Category Archives: Represija

Atina: Demonstracije protiv koncentracionih kampova

Sruši koncentracione kampove
Sruši koncentracione kampove
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampova
solidarnost sa svim imigrantima
Solidarnost sa svim imigrantima

solidarnost_sa_imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.

Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:

Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde

Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant

Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana

Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata

To je, to je, to je prava stvar  papire imigrantima, udarci gazdama

Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva

plakati za demonstracije: i, ii / izvor: nolager

* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali

Rim: Blokada puta u znak solidarnosti sa četvoro anarhista koji su uhapšeni 9. decembra 2013.

Akcija solidarnosti sa anarhistima uhapšenim zbog akcija protiv NO TAV

U znak solidarnosti sa drugovima i drugaricama uhapšenim 9. novembra 2013. i optuženim za akcije protiv superbrzih pruga, u ponedeljak 27. januara predveče, grupa od oko dvadesetak anarhista zaustavila je saobraćaj na istočnom kružnom putu u blizi nove stanice Tributina koja će uskoro biti namenjena TAV (nap.prev. superbrzim vozovima).

Nakon što smo, na putu kojim se brzo vozi, dimnim bombama i bakljama usporili saobraćaj,  na put smo postavili kontejnere povezane čeličnom žicom za koje smo vezali transparent u znak solidarnosti i protiv uslova izolacije u kojima se revolucionarni zatvorenici  nalaze. Kontejneri su na kraju pretvoreni u plamen.

Pozdrav svim revolucionarnim zatvorenicima!
Sloboda za sve!
Država je terorista!

Ferrara (Italija): Vijesti o zatvorskoj cenzuri Alfredu i Nicoli

28. januar – Nastavlja se cenzura i svojevoljna zapljena poslane i dobivene pošte i anarhističke štampe, na odjelu Visokog Nadzora zatvora u Ferrari: pisma i vijesti štampane sa anarhističkih sajtova i blogova kasne tjednima, anarhistička štampa na engleskom jeziku zadržana je i u zaplijeni već dva mjeseca, pisma upućena zatvorenim drugovima u inozemstvu blokirala je i zaplijenila cenzura.

Podsjetimo da su u ferrarskom odjelu AS2 [nap.prev. visokog nadzora] zatvorena jedino tri anarhista [nap prev. Adriano Antonacci, Alfredo Cospito i Nicola Gai ] i da im je onemogućen svaki kontakt s ostalim zatvorenicima. Sve to ometa, odnosno čak sprječava, svaki aktivni doprinos raspravama izvan zatvora, budući da vijesti stižu u zakašnjenju, i na kapaljku.
Nadasve je Alfredo tražio da se situacija javno objavi (posljednji slučaj – o kojem ga je prošli tjedan informirala zatvorska uprava) – zapljena jednog njegovog pisma/intervjua upućenog drugovima iz ZVĆ, u grčkom zatvoru, koje je blokirano prije dva mjeseca i nije nikada izašlo iz zatvora), uz naglasak na solidarnost i bliskost sa svima koji nastavljaju djelovati, u Italiji i u inozemstvu, sa zatvorenim drugovima, a posebice sa drugaricom Tamarom Sol Vergarom, koju je otela čileanska država zato što je napala stražare banke Banco de Estado, u znak solidarnosti sa Sebastianom Oversluijom, anarhistom ubijenim tokom ekproprijacije.

nidieunimaitres@gmail.com

Adresa drugova:
Alfredo Cospito – Nicola Gai
C.C.Ferrara, Via Arginone 327
44122 Ferrara – Italija

Pirej, Grčka: Fašistički napad na anarhistički samoorganizovani prostor Resalto u Keraciniju

RAZBIJMO FAŠIZAM SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

U subotu ujutru 25. januara, u okrugu Keracini u Pireju, velika jurišna milicija neo-nacista oskrnavila je mesto na kome je u septembru 2013. član “Zlatne zore” ubio Pavlosa Fisasa. Ubrzo nakon toga, skoro 80 članova “Zlatne zore” napalo je samoorganizovani prostor Resalto. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se nalazili unutar prostora, uspelo je da odbije napad neo-nacista. Prema prvim procenama, fašisti su se u naselju pojavljivali u trojkama i napadali Resalto kamenicama, ciglama i bojom pod bliskim nadzorom policajaca. Sve to je trajalo nekoliko minuta. Nacionalističke siledžije su se razišle čim se čulo kako im panduri motociklističkih jedinica DIAS govore “ovde ste završili”… Policija je potom pomogla fašistima da pobegnu sa mesta napada, iz ulice Lambraki. Tokom fašističkog napada na Resalto, razbijeni su prozori na susednoj kući, cigle su bacane čak i u dečiju sobu. Neki od fašista su prepoznati; njihove snage su došle iz područja Pireja, Perama, Nikaje i Atine. Velika većina su bili mladi ljudi, neki i sa kacigama. Svi drugovi su u dobrog zdravstvenog stanja dok je nekoliko fašista verovatno pogođeno u glavu različitim predmetima. Incident je trajao najviše deset minuta uz prisustvo DIAS pandura koji su sve vreme štitili neo-naciste Zlatne zore. U međuvremenu su grupe anarhističkih drugova i drugarica i drugih antifašista iz Pireja i Atine obavešteni o tome šta se desilo tako da su došli u Keracini besni i spremni da rasteraju neo-naciste, ali su siledžije već nestale iz tog područja. Pola sata nakon što su fašisti otišli, u okrugu je raspoređeno više motociklističkih jedinica DIAS kao i MAT odreda za razbijanje demonstracija. Kolektiv Resalto je, kao odgovor na napad, pozvao na lokalne spontane demonstaracije kod Narodnog trga. Demonstracije su, sa više od 400 demonstranata, počele nakon 14h, a povorka se kretala ulicama Keracinija prolazeći takođe pored mesta na kome je antifašista Pavlos Fisas izboden na smrt.

FAŠISTIČKE UBICE, SMRVIĆEMO VAS – RES(A)LTO

Sledi tekst (koji se nalazi i na video snimku ispod) o fašističkim provokacijama u Keraciniju:

Četiri meseca nakon ubistva Pavlosa Fisasa u Amfijali, napadom bataljona partije “Zlatna zora”, oko 100 fašista se ponovo pojavilo u Keraciniju, u naseljima Amfijali i Taburija. Hodajući ulicom Caldari, fašisti su oskrnavili mesto na kome je Pavlos Fisas izboden na smrt – ubistvo koje su oni počinili – brišući ispisane slogane, pesme i posvete koje su ljudi ostaviljali u znak sećanja na Pavlosa i uništavanjem transparenta “Plumpidis” lokalnog udruženja nastavnika. To je bilo jasno “preuzimanje odgovornosti” za ubistvo; ubistvo koje ranije nisu javno priznavali jer su se “odrekli” svog trboseka Rupakijasa.

Posle su pokidali nekoliko drugih transparenata nastavnika lokalnih udruženja, precrtavali antifašističke grafite i na zidovima ispisivali fašističko-nacionalističke slogane koji izazivaju mučninu, a kada su se približili Narodnom trgu u Taburiji agresivno su krenuli ka Resaltu, samoorganizovanom prostoru solidarnosti i rupture (koji se nalazi na 100m od tog trga). Očigledno je da su, u svom pokušaju da se tokom poslednjih nekoliko nedelja ponovo uzdignu u pirejskim okruzima  i ponovo pokrenu kancelarije u Nikaji, bili veoma iznervirani snažnim otporom ljudi koji su se borili (otuda su svoje provokacije pokrenuli još prošle nedelje ispisivanjem slogana na zidu samoupravnog društvenog centra Pasamontanja u Koridalosu, pokazujući ponovo svoje njuške u oblastima Nikaja i Koridalos tokom jedne od svojih uobičajenih patetičnih parada).

Skoro polovina fašista se popela do ulice Ermu i napala sastajalište koje se tu nalazi, izazivajući istovremeno štetu na kućama, automobilima i motorima stanovnika dok je ostatak nacista blokirao ulicu Konstantinupoleo sprečavajući prolazak vozila i na taj način obezbeđujući grupu koja je izvodila napad. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se u tom trenutku nalazili unutar Resalta, branilo je sebe i projekat i nakon petominutnog sukoba uspeli su da odbiju fašiste. Oni su pokazali da je kolektivna drugarska borba, bez podele na osnovu pola ili nečijih “kapaciteta”, u stanju da se nosi sa nacističkim jurišnim bataljonima kada im represivne snage ne pružaju aktivno pomoć. Suvišno je reći da  mnogi policajci motociklističkih jedinica DIAS, koji su posle napada ispratili fašiste u povlačenju iz Keracinija, nikoga nisu priveli uprkos činjenici da su prve policijske snage stigle na mesto dešavanja dok je napad-sukob još bio u toku, pa čak iako su se mnogi fašisti (oni koji su bili u prvim redovima) povukli sa farbom na svojoj odeći. Važno je napomenuti da je glavna činjenica koja potvrđuje antidruštvenu, siledžijsku i ubilačku prirodu fašista bilo uništavanje, kamenicama, prozora i fasade na susednoj kući iako je vlasnik vikao da je to njegov dom i da se u kući nalazi malo dete. Većina od desetina kamenica koje su bacili na njegovu kuću pala je u dečiju sobu tako da bi mala devojčica bila ozbiljno ili fatalno povređena da je njeni roditelji nisu brzo sklonili.

Odmah je pozvano na antifašističko okupljanje na Narodnom trgu, a više od 400 antifašista je održalo spontane demonstracije u Taburiji i Amfijali (išli su ulicama u kojima su se fašisti ranije pojavili), uklanjajući fašističke slogane sa zidova. Mnogo ljudi iz te oblasti učestvovalo je u maršu koji su u znak solidarnosti podržali i ljudi koji se bore susjednim pirejskim okruzima, kao i oni iz raznih atinskih naselja.

Fašisti su lojalni psi države i kapitala – bez obzira da li nastavljaju da glume kako su “protiv sistema” – koji su pali u nemilost svojih gospodara (što je verovatno privremena faza) usled zasebnih tendencija i niza sopstvenih nekotrolisanih poteza-izbora, poput pokušaja ubistva sindikaliste iz PAME (staljinistički sindikat) u Perami i ubistva Pavlosa Fisasa u Keraciniju. Još jednom ćemo to reći: u krajevima sa izbegličkom populacijom, u naseljima otpora, dostojanstva i solidarnosti, fašisti, njihovi jurišni bataljoni i njihove pristalice nisu samo nepoželjni već neprijatelji. Fašističke ubice, u ovom kraju za vas nema mesta. I to ćemo potvrđivati; u svakom trenutku, na sve načine.

Subota, 25.01.2014.
Resalto, samoorganizovani prostor solidarnosti i rupture
Autonomna antifašistička skupština Keracini
Skupština trga Keracini-Drapecona

Ispod je snimak iz naselja (neo-nacisti uzvikuju “krv-čast-zlatna zora” i “anarhisti, kurvini sinovi”), snimak iz unutrašnjosti Resalta i momenti spontanih demonstracija u Keraciniju:

[dailymotion]http://www.dailymotion.com/video/x1abj6v_25012014-ker_videogames[/dailymotion]

Video link: dai.ly/x1abj6v. Još fotki demonstranata anarhističkog/antiautoritarnog miljea ali i levog spektra, zajedno sa komšijama : Social-Revolution

PREDSTOJEĆE AKCIJE:
Antifašistički marš u Keraciniju – petak, 31. januar 2014. u 18h
Okupljanje na trgu Nikis, ulica Caldari, Amfijali

Solun, Grčka: Drugovi iz skvota Delta oslobođeni optužbi

protest za svot delta
Patras, Grčka, 21.01.2014. Demontranti nose transparent na kome piše “Solidarnost sa gonjenim skvoterima iz Delte (Solun)”.

Dana 21. januara 2014., drugovi koji su uhapšeni tokom iseljenja skvota Delta u Solunu podvrgnuti su drugom suđenju na osnovu optužbi za remećenje javnor reda i mira i prouzrokovanje teške materijalne štete u iznosu od 3,5 miliona evra. Svih šestoro drugova je oslobođeno optužbi.

SOLIDARNOST SA SKVOTOVIMA.
RAT PROTIV DRŽAVE I KAPITALIZMA SE NASTAVLJA.

Solun (Grčka): Hapšenja i pretresi domova drugova

nadirVijest iz Anarhističkog Svratišta Nadir

U posljednja tri dana u Solunu su panduri izvršili pretrese brojnih domova drugova te uhapsili neke od njih. Svi drugovi su ili članovi skupštine Anarhističkog Svratišta Nadir ili pak osobe koje podržavaju aktivnosti skvota. Sva ta mobilizacija je povezana s navodnom potragom za Christodoulosom Ksirosom. Drugovi su uhapšeni na fakultetima gdje studiraju, na radnim mjestima, u njihovim domovima ili na ulici. Jedan od njih je uhapšen čak u zgradi suda. Do sada je hapšenjima i pretresima pogođeno 10 drugova. Nije im dozvoljeno komunicirati ni s advokatima. Skupština skvota će idućih dana objaviti detaljniji tekst.

P.S. Neki od drugova će sutra biti podvrgnuti ispitivanju na solunskom sudu.

Nijedan drug ne bi smio ostati u rukama države.

Bijes i Svjesnost

Četvrtak, 23. januara 2014.

Anarhističko Svratište Nadir

Izvor: InterArma via Act For Freedom

Atena (Grčka), 20.01.2014.: Izjava anarhista Andreasa Dimitrisa Bourzoukosa u vezu optužbe za pljačku Velventos-Kozani

w-copy-e1390503361359
Negiram optužbu koju mi pripisuje jedan sud po logici buržoaskog prava. U mojem svijetu pljačka banke predstavlja trenutak borbe, konkretno djelo otpora naspram diktature novca i profita. Za vas je ovo djelo zločin, kao i moje anarhističke ideje i projekt jednog života oslobođenog od autoriteta, što vi poistovjećujete s terorizmom.

Jedine teroristi koje ja vidim ovdje nalaze se ispred mene, to ste vi, koji vašim kriminalnim spokojstvom osuđujete osobe na neprekidnu torturu zatvora. Vi ste dio represivnog mehanizma koji na temelju politike – eliminirati unutarnjeg neprijatelja – pogađa nemilosrdno, često “napuhavajući” optužnice ili čak konstruirajući optužnice u cijelosti, uvijek po uputama antiterorističkog odjela. Podsjećam vas, stoga, da sam neprijatelj svega onog što vi želite održati netaknuto, da sam neprijatelj svijeta podčinjenosti i podaništva kojeg vi želite nametnuti.

Po vama terorist, po meni i po mnogim drugovima anarhist.

I kao anarhist jedino značenje pravde koje bih mogao prihvatiti bila pravda odozdo, pravda koja će izbljuvati etiku kapitalizma, u kojoj riječi i značenja kao pravda, autoritet, izrabljivanje, bog, država, zakon neće više imati smisla.

Opasan sam za vašu demokraciju, i to je jedina optužba koju u biti priznajem.

Iako pokušavate istinu zakamuflirati sudskim procesima, vašoj je represiji primarni cilj eliminirati svaki oblik otpora i konkretne negacije vaših zakona i vaših vrijednosti.

Dok god budu postojale osobe kao što ste vi, postojat će i oni koji se svim sredstvima bore da bi svrgnuli vas i uništili sistem kojem služite.

Andreas Dimitris Bourzoukos

Izvor

Atena [Grčka]: Tekst o predstojećem suđenju u specijalnoj sudnici ženskog zatvora Koridallos

Α
3. februara počinje još jedno suđenje u posebno oformljenoj sudnici ženskog zatvora Koridallos, koje obuhvaća više slučajeva. Neki od nas su optuženi za slučaj kuća u Volosu i Kallithei (Mihaidilis, Dalios, Romanos), za sukob s pandurima u Pefkiju (Mihaidilis), drugi za pljačke banke Agortiki u Filoti Florini (Sarafoudis, Mihaidilis, Politis, Dalios, Harisis) i u Pirgetosu Larissi (Sarafoudis).

Ne želimo uopće išta komentirati u vezi optužbi koje nam “vise” nad glavama. Svatko od nas je počinio svoj vlastiti izbor i izgradio svoju vlastitu strategiju suočavanja sa suđenjem, kako na pravnom tako i na političkom nivou. Neki od nas su to napisali prije suđenja za Velvedo slučaj, a mi još jednom ponvljamo: razlike oko izbora pravnog i političkog vođenja sudskog procesa neće potkopati PRIJATELJSTVO I DRUGARSTVO koje nas vežu.

Sa ili bez advokata, sa ili bez izjava o odgovornosti NASTAVLJAMO i dalje ZAJEDNO gledati u nebo iza rešetaka, i ZAJEDNO se borimo protiv truleži zatvora.

SRETNO SVIMA KOJI PRIPREMAJU NAPADE.

Giannis Mihailidis
Dimitris Politis
Grigoris Sarafoudis
Argiris Dalios
Fivos Harisis
Nikos Romanos

izvor: Act For Freedom

Torino (Italija): Vijesti o četvero uhapšenih drugova, tijekom represivne operacije protiv No-TAV otpora

terrorismo-tav-480x330

9.12.2014. uhapšeni su Chiara, Claudio, Mattia i Niccolò, tijekom represivne operacije usmjerene protiv No-TAV otpora [nap.prev., “Treni ad Alta Velocità” – superbrzi vlakovi] i zadržani u torinskom zatvoru.

“Istražni razlozi”.  To su hermetički motivi, koji sve obrazlažu bez da išta obrazlože, zbog kojih su javni tužitelji Rinaudo i Paladino naložili zabranu posjeta uhapšenim drugovima i drugarici. Uostalom, tužilaštvo, sve do završetka preliminarnih istraga, može dozvoljavati i zabranjivati posjete kako god želi bez navede određeni razlog. Zato, osim što se ne zna zašto su zabranjene, ne zna se ni do kada će zabrana trajati, koja de facto u potpunosti izolira četvero uhapšenih od vanjskog svijeta.

U međuvremenu, 21. januara, u blindiranoj Palači Pravde, koju su čuvale interventne jedinice i policajci u civilu – izvana kao i unutra, s posebnom pažnjom na zahode – javni tužitelji ponovno su četvero drugova podvrgnuli ispitivanju, ali su kao i u prethodnim navratima odbili odgovarati. I prije nego je saslušanje završeno, online izdanje torinskih dnevnih novina “La Stampa” objavilo je odluku tužilaštva da zatraži odmah pravomoćnu i izvršnu presudu, odnosno da se preskoči preliminarno ročište, kako bi sudska rasprava mogla započeti već u kasno proljeće ili najkrajnje početkom ljeta. Isti dnevnik nas je izvjestio i da je čitavo popodne torinski željeznički kolodvor Porta Nuova bio pod opsadom interventne i političke policije, mobilizirane bi spriječi moguće akcije solidarnosti sa drugovima. Izgleda da je poveći broj specijalaca ispunio atrij kolodvora s brojnim policajcima u civilu, nonšalantnog stava sa radio-uređajem u džepu. Dok je u zgradi suda posebna pažnja bila posvećena zahodima sudaca i javnih tužitelja, na kolodvoru su specijalno nadgledani kolosijeci vlakova Frecciarossa i FrecciaClub, odnosno VIP-čekaonice bogatih uobičajenih klijenata superbrzih vlakova.

Razočarenje uzaludnim očekivanjem intervencije na kolodvoru se vjerojatno pretvorilo u prodiku nekom istražitelju, kada su doznali da je netko, daleko od Palače Prave i kolosjeka Porta Nuove, kontejnerima, transparentima i kablovima blokirao veliki kružni tok na trgu Baldissera [jedno od glavnih gradskih čvorišta, nap.prev.]. Nekoliko grafita na okolnim panelima objasnilo je da je naspram blokade posjeta, odlukom javnih tužitelja, netko odlučio da krene blokirati sve, započevši upravo od ovog važnog prometnog čvorišta.

Izgleda da je na nekim mjestima promet ostao usporen i par sati nakon što se nekoliko solidarnih uputilo prema torinskom zatvoru Vallette, kako bi pozdravilo drugove, prije mogućeg premještanja. Kao i obično petarde i uzvici su malo razbili večernju tišinu, najprije pokraj ženskog odijela gdje se nalazi Chiara, a zatim ispred bloka D gdje su zatvoreni Claudio, Mattia i Nico. Nakon pola sata, kada je grupa već bila na odlasku, užurbano je stiglo nekoliko blindiranih vozila i nekoliko automobila političke policije. Pripadnici interventne policije su izašli iz vozila i pratili solidarne duž ulica četvrti, dok ih nisu zaustavili kraj tramvajske stanice. Nakon što su ih okružili, blokirajući tramvajske tračnice policajcima i vozilima, snage reda su ih i identificirale. Nakon sat i po su napokon pušteni te se tako završio jedan dugački dan, kada je netko odluci tužiteljstva da blokira posjete, odabrao odgovoriti blokirajući jedan manji dio grada.

izvor: Machorka

Beč: Zapaljeno policijsko vozilo

peddlepush
U noći 17. januara 2014., zapalili smo kombi u vlasništvu PAZ-a (policijski centar za pritvor) koji se nalazi u ulici Hernalser Gurtel u Beču.

Ljudi koji podležu pritvoru do deportacije zatvaraju se u PAZ, odakle se neprestano deportuju iz Austrije.

Ovim malim gestom smo želeli napasti austrijski rasistički konstrukt i dati mali odgovor na ponašanje (i postojanje) pandura i drugih organa vlasti.

Vatra i plamen deportacionim i represivnim vlastima!

Autonomni komando Logorska vatra, okrug Florisdorf, Beč

Meksiko Siti: Mario Lopez “Tripa” ponovo u pritvoru

fuerzatripa

Danas, 20. januara 2014., uhapšen je naš drug Mario Lopez kada se, kao i svake nedelje, pojavio na sudu zbog potpisa (prijavljivanja) koji mu je nametnut kao deo uslova za puštanje na slobodu uz kauciju. On je prvo obavešten da je Kancelarija Generalnog tužioca Republike zahtevala njegovo prisustvo kako bi mu postavili pitanja u vezi sa istragom koja je u toku. Nakon ispitivanja obavešten je da će biti uhapšen na osnovu naloga za kršenje saveznog zakona o vatrenom oružju i eksplozivima u vezi sa događajima od 27. juna 2012. (kada je Mario prvi put zatvoren, više ovde). On je prebačen u Reclusorio Oriente, istočni zatvor Meksiko Sitija. U ovom trenutku to su sve informacije koje imamo.

Mariovo hapšenje se dešava u konekstu lova meksičke vlade na anarhiste. Sada kada su uhapsili druga, nema sumnje da će pokušati da mu napakuju što više optužbi. Progon anarhizma se nastavlja; zbog toga je važno, više nego ikada, jačati solidarnost.

Sloboda za Marija Lopeza!
Sloboda za sve anarhističke zatvorenike!
Ni krivi, ni nevini; solidarnost!

Anarhistički Crni krst Meksika

Italija: Operacija Odlučnost – Nekoliko napomena o preliminarnom ročištu

pravda

17. januara održano je preliminarno ročište za Operaciju Odlučnost. Nasuprot svakog očekivanja, javna tužiteljica Comodi zatražila je “obustavu postupka” u vezi optužbe za terorističko udruženje (po čl.270bis). Sudac je prihvatio zahtjev te je protiv troje drugova na snazi ostala samo optužba za počinjena specifična djela (nanošenje štete).

Osim što su, dakako, svi s olakšanjem odahnuli pri pomisli da su ostavili iza sebe duge godine suđenja sa svim mogućim posljedicama, ipak ostaje – nakon večernje proslave – gorčina, bijes i duboki osjećaj frustracije vidjevši kako ljudski životi mogu biti izmijenjeni, izmanipulirani, zatvoreni, bačeni u ralje površnosti onih koji žive na teret drugih, a da pri tom nikada ne plate danak, da se nikada ne suoče s odgovornošću za svoja djela.

“Gospođa” javna tužiteljica je rekla kako zaista nije htjela trošiti novac poreznih obveznika za vođenje još jednog “cirkusa” (njezin citat), koje bi zatim drugi suci – unatoč njenim naporima – urušili.

Cirkus. Cirkus koji je neke koštao godinu dana života, a neke još i više. Da, baš cirkus, cirkus, teatar groteske, bijede, površnosti, najlicemjernije, najpakosnije, najprljavije, najniže strane jedne žene koja je pristala na svaki zahtjev, želju, prohtjev svojih “specijalnih jedinica karabinjera” – pravi lutkari u čitavoj priči – često nemajući ni pojma što uopće radi.

Lako se danas smijati. Ali se teško riješiti tog ružnog osjećaja da u svakom trenutku mogu učiniti od tvog života ono što im se čini najprikladnijim za njihove političke programe, za njihovo održavanje reda, izgradnju karijera, za usmjeravanje pažnje glava većine, koje baš i ne razmišljaju.

I tako te proglase teroristom.

Zatvore te kao najgoreg neprijatelja i najveću opasnost za društvo.

Dodijele ti ulogu i način djelovanja koje u biti oduvijek pripadaju onima koji posjeduju moć oružja, policije, vojske, glasanja, vlasti, štampe, sudstva.

Koji posjeduju moć da raspolažu životima ljudi, da odluče kako se na nekom području ne može više živjeti kako se oduvijek živjelo jer tuda moraju proći monstruozne tračnice za super brze vlakove.

Koji posjeduju moć da izmijene smisao riječi i smisao pravde (one istinske, ona što razlikuje između pravednog i nepravednog, a ne one zapisane u člancima), moć koja, tisućama ruka, jednom uništava, drugom kažnjava i zatvara a trećom ocrnjuje i mijenja smisao stvarnosti. Moć koja dozvoljava da se jednom razbijenom izlogu dodijeli veća vrijednost nego ljudskom životu, koja štiti onog tko ubija osobe u zatvoru, koja ti nadzire život sve do gaća, koja nekažnjivo izmjenjuje, narušava, kida živote, koja stalnim ratom protiv onih koji su pod njenom kontrolom ne dozvoljava nikakav odgovor, nikakvo protivljenje.

I tako su danas teroristi postali drugarica i drugovi uhapšeni u Torinu [nap.prev., 9. prosinca 2013. uhapšene su četiri osobe, Chiara, Nico, Mattia, Claudio, pod optužbom za subverzivno udruženje u svrhu terorizma, aktivni u borbi protiv izgradnje pruge za superbrze vlakove]. Danas su na njih zalijepili etiketu. Neprikladni, nesnosni, neupravljivi, tvrdoglavi, kao svi oni koji se ne žele predati u borbi protiv superbrzih vlakova, i koji to čine svim sredstvima potrebnim za borbu, za zaštitu zemlje i života.

Danas su se neki riješili, zato jer je tako odlučeno, etikete terorizma. Drugi je sada nose. Solidarnost i bliskost. Što se tiče ovog posljednjeg suđenja, u nadi da se jednom zauvijek okončaju deliriji antiterorističkih jedinica karabinjera i javnih tužitelja, možemo samo spustiti tužan zastor, nadajući se da će pokriti smrad truleži kojeg ispuštaju i kojeg će ispuštati još dugo.

Izvor: InformaAzione

Perugia (Italija): “Operacija Odlučnost”, propala optužba za terorističko udruženje

nonsense-e1390001898582
17. januara 2014. održano je preliminarno ročište za slučaj “Operacija Odlučnost”, za dio postupka koje vodi tužiteljstvo u gradu Perugia. Optužba za terorističko udruženje (po čl.270bis) je arhivirana, na zahtjev same tužiteljice Manuele Comodi. Ostaju optužbe protiv drugova za neka druga specifična djela (grafiti itd.), ali uz otežavajuću okolnost za terorizam.

Solidarnost sa svim optuženim drugovima/aricama!

Švicarska: Izjava Marca Camenischa povodom štrajka glađu

Štrajk glađu, od 30.12.13 barem do 26.01.14. i odbijanje prisilnog rada od 06.01.14 barem do 26.01.12.: to je moj doprinos otporu i borbi za potpuno oslobođenje u čitavom svijetu, unutar i izvan zidova, protiv represije, klasne pravde, zatvora, mučenja, izolacije, seksizma, rasizma, ksenofobije, protiv imperijalističkog rata, protiv uništenja života na zemlji.

Uništenje koje u povijesti zemlje, izumiranjem vrsta, nije bilo nikada tako blizu katastrofe od doba nestanka dinosaura (pad meteorita?). No, danas je uzrokuje patrijarhalna tehnoindustrijska civilizacija premoći, ugnjetavanje ubitačnog izrabljivanja globalnog kapitala i njegovih država.

To je moj doprinos zajedničko revolucionarnoj solidarnosti, za oslobođenje svih revolucionarnih zatvorenika/ca i svih zatvorenika/ca. To je solidarni pozdrav svima koji se bore za potpuno oslobođenje. To je doprinos borbi i poziv na borbu protiv samita ubojica koji vladaju svijetom i njihovih lakeja, WEF u DAVOSU (21.01.-24.01.), na kojem se okupljaju, bančeći u raskoši, da bi bolje pregovarali i u Davosu svoje unutarnje kontradikcije, imperijalističku podjelu svijeta, imperijalistički rat unutar i izvan svojih država, kako bi nastavili i unaprijedili pljačkanje društva, naroda, “izvora” i čitavog planeta, na ekonomskom, političkom i vojnom nivou.

To je moj doprinos i pozdrav godišnjem susretu (21.01.-26.01.14.) drugova, koji dolaze iz Turske, protiv imperijalizma, represije, mučenja, izolacije, odjela F-Typ [odjeli visoke sigurnosti u turskim zatvorima, u kojima se izdržava kazna za pripadanje oružanim organizacijama, organiziranom kriminalu i doživotna robija; nap.prev.] uz bogati program i koncert sastava Grup Yorum.

Razlog dužeg trajanja, uz dodatak prisilnog rada, ove mobilizacije je slijedeći događaj koji mada “sekundarni” ipak je sastavni dio represije, kojeg zbog detaljnijeg objašnjenja iznosim ovdje na kraju:

30.12.13 naređeno mi je uzimanje urina “zbog sumnje na konzumiranje kanabisa”. Budući da se radi o proizvoljnom šikaniranju i ponižavanju, ali i o političkoj provokaciji, iz principa se odbijam podvrgnuti takvom despotskom zdravstvenom pregledu.

Zato su me od 30.12.13. do 04.01.14. stavili u kaznenu ćeliju, i budući da odbijanjem automatski se test smatra pozitivnim, tokom ovog gomilanja povreda i suspenzija prava, odmah su mi oduzeli i računalo (na šest mjeseci), Sve po unutarnjem pravilniku koji, naravno, definira računalo kao “potrošačku elektroniku” (“…za razonodu”). Koji je, naprotiv, za mnoge zatvorenike/ce, a i za mene… osnovno sredstvo arhiviranja i rada, pod “360°”, za sve moje odnose te za osobni i politički doprinos. Iznenadna krađa računala znači ogroman gubitak i rad na reorganizaciji i konverzaciji, za zatvorenika/cu i njegove/zine odnose znači započeti praktički od nule.

Solidarnost i ljubav Andiju! Za Gabriela, Monicu i Francisca!

Solidarnost i ljubav zatvorenicima ZVĆ-a u Grčkoj, Nicoli i Alfredu, Ćelijama FAI/FRI i svim ćelijama, svim pojedincima, grupama i narodima koji se bore širom svijeta!

Za potpuno oslobođenje!

Marco Camenisch
Lenzburg, CH
06.01.2014

adresa: Marco Camenisch, Justizvollzugsanstalt Lenzburg, Postfach 75, 5600 Lenzburg, Švicarska

Izvor: RadioAzione

Španija: Pismo drugova Monike Kabaljero i Franciska Solara nakon završetka međunarodne nedelje solidarnosti

Evo nas opet, okruženi ovim betonskim zidovima i rešetkama, među kamerama i tamničarima. Evo nas opet, ne poginjući glavu, ponosni na ono što jesmo. Ponosni što smo deo nepredvidljive oluje koja pokušava ukloniti bilo kakve nagoveštaje vlasti kojoj je maska ponovo pala tako da se može videti šta ona zaista jeste, u svoj svojoj brutalnosti i, zašto ne, iznurenosti. U ovom konkretnom slučaju saradnja između čileanske i španske države na našem zatvaranju pokazuje da se one mogu koordinisati kako bi se obračunale sa onim što doživljavaju kao pretnju, ali značaj koji nam ova gospoda vlastodršci pripisuju ne odražava ništa drugo do njihovu krhkost. Njihovi nekonzistentni diskursi o bezbednosti samo predstavljaju plašt koji skriva njihov strah da bi neki slučaj mogao izazvati poremećaj širih razmera. Njihovi udarci i ućutkivanja ne čine ništa drugo osim što nam daju snagu da izoštrimo naše ideje i naše živote i da se odredimo da smo u stalnoj konfrontaciji.

Snažnim zagrljajem pozdravljamo sve izraze podrške; oni su potisak koji slabi zatvorske rešetke. Solidarnost shvatamo kao stalno sprovođenje naših anarhističkih ideja u praksu, u svim njenim oblicima, koja čini da neprijatelj shvati da se ovde ništa ne završava, da se sve nastavlja u zatvoru ili na ulici. Gde god se nalazili: ni minut ćutanja i borbeni život. Posebno pozdravljamo neizmerni izraz solidarnosti od strane drugova koji su iskoristili svoj tela kao oružje sprovodeći štrajk glađu [referenca na Marsela Viljareala, Fredija Fuentevilju, Aliste Huana, Hansa Nimajera i Karlosa Gutierez Kudilea, zatvorenicima u Čileu koji su tokom međunarodne nedelje solidarnosti simbolično započeli štrajk glađu].

Pozdravljamo one koji nastavljaju da tkaju saučesništva, one koji se upuštaju u nepoznato, one koje motiviše neizvesnost, one koji insistiraju na anarhiji. Naše poštovanje i naša osećanja idu njima.

Sa velikom tugom smo primili vest o Sebastijanovoj smrti, ali smo ipak u isto vreme ispunjeni radošću znajući da mu je život bio u skladu sa idealima: kompletan ratnik. Voleli bismo da smo sa drugovima koji tuguju za našim palim, ali odavde možemo poslati samo puno snage i ono “videćemo se uskoro”.

Monika Kabaljero
Francisko Solar

Izvor: Contra info na španskom jeziku

Meksiko: Anarhista Gustavo Rodrigez kidnapovan, ispitivan, pretučen i deportovan u SAD

Pre nekoliko sati drug Gustavo, kome se od 29. decembra 2013. izgubio svaki trag, kontaktirao je svoje bližnje. On je ukratko objasnio da su ga federalni agenti priveli i podvrgli surovom ispitivanju. Gustavo je prokomentarisao da je pretučen, a nakon nekoliko sati i deportovan u SAD jer ga nisu mogli optužiti ni za šta.

Prema inicijalnom obaveštenju drugova iz Meksika, Gustavo Rodrigez je nestao kasno uveče 29. decembra 2013., tokom poslednjeg dana Međunarodnog anarhističkog simpozijuma. Gustavo Rodrigez je 54-godišnji anarhista koji je napisao brojne članke o društvenoj politici fokusirajući se uglavnom na anarhizam, a dao je i značajan doprinost razvoju ustaničke anarhističke perspektive. Njegov poslednji rad je kompilacija za knjigu “Neka noć bude osvetljena – postanak, razvoj i uspon neformalnih anarhističkih tendencija u Meksiku” koja je nedavno objavljena u okviru edicije “Crna internacionala”. Neformalnom anarhističkom simpozijumu se pridružio na poziv, kao učesnik u prezentaciji sa temom “Anarhizam, ustanak i društveni rat”.

Solidarnost sa Gustavom!
Sloboda za sve!

Atina, Grčka: Demonstracije solidarnosti u novogodišnjoj noći ispred zatvora Koridalos u kome su zatočeni mnogi anarhisti

31.12.2013. – 1.1.2014.

novogodišnje demonstracije solidarnosti ispred zatvora koridalosnovogodišnje demonstracije solidarnosti ispred zatvora koridalosNa ovogodišnjim demonstracijama snažno je izražena solidarnost kako unutar tako i izvan zidova zatvora Koridalos. Oko hiljadu ljudi se u znak solidarnosti pre ponoći pojavilo na okupljanju i počelo glasno uzvikivati slogane. Nekoliko drugova je koristilo pirotehnička sredstva dok su zatvorenici pravili buku i kroz prozore ćelija bacali zapaljene predmete. Ubrzo nakon što se masa pomerila iz parka preko puta muškog zatvora do parkinga preko puta zatvora za žene policijske jedinice za razbijanje demonstracija su upotrebile suzavac kako bi ugušile velike demonstracije i jurile demonstrante u okolnim ulicama. Nije bilo izveštaja o privedenim.

Zapalimo zatvore

[vimeo]http://vimeo.com/83099879[/vimeo]

Video/Foto: Social-Revolution

Nemačka: Izveštaj sa hamburških ulica 21.12.2013.

21.12-hh21d21de

21dec21_dec21decembHH-Demo-21.12.2013Schanze-Demo-21.12.2013Schanze-kettle-21.12.2013Više hiljada ljudi došlo je u Hamburg 21.decembra 2013. kako bi učestvovalo u protestu protiv iseljenja skvota Rote Flora, za pravo boravka izbeglica, te u znak solidarnosti sa iseljenim stanovnicima Eso kuća. Svi su znali da će to biti haotičan dan sa hiljadama autonomnih aktivista i hiljadama pandura za razbijanje demonstracija suprotstavljeni jedni drugima. Ipak, sve je prošlo drugačije od onoga kako smo mislili da će biti.

Okupljanje pred protest je bilo zakazano za 14h ispred skvota Rote Flora, a velike internacionalne demonstracije za 15h. Već oko podneva, na hiljade ljudi se okupilo ispred skvota. Atmosfera je bila odlična; ljudi su bili puni entuzijazma i želje da protest prenesu na ulice. I konačno, malo posle 15h, marš je počeo. To su bile ne samo najveće demonstracije ove godine već i najkraće. Policija je zaustavila marš ispod jednog mosta nakon samo 20 metara. Kako bi naterali aktiviste da se zaustave panduri su odmah počeli koristiti suzavac i palice. Nekoliko sekundi kasnije upotrebili su i dva vodena topa kako bi potisnuli demonstrante na mesto odakle su demonstracije započete.

Aktivisti su odgovorili bacanjem kamenica, flaša i pirotehničkih sredstava na policiju. Ljudi su bili potisnuti jer je sve više i više pandura jurišalo na masu udarajući skoro sve koji su im se našli na putu. Iako je bilo na stotine demonstranata koji su se borili protiv pandura činilo se da nisu imali šanse jer je bilo na stotine, ako ne i hiljade, potpuno oklopljenih pandura koji su napadali iznova i iznova. Dodatni problem je bio i taj što je bilo veoma malo materijala koji se mogao bacati na policiju. Mnogi ljudi su se pripremili za ulične borbe sa pandurima tog dana ali smo u početku bili paralizovani brzinom kojom je policija eskalirala nasilje. Aktivisti su pravili barikade od kontejnera, klupa i stolova obližnjih restorana. Nakon 30 minuta sukoba, policija je uspela da stekne kontrolu nad većim prostorom ispred skvota Rote Flora. Do tada su svi prihvatili činjenicu da tog dana neće biti velikih demonstracija u Hamburgu. Kako bi protestovali ulicama ljudi su onda počeli koristiti drugačiju strategiju.

Ubrzo nakon što je policija napala demonstrante, neki aktivisti su već pokušavali da se izvuku; ljudi su shvatili da se demonstracije neće nastaviti pa su zato želeli da napuste lokaciju i započnu sopstvene akcije u gradu. Iako je gotovo svaku ulicu blokiralo na stotine pandura za razbijanje demonstracija, mnogi aktivisti su uspeli da napuste mesto dešavanja. Onda su formirali spontane demonstracije u čitavom gradu. U nekim slučajevima demonstracije su brojale oko 50 ljudi, u drugim je bilo i više od 1,000 ljudi koji su hodali ulicama, napadali pandure, banke, prodavnice (velikih korporacija poput Mekdonaldsa i Vodafona), podizali barikade. Širom Hamburga su se do kasno u noć mogla čuti pirotehnička sredstva i slogani koje su demonstranti uzvikivali. Ljudi nisu čekali da neko započne akciju; sami su započinjali akcije, iznova i iznova. Policija je uglavnom pokušavala da nas rastera i zaustavi direktne akcije jer se činilo da tog dana nisu imali dovoljno kapaciteta za više od dvadeset hapšenja sa optužbama.

Teško je reći da li je ovo bila “pobeda” ili “poraz” demonstracija. Nismo uspeli da protestujemo kako smo prvobitno želeli. Policija je očigledno želela da zaustavi proces kombinovanja tri glavne borbe u Hamburgu: skvota Rote Flora, izbegličke borbe i kuće Eso. Sa druge strane, Hamburg je doživeo najveće nemire i nerede u poslednjih nekoliko godina, a nakon decentralizovanja protesta policija je izgubila kontrolu nad situacijom.

Lično mislim da je to bio dobar dan. Aktivisti su pokazali da neće tolerisati iseljenje skvota Rote Flora i da će se takav pokušaj završiti u potpunom haosu za hamburšku vladu, policiju i kapital. Uvek je lepo doživeti situacije u kojima su panduri primorani da se okrenu i samo beže…

Flora bleibt! Skvot Rote Flora ostaje!

Grčka: Gestovi solidarnosti sa skvotom Rote Flora u Hamburgu

karditsa-greece
“Solidarnost sa Rote Flora u Hamburgu i svim skvotovima širom sveta. Mi smo slika budućnosti. Revolucija: neotuđiva!”

Dana 24. decembra 2013. ljudi iz samoupravnog sastajališa u Kardici postavili su transparent na centralnom trgu tog grada u znak solidarnosti sa skvotom Rote Flora i svim skvotovima na svetu.

Terorizam se nalazi iza države, a sloboda u skvotovima!

katehaki-av.-athens
“Solidarnost sa skvotom Rote Flora. Snage svim drugovima u Hamburgu!”

Rani jutarnji časovi 25. decembra 2013.: “Solidarnost sa drugovima u Hamburgu koji pružaju otpor kapitalističkom varvarizmu. Avenija Katehaki, Atina, Grčka.

Nemačka: Pozdravna poruka Tomasa Majera-Falka demonstracijama u Hamburgu

alone

Otpor ponekad završi u zatvoru.

Tako u ovom trenutku: šaljem borbene i srdačne pozdrave iz frajburške kuće smrti.

Kuća smrti – tako ovde zovemo zgradu u kojoj drže preventivno zatvorene. Sicherungsverwahrung – preventivni pritvor nakon izdržavanja kazne, zasniva se na nacističkom zakonu od 24. novembra 1933. godine, što je propis protiv koga se borio i sam Kurt Tuholski. Izopšteni iz društva sede ovde bez ikakve nade.

Generalno, zatvori su mesta gde ljude drže, eksploatišu i ugnjetavaju. Oni su odraz društva u celini; samo još koji stepen nasilniji.

Manifestacije poput današnjih demonstracija u Hamburgu su poput svetionika i varnice. Ne samo društvu sa one strane zatvorskih zidova, već i u zatvorima.

Razbijmo okove!

Tomas Majer-Falk
Red and Anarchist Skinhead (RASH)
Dugogodišnji zatvorenik, od 1996.
Frajburg, decembar 2013.

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na policijsku stanicu u Eksarhiji


U petak 13. decembra 2013. napali smo policijsku stanicu u Eksarhiji, Atina. Oko 40 drugova je oteralo policijske stražare i došlo do ulaza u policijsku stanicu, zapalilo ulazna vrata, stražarsku kućicu kao i policijska vozila. Istovremeno, druga grupa od oko 30 drugova je u drugoj ulici, nedaleko od mesta dešavanja, blokirala saobraćaj i podigla barikade. Čim je napad završen svi zajedno smo napustili mesta dešavanja bez nekih iznenadnih problema. Nekoliko minuta kasnije motociklističke jedinice DELTA su upale na trg u Eksarhiji i potpuno nasumično privele 84 ljudi koji nisu imali nikakve veze sa akcijom, a takve racije se dešavaju svaki put kada se, u širem području, dese napadi.

Akcija je izvedena kao minimalni odgovor na policijsku repesiju u naselju Eksarhija 6. decembra 2013. (na petu godišnjicu ubistva Aleksandrosa Grigoropulosa).

Akcija je takođe posvećena anarhistima koji u zatvoru Koridalos štajkuju glađu i žeđu – Fivos Harisisu, Argirisu Daliosu, Jorgosu Karajanidisu, Dimitrisu Politisu i Janisu Mihailidisu (nap. ovaj napad zapaljivim sredstvima se desio pre nego su Babis Cilijanidis i Grigoris Sarafundis objavili svoje pridruživanje štrajku glađu i žeđu).

Anarhisti
_

Video snimak trenutaka nakon napada ovde.

Grčki zatvori: Sedmoro zarobljenih anarhista štrajkuje glađu i žeđu u zatvoru Koridalos

Anarhističke demonstracije ispred zatvora Koridalos tokom noći 14. decembra:

[vimeo]http://vimeo.com/81901456[/vimeo]

Na dan 15. decembra 2013., ukupno sedmoro anarhističkih zatvorenika štrajkuje glađu i žeđu u zatvoru Koridalos.

U petak 13. decembra 2013. štrajk glađu i žeđu su započeli anarhistički zatvorenici Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis, Dimitris Politis i Jorgos Karajanidis nakon disciplinskog transfera zbog napada na tamničara*. Babis Cilijanidis se štrajku pridružio 14. decembra, a  Grigoris Sarafundis 15. decembra.

Petorica drugova koji su započeli štrajk glađu 13.12.2013. trenutno su izolovani u disciplinskom delu 3. krila zatvora Koridalos, dok su drugovi Janis Naksakis i Babis Cilijanidis prebačeni u 4. krilo, a Grigoris Sarafundis u 5. krilo (on je prvo, 14.12., bio prebačen u 4. krilo).

Sedmoro štrajkača glađu i žeđu zahteva da oni, kao i Janis Naksakis, budu vraćeni u 1. krilo muškog zatvora Koridalos i pozdravljaju tekuću borbu štajkača glađu Spirosa Stratulisa (zatvor u Larisi), Rami Sirjanosa (Domokos), Ergun Mustafe (Malandrino) i Mihalisa Ramadanoglua (Grevena).

Tokom poslednjih sati izraženo je mnogo solidarnih gestova i aktivnosti širom teritorije koju kontroliše grčka država. Pored toga, za 15. decembar su zakazana okupljanja ispred zatvora Dijavata u blizini Soluna, Ajos Stefanos u Patrasu, još jedno protestno okupljanje ispred zatvora Koridalos, kao i kontra-informacione skupštine u Politehičkoj školi u Eksarhiji, Atina  i skvotu Evangelismos u Iraklionu na Kritu.

Anarhisti Tasos Teofilu, Aleksandros Mitrusijas, Andreas-Dimitris Burzukos i Stefanos Amilitos (svi zatvoreni u 1. krilu zatvora Koridalos), kao i zatvoreni drug Ilijas Karaduman (zatočen na Krfu)) objavili su otvoreno pismo u znak solidarnosti sa štrajkačima.

Zajedničko saopštenje u znak solidarnosti sa sedmoricom anarhističkih štrajkača u zatvoru Koridalos, objavili su i drugovi Spiros Stratulis, Rami Sirjanos, Ergun Mustafa i Mihalis Ramadanolgu –  koji od novembra štrajkuju glađu u četiri različita zatvora podržavajući zahteve Spirosa Stratulisa.

Svaki minut je presudan za sedmoricu drugova koji štrajkuju glađu i žeđu. Zbog toga pozivamo na maksimalno širenje njihove borbe i preko granica (teritorije pod kontrolom grčke države).

Stani uz anarhističku zajednicu u grčkim zatvorima!

****

* Otvoreno pismo petorice anarhističkih zatvorenika

Juče, u četvrtak 12. decembra, dok smo bili zaključani u našim ćelijama, stražar Janis Milonas obraćao nam se na uvredljiv način. Kada smo ga danas pitali za objašnjenje nastavio je da bude svadljiv što je dovelo do toga da dobije mali procenat nasilja koje svakodnevno vrši svojim ključem.

Zatvorska uprava je odlučila, testirajući naše granice i izdržljivost, da razbije našu zajednicu. U ovom trenutku, nas petorica se nalazimo izolovani u disciplinskom delu 3. krila zatvora Koridalos, dok su drugovi Janis Naksakis i Babis Cilijanidis prebačeni u 4. krilo, a drug Grigoris Sarafudis u 5. krilo (ali ne u disciplinske delove).

Odlučni smo da odbranimo našu zajednicu po svaku cenu jer je ona naš vitalni element u trulom zatvorskom svetu. Ne cenjkamo naše dostojanstvo pred bilo kojom kukavičkom slugom pravnog poretka.

Od danas, 13.12. stupamo u štrajk glađu i žeđu zahtevajući povratak, kako naš tako i naših drugova, u 1. krilo zatvora Koridalos.

Odgovorni za ono što se od sada može desiti su čuvari Vasilis Lambrakis, Janis Kontopulos i Nikos Petropulos; direktor zatvora Marija Stefi, advokat Trupi i načelnih socijalnih usluga Vaso Frakatula, koji čine zatvorsko veće.

NI KORAKA UNAZAD

PS Naše misli su sa zarobljenim borcima i štrajkačima glađu Spirosom Stratulisom, Rami Sirjanosom, Ergun Mustafom i Mihalisom Ramadanogluom.

SNAŽNO DO POBEDE

Fivos Harisis, Argiris Dalios, Janis Mihailidis, Dimitris Politis i Jorgos Karajanidis

Izvor: Occupied London – From the Greek Streets

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad na pravnu firmu “Sijufas i saradnici” (pravnu agenciju za naplatu dugova)

Nalazimo se u konjunkturi u kojoj su država i gazde pokrenuli apsolutni napad na siromašne i potlačene. Osiromašujući naše živote i osuđujući nas na bedu, vlast nastoji da kontroliše svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Na sopstvenoj koži osećamo slom javnog zdravstva i obrazovanja, otpuštanja i smanjenja plata, pljačkaške poreske napade i militarizaciju represije. Ovom klizavom terenu pridodato je i dovedeno u pitanje i navodno “sveto” kapitalističko pravo kućevlasništva. Ali kada kapitalisti pričaju o imovini to se odnosi na vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju koja se  – po njima – moraju nalaziti u rukama nekolicine. To je ono na šta misle kada nečiji dom nazivaju investicijom.

Važna karika u ovom procesu koncentracije “stambenih investicija” u ruke nekolicine jesu agencije za naplatu dugova – i briga nas je da li su legalne ili ilegalne. Ove kompanije iznuđuju i terorišu ljude, izdaju naloge za plaćanja prisiljavajući tako dužnike da svoje domove stavljaju pod hipoteku. Nakon toga slede aukcije. Najveća kompanija te vrste pripada porodici Dimitrisa Sijufasa, bivšeg ministra i bivšeg predsednika grčkog parlamenta. I zaista, kako bi uopšte politički kadar ove zemlje mogao izostati iz ovog unosnog, parazitskog biznisa?

U poslepodnevnim časovima, u utorak 10. decembra 2013., napali smo sedište ranije pomenute firme, koja se nalazu u ulici 25. marta, broj 7, u okrugu Tavros (Atina). Pored očiglednog političkog simbolizma, naš napad je dostojanstven čin, čin društvene i klasne solidarnosti; akt otpora, od strane i za sve nas koji svakodnevno doživljavamo naslije šefova; akcija koja je deo naše ukupne borbe protiv države i kapitala.

Ne zaboravljamo na hiljade ljudskih bića koja se savijaju pod teretom etatističkog i kapitalističkog varvarstva i koji su dovedeni do samoubistva. Ne opraštamo nikome od onih koji su doprineli takvom ishodu.

Podižemo naše pesnice u znak drugarstva sa onima koji nastavljaju da se bore za socijalnu revolucije unutar i izvan zatvorskih ćelija “demokratije”.

Anarhisti i anarhistkinje

PS1: Naš politički izbor je bio da ne ulazimo u sukob sa zaposlenima u firmi. Razumemo stanje prinude koje ih je možda nateralo na tu vrstu posla, ali ne možemo biti slepi za činjenicu da su oni preuzeli specifičnu ulogu u napadu pokrenutom protiv naše klase. Oni zaslužuju društveni prezir i izolaciju.

PS2: Za nas, kuće pripadaju onima koji u njima žive i zadovoljavaju osnovne potrebe bez vlasništva u bilo kom smislu. Da budemo jasniji, sve što nas interesuje jeste spas domova sitnoposednika.

Italija: Izjave solidanosti sa četvoro drugova uhapšenim u Torinu i Milanu

4

Solidarnost iz Milana

U ponedeljak 9. decembra 2013. na osnovu naređenja torinskih tužilaca Padalina i Rinaude desile su se policijske racije tokom kojih je uhapšeno četvoro drugova u Torinu i Milanu. Optužnica protiv drugova je podignuta u vezi sa napadom na TAV gradilište (nap.prev., pruge za super brze vozove pokraj Torina) u Kjomontu koji se desio u noći između 13. i 14. maja 2013. Optužbe su prilično ozbiljne: članovi 280 i 280bis (“napad u cilju terorizma, teroristički akti izvedeni smrtonosnim i eksplozivnim napravama, posedovanje ratnog oružja, prouzrokovanje štete”).

Te noći su nepoznate osobe prouzrokovale značajnu štetu na gradilištu, a zatim nestale baš kako su i došle. NO TAV pokret u Busolenu je nakon te epizode sazvao javni sastanak tvrdeći da je sabotaža korisna i neophodna praksa NO TAV borbe. Neki su podsetili da su šampioni ne-nasilja (Kapitini, Gandi, Mandela) podržavali sabotažu. Drugi su podsetili na različite scenarije borbi poput onih pod vojnom okupacijom, borbe protiv nuklearne energije, partizansku borbu, kao i ogromno nasleđe radničkih borbi. Uprkos medijskom terorizmu koji je usledio nakon napada, saboterske akcije nisu prestale i nastavile su da dobijaju široku podršku širom Italije. Najnovije su se desile pre nekoliko dana u Torinu protiv kompanija uključenih u TAV.

Novinari i komentatori, političari i tužioci (sa svojim liderom Kaselijem) otpevali su svoju litaniju o teroru, upozorivši na opasnost vraćanja u “olovne godine” itd. Stvarajući tu sliku nisu mogli propustiti “loše nastavnike”, “tajna skrovišta” i “tajne publikacije” koje su identifikovali u bezopasnim piscima, gradskim kafanama i tekstovima koji su distribuirani javno tokom demonstracija. Tu su se našli i istraga o terorizmu protiv militanata NO TAV u dolini Susa (i racije na njihove domove), dobro-izreklamirani susreti anti-terorističkih tužilaca iz različitih gradova, kao i današnja hapšenja.

Upotreba reči terorizam ima za cilj da oslabi pokret i odvoji ljude od borbe, predstavljajući je kao neku udaljenu stvarnost, nerazumljivu i apsurdno nasilnu. Ta reč dočarava čitav jedan svet. Trebalo bi da učinimo da se obruši na njih.

Nisu napadnuti samo ovih četvoro velikodušnih drugova koje volimo, već cela borbena dolina. Naš odgovor je razvijanje potencijala ove borbe.

A sarà düra. (nap. prev., “Biće naporno”)

Drugovi iz Milana

*****

Neka vetrovi osvete ponovo udare

Solidarnost sa Kjarom, Matijom, Nikolom i Klaudijom

U noći između 13. i 14. maja nekolko desetina anonimnih NO TAV napadača upalo je na gradilište brze pruge u dolini Susa i oštetilo neku opremu. Brza i precizna akcija koja je još jednom pokazala da tvrđava Klarea nije nedodirljiva, ponovo noseći slatki vetar osvete. Akciju je javno podržao i NO TAV pokret na otvorenom sastanku u Busolenu.

Danas 9. decembra 2013., po naređenju tužioca iz Milana i Torina, politička policija je uhapsila četvoro drugova (još troje se nalazi pod istragom) za “napad u cilju terorizma” i optužila ih za učešće u akciji koja se desila u maju. Sve ovo se dešava osam godina nakon invazije i masovne štete na gradilištu Venaus.

Kao što se dogodilo i mnogo puta ranije (tako i u dolini Susa pre nekoliko meseci), država za “terorizam” optužuje one koji se opiru njenim razarajućim projektima, militarizovanim gradilištima, suzavcu, bodljikavoj žici, “crvenim zonama” i pendrecima.

Ne zanima nas da li su Kjara, Matija, Nikolo i Klaudio učestvovali u akciji protiv gradilišta u Kjomontu.

Ono što znamo jeste da je vest o napadu obradovala mnogo ljudi, u dolini ali ne samo tamo.

Ono što znamo jeste da drevno drveće koje obaraju buldožderi u Klarei jesu otvorene i bolne rane.

Ono što znamo jeste da su teroristi oni koji izgladnjuju ljude, eksploatišu, uništavaju i bombarduju, ne oni koji se protive ekološkim katastrofama i bore za svet bez profita i moći.

Ono što znamo jeste da su Kjara, Matija, Nikolo i Klaudio naši prijatelji i drugovi, velikodušni i hrabri, uvek na liniji fronta u borbama u Torinu, Milanu, dolini Susa i drugde gde ih njihovi umovi i srca odvedu.

Ono što znamo jeste da ih želimo slobodne sada, na ulicama i planinskim stazama zajedno sa nama.

Ono što znamo jeste da ova hapšenja neće zaustaviti borbu protiv vozova velike brzine i sistema koji ih stvara i brani.

Unutar i oko NO TAV pokreta rađala se i širila solidarnost koja je uvek bila u stanju da odgovori na represivne manevre (svaki put najavljene od strane medijske ratne mašinerije), generalizujući tako svoje razloge i prakse. Ni krivi ni nevini.

Nijedno gradilište nepravde – sa svojih hiljadu ganglija – ne treba da se oseća bezbednim. “Više volimo vašu nesreću”.

Okupacione trupe, političari i novinari: vi ste teroristi!
Sloboda za Kjaru, Matiju, Nikola i Klaudija!

Anarhisti iz Rovereta i Trenta

 

Adrese uhapšenih drugova:

Mattia Zanotti
Chiara Zenobi
Niccolò Blasi
Claudio Alberto

C.C. Via Maria Adelaide Aglietta 35

10151 Turin
Italy

Izvor: Act For Freedom

Švajcarska: Anarhisti Marku Kamenišu još jednom odbijen uslovni otpust

marco-poster-662x1024

(na posteru piše: “Buntovnički i pobunjenički duh je spokojan duh, duh bez vremena jer živi u kontinuiranoj sadašnjosti sačinjenoj od solidarnosti. Solidarnosti koja po definiciji spaja generacije, spaja nastojanja, spaja dela, spaja naše živote, naša srca, bez obzira koliko mogu biti različita ili fizički udaljena, ona su živela, žive i živeće!”)

Marko Kameniš nas iz zatvora u Lencburgu informiše da je dobio obaveštenje o još jednom odbijanju uslovnog otpusta koji je još odavno trebalo da dobije jer je već odslužio dve trećine kazne koju su mu nametnuli švajcarski sudovi. Širimo odlomak iz njegovog pisma:

“Ovog puta sam odbijen od strane TAR-a (Regionalni upravni sud). Istini za volju, muka mi je više i umoran sam od suočavanja sa uobičajenim dosadno dugačkim represivnim sranjima, u kojima TAR takođe jednostavno “potvrđuje” sve što su već izrazili njihovi vredni pajtaš dodajući  samo još više pakosti i zlonamernosti. Svakako sam očekivao potvrdu o odbijanju ali, da budem iskren, uz makar nagoveštaj ozbiljnosti u bavljenju “argumentima odbrane”. Praktično, ono što me najverovatnije čeka nakon okončanja zatvorske kazne jeste a posteriori interniranje. To je jedina tačka vredna pomena…”

Uvek uz Marka! Protiv svih zatvora!

Antirepresivni fond solidarnosti zapadnih Alpa