešteno je da su oni pušteni – neki pod restriktivnim uslovima, a nekoliko njih čeka i suđenje.
Kako prenosi sajt Act for Freedom, talac socijalnog rata, drug Vangelis Kailoglu je – putem telefonskog poziva – javio da će svi uhapšeni tokom incidenata koji su se desili 12. februara 2012. u Atini uskoro biti pušteni na slobodu uz kauciju. Vangelis i još trojica drugova se nalaze u tamnicama grčke države već šest meseci.
SPALIMO SVE ZATVORE!
SOCIJALNI RAT DOK NE PADNE I POSLEDNJI GOSPODAR!
U poslednjih nekoliko dana policija je po centru Atine sprovodila svoju do sada najveću operaciju pogroma. Prema objavljenim informacijama, policija je u prva dva dana operacije (2.-3. avgust) privela 1,500 ljudi, a trećeg dana (4. avgusta) još 4.900 ljudi. Ova policijska operacija se odvija u Atini i Evrosu na severnoistočnoj granici sa Turskom. Uhapšeno je najmanje 1,630 ljudi kojima preti i deportacija.
U orvelovskom obrtu, ovaj rasistički pogrom je nazvan “Zeus Xenios” – po drevnom bogu putnika/gostiju i gostoljubivosti. Pogrom je nastavljen i u nedelju 5. avgusta. Izgleda da je najnoviji talas operacije fokusiran na područja u centru Atine – oko trga Omonija, u naselju Monastiraki i Marsovom polju (Pedion tou Areos), i oko trga Vatis. Prema izveštajima Occupied London, policija zaustavlja, pretresa i privodi sve imigrante na koje naiđe, bez obzira da li imaju dokumenta.
Sve oko nas se izgleda odvija u okvirima ucenjivačkih dipola: memorandum/antimemorandum, drahma/evro, fašizam/antifašizam. Možda je čak i u našim redovima potrebno ustati, zauzeti stav u ovoj liminalnoj konjunkturi. Ipak, ni za trenutak ne zaboravljamo jedini pravi dipol: revolucija ili saglasje (harmonija) sa postojećim.
Odbijamo konsenzus, njihove dileme, klasistički mir. Bezbednost se tiče profita lokalnog i međunarodnog kapitala; sloboda se tiče svih ostalih. Država i kapital, fašisti i banke nisu nevidljive sile. Oni imaju imena i adrese. Bilo bi bolje da počnu odbrojavati dane svog izobilja.
Osvrćemo se, gledamo u protekle godine, u teške borbe. Kako barikade i vatre od 12. februara mogu stati u glasačke kutije? Kako se glasovi koji viču “Dosta je bilo”” mogu strpati u glasačke kutije, glasovi koje je podigla nekolicina dostojanstvenih proletera u vremenima kada preovladavaju potčinjavanje i strah od gubitka posla? Kako se ulične bitke mogu ubaciti u ove kutije, bitke koje su vođene od grada do grada, od naselja do naselja, protiv šljama iz Zlatne zore? Kako se naša braća i sestre mogu uklopiti u te kutije, oni koji nisu tu pored nas, a ipak su uvek sa nama, čak i u zatvorskim ćelijama režima?
U ovim liminalnim vremenima, u kojima nema prostora za rezervisanost, pokušali smo nezamislivo i učinili da prethodno “stane” u kutiju. Oko 1000ml benzina u glasačkoj kutiji na glasačkom mestu broj 18. u Eksarhiji na izborima od 17. juna, predstavljaju naših 1000 glasova, naših 1000 izazova u ratu koji se ne može umiriti.
Prema izveštajima Indimedija Atina od 28.5.2012., anarhista Simos Seidis koji se već više od 15 godina nalazi na meti represivnih mehanizama grčke države, oslobođen je svih optužbi i pušten iz “bolnice” zatvora Koridalos.
Simos Seidis se nalazio na meti represivnih mehanizama više od 15 godina zbog svog anarhističkog delovanja.
Nakon eksproprijacije Nacionalne banke u januaru 2006. (kada su policajci teško ranili i uhapsili anarhistu Janisa Dimitrakisa) usledio je talas dezinformacija koje je policija plasirala svojoj ispostavi medijima – postojanje “bande pljačkaša u crnom”, raznorazni scenariji u vezi sa terorizmom. Tokom tog delirijuma policija je “najavila” ko su joj osumnjičeni i izdala nekoliko naloga za hapšenje (država je ovu situaciju koristila za obračun sa čitavim anarhističkim pokretom u Grčkoj). Pored ostalih, na meti antiterorističkih jedinica i medija našli su se i drugovi Janisa Dimitrakisa – Simos i Marios Seisidis, kao i Grigoris Cironis, koji su proglašeni za “razbojnike u crnom” i za kojima je izdata poternica. S obzirom na te okolnosti drugovi su izabrali da postanu begunci.
Od tog trenutka, država je protiv njih usmerila sve svoje ideološke i policijske aparate – terorizam, unutrašnji neprijatelji, učešće u pljačkama banki, otimanje oružja, vodeća uloga u oružanim grupama, stvaranje revolucionarnog fonda, veze sa “kriminalcima”. Vrhunac ovog dugotrajnog talasa bila je nagrada od 600.000 evra za hvatanje trojice drugova koju je raspisao tadašnji ministar javnog reda M. Hrisohoidis.
U tom kontekstu je, 3. maja 2010. Simos Seidis upucan s leđa u pokušaju da izbegne policijsku kontrolu. Ova činjenica, zajedno sa brutalnošću sa kojom se drug suočio tokom hapšenja (slomljena rebra, natečeno lice kao posledica prebijanja u toj meri da ga ni njemu bliski ljudi nisu mogli prepoznati), odlaganje njegovog prebacivanja u bolnicu, inicjalni nemar za njegovu ranu i konstantno prisustvo svih tipova policije u ambulanti, sobi za oporavak, čak i u hirurškoj sali, doveli su do pogoršanja njegovog zdravlja i, na kraju, do amputacije noge.
Simos Seidis je bio optužen za sedam pljački, tri pokušaja ubistva, pranje novca i učešće u kriminalnoj organizaciji, čak i za pokušaj ubistva policajca koji ga je upucao sa leđa! Na svim suđenjima Simos je oslobađan optužbi, ali se zbog podizanja novih optužnica sve do ovog poslednjeg i konačnog suđenja nalazio u pritvoru.
Preuzimanje odgovornosti za spaljivanje motora Temis Skordelis
Prošle su tri i po godine od izbijanja rata protiv imigranata u naselju Ajos Pantelejmon. Ti si se od samog početka potrudila da budeš vojnik u svakodnevnim racijama. Bila si predvodnica čišćenja trga u tom naselju, a zapečatila si čak i dečije igralište. Krstarila si TV kanalima i ponosno povraćala svoj rasistički otrov pretvarajući ga u medijski spektakl.
A kada si procenila da je strah obuzeo sve koji su druge veroispovesti i svakog tvog komšiju stranca, organizovala si nove rasističke patrole na još jednom trgu, ovog puta malo dalje. Zatim si odigrala ulogu tokom rasističkih pogroma u maju 2011. Nekoliko meseci kasnije si čak naterala svoje prijatelje pandure da te odvuku na sud, skupa sa drugom dvojicom tvojih seronja-istomišljenika, optužena za bodenje imigranata. Konačno, za izbore si uspela da uđeš na listu kandidata tvoje voljene Zlatne zore kao nagradu za sranja koja si pravila svih ovih godina. I pomislila si da sve ide dobro.
Ali, vidiš, nije lako prevariti memoriju. Taman kada si pomislila da je sve to zatrpano na smetlištu istorije, pojavilo se ispred tebe iznenada i bez pitanja. Temis, bila si važno simbolično poglavlje za ove reakcionarne formacije koje su se prozvale “odborima stanovnika”. Ali tvoje akcije su, pre svega, imale ozbiljne, krvave, posledice. A mi ih ne zaboravljamo. Zbog toga smo se odlučili da ti 2. maja 2012. zapalimo motor, usred bela dana, u ulici Aharnon, u srcu tvog zloglasnog naselja. Dakle, nemoj se nikada i nigde osećati bezbedno. Znamo da malo spaljene kubikaže nije ništa u poređenju sa traumama koje si prouzrokovala. Ali neprijateljstva se nastavljaju.
Na ovom video snimku (od 13:00 do 13:42) možete videti Temis Skordeli kako preti i maltretira imigrante, nakon čega napušta mesto dešavanja na svom motoru.
Javna osuda od strane “Inicijative zidara i građevinskih radnika”
Dalje ruke od kolege-radnika Nikosa Kacifisa
Naša “Inicijativa zidara i građevinskih radnika” osuđuje hapšenje zidarskog radnika Nikosa Kacifisa od strane pandura u civilu koje se desilo u nedelju, 13. maja 2012. godine ispred njegove kuće. Hapšenje je usledilo jedan dan nakon masovnog skupa grčkih i imigrantskih radnika protiv – od strane policije tolerisanih – fašističkih napada u okrugu Kalitea i šire. Naš kolega radnik koji živi u toj oblasti je takođe učestvovao na protestnom okupljanju.
Dana 9. maja 2012., samo nekoliko dana nakon izbora na kojima je svaki drugi pandur glasao za naciste, pandursko-nacistička ekipa je sprovela zajedničku operaciju protiv imigranata – uličnhih trgovaca u okolini Atinske škole za ekonomiju i biznis (ASOEE), kao i anarhista koji su priključili kao podrška imigrantima. Okršaji ove vrste se dešavaju već neko vreme jer policijske jedinice za razbijanje demonstracija pokušavaju da sprovedu dogmu “nulte tolerancije” i “očiste Atinu” u diskursu koji odjekuje kao onaj Zlatne zore (nacističke partije), a koji sprovode “socijalistički” ministri Hrisohoidis (javni red) i Loverdos (zdravlje).
Akcije govore same za sebe. Ipak, želimo da dodamo nekoliko reči o trenutnoj situaciji i izboru za napad. Kako je grad prepun svih vrsta pandura a zatvori drugova, kako se fašistički otrov u obilnim količinama izliva sa TV ekrana, a šljam se sprema za još jedan izborni festival, kako se represija prema unutrašnjem neprijatelju unapređuje i širi, želeli smo da ovaj mizerni pejzaž oslikamo drugačijim potezom.
U prvim danima 2012. ljudi koji učestvuju u anarhističkom/anti-autoritarnom miljeu su okupirali zgradu VOX (vlasništvo državnog Instituta za socijalno osiguranje – IKA) na trgu Eksarhija, u pokušaju da je pretvore u otvoreni socijalni centar. “ΒΟΞ” je bilo ime bivšeg otvorenog bioskopa koji se nalazio u istoj zgradi, na uglu ulica Arahova i Temistokle. Sama zgrada omogućava udomljavanje različitih poduhvata. Cilj grupe je da proširi sociopolitičke borbe kroz kolektivne zahteve u eri u kojoj ekonomsko-sistemska kriza preti i napada većinu delova društva, ali i da gradi odnose solidarnosti i komunikacije sa ljudima i drugim inicijativama u naselju.
U zoru 20. aprila, samo jedan dan pre javnog otvaranja ovog novog projekta, velike policijske snage su izvršile napad na naselje, a naročito trg Eksarhija, tako da su panduri i tužilac do 6h iselili zgradu VOX-a. Oko 13h, trg Eksarhija i okolne ulice su i dalje bili pod policijskom okupacijom.
Bilo je izveštaja da je policija izvršila prepad na još jednu zgradu u Eksarhiji, koja je takođe u vlasništvu IKA.
Tri osobe su privedene tokom evikcije zgrade u ulici Valtetsiju br. 60 . Oni su zadržani u policijskoj stanici i zvedeni pred tužioca sa optužnicom za ilegalni upad. Dvoje privedenih je pušteno, dok je treća osoba – imigrantkinja bez papira, sprovedena u policijski direktorat za strance.
U međuvremenu, zgrada socijalnog centra VOX je zapečaćena. Oko 13.50, kolektiv VOX je objavio saopštenje u vezi sa akcijom vlasti u kome se skreće pažnja na iskrivljivanje činjenica od strane medija i kaže da su jutros, 20. aprila, oko 6h brojne represivne snage zajedno sa trojicom tužilaca preuzele kontrolu nad čitavom Eksarhijom. Joanis Tentes, tužilac Vrhovnog suda je nedavno izdao naređenje da se okupirani prostori isele, naređenje koje se sada po prvi put sprovodi upraksi uz tesnu saradnju sa poznatim glavnim tužiocem Atine Eleni Raiku. Pod komandom ovog tužioca, uprava IKA je podnela tužbu protiv društvenog centra VOX, omogućivši time prinudno iseljenje.
U 17h, čitavo naselje Eksarhija (uključujući ulaz u Politehničku školu iz ulice Sturnari) je još uvek bilo blokirano policijskim snagama, a policijski odredi i motociklističke jedinice su čak blokirale saobraćaj u nekim ulicama, i tako dalje.
Dvodnevna svirka za utamničene borce koja je trebalo da se desi unutar Politehničke škole u Atini je otkazana (DIY punk benefit festival 20-21.04), a redovna skupština solidarnosti sa anarhistima R.O. Zavera vatrenih ćelija biće održana u Malom pozorištu u ulici Lofos Strefi umesto u jednoj od zgrada Politehničke škole.
Grupa VOX je pozvala na okupljanje na trgu Eksarhija za subotu 21.04. od 18h, gde namerava da održi ranije planirani koncert.
U subotu uveče, oko 19h, zgrada VOX je ponovo okupirana uz pomoć više od 200 drugova. Samoorganizovanom dešavanju povodom otvaranja skvota je prisustvovalo oko 2,000 ljudi na samom trgu, kao i okolnim ulicama. Do manjih sukoba je došlo dva sata iza ponoći tokom kojih su panduri ispalili veliku količinu suzavca.
U subotu 14. aprila, dok su se svi pristojni građani (za Vaskrs) nalazili u hramovima indolencije, odlučili smo da izvedemo napad bojom na kancelarije partija LAOS (krajnja desnica) i Batsok* (socijldemokrate) u severnim predgrađima Halandri i Holargos, kao minimalni znak solidarnosti sa Mitrusijasom, Sakasom, Karajanidisom koji su u štrajku glađu već 12 dana.
transparent koji je napravila skupština trga Keracini; jedan od transparenata sa različitim porukama solidarnosti koji pozivaju na trenutno puštanje na slobodu četvorke koja se nalazi u pritvoru od 12. februara; demonstranti su postavili transparente oko trga Sintagma tokom demonstracija koje su održane 03.04.2012.
Dve godine nakon ubistva anarhističkog druga Lambrosa Fundasa, marš sećanja i borbe je održan u subotu, 10. marta 2012. [ovde 1,2 su fotke sa demonstracija iz marta 2010].
Skup je počeo oko 12h na trgu Monastiraki i trajao oko sat vremena, nakon čega je skoro 1,000 ljudi krenulo u marš centralnim ulicama Atine (ulica Atinas, trg Omonija, ulica Stadiju, Sintagma, avenija Amalija, ulica Otonos, ulica Panepistimiju, Propileja), često uz interesovanje prolaznika. Brojne policijske jedinice su bile prisutne duž čitave rute demonstracija, dok su organizatori demonstracija pružili osnovnu “zaštitu” skupa.
Podeljene su brošure sa političkim izjavama drugova kojima se sudi u slučaju “Revolucionarne borbe”, dok su flajeri, grafiti, i šabloni prekrili ulice i zidove centra grada. Na čelu demonstracija nalazila su se dva transparenta sa natpisima “Solidarnost sa svima koji su gonjeni u slučaju Revolucionarne borbe” i “Lambros živi kroz naše borbe za socijalnu revoluciju”.
Uzvikivani su mnogi – stari i novi – slogani – kao na primer: “Revolucionarna borba protiv kapitala i kapitalizma”, “Lambros živi u srcu svakog revolucionara”, “Terorizam je tražiti posao; nema mira sa šefovima”, “Večna slava Lambrosu Fundasu”, “Sloboda za sve zatvorenike”, “Ni krivični ni politički zatvorenici; zapalimo sve zatvore”, “Država i kapital su jedini teroristi; solidarnost sa oružanom gerilom”, “Ljudi, na oružje; sada ili nikada”, “Ljudi gladujete; zašto klečite pred njima? Ljudi, gladujete, zašto ih ne obesite?” (ispred centralne tržnice Varvakios Agora), “Neka se Kaminisova kuća pretvori u pepeo” (ispred skupštine grada/gradske kuće), “12. februar je bio samo početak; napred za svetski ustanak”, “12. februar nije bio dovoljan; sledeći put parlament mora pasti”, “Sloboda za članove Revolucionarne borbe, sekira i vatra za državne pse čuvare”, “Panduri, KKE, neonacisti – sav šljam radi zajedno” (KKE – “Komunistička” partija Grčke), “Molitva neće promeniti svet; hajde da eksproprišemo sve crkve”, “Sloboda za Stelu Antoniju”. Takođe, uzvikivan je i slogan na italijanskom jeziku “Anarchia, Destabilizzazione, Azione Diretta, Inzurrezione” (Anarhija, destabilizacija, direktna akcija, insurekcija). Oko 15h časova, anarhističke demonstracije su završene na Propileji, dok je mnogo demonstranata nastavilo da maršira ka Eksarhiji.
Video sa okupljanja od 20.3.2010. u naselju Dafni, u čast Lambrosa Fundasa i svih boraca koji su poginuli od državne ruke.
Grčka policija je 10. marta 2010. ubila anarhistu Lambrosa Fundasa, člana urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba.
U subotu 3.3.2012. preko 1,000 ljudi je marširalo atinskim naseljem Kipseli u znak solidarnosti sa skvotovima i samoorganizovanim gradskim prostorima u demonstracijama na koje su pozvali skvotovi iz centra Atine.
U pozivu skvotova Patision 61 i Skaramaga stoji:
“Sredinom novembra, pokrenuto je novo partnerstvo opštine Atina i policije. Zajedno su pokrenuli novi ciklus upravljanja centrom Atine. U početku, za metu su uzeli okupiranu “Opštinsku tržnicu Kipseli” koja pruža utočiste za različite (socijalne i druge) potrebe lokalnog stanovništva , nakon čega je usledilo krivično gonjenje po službenoj dužnosti skvota “Lela Karajani 37”, što je dalo zeleno svetlo za moguće pandurske intervencije.
Subota, 10. mart 2012. u 12h, trg Monastiraki, Atina
Dve godine je od ubistva anarhiste i druga Lambrosa Fundasa, člana organizacije “Revolucionarna borba”, koji je pao boreći se u oružanom metežu sa policajcima tokom pripremne akcije te organizacije. Naša je dužnost, u znak sećanja na našeg druga, da nastavimo subverzivnu borbu za slobodu, ravnopravnost i anarhiju.
Protiv hunte Trojke i modernog totalitarizma, protiv kapitala i države; za rušenje režima, za socijalnu revoluciju
Solidarnost sa članovima Revolucionarne borbe
i svim onima koje krivično gone za isti slučaj
