Tag Archives: Atina

Grčka: Snage anarhisti Nikosu Maziotisu koji je uhapšen u Atini 16.7.2014.

Država i kapital su jedini teroristi – Solidarnost sa N. Maziotisom

U večernjim satima 16. jula 2014. drugovi i drugarice su na kapiji Politehničke škole u ulici Patision postavili transparent kao odgovor na ponovno hvatanje člana Revolucionarne borbe Nikosa Maziotisa od strane policije u centru Atine.

Anarhista Nikos Maziotis, koji se dve godine nalazio u bekstvu, ozbiljno je ranjen i uhapšen nakon razmene vatre sa pandurima u Monastirakiju. On je potom prebačen u bolnicu Evangelismos, u kojoj je se nalazi i dalje, koju obezbeđuju jake policijske snage. Prema rečima njegovog advokata, drug se nalazi van životne opasnosti.

Na desetine anarhista i anarhistkinja okupilo se na jedan sat oko 22:30h ispred bolnice iskazujući svoju solidarnost sa urbanim gerilcem Nikosom Maziotisom.

Atina: Protest protiv zatvora ispred kuće grčkog premijera – Predstojeće demonstracije širom Grčke

[dailymotion width=”535″ height=”344″]http://www.dailymotion.com/video/x207dfl_%CF%80%CE%B1%CF%81%CE%AD%CE%BC%CE%B2%CE%B1%CF%83%CE%B7-%CE%B3%CE%B9%CE%B1-%CF%84%CE%B9%CF%82-%CF%86%CF%85%CE%BB%CE%B1%CE%BA%CE%AD%CF%82-%CF%85%CF%88%CE%AF%CF%83%CF%84%CE%B7%CF%82-%CE%B1%CF%83%CF%86%CE%B1%CE%BB%CE%B5%CE%AF%CE%B1%CF%82-%CE%AD%CE%BE%CF%89-%CE%B1%CF%80%CF%8C-%CF%84%CE%BF-%CF%83%CF%80%CE%AF%CF%84%CE%B9-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CF%83%CE%B1%CE%BC%CE%B1%CF%81%CE%AC-%CF%83%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%BA%CE%B7%CF%86%CE%B9%CF%83%CE%B9%CE%AC_videogames[/dailymotion]

U večernjim satima 24. juna 2014., drugog dana masovnog štrajka glađu preko 3,900 zatvorenika širom Grčke, skoro 60 anarhista i anarhistkinja izvelo je intvervenciju protiv zatvora ispred kuće grčkog premijera Antonisa Samarasa u Kifisiji, severnom predgrađu Atine.

Drugovi i drugarice su bacali letke protiv represije i uzvikivali slogane poput:

Ljudostraži slušajte, dalje ruke od boraca!”

“Država borce naziva ološem – ološ su jedinice za razbijanje demonstracija i panduri u civilu!”

“Država i kapital su jedini teroristi – solidarnost sa gerilom!”

“Terorizam je nadničarsko ropstvo – nema mira sa šefovima!”

“Solidarnost je oružje ljudi – rat ratu šefova!”

“Sve vrednosti ovog društva su zatvori maksimalne bezbednosti.”

“Strast za slobodom je snažnija od svih zatvora!”

Njih su ubrzo okružile MAT jedinice za razbijanje demonstracija kao i pripadnici motociklističke jedinice DELTA. Privedeni drugovi i drugarice su prebačeni u sedište atinske policije GADA koje se nalazi u centru Atine.

Otvorena skupština anarhista/antiautoritaraca protiv specijalnih uslova pritvora, pored drugih kolektiva poput skvota VOX, pozvala je na hitno okupljanje ispred GADA kome je prisustvovalo oko 300 solidarnih. Kasno noću, 57 privedenih je postepeno puštano, bez optužbi.

Subota, 28. jun 2014.
Ulični protesti protiv zatvora maksimalne bezbednosti

Volos: 11.30h, motociklističke demonstracije od Ajos Konstantinos-ERA
Atina (centar grada): 12pm, protestni marš od Trga Monastiraki
Larisa: 15h, bučne demonstracije ispred lokalnog zatvora
Iraklion, Krit: 19h, protestni marš od Trga Liontarija
Seres: 20h, kontra-info okupljanje na Trgu slobode

Trenutno je u toku treći dan štrajka glađu zatvorenika i zatvorenica u Grčkoj.

Zapalimo zatvore i svet kome su potrebni!

Atina: Činovi solidarnosti za 11. jun

Sloboda za one koji su u zatvorskim ćelijama i kavezima. Solidarnost sa Mari Mejson i Erikom MekDejvidom
Solidarnost sa Mari Mejson & Erikom MekDejvidom, borcima zatočenim zbog oslobođenja životinja-zemlje (ALF-ELF)

U kontekstu 11. juna, Međunarodnog dana solidarnosti sa anarhističkim zatvorenicima u SAD Mari Mejson i Erikom MekDejvidom kao i svim dugogodišnjim anarhističkim zatvorenicima i zatvorenicama, okačen je transparent u ulici Patision kod Politehničke škole u Atini gde su takođe ispisani i grafiti. O istoj smo temi govorili i putem radio talasa Radiozona subverzivnog izražavanja 98FM, samoupravne radio stanice iz Atine.

Solidarni anarhisti i anarhistkinje

Atina: Pucnji na skvotirani socijalni centar Vox

Stanovnici/radnici/kolektivi ujedinjeni možemo odoleti mafiji i drogama. U četvrtak, 5. juna 18:30h demonstracije u naselju; narodna skupština na Trgu. Mesto okupljanja: ugao ulica Spiridonos Trikupi i Sturnari. – Komitet inicijative stanovnika Eksarhije.

U ranim jutarnjim časovima, u utorak 3. juna 2014. oko 02:30h, nepoznate osobe su ispalile najmanje 5 hitaca ka glavnom ulazu u skvotirani društveni centar K*VOX. Dva metka su probila spoljnu metalnu roletnu i razbila staklo na ulaznim vratima [Fotke: 1, 2.]. Srećom, niko od drugova i drugarica se u to vreme nije nalazio u skvotu.

K*VOX je u poslednje vreme – zajedno sa stanovnicima, kolektivima i borcima iz kraja – poduzeo niz inicijativa protiv mafije i trgovine drogom koja se, uz tolerisanje i zataškivanje od strane policije, odvija u naselju Eksarhija.

U sredu 28. maja 2014., održana je masovna skupština u cilju razgovora o svemu navedenom, uz učešće lokalnih stanovnika, radnika i radnica, kao i kolektiva iz Eksarhije. Odlučeno je da se pokrene niz akcija protiv mafije i njihovih etatističkih zaštitnika stvaranjem narodne skupštine u Eksarhiji i okupljanjem-demonstracijama koje su planirane za četvrtak 5. jun 2014.

Verujemo da pucnji na K*VOX – dva dana pre pomenutog skupa i demonstracija – predstavljaju očajnički pokušaj trgovaca drogom – koji u saradnji sa policijom žele ovaj kraj pretvoriti u geto – da zastraše pokret i lokalnu zajednicu.

Vredi napomenuti da smo dvanaest časova nakon incidenta pronašli i pokupili čaure metaka kojima je skvot napadnut. Slično nešto se desilo i nakon pucnjave između mafijaša u kraju, kada su čaure pokupili lokalni stanovnici pošto policija – koja sarađuje sa ograncima mafije – pokazuje provokativnu inertnost u svim takvim slučajevima.

Od prvog dana svog postojanja, K*VOX se suprotstavljao alijansi mafije i policije u Eksarhiji, kao i geroizaciji ovog kraja. Drugovi i drugarice K*VOX-a su se zbog svojih aktivnosti često nalazili/e na meti policije, mafije i velikog dela masovnih medija. Osim toga, ne tako davno, troje drugova i drugarica iz K*VOX-a su kao osumnjičeni pozvani  i odvedeni u sedište atinske policije, a jedini dokaz protiv njih bio je “anonimni telefonski poziv” koji ih je povezao sa anarhističkom intervencijom [teško naoružana grupa koja se pojavila na trgu u subotu 22. marta 2014.] u Eksarhiji protiv trgovine drogom.

Nisu uspeli da nas zastraše niti policijskom invazijom na okupiranu zgradu (april 2012.), upadima u naše domove (januar 2014.), sudskim pozivima (april 2014.), niti konstantnim pretnjama koje dobijamo; pa su se sada oslonili na metke kukavičkih revolveraša.

Pokret odbija da bude zastaršen bilo čim od pomenutog.

Pozivamo one koji se bore i solidarišu da prisustvuju skupu-demonstracijama na trgu Eksarhija u četvrtak 5. juna u 18h.

NIJEDAN KORAK NAZAD

K*VOX

Atina: Demonstracije pobunjenih učenika i učenica, 3. maj 2014.

Napadaju generaciju decembra 2008.
Demonstracije, Propileji, 3. maj 2014., 19h
Protiv obrazovnog sistema koji proizvodi robove
Protiv brutalnog državnog nasilja
(Na transparentu piše: “Živimo za danas, borimo se za sutra”)
Nijedan korak unazad
Antiautoritarni učenički front / Pobunjeni učenici i učenice

U pokušaju da sprovede svoj plan o fašizaciji društva i nametanju modernog totalitarizma, država je gušila i nastavlja da guši sve borbene sektore društva, kao i svaki oblik otpora, odlučna da od početka školske godine započne obračun i sa srednjoškolcima i srednjoškolkama.

Noseći sa sobom zvanični dokument koji je izdala Generalna policijska direkcija Atike policajci širom zemlje hapsili su učenike i učenice koji/e su učestvovali/e u okupacijama škola, a privedene slali istražnim sudijama. Učenici i učenice iz srednjih škola u Keraciniju (Pirej), Igumenici, Lamiji, Volosu i drugim regionima dovođeni su pred islednike na ispitivanje podovom njihovom učešća u “krivičnom delu” – okupacijama. Svedoci smo velikih napora od strane države da suzbije pokret učenika i učenica koji danas sve više poprima antiautoritarne karakteristike. Brutalna represija protiv studentskog marša 6. decembra 2013. kada su se hapšenja i pritvaranja dešavala nasumično, obimna upotreba suzavca i brutalno nasilje pokazuju da strah vlada u suprotnom taboru, a ne među srednjoškolcima.

Oni žele da pognemo glave pred novim obrazovnim sistemom, da konstantno budemo u učionici nad udžbenicima. Naše su učionice slične zatvorskim ćelijama, okružene rešetkama, sa velikim broj učenika i učenica, uz smanjeni broj profesora i profesorki; ovi uslovi čine pozadinu ionako degradiranog obrazovanja koje nam je država “darovala”. Iscrpljujući školski časovi, obavezni privatni časovi van škole, sterilno znanje,  već godinama pretvaraju naše škole u fabrike standardizovanih ljudi.

Autoritarci bi voleli da završimo škole postajući robovi namenjeni velikim gazdama; koji nemaju političko stanovište i koji se ne bore za svoja prava.

Borimo se za školu i društvo bez kompetitivnosti, sa strukturama solidarnosti, jednakosti i samoorganizovanja. Protiv njih ćemo uvek ustajati okupacijama, demonstracijama i sukobima.

OKUPLJANJE-DEMONSTRACIJE
Subota, 3. maj 2014. u 19h, Propileji, ulica Panepistimiju, Atina

DALJE RUKE OD UČENIKA I UČENICA

Antiautoritarni učenički front  / Pobunjeni učenici i učenice

Grčka: “Revolucionarna borba” preuzela odgovornost za eksploziju automobila-bombe u centru Atine

U ranim jutarnjim časovima, u četvrtak 10. aprila 2014. – nakon dva telefonska poziva upozorenja medijma – automobil-bomba sa 75kg eksploziva eksplodirao je ispred filijale “Banke Grčke”, locirane u ulici Amerikis u Atini, izazivajući ogromnu materijalnu štetu u okolini (ali bez povređenih).

Petnaest dana kasnije, urbana gerilska grupa “Revolucionarna borba” (Epanastatikos Agonas), preuzela je odgovornost za ovaj napad. Sledi samo nekoliko odlomaka iz njihovog dugačkog saopštenja.

Kao što se mnogi od vas verovatno sećaju, troje anarhista otkrilo je svoje članstvo u ovoj grupi pre četiri godine, u aprilu 2010.: Nikos Maziotis i Pola Rupa, koji su u ilegali od leta 2012. (nedavno je vlada stavila veliku nagradu za njihove glave) i Kostas Gurnas koji je trenutno zarobljen u zatvoru Koridalos.

Eksplozija automobila-bombe ispred "Banke Grčke" u Atini

atina_napad_na_banku_2

atina_napad_na_banku_3

atina_napad_na_banku_4

Preuzimanje odgovnosti od strane organizacije “Revolucionarna borba”
[25.4.2014.]

Dana 10. aprila 2014., “Revolucionarna borba” je izvela bombaški napad na Direkciju za superviziju “Banke Grčke” u ulici Amerikis [Atina], zgradu u kojoj je takođe smešten rezidentni predstavnik MMF-a u Grčkoj, Ves Mekgrou. Iako je cilj udara bila “Banka Grčke”, štetu je pretrpelo i sedište “Banke Pireus” koja se nalazi tačno na suprotnoj strani ulice, što udarac čini još uspešnijim, jer je “Banka Pireus” nakon akvizicije banke ATE evoluirala u jednu od većih sistemskih institucija grčkog bankarstva i imala korist od pljačkaške politike memoranduma koji je u poslednjih nekoliko godina primenjivan protiv grčkog naroda, i predstavlja jedan od ekonomskih faktora koji su zajednički odgovorni za ljudske patnje.

Napad je izveden automobilom-bombom koji je sadržao 75kg amonijum-nitratnog (ANFO) eksploziva. Tačno četiri godine nakon obračuna sa našom organizacijom i u trenutku dok je država zajedno sa mnogim neprijateljima oružane borbe slavila “uspeh demontiranja” Revolucionarne borbe, desila se ova akcija i dokazala da greše. Ovaj napad na “Banku Grčke” posvećen je anarhističkom drugu Lambrosu Fundasu, članu “Revolucionarne borbe” koji je ubijen tokom oružanog sukoba sa policijom u naselju Dafni, 10. marta 2010., tokom pripremne akcije organizacije. Drug je izgubio život tokom pokušaja eksproprijacije automobila koji bi bio korišćen u akciji “Revolucionarne borbe” u kontekstu strategije koju je organizacija imala u tom periodu – periodu koji je obeležio početak ekonomske krize. Ta je strategija trebalo da udari i sabotira strukture, institucije i lica sa centralnom ulogom u najvećem, istorijski, antinarodnom napadu koji je trebalo da se desi potpisivanjem prvog memoranduma u maju 2010. Lambros Fundas se borio i dao svoj život da savremena hunta ekonomskih i političkih elita ne prođe – hunta trojke MMF/ECB/EU. Borio se i dao svoj život da ne prođe savremena hunta kapitala i države. Da ne prođe novi totalitarizam nametnut širom planete pod izgovorom svetske ekonomske krize. Lambros Fundas je dao svoj život boreći se da krizu pretvori u priliku za socijalnu revoluciju. Napad na “Banku Grčke” donekle predstavlja nastavak te strategije koja je obuhvatala napade na Sitibank, Eurobanku i Atinsku berzu.

Dakle, u slavu našeg druga, akcija protiv “Banke Grčke” potpisana je kao “Komando Lambros Fundas”. Najbolji omaž drugu koji je svoj život dao u borbi jeste nastavak same borbe za koju je pao boreći se. A ta borba nikada nije imala, niti će imati, neki drugi pravac osim rušenja kapitalizma i države – socijalne revolucije.

Udarac kao odgovor na povratak Grčke tržištima

Kao što su svi shvatili – od vlade, partija, do grčkih i međunarodnih medija – izabrali smo 10. april za naš napad zato što taj datum obeležava izlazak grčke na međunarodna finansijska tržišta u potrazi za prvim dugoročnim kreditom nakon četiri godine; za naredni dan, 11. april, bio je zakazan dolazak lidera najmoćnije evropske države, protagoniste sprovođenja ekstremne neoliberalne politike i mera štednje širom Evrope i jednog od najidealnijih eksponenata interesa evropskih ekonomskih elita, arhiterorističke nemačke kancelarke Angele Merkel zbog političke i ekonomske kapitalizacije ovog “grčkog uspeha”.

(…)

“Spas zemlje” se odnosi na krupni kapital, transnacionalnu vladajuću klasu i moćne kreditore zemlje. Na strukture i institucije globalizovanog kapitalizma. Odnosi se na države, politički kadar u Grčkoj i Evropi, sve vrste političkih lakeja režima koji taj režim podržavaju po svaku cenu. Odnosi se na sramnu manjinu grčkog društva.

Oni na koje se to “spasenje” ne odnosi – i koji su umesto toga svojom krvlju plaćali i još uvek plaćaju spas sistema od krize – jeste velika većina ljudi. To je 5 miliona ljudi koji žive u uslovima siromaštva. To je 2.5 miliona ljudi koji žive u apsolutnoj nemaštini. To je 700,000 dece koja nemaju čak ni osnovne stvari, koja su neuhranjena, kojima je hladno, koja pate od hronične vrtoglavice i koja zbog tanjira hrane završavaju u institucijama. Oni koji obolevaju, oni koji polude. Oni koji gube svoje domove zbog dugova prema bankama i državi, oni koji žive bez struje, oni koji nemaju osnovne potrepštine za preživljavanje. Onih 4,000 ljudi koji su počinili samoubistvo jer su bili finansijski uništeni. Na hiljade beskućnika, onih koji zavise od narodnih kuhinja, koji kopaju po smeću da bi se prehranili, oni koji polako umiru na marginama. Svi oni bedni i očajni koji su finansijski i društveno bankrotirali, a svojim i životima svoje dece plaćaju “spasenje zemlje”. Svi ovi ljudi su shvatili šta znači kada ti život bankrotira, šta znači kada ti život više ništa ne vredi. Oni razumeju da “izbegavanje bankrota Grčke” znači rat protiv društva, društvenu eutanaziju. (…)

Socijalna revolucija ne može biti odložena u neodređenu budućnost, niti ograničena na nejasan projekat. Ona zahteva stalnu revolucionarnu akciju u ovom trenutku i podrazumeva organizovanje i stvaranje pionirskog revolucionarnog pokreta koji će razraditi i definisati svoje strateške korake koji će se sudariti sa centralizovanom politikom režima. To podrazumeva politički proces i spremnost da se konkretni revolucionarni predlozi realizuju u praksi.

Revolucionarna platforma se u postojećim uslovima može sažeti na sledeći način:

– Jednostrano okončanje plaćanja grčkog duga.
– Izlazak iz Evropske monetarne unije (EMU) i Evropske unije (EU).
– Eksproprijacija aktive kapitala, velikih kompanija, multinacionalnih korporacija, sve pokretne i nepokretne imovine kapitalista.
– Ukidanje bankarskog sistema, brisanje svih dugovanja prema bankama, predaja malih poseda konfiskovanih od strane banaka i socijalizacija bankarske aktive.
– Eksproprijacija državne imovine i komunalnih preduzeća; eksproprijacija crkvene imovine.
– Socijalizacija sredstava za proizvodnju, industrije, luka, prenosnih i sredstava komunikacije, saobraćaja, komunalnih usluga, bolnica i obrazovnih institucija; radnici će se angažovati u njihovom upravljanju.
– Ukidanje države i buržoaskog parlamenta profesionalnih političara i njihova zamena konfederalnim sistemom narodnih skupština i radničkih saveta, čija će se koordinacija, komunikacija i izvršenje odluka postići direktno izabranim i trenutno opozivim delegatima. Na nacionalnom nivou, umesto starog predstavničkog buržoaskog parlamenta nalazila bi se vrhovna Konfederalna narodna skupština čiji bi članovi bili ovlašćeni članovi-delegati izabrani i trenutno opozivi od strane lokalnih narodnih skupština i radničkih saveta.
– Ukidanje policije i vojske koji bi bili zamenjeni oružanom narodnom milicijom, ne plaćeničkom.

Diksusija i dogovor o revolucionarnoj platformi je preduslov za stvaranje revolucionarnog antikapitalističkog pokreta i kao “Revolucionarna borba” želimo otvaranje dobronamernog dijaloga po ovom pitanju. Neophodno je da revolucija prevaziđe nacionalne granice. Nerealno je verovati da bi revolucija bila održiva ukoliko bi bila zatvorena unutar nacionalih granica jedne male zemlje poput Grčke. Međutim, hajde da počnemo ovde, u Grčkoj, sa rušenjem evrozone i Evropske unije, sa ukidanjem kapitalizma i države. Sprovedimo u praksu oružani proleterski kontranapad. Započnimo u Grčkoj međunarodnu socijalnu revoluciju.

ŽIVELA SOCIJALNA REVOLUCIJA
ZA SLOBODARSKI KOMUNIZAM – ZA ANARHIJU
SLOBODA POLITIČKIM ZATVORENICIMA I ZATVORENICAMA

Komando Lambros Fundas
REVOLUCIONARNA BORBA

Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

solidarnost_ulicnim_prodavcima_imigrantima
Antifa transparent u naselju Tisio, Atina, 12.04.2014.
“Solidarnost sa uličnim prodavcima imigrantima kod ASOEE”

U poslednjih mesec dana, policija je pokrenula akcije demonstracije sile kod Atinske škole za ekonomiju i biznis, poznatije kao ASOEE (u ulici Patisio). Svakog dana, sve vrste policajaca raspoređene su oko fakulteta sa ciljem da nas zastraše i spreče da prodajemo stvari na trotoaru ispred ASOEE. Kako se opštinski izbori približavaju, razni kandidati pokušavaju da dokažu koji od njih će biti najefikasniji u “ponovnom uspostavljanju reda u centru Atine”, ko će biti tvrđi prema nama, imigrantima i imigrantkinjama, ko će biti oštriji prema studentima/kinjama i onima koji/e se uz nas svakodnevno bore.

Policija je 8. aprila 2014. ponovo okružila zgradu ASOEE. Oko 11h, grupa od njih dvadesetak – identičnog izgleda i sa istim predmetima u rukama, napala je ulične prodavce i bezuspešno pokušala da blokira ulaz u fakultet. Nekoliko minuta kasnije usledio je napad policije. Oko 15.30h scena je ponovljena. Ovaj put je skoro 40 ljudi (panduri u civilu i neki iz prethodne grupe) pokrenulo novi napad, a 2-3 njih blokiralo je kapiju na ulazu u zgradu. Istovremeno, policijske motociklističke jedinice DELTA dovezle su se iz okolnih ulica i nasumično počele da – zajedno sa jedinicama za razbijanje demonstracija – jure, prebijaju i hapse ljude. Jedan student i dvanaest imigranata/kinja odvedeno je u policijsku stanicu. Istog popodneva, udruženje studenata pozvalo je na skupštinu u kojoj su u znak solidarnosti učestvovali i mnogi drugi ljudi, a na kojoj je odlučeno da se krene ka policijskoj stanici Kipseli gde su se uhapšeni nalazili. Panduri su zaustavili demonstrante; ubrzo nakon toga došlo je do protestnog okupljanja na Trgu Amerikis. Uhapšeni su narednog dana izvedeni pred sud pod optužbom za pružanje otpora vlastima, lakši napad uz nanošenje telesnih povreda i ilegalnu trgovinu. Istovremeno, panduri su upali u domove uhapšenih bez prisustva javnog tužioca, ali nisu pronašli ništa što bi im bilo od koristi. Suđenje je odloženo za 23. april 2014.; student je pušten ali je, odlukom policije, dvanaest imigranata/kinja i dalje zatvoreno. Continue reading Atina: Obračun policije sa uličnim prodavcima imigrantima i solidarnim ljudima kod fakulteta ASOEE, 8. aprila 2014.

Atina: Eksproprijacija supermarketa u okrugu Vironas kao minimalni čin otpora

“Plaćati hranu znači toviti naše gospodare.”

Sve je ukradeno, sve nam pripada!

Uzeli smo nazad malo stvari koje smo proizveli mukotrpnim radom, a koje su nam naši šefovi ukrali…

Uspostavljanje vanrednog stanja zajedno sa predatorskim racijama šefova na radnim mestima i u našim životima nameću društvu strah od represije i neimaštine. Razlike u svakodnevnom životu dobijaju tragičan oblik kada ispružene ruke mole i prose ili prevrću kontejnere u nadi da će pronaći hranu. Nezaposlenost i stalni rast cena proizvoda na policama supermarketa naterali su nas da se zapitamo da li možemo zadovoljiti čak i naše osnovne potrebe.

Ne tolerišemo ovakvu situaciju; pružićemo otpor.

Danas (11. aprila 2014.), pokrili smo naša lica i izvršili eksproprijaciju u jednom od onih velikih supermarketa. Naša smo lica učinili vidljivim našim potezom, a pošto taj potez (uglavnom) remeti njihov mir kao i njihovu profitabilnost pokušaće da nam uđu u trag. Nećemo im se predati, prkosimo njihovom terorizmu, planiramo naše korake i kolektivno odgovaramo na ulici. Kolektivizujemo naše otpore i pobune protiv onih koji nas ugnjetavaju.

Danas smo se takođe zaustavili i kod Organizacije za zapošljavanje radne snage (OAED).

Ostavili smo neke od stvari iz supermarketa u lokalnoj kancelariji za nezaposlene kao gest klasne solidarnosti sa drugim radnicima i radnicama i nezaposlenima; pravedni čin koji mi, oni odozdo, činimo za sebe, deleći kolač. U ovom modernom sistemu trgovine ljudima, u ovoj savremenoj galiji, radnici u programima javnih radova – koje Organizacija za zapošljavanje radne snage promoviše – prisiljeni su da po pet meseci žive poput robova. Nemaju prava na odmor ili bolovanje, dobijaju mrvice koje nazivaju platom, a u slučaju da odbiju poziciju koja im je dodeljena preti im brisanje iz registra nezaposlenih. Svako od nas treba da zna da je nas više i ukoliko želimo da se organizujemo možemo zbaciti eksploatatore naših života.

siromašni ali nepošteni

Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

U ponedeljak 31. marta 2014. zatvorenici krila A kao i zatvorenice zatvora Koridalos odbili su da se vrate u ćelije nakon završetka vremena u zatvorskom dvorištu, ostajući napolju na jedan sat (od 11h do 12h) u znak žalosti i besa zbog nedavne smrti njihovog kolege zatvorenika Ilije (Ilira) Karelija.

koridallos

Na zidovima u dvorištu krila A muškog zatvora Koridalos ispisani su slogani dok su zatvorenici uzvikivali slogane poput “I sada jedan slogan koji nas sve ujedinjuje: panduri, svinje, ubice”, “Krv još teče i traži osvetu”, “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”.

Snimak tih trenutaka:

[vimeo]http://vimeo.com/90602222[/vimeo]

U ženskom zatvoru Koridalos, zatvorenice su uzvikivale slogane protiv pandura, zatvora, siledžija iz Zlatne zore, poput: “Vatra i paljevine u svim zatvorskim ćelijama”, “Fašistički šljamu, uskoro ćeš visiti”, “Bes i svest, negacija i nasilje donose haos i anarhiju”, “Države su jedini teroristi, solidarnost sa oružanom gerilom”, “Vatra i eksplozija u ovom bordelu”.

Continue reading Atina: Protestna akcija u zatvoru za muškarce i žene Koridalos

Atina: Pismo Kostasa Gurnasa u znak sećanja na Lambrosa Fundasa

Karlo živi. Aleksis živi. Lambros živi.
Vi ste mrtvi.
[Karlo Đulijani, Aleksandros Grigoropulos, Lambros Fundas – svi ubijeni od strane policije]

VEČNA SLAVA LAMBROSU FUNDASU

Pre četiri godine, izdahnuo je veliki borac, moj drug iz “Revolucionarne borbe”, Lambros Fundas. Ubijen je tokom oružanog sukoba, kada su članovi organizacije pokušali da izvrše eksproprijaciju vozila u atinskom naselju Dafni.

Lambros je politički odrastao u poslednjem periodu političke tranzicije (metapolitefsi) nakon hunte kada se i priključio antiautoritarnom pokretu. Učestvovao je u socijalnim sukobima tog perioda koje je odlikovao taj posebni duh nakon hunte koji je nastajao iz militantne tradicije, kolektivnog sećanja stanovništva žednog slobode.

Politički je sazreo na pragu novog veka kada je radikalni pokret pokušavao da pronađe vezu sa prošlošću kroz ruševine perioda nakon hunte kako bi utisnuo svoj put u novoj eri privatizacije i konzumerizma. Tada smo se, kao i sada, borili da razumemo značajne promene u grčkom društvu, promene koje su se – u poređenju sa sadašnjim – pokazale bezbolnim. Kasnije se pridružio “Revolucionarnoj borbi” u čijim je redovima vodio i svoju poslednju bitku.

Lambros je otišao zajedno sa čitavom jednom erom. U ove četiri godine njegovog odsustva, zemlja doživljava dvostruki bankrot – politički i ekonomski. Dvopartijski sistem vlasti koji je bio stub države nakon hunte srušio se zajedno sa bilo kakvim kredibilitetom njenog političkog sloja. Istovremeno, srušena je i čitava ekonomska struktura ulaskom zemlje u Evropsku Uniju. Zemlja se sada nalazi u procesu kolonizacije od strane monetarno-kreditne elite evropskog severa, a njihovi lokalni saradnici prodaju proizvodna dobra. Fašizam danas više nije na vratima, on je već tu. U gladnoj deci, nezaposlenima, u očajanju, u odredima za racije, u državnom terorizmu.

Danas, četiri godine nakon smrti Lambrosa Fundasa, borba “Revolucionarne borbe”, borba radikalnog pokreta za slobodu i socijalnu pravdu, opravdana je više nego ikada jer smo se pobrinuli da budemo tamo gde je i trebalo da budemo pre nego je izbila oluja, pre nego smo ušli u mrak – na linijama borbe protiv neoliberalnog fašizma.

I sve što ostaje, Lambros, jeste odgovoriti na večno pitanje, tvoje poslednje reči, “I šta ćemo sada da radimo?”. A ja ostavljam tvoj zaglušujući odgovor da se ukoreni u sadašnjosti i budućnosti, u uplašenim dušama i tinejdžerskim sobama. Nemamo drugog puta kojim vredi ići osim putem otpora. Lambrosovim putem, putem života.

Iz predgovora Nikosa Kazancakisa za knjigu “Kapetan Mihalis (sloboda ili smrt)”:

“Mnogi koji su čitali knjigu ‘Kapetan Mihalis’ misle da takva deca – takvi mali ljudi, kako ih zovemo na Kritu, nikada nisu postojali, čak ni tako fizički i mentalno snažni ljudi koji toliko vole život da u smrt gledaju sa takvim prezirom. Kako oni koji ne veruju mogu verovati u čuda koja verovanje može stvoriti? Oni zaboravljaju da čovekova duša postaje svemoćna kada je obuzeta velikom idejom. Zastrašujuće je kada, nakon gorkih iskušenja, shvatiš da u nama postoji sila koja može prevazići ljudsku snagu. Zastrašujuće je zbog toga što od trenutka kada shvatiš da ta snaga postoji ne možeš više pronaći nikakve izgovore za svoje besmislena ili kukavička dela, svoj protraćeni i izgubljeni život, prebacivati krivicu na druge. Tada znaš da si ti, ne sreća, ne sudbina, ne ljudi oko tebe, samo ti, bez obzira šta radiš, bez obzira šta postaneš, odgovoran. A onda ti je neprijatno da se smeješ, sramota te je da se rugaš kada neka vatrena duša teži nemogućem.

Sada shvataš veoma dobro da to je vrednost čovekova, težiti i znati da težiš nemogućem, a biti siguran da ćeš to dostići, jer znaš da ako daješ sve, ako ne slušaš ono što logika komanduje već se noktima i zubima držiš svoje duše  i nastavljaš da veruješ, tvrdoglavo jureći nemoguće, onda će se čudo desiti, što zdrav razum bez krila ne može shvatiti: nemoguće postaje moguće”.

Kostas Gurnas
10. mart 2014.
zatvor Koridalos

Atina: O 12. februaru 2012.

Bilo je nezamislivo verovati da se noć sa hiljadama tela, dimova i urlika, neće nastaviti. A ostavila je mnogo toga za razmišljanje. Sukobi koji su se satima vodili na ulicama Atine možda nisu bili dovoljni da se spreči usvajanje novog sporazuma o kreditiranju (drugi memorandum), ali su pokazali da je društveni otpor strahovito prisutan. Iz tog apsolutnog prisustva rođena su neka očekivanja, a mogućnosti otkrivene. Nad njim se, međutim, nalazila i sama sistematizovana represija vlasti zatečene i šokirane veličinom i kvalitetom socijalne eksplozije. Polje koje je te noći otvoreno bilo je, dakle, brzo okupirano mehanizmima anti-pobune, ostavljajući nam – čak i do danas – zadatak da osmislimo nove načine da ga ponovo okupiramo i povratimo.

Međutim, 12. februar 2012. je ostavio ne samo do danas neiskorišćeno društveno nasleđe  –  što na trenutke izaziva neprijatna i mehanholična razmišljanja, već i neke otvorene pravne bitke. Dana 2. aprila 2014., četiri osobe koje su uhapšene tog dana, a kasnije pritvorom kažnjene za primer (među njima i anarhista Vangelis Kailoglu) kao samo neki od stotina hiljada eksponenata pravednog socijalnog besa, ponovo će preći prag sudnice.

Zbog toga što ne zaboravljamo mesece koje su živeli bez slobode i represivni kontra-napad osmišljen da pređe preko njihovih leđa, bićemo tamo da ponovo izrazimo našu solidarnost. Ne zaboravljamo da su upravo oni kažnjeni ne samo za ono što se dogodilo te noći, već i sve mogućnosti koje je ta noć iznedrila.

Baš kao i tada, tako i danas izjavljujemo da smo saučesnici i saučesnice.

Solidarnost sa drugom Vangelisom Kailogluom kao i onima koji su optuženi u istom slučaju.

Suđenje će se održati u Apelacionom sudu u Atini, 2. aprila 2014. u 9h.

Drugovi i drugarice.

Izvor: Asirmatista via Act For Freedom Now

Ruf, Atina: Kampanja solidarnosti za podršku potpunom prigovaraču savesti M. Tolisu

xupoluto-tagma_ioannina
U petak, 14. marta 2014. na vojnom sudu će se održati suđenje potpunom prigovaraču savesti Mihalisu Tolisu. Suđenje će se održati u Rufu, Atina i toga dana biće suđenje broj jedan.

Drug Mihalis je član našeg kolektiva “Bosonogi bataljon” (Ksipolito Tagma), i nepokoran je od 4. maja 2011. godine. Razlozi zbog kojih odbija da bude regrutovan su javno predočeni u tekstu koji potpisuju još tri potpuna prigovarača savesti iz Janine i Soluna. Tekst je predat kancelariji za regrute u Janini. Zbog odbijanja da služi vojsku, prilikom hapšenja 3. juna 2013, od strane nadležnih poreskih organa propisana mu je kazna od 6000 evra. Nakon dva dana provedena u zatvoskoj ćeliji u Atini, oslobođen je na neodređeno vreme, do dana suđenja. Suđenje je inicijalno bilo zakazano za 23. januar 2014, ali je odloženo za 14. mart 2014.

Ovo suđenje smatramo važnim iz dva razloga:

  1. To je prvo suđenje članu “Bosonogog bataljona”.
  2. Suđenje je rezultat procedure in flagrante delicto (uhvaćen na delu), veoma osvetničke prakse vojne države, koja na ovaj način pokušava da stane na put budućim vojnim beguncima.

Ovom kampanjom kolektiv “Bosonogi bataljon” saziva veliko okupljanje ispred suda i pokreće prikupljanje finansijske pomoći za troškove suđenja. Poziv je upućen svima koji žele da deluju u skladu sa svojim mogućnostima.

***

Ne računajte na nas!

Rekli su nam: “Rat mora ići do kraja kako bi sutra naš mir bio stabilan. Stoga, smatraćemo da su ove reči naše. Nastavićemo sa klasnim ratom do kraja, kako bi konačni mir bio trajan, stapanje klasa, pravi mir među ljudima.”

 Uvodni govor na Međunarodnoj konferenciji veterana i vojnih žrtava
Ženeva, 3. april i 1-2. maj 1920. godine

 

Dolazili su u naše kuće tražeći nas. Doneli su i zvanični dokument sa spiskom naređenja. Sa pečatima, vojnim obeležjima, kodiranim naimenovanjima prepunim potpisa gospodara rata. Obavestili su nas da imamo dužnost prema zemlji, naciji i rasi; dužnost da branimo sve što je sveto. Da bez daljnjeg odlaganja obučemo uniforme i da konačno postanemo ljudi, da konačno postanemo vojnici.

U vreme drevnih gradova-država, robovi nisu težili za ratom. Niko ne bi ni pomišljao da zadatak odbrane i ekspanzije interesa grada-države stavi u ruke robova. Robovi nisu imali razloga da se bore i da brane interese svojih gospodara, to je tada bio zdrav razum. Štaviše, imali su mnogo razloga da protiv njih ustanu. Stoga, veoma mudro, u ono vreme robovima niko ne bi poverio koplja. No, vi ste ovo ispretumbali naglavačke! Na nas ste prebacili obavezu da se borimo umesto vas; da ubijamo jedni druge, mi – savremeni robovi širom sveta, dok zadovoljstvo ubiranja plodova našeg krvarenja zadržavate za sebe. Izvanredna inverzija! Zaslužujete da vam se čestita! Ali tome treba stati na kraj.

Mi, dole potpisani, smo davno postali svesni položaja koji imamo u ovom svetu, koji uporno nazivate “civilizovanim” i koji mi uporno pokušavamo da srušimo. Savršeno nam je poznata činjenica da vrednosti poštovanja zakona i reda koje vojni mehanizam štiti, nisu ništa drugo do čuvanje besprekorne funkcije veze odnosa između moći i dominacije, koja reprodukuje eksploataciju, represiju, smrt i bol za nas koji smo “tamo dole” i bogatstvo, privilegije i uživanje za sve one koji su “gore”. Takođe, dovoljno dobro znamo da se za raspodelu bogatstva koje mi proizvodimo, vi otimate između sebe, kao hijene oko leša; i da u igri raspodele bogatstva, suparnike eliminišete tako što jedni druge proždirete postrojavanjem vaših armija. Najsramnije je što od nas zahtevate da se međusobno ubijamo, postajući vaše armije, kako biste sebi osigurali neograničeno pravo na raspodelu bogatstva koje smo mi proizveli. U svakom slučaju, zahtevate naše živote kako biste obezbedili svoje bogatstvo, obmanjujući nas lažnim, šarenim perlama.

Vi, gospodari ovog sveta, zajedno sa vašim saveznicima morate da branite bogastvo i pravo na vlasništvo, da branite i širite interese i uticaje, da pecate preduzetničke prilike, da osvajate izvore bogatstva, da čuvate nacionalnu, perifernu i/ili hipernacionalnu dominaciju, da umnožavate poslovne projekte i banke, da eksploatišete ljudski rad i da pustošite ljudske živote. Šta mi koji smo eksploatisani imamo zajedničko sa vašim ciljevima? Šta nas od svih ovih ciljeva ujedinjuje u vašem taboru? Koji interesi će nas postrojiti rame uz rame? A koji među ovim interesima će nas približiti ciljevima potpune ravnopravnosti, slobode i okončanja ekspoloatacije ljudi?

Elem, šta ste očekivali? Da poverujemo da smo saveznici samo zato jer smo slučajno rođeni na istom parčetu zemlje kao i vi? Da sve što je izvan polja vaše dominacije doživljavamo kao neprijateljsko? Da iskazujemo mržnju za sve što nam podmetnete kao strano? Da ćemo vas braniti od vaših neprijatelja u polju vaše inter-kapitalističke konkurencije? Jeste li očekivali da ćemo vas gledati kao “naše ljude”, “Grke sa kojima delimo sudbinu”, “saborce” koji će u zajedništvu braniti našu “naciju bez brata” zato što ste nas naslino pokrstili, kastrirali u vašim školama, hipnotisali vašim televizijama, istesali nas unutar vaših nuklearnih grčko-pravoslavnih porodica, ukalupili nas u okviru vaših rodnih i rasnih segregacija, nacionalno nas animirali na vašim paradama, napunili nas navodnom superiornošću vaše civilizacije i smorili nas vašim glasačkim kutijama? Ako ste očekivali da ćemo se pretvoriti u vašu robu, da ćemo ići naokolo puštajući krv na svakom uglu planete Zemlje, znajte da ste omanuli. Omanuli ste, jer smo uspeli da ostvarimo društvenu intuiciju i klasnu svest. Nemamo ništa zajedničko sa derikožama naših života i snova, unutar i preko granica – nemamo ništa zajedničko sa vama.

Naprotiv, mnogo sličnosti delimo sa onima koji su u ovom svetu eksploatisani, sa onima prema kojima ste pokušali da nam usadite mržnju zato što su drugačijeg porekla i religije, zato što govore drugačiji jezik itd. Nasuprot vašem nacionalističkom otrovu nudimo međunarodnu solidarnost, zajedničku borbu svih eksploatisanih protiv gospodara ovoga sveta. Sabotiranje lokalne ratne mašinerije sastoji se od našeg sopstvenog doprinosa ovoj međunarodnoj borbi.

Prigovaramo ulozi radnika na vašem stroju za ubijanje koji pruža usluge čuvanja vaših interesa unutar i izvan zemlje koju nazivate grčkom državom.

Prigovaramo postajanju topovskim mesom.

Prigovaramo postajanju ciframa u geo-strateškim podelama prilikom potpisivanja “mirovnih” / “ratnih” sporazuma.

Prigovaramo učestvovanju u jednom od najosnovnijih državnih mehanizama uspostavljenom radi učvršćivanja i reprodukcije postojećih odnosa dominacije i eksploatacije.

Prigovaramo služenju varvarizmu i drugim zverstvima ovog sveta, kako putem povećane militarizacije svakodnevnog života u periodima “mira”, tako i putem našeg učestvovanja u raznoraznim nacionalnim ekspedicijama čišćenja, genocida, silovanja, unuštavanja i ubijanja u periodima “rata”.

Prigovaramo doprinošenju mračnoj budućnosti bilo kojem klasnom bratu ili sestri koji su slučajno rođeni izvan polja dominacije naših “sunarodničkih” klasnih neprijatelja.

Prigovaramo čuvanju granica i domovina, kada jedina stvar kojoj služe jeste podela ljudi.

Ujedinjujemo naše glasove sa hiljadama drugih potpunih prigovarača savesti unutar i izvan grčke, koji su se borili, i još uvek se bore, protiv militarističkog varvarizma čak i pod mnogo težim okolnostima od ovih kojima smo mi trenutno izloženi.

Stoga, ne računajte na nas!

Ili bolje rečeno, ako treba da računate na nas, to je jedino sledeće:

računajte na nas kao na vaše socijalne i klasne neprijatelje.

Alexis Kosmas / Vangelis Zikos / Michalis Tolis / Chrisanthos Stathas
Solun – Janina / septembar 2011.

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad molotovljevim koktelima na policijsku stanicu u znak sećanja na Lambrosa Fundasa člana Revolucionarne borbe

Lambros Fundas živi.  Živela Anarhija.
Lambros Fundas živi.
Živela Anarhija.

“Sa bakljama koje su odavno izgorele, moji stari drugovi koračaju zaobilazeći zenice mojih očiju…Zatvaram usta čvrsto i vrištim…I baš tada divlje napadaju moje arterije povlačeći slomljeni jarbol za zastave i tu, u osmoj arteriji, u maloj šupljini srca gde moji mrtvi drugovi spavaju, šapatom vodim bitku…”

Potrebno je da svoje dela dovedeš do krajnjih granica; da testiraš samog sebe u borbi sa celim svojim bićem u borbenoj pripravnosti; da budeš prisutan na skupštinama, demonstracijama, divljim štrajkovima i barikadama, baš kako je to i Lambros činio; da budeš prisutan na zavereničkim sastancima, u mapiranju neprijatelja i grada, da osećaš neophodnost obnove zaliha, spreman da podmažeš oružje, da se svesrdno boriš, poput munje…

Trebalo bi pokrenuti sve te procese i bez obzira na njihov početak postarati se da imaju lep kraj jer istorija ostaje skromna ukoliko je ne dodirnemo…

Krećući se neprekidno tim kontekstom, mi smo sa naše strane, u subotu uveče 8. marta 2014., odali počast uspomeni na anarhističkog borca i revolucionara Lambrosa Fundasa napadom na policijsku stanicu Nea Halkidoni u pregrađu Atine; uhvativši još jednom državne mehanizme bez garda zapalili smo patrolna kola koja su bila parkirana ispred stanice, stražarsku kućicu i ulazna vrata policijske stanice pokazujući im da su borci samo oni koji biraju mesto, vreme i način oslobađanja svoje mržnje prema imenovanim neprijateljima slobode.

Lambros: nisi propustio nijedan trenutak naše borbe jer si uvek prisutan, kao i obično…Lambros: ništa nije gotovo jer se sve nastavlja…

Večna slava Lambrosu Fundasu koji je samo predahnuo pre četiri godine (10. mart 2010.) u atinskom naselju Danfi i koji nas nastavlja inspirisati na samo njemu svojstven način.

Revolucija prva i uvek, sve do pobede.

Atina: Intervencija u znak solidarnost sa radnikom migrantom koga je pretukao šef

"Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista - Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora"
“Klasnom solidarnošću i organizacijom vodimo rat protiv šefova i fašista – Bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora”

Imigrant je u bar-restoranu “SCHERZO” (koji se nalazi u Marusi severnom predgrađu Atine) radio pet meseci, više od 12 sati dnevno, 30 dana mesečno. Dnevnica mu je bila samo 10 evra. Pored pranja posuđa i generalno čišćenja, slali su ga na razne zadatke za potrebe posla, ali takođe i lične poslove poslodavca. Kao da to nije bilo dovoljno, šef Dimitris Tirologos dugovao mu je novac. Jednog dana, dok je perač posuđa/pomoćni radnik, čekao da dobije neke od neisplaćenih plata, šef ga je brutalno pretukao i čak mu ukrao ranac u kome su se nalazila lična dokumenta i novac. Radnik-imigrant je morao biti primljen u bolnicu gde je zadržan još tri dana. Uprkos svakodnevnoj eksploataciji i zastrašivanju na poslu ubrzo nakon što je pretučen prijavio je svog šefa inspekciji rada pozivajući se na svoje dostojanstvo kao radnika, i kontaktirajući društvene prostore i svoj bazni sindikat za hitnu solidarnost.

U subotu 22. februara 2013., kolektivi i bazni sindikati su izveli prvu intervenciju ispred bar-restorana “SCHERZO” Marusi. Protest je organizovano Atinski bazni sindikat konobara, kuvara i drugih radnika ugostiteljskog sektora u znak solidarnosti sa kolegom-radnikom, članom istog sindikata, koji je tu bio zaposlen i nedavno, pretučen zbog toga što je zatražio da mu se isplate zaostale zarade… Skoro dva sata više od 200 ljudi je uzvikivalo slogane, distribuiralo tekstove i pamflete, informisalo prolaznike i okolne prodavnice o incidentu. Ubrzo nakon okupljanja, demonstranti su održali protest i u naselju.

Kada šef podigne ruku na radnika/cu treba mu je odseći!

Atina: Preuzimanje odgovornosti za napad paljevinom na naciste

fight

Braća Micakos prodaju staklene panele u svojoj staklarskoj radnji koja se nalazi u ulici Dekaneos Niolau u atinskom naselju Ajos Dimitrios. Ali takođe kao članovi fašističke bande prodaju i zlatnozoraško kočoperenje.

Na sledećem uglu dalje niz ulicu, Zaras prodaje alkohol u svojoj prodavnici pića. Ali takođe prodaje i lojalnost Zlatnoj zori kao pripadnik lupeške hrpe nacista.

Gotovo je sa danima kada su delovali neometano i anonimno. Fašisti imaju imena i adrese, a mi smo ih otkrili. U sredu uveče 12. februara 2014. zapalili smo osobni mercedes kao i kombi u vlasništvu firme braće Micakos. Takođe smo spalili i Zarasov kombi.

Fašisti više se ne možete sakriti, niti u svojim rupama, niti drugde.

Atena (Grčka): Osuđen anarho-komunist Tasos Theofilou

Dana 7. februara 2014. anarho-komunist Tasos Theofilou osuđen je na 25 godina zatvora, premda je od početka negirao sve optužbe. Tročlani sud u Ateni donio je većinsku presudu (umjesto jednoglasne).

Tasos Theofilou oslobođen je teških optužbi za “osnivanje terorističke organizacije i pripadanje istoj” (odnosno za njegovo navodno pripadanje grupi urbane gerile, Zavjera Vatrenih Ćelija), za posjedovanje eksploziva i naprava (te su optužbe odbačene nakon što su suci utvrdili da nije nikada bio član ZVĆ), za krivotvorenje pet osobnih iskaznica, za korištenje vatrenog oružja i dva pokušaja ubojstva.

No ipak, ustanovljena mu je krivica za dvije optužbe: sudjelovanje u pljački, pokrivenog lica i suučesništvo u hotimičnom ubojstvu počinjenog pri svijesti. Utvrđena mu je krivica i za tri kaznena djela: nošenje vatrenog oružja, opetovano krivotvorenje (optužba se odnosi na vozilo pljačkaša) i primanje prihoda stečenih kaznenim djelom (vozilo za bijeg pljačkaša).

Drugim riječima, sud je odlučio da je Theofilou (mada nije član ZVĆ ili neke druge organizacije) sudjelovao u pljački banke na otoku Parosu u augustu 2012., ali da nije onaj tko je ubio Dimitrisa Michasa (građanina koji je pokušao zaustaviti pljačkaše u bijegu). Po riječima jednog od njegovih advokata radi se o odluci donešenoj na temelju jedne jedine indicije (diskutabilan uzorak DNK pronađen na šeširu koji je vjerojatno ispao jednom od pljačkaša). Barem je zahtjev za doživotnim zatvorom odbačen jer nije osuđen za teško ubojstvo…

Mnogi činjenice i dokazi iznešeni na sudu išli su u korist oslobađajuće presude (na primjer nijedan od očevidaca nije prepoznao Theofiloua tokom suđenja). Usprkos tome, kao što se već desilo u slučaju anarhističkog zatvorenika Babisa Tsilianidisa, i u ovom je procesu optuženik ocijenjen krivim isključivo na temelju DNK, koji je navodno pronađen na jednom pokretnom predmetu.

Prvostupanjski sud je naložio: 16 godina za pomaganje pri teškom ubojstvu, 15 godina za počinjenu pljačku, tri godine za krivotvorenje, dvije godine za nošenje vatrenog oružja (plus kazna od 5.000 eura) i dvije godine za primanje prihoda stečenog kaznenim dijelom; sveukupno 38 godina. Skupna presuda je 25 godina zatvora. Drug ima pravo na žalbu protiv ove presude, ali žalba ne odgađa istu, to jest mora ostati u zatvoru sve do idućeg suđenja pri žalbenom sudu (ali u međuvremenu može zatražiti prekid zatvorske kazne).

POTPUNO OSLOBAĐANJE I NEPOSREDAN OTPUST DRUGA TASOSA THEOFILOUA

Grčka: Odgovor na pretrese domova drugova u Ateni i Solunu

Prenosimo tekst sastavljen na Anarhističkoj skupštini za povezivanje borbi unutar društva zatvora (“Sasta”), u Solunu, glede nedavnih pretresa u kontekstu antiterorističke “operacije opkole”, koju je grčka policija raspirila protiv anarhističkih/antiautoritarnih pojedinaca, od 21. januara 2014.

U posljednje vrijeme, u Soluni i Ateni, panduri iz antiterorističkih snaga i državna sigurnost provalili su u domove boraca i u boravišta šireg prijateljskog miljea, na temelju tobožnje “anonimne prijave” za oružje i eksploziv, dok izjavljuju – za televiziju – da je ista operacija povezana s istragom za otkrivanje Christodoulosa Xirosa (osuđenog člana revolucionarne organizacije “17.novembar”, koji je nedavno pobjegao tokom zatvorskog dopusta). Izgleda da će navedene racije postati samo još jedan uobičajeni fenomen; samo u posljednjih mjesec dana pretreseno je 60 kuća, prilikom kojih je grčka policija odigrala pravi recital… Maskirani panduri zaposjedaju naše osobne prostore, obilaze naše kvartove i hapse naše drugove, sprovodeći antiterorističku “super operaciju”, kao što je već viđeno mnogo puta…

Na ovu se operaciju ne može gledati kao izoliranu akciju koja obuhvaća samo osobe iz anarhističkog miljea. Bili smo svjedoci sličnih poteza testiranih prije godinu dana, također na širokoj skali, pretresima domova stanovnika poluotoka Halkidike (sjeverna Grčka), koji se opiru rudniku zlata. I tada je također cilj države bio razoružati društvene reakcije i zaustaviti akciju unutar borbe.

Ovaj specifičan postupak može biti shvaćen samo kao isticanje snage Moći, koja cilja da obeshrabri i zastraši sve koji se opiru, koji su protiv Moći, i odabiru da ne ostanu uvučeni u režim porobljavanja koji nam autoritet želi nametnuti. Postupak srodan ostalim represivnim planovima države: osnovati zatvore maksimalne sigurnosti za revolucionare, ukinuti zatvorske dopuste i pooštriti pravne posljedice za borce, vodeći kemijski rat na prosvjedima, vodeći pogrome protiv useljenika, iseljavajući skvotove itd.

Ova “spektakularna” represivna operacija je ofenziva – ovaj put protiv anarhista – koja želi poslužiti kao primjer svima onima koji pružaju otpor državi i njenim mehanizmima, ali također i kao upozorenje svakome tko se namjerava suprotstaviti njenim naredbama.

U vrijeme kada naš svakidašnji život guše neprekidni rokovi na radnim mjestima, fakultetima, u školama, gužve u autobusima, redovi u javnim službama i marketima, i pokoravanje “željama” vladaoca, ne možemo zatvoriti oči.

U vrijeme kada naš svakidašnji život konzumira strah iz večernjih vijesti, hraneći se reklamama i antidepresivima, družeći se na on-line društvenim mrežama, zatvoren u konkretan kavez, smatrati se slobodnim je zaista alarmantno. Kao što je isto tako zabrinjavajuće priviknuti se na okove koje nosimo i ostati pasivan, gutajući društveno čiste percepcije koje nam prikazuju a da ih nisu ni prožvakali.

U naše vlastito vrijeme, kada je lice demokracije jasnije nego ikada, isto tako i potreba za borbom protiv demokracije postaje jasna. Potreba za djelovanjem i organiziranjem nas samih, držeći se na distanci od posrednika i hijerarhija, kako bi izgradili strukture otpora, zajednice samoorganizacije i solidarnosti u svakom kvartu, na svakom radnom mjestu, u svakoj školi i na fakultetu, u svakom zatvoru. Ne smijemo dozvoliti pandurima, fašistima, novinarima, cinkarošima i svakoj sorti lakeja da neometano vrše svoj posao.

Moramo uzvratiti, na svaki mogući način, nasilje koje svakodnevno sprovode nad našim životima.

Ne smijemo dozvoliti da se potpuno zasiti ono što nas jede.

SOLIDARNOST – SAMO-ORGANIZACIJA – ANARHIJA

Grčka: Izjava Nikosa Romanosa na suđenju započetom 3.2.2014.

Namjera ove izjave je razjasniti naše nakane za vas i vaš sud.

Djela koja nisu udružena s riječima koje objašnjavaju njihov koncepcijski sadržaj dovode do konfuzije, kao što su i riječi koje nisu popraćene djelima samo prazna značenja neutralnih brbljarija.

Stojim ovdje kao vaš proglašeni i nepokajani neprijatelj. Ne molim za vašu milost i ne tražim s vama i s vama sličnima dijalog. Moje vrijednosti su u ratu s vašima, zato je svaka rečenica koju izgovaram protiv vas oštrica koja para maske vašeg licemjera i otkriva poziciju i ulogu svakog od vas.

Napisali ste stotina stranica spisa i neprekidno gradite nove slučajeve kako bi nas pokopali u zatvore vaše demokracije, na desetljeća.

Spremate se da nam nametnete “specijalne zatvorske uvjete”, koji su jedini nedostajući potez iz panteona “specijalnih postupaka” (zatvorski premještaji, suđenja, zakoni) koje kreirate da bi se borili protiv nas.

Kao što jednostavni zakoni fizike nalažu, reakcija je posljedica akcije.

Izvan ove sudnice, na slobodnim područjima, postoje slobodne osobe, za mene drugovi, po vama teroristi, koje nemaju namjeru tolerirati naše istrebljenje bez da vama i vašim nadređenima puste krv.

Ako hoćete, možete ovo smatrati prijetnjom.

Ja pak vjerujem da je to samo cinična realnost. Svaki izbor ima svoju cijenu. Smatram da se vi, kao suci i sluge zakone, može oko toga složiti sa mnom.

No, pogledajmo na brzinu vaš prekrasan svijet. Živimo u dobu brzine. Sve se kreće brzo, neprekidno stvarajući hitna stanja. Brzina povijesnog vremena je iskočila iz tračnica, informacije i vijesti putuju milisekundama, tehnologija i znanost napreduju divovskim koracima.

Kao posljedica, kontradikcije moderne civilizacije eksplodiraju sve češće i češće. Brojni požari obasjavaju gradove, gdje sve izgleda spokojno, i prijeti da izazove kaos u organiziranom redu sistema.

Takvi događaji stvaraju uvjete koji služe našim nakanama. Mi stvaramo mostove komunikacije s ljudima iza barikada, kako bi nasilna djela postala dio specifičnijeg političkog konteksta, kako bi otvorili perspektivu za njihov prelazak u bitku za anarhističku revoluciju.

Tamo se bijes ujedinjuje sa sviješću.

Tamo se ljudi, čija unutrašnjost gori plamenom slobode, sreću.

Tamo negdje su otisci mojeg ustanka.

Anarhističkog jer je neprijatelj svakog oblika ljudskog autoriteta, neprekidnog jer ne traži reformu nego uništenje, egzistencijalnog jer kroz ustanak mi izražavamo sve ove predivne osjećaje koje želimo širiti srcima pobunjenika.

Povrh toga, kvaliteta života se mjeri trenucima i osjećajima.

Temeljeći se na ovom shematičnom opisu, trebali bi shvatiti da nikako ne možete zaustaviti neizbježno. Sudar naših svjetova.

Zato izjave kao što je ova imaju baš tu namjeru, da pošalju jasnu poruku.

Ne možete nas podčiniti, ne možete zaustaviti nadolazeću oluju.

Ova vremena zahtijevaju razmatranja, opreznost i neprekidnu borbu svim sredstvima.

Ni koraka nazad!

Nasilnije protiv države i kapitala.

Snage anarhističkim urbanim gerilcima, Nikosu Maziotisu i Pola Roupi, kojima ucjena visi nad glavama.

Snage svim drugovima u ilegali.

Gurnite si vaš novac ucjene u dupe!

DUG ŽIVOT ANARHIJI!

Nikos Romanos, 3.2.2014.

Napomena: Suđenje, započeto 03.02.2014, sadrži različite slučajeve. Nikos Romanos, Giannis Mihailidis i Argiris Dalios su optuženi za slučaj dvije kuće u Volosu i Kallithei (obje skrovišta ZVĆ), Giannis Michailidis za okršaj vatrenim oružjem s pandurima u Pfekiju (incident tokom kojeg je uhapšen Theofilos Mavropoulos), Grigoris Sarafoudis, Giannis Mihailidis, Dimitris Politis, Argiris Dalios i Fivos Charisis za pljačku banke Agrotiki u Filotasu (Florina, sjeverna Grčka) i Grigoris Sarafoudis i Janis Naksakis za pljačku podružnice iste Agrotiki banke u Pyrgetu (Larisa, središnja Grčka).

Atena (Grčka): Izjava Nikosa Romanosa i Giannisa Michailidisa pročitana na sudu 29.11.2013.

Izjava Nikosa Romanosa i Giannisa Michailidisa pročitana na sudu 29.11.2013. Danas počinje teatar sjena koji vi nazivate suđenjem. Više je i nego očito da se radi o suđenju na kojem se sude revolucionarni anarhisti koji su odbacili sistem i njegove komoditete da bi prešli u napad na istog. Zato su stvorili na desetine “specijalnih državnih udara” kako bi se suočili s nama. Specijalni zatvori, specijalni premještaji, specijalni antiteroristički zakoni, specijalna “zaštita” policije. Svi su ti primjeri tajna priznanja sakrivena iza fleksibilnosti i dvostrukih priča koje nam nudi sistem, ali su u biti toliko kukavični da pokrivaju čitavu parodiju još smiješnijim argumentima, ne želeći priznati ono što je očito.

Činjenicu da smo u ratu, da smo neprijatelji i da nas dijeli jedna divizorna linija. Revolucija i Kontrarevolucija.

Ah, nismo toliko naivni da vjerujemo kako vi obožavate vašu “specijalnu” ulogu zbog neke svete dužnosti. Presude koje ćete nam dodijeliti su politički diktat vaši šefova političara, kojima vi vjerno služite da bi se penjali ovom mafijaškom gerarhijom i dospjeli do viših položaja koje toliko priželjkujete.

Vi ste ordinarni “stručnjaci” koji su oni izabrali u ime svojih interesa, u ovom rđavom dobu. Danas su došli ovdje impozantni i svečani, kao što zahtijevaju ovakvi “specijalni” trenuci. Jer ne radi se samo o donošenju pravde i zaštiti zakona, budući da će vas vaši nadređeni političari zasigurno nagraditi.

Što se nas tiče, barem ćemo biti te sreće da nas se osudi službeno. Zato što, za razliku od tisuća zatvorenika i obitelji koje sa strepnjom očekuju što ćete izgovoriti, vaše presude mogu ovisiti o raznim kriterijima.

Vama je bitno da li je jelovnik sudske kantine ukusan, da li je promet gust kada idete na posao ili da li ste prethodnu noć zadovoljeni. No, dobro, ne treba generalizirati, znamo da postoje iznimke.

Znamo da kada će na red stići oni koji su bogati i sposobni ući u vašu sredinu, da će njihovi slučajevi biti milostivo suđeni i vrata slobode će im se širom otvoriti. To je smisao za pravdu koji vi posjedujete.

I tako je donešena pravda. Danas možete mirno spavati. Horde duhova živih mrtvaca koje ste pogubili vašim presudama neće vas noćas proganjati.

Poštovana gospodo suci, vaša pravda ima odvratni miris smrti. Vi ste grobari koji određuju koliko će formaldehida koristiti kako bi nas održavali u stalnom izvanrednom stanju, održavali živima kao muzejske predmete, u zemljama zamrznutog vremena. Prisutni u preživljavanju, odsutni iz stvarnog života.

Mi se ne sakrivamo iza naših prstiju, mi se pobrinemo da naše namjere budu vrlo jasne. Mi smo anarhistički urbani gerilci, neprijatelji ekonomije, demokracije, policije, vojske, buržoaske pravde, zatvora, zakona, tehnološke znanosti. Svega onoga što porobljuje i pokorava slobodu pojedinca.

Da! za nas su banke noseći stupovi ekonomske diktature i uvijek će biti meta naših napada, da li putem eksproprijacije bogatstva kako bi ojačali strukture anarhističke borbe ili kako bi ih uništili tokom jednog prosvjeda, ili dignuli u zrak gerilskim napadom.

Vama je pak krajnji cilj ovog suđenja zaštita banaka i egzemplarna kazna za one koji su izabrali da se naoružaju i napadnu ih. Ukratko, vi ste najbolji dokaz koliko su razni moćnici koji upravljaju postojećim međusobno povezani, samo u cilju da i dalje nastave vladati.

No sada je, budući da govorimo neposredno, stigao trenutak za skidanje vaših maski. Imate hrabrosti da nas osudite kao pljačkaše. Ali upravo ste vi i sav vaš čopor oni koji isisavate godine i godine života ljudima, u ime potčinjenog društva. Zato ako postoje krivci onda ste to vi. I vihor pitanja bez odgovora kovitla se kao sjekira nad vašim glavama.

Koliko ste obitelji upropastili vašim presudama? Koliko ste opresije i boli prouzročili institucijama koje štitite tako strastveno? Koliko ste “samoubojstava” zatvorenika/ca u vašim zatvorima prouzročili? Koliko je osoba osuđeno na sporu smrt u zatvoru?

Koliko ste godina života ukrali tokom vašeg života? 5000, 10000 ili 20000?

Je li istina da kada se vratite u prividnu sigurnost vaših domova kao dobri roditelji ispirete krv sa sebe? Da ne spominjemo količinu novaca koju su dobili baruni vaše mafije u zamjenu za povoljniji postupak. Bolje osnovati neku “neovisnu” komisiju koja će zatim objaviti rezultate vaših istraga. K tome, i na vašem poslu, kao i na drugima, korupcija je sinonim za poštenje.

Zato smatramo da je potrebno reći koliku vrijednost imaju za nas vaši životi. Dok svakodnevno poništavate vrijednost života, kako našeg tako i tisuće drugih, mi smatramo da vi nemate uopće pravo živjeti. Možete biti sigurni da kad mi bili u snažnijem položaju, vi bi bili progonjeni i uhvaćeni. I čim bi vas našli smjesta bi vas zgazili u potpunosti.

Zato osvetite se, na vaš način, bez oklijevanja, za naše uvrede i prijetnje. Budite uvjereni da ćemo prvom prilikom i mi učiniti isto vama.

Maske su pale, gospodo suci, i nemamo ih namjere vratiti da bi sakrili. Sretno s vašim novim spektaklom i njegovom kazališnom družinom. Mi napuštamo suđenje i odbacujemo, svim našim prezirom, pravo da nam oprostite i tražite olakotne okolnosti. Ako imate potrebu da sudite, sudite naše prazne stolice. Ali dobro im sudite, sa svim vašim osjećajem za pravdu. To je jedino što nam možete učiniti.

Zato što anarhiju nosimo u našim glavama i nikada joj nećete uspjeti suditi, koliko god se trudili da nas pokopate, koliko god zatvora izgradili da nas zatvorite, koliko god godina zatvora nam dodijelili i koliko god antiterorističkih zakona bude doneseno da bi vaši teatarski spektakli bili još rigorozniji.

Naša će anarhija opet svaki put pobjeći da bi se sjedinila sa slobodnim duhovima, da bi se izgradili slobodni odnosi, pronašli novi suučesnici, da bi vas pronašli i napali. Sve dok se ne oslobodimo od vas. To je anarhija koju nosimo u sebi.

Ako ste iskreni prema sebi samima, napustite ovaj teatar sudskog procesa i ta vaša lakrdijaštva te nas unaprijed osudite.

Ni koraka nazad!
Sve za Slobodu!
Živjela Anarhija!

Giannis Michailidis i Nikos Romanos

Atina: Demonstracije protiv koncentracionih kampova

Sruši koncentracione kampove
Sruši koncentracione kampove
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma
Protiv državno-policijskih rasističkih pogroma – do oslobođenja poslednjeg imigranta iz modernih koncentracionih kampova
solidarnost sa svim imigrantima
Solidarnost sa svim imigrantima

solidarnost_sa_imigrantima
U subotu 11. januara 2014. u naseljima u centru Atine održane su demonstracije protiv centara za pritvor imigranata i državnog pogroma pod nazivom “Ksenios Zevs“. Nekoliko kolektiva aktivnih u centru grada (iz naselja Ajos Nikolao, Kipseli i Patisija, antifašisti iz naselja centralne Atine, Antifašistička akcija Kipseli-Patisija, skupština NoLager) organizovalo je demonstracije, uz podršku drugih grupa i pojedinaca iz centra, ali takođe i zapadnih, istočnih, južnih i severnih predgrađa Atine. Značajno je bilo i prisustvo imigranata koji su u protestu učestvovali od samog početka ili su se spontano pridruživali maršu. Skoro 800 demonstranata se kretalo od Trga Amerikis kroz ulice Mitimnis, Aharnon, Skjatu, Epidamnu, Patision i nazad do trga Amerikis.

Tokom marša je podeljeno na stotine letaka na sedam različitih jezika, bačeno je na hiljade flajera, a grad je ukrašen parolama i šablonima. Marš je protekao bez problema, a reakcije stanovnika – imigranata bile su veoma srdačne. Pored ostalih, uzvikivani su sledeći slogani:

Imigranti su naša klasna braća i sestre – Koncentracioni kampovi, nikada i nigde

Koncentracioni kampovi, pogromi i Manolada*, to je Grčka kada si imigrant

Neka profesori budu Albanci, nastavnici Romi, a naši školski drugovi iz Teherana

Terorizam je tražiti posao, biti bez zdravstvenog, živeti bez dokumenata

To je, to je, to je prava stvar  papire imigrantima, udarci gazdama

Panduri zlatnozoraši, nacionalističke patriote, mi smo izdajnici nacionalnog jedinstva

plakati za demonstracije: i, ii / izvor: nolager

* odnosi se na imigrante – farmere koji su protestovali protiv ropstva koje su im nametnuli zemljoposednici, vlasnici plantaža jagoda, zbog čega su poslovođe na njih pucali

Pirej, Grčka: Fašistički napad na anarhistički samoorganizovani prostor Resalto u Keraciniju

RAZBIJMO FAŠIZAM SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

U subotu ujutru 25. januara, u okrugu Keracini u Pireju, velika jurišna milicija neo-nacista oskrnavila je mesto na kome je u septembru 2013. član “Zlatne zore” ubio Pavlosa Fisasa. Ubrzo nakon toga, skoro 80 članova “Zlatne zore” napalo je samoorganizovani prostor Resalto. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se nalazili unutar prostora, uspelo je da odbije napad neo-nacista. Prema prvim procenama, fašisti su se u naselju pojavljivali u trojkama i napadali Resalto kamenicama, ciglama i bojom pod bliskim nadzorom policajaca. Sve to je trajalo nekoliko minuta. Nacionalističke siledžije su se razišle čim se čulo kako im panduri motociklističkih jedinica DIAS govore “ovde ste završili”… Policija je potom pomogla fašistima da pobegnu sa mesta napada, iz ulice Lambraki. Tokom fašističkog napada na Resalto, razbijeni su prozori na susednoj kući, cigle su bacane čak i u dečiju sobu. Neki od fašista su prepoznati; njihove snage su došle iz područja Pireja, Perama, Nikaje i Atine. Velika većina su bili mladi ljudi, neki i sa kacigama. Svi drugovi su u dobrog zdravstvenog stanja dok je nekoliko fašista verovatno pogođeno u glavu različitim predmetima. Incident je trajao najviše deset minuta uz prisustvo DIAS pandura koji su sve vreme štitili neo-naciste Zlatne zore. U međuvremenu su grupe anarhističkih drugova i drugarica i drugih antifašista iz Pireja i Atine obavešteni o tome šta se desilo tako da su došli u Keracini besni i spremni da rasteraju neo-naciste, ali su siledžije već nestale iz tog područja. Pola sata nakon što su fašisti otišli, u okrugu je raspoređeno više motociklističkih jedinica DIAS kao i MAT odreda za razbijanje demonstracija. Kolektiv Resalto je, kao odgovor na napad, pozvao na lokalne spontane demonstaracije kod Narodnog trga. Demonstracije su, sa više od 400 demonstranata, počele nakon 14h, a povorka se kretala ulicama Keracinija prolazeći takođe pored mesta na kome je antifašista Pavlos Fisas izboden na smrt.

FAŠISTIČKE UBICE, SMRVIĆEMO VAS – RES(A)LTO

Sledi tekst (koji se nalazi i na video snimku ispod) o fašističkim provokacijama u Keraciniju:

Četiri meseca nakon ubistva Pavlosa Fisasa u Amfijali, napadom bataljona partije “Zlatna zora”, oko 100 fašista se ponovo pojavilo u Keraciniju, u naseljima Amfijali i Taburija. Hodajući ulicom Caldari, fašisti su oskrnavili mesto na kome je Pavlos Fisas izboden na smrt – ubistvo koje su oni počinili – brišući ispisane slogane, pesme i posvete koje su ljudi ostaviljali u znak sećanja na Pavlosa i uništavanjem transparenta “Plumpidis” lokalnog udruženja nastavnika. To je bilo jasno “preuzimanje odgovornosti” za ubistvo; ubistvo koje ranije nisu javno priznavali jer su se “odrekli” svog trboseka Rupakijasa.

Posle su pokidali nekoliko drugih transparenata nastavnika lokalnih udruženja, precrtavali antifašističke grafite i na zidovima ispisivali fašističko-nacionalističke slogane koji izazivaju mučninu, a kada su se približili Narodnom trgu u Taburiji agresivno su krenuli ka Resaltu, samoorganizovanom prostoru solidarnosti i rupture (koji se nalazi na 100m od tog trga). Očigledno je da su, u svom pokušaju da se tokom poslednjih nekoliko nedelja ponovo uzdignu u pirejskim okruzima  i ponovo pokrenu kancelarije u Nikaji, bili veoma iznervirani snažnim otporom ljudi koji su se borili (otuda su svoje provokacije pokrenuli još prošle nedelje ispisivanjem slogana na zidu samoupravnog društvenog centra Pasamontanja u Koridalosu, pokazujući ponovo svoje njuške u oblastima Nikaja i Koridalos tokom jedne od svojih uobičajenih patetičnih parada).

Skoro polovina fašista se popela do ulice Ermu i napala sastajalište koje se tu nalazi, izazivajući istovremeno štetu na kućama, automobilima i motorima stanovnika dok je ostatak nacista blokirao ulicu Konstantinupoleo sprečavajući prolazak vozila i na taj način obezbeđujući grupu koja je izvodila napad. Oko 15 drugova i drugarica, koji su se u tom trenutku nalazili unutar Resalta, branilo je sebe i projekat i nakon petominutnog sukoba uspeli su da odbiju fašiste. Oni su pokazali da je kolektivna drugarska borba, bez podele na osnovu pola ili nečijih “kapaciteta”, u stanju da se nosi sa nacističkim jurišnim bataljonima kada im represivne snage ne pružaju aktivno pomoć. Suvišno je reći da  mnogi policajci motociklističkih jedinica DIAS, koji su posle napada ispratili fašiste u povlačenju iz Keracinija, nikoga nisu priveli uprkos činjenici da su prve policijske snage stigle na mesto dešavanja dok je napad-sukob još bio u toku, pa čak iako su se mnogi fašisti (oni koji su bili u prvim redovima) povukli sa farbom na svojoj odeći. Važno je napomenuti da je glavna činjenica koja potvrđuje antidruštvenu, siledžijsku i ubilačku prirodu fašista bilo uništavanje, kamenicama, prozora i fasade na susednoj kući iako je vlasnik vikao da je to njegov dom i da se u kući nalazi malo dete. Većina od desetina kamenica koje su bacili na njegovu kuću pala je u dečiju sobu tako da bi mala devojčica bila ozbiljno ili fatalno povređena da je njeni roditelji nisu brzo sklonili.

Odmah je pozvano na antifašističko okupljanje na Narodnom trgu, a više od 400 antifašista je održalo spontane demonstracije u Taburiji i Amfijali (išli su ulicama u kojima su se fašisti ranije pojavili), uklanjajući fašističke slogane sa zidova. Mnogo ljudi iz te oblasti učestvovalo je u maršu koji su u znak solidarnosti podržali i ljudi koji se bore susjednim pirejskim okruzima, kao i oni iz raznih atinskih naselja.

Fašisti su lojalni psi države i kapitala – bez obzira da li nastavljaju da glume kako su “protiv sistema” – koji su pali u nemilost svojih gospodara (što je verovatno privremena faza) usled zasebnih tendencija i niza sopstvenih nekotrolisanih poteza-izbora, poput pokušaja ubistva sindikaliste iz PAME (staljinistički sindikat) u Perami i ubistva Pavlosa Fisasa u Keraciniju. Još jednom ćemo to reći: u krajevima sa izbegličkom populacijom, u naseljima otpora, dostojanstva i solidarnosti, fašisti, njihovi jurišni bataljoni i njihove pristalice nisu samo nepoželjni već neprijatelji. Fašističke ubice, u ovom kraju za vas nema mesta. I to ćemo potvrđivati; u svakom trenutku, na sve načine.

Subota, 25.01.2014.
Resalto, samoorganizovani prostor solidarnosti i rupture
Autonomna antifašistička skupština Keracini
Skupština trga Keracini-Drapecona

Ispod je snimak iz naselja (neo-nacisti uzvikuju “krv-čast-zlatna zora” i “anarhisti, kurvini sinovi”), snimak iz unutrašnjosti Resalta i momenti spontanih demonstracija u Keraciniju:

[dailymotion]http://www.dailymotion.com/video/x1abj6v_25012014-ker_videogames[/dailymotion]

Video link: dai.ly/x1abj6v. Još fotki demonstranata anarhističkog/antiautoritarnog miljea ali i levog spektra, zajedno sa komšijama : Social-Revolution

PREDSTOJEĆE AKCIJE:
Antifašistički marš u Keraciniju – petak, 31. januar 2014. u 18h
Okupljanje na trgu Nikis, ulica Caldari, Amfijali

Atena (Grčka): Izjava anarhista A.D.Bourzoukosa na početku suđenja za dvostruku pljačku Velventos-Kozani

attack-1024x648

Prisutan sam ovdje – ispred vas – ne da bih moljakao vašu milost, tražio oprost ili pravedno suđenje. Sistem kojemu vi služite je izobličio riječi i značenja kao pravedno i pogrešno, oduzeo im značenje. Ne prihvaćam da me ikoji stražar buržoaske pravde, nijedan rob autoriteta, sudi i osudi. Nalazim se danas ovdje, u ovom teatru simbolizma, da vas podsjetim kako će uvijek postojati odlučne osobe, osobe koje se bore i nisu podčinjene vašoj prividnoj svemoći. Nalazim se ovdje kao anarhist, i kao vaš neprijatelj, da bih izokrenuo pojmove borbe, da bih izašao iz obrambenog stava kojeg mi vi želite nametnuti, da bih krenuo u napad. Da bih istaknuo granicu između dva svijeta. Jedan sačinjen od izrabljivanja, ugnjetavanja i autoriteta kojeg vi predstavljate, a drugi od borbe, solidarnosti, revolucije čiji sam ja dio.

Još jedna borba u vječitom ratu revolucionara protiv premoći. I kao u svakoj borbi mi nismo sami, imamo uz sebe, mentalno i fizički, drugove, borce, osobe koji sačinjavaju svijet borbi. Ja sam ovdje zbog mene, zbog svih drugova koji su bili u mojoj situaciji prije mene, ali i zbog onih koji će se naći u budućnosti. Nadodajući jedan trenutak borbe kolektivnoj memoriji.

Možda, dakle, za sada sam ovdje i vi ćete odlučiti koliko godina ćete mi prepisati, godine koje su za vas samo jedan puki broj pridodan tisućama drugih koje tako lako dodjeljujete – vidite, tako je “etička” težina laganija i nudi vam noću miran san. Možda, dakle, za sada su uloge ovako podijeljene, ali budite sigurni da će stići trenutak – ako ne za vas, za one koji će nastaviti vaš prljavi posao – kada ćemo ispuniti morama vaše snove. Kada će glasovi tisuću ustanika odjekivati, narušuvajući vašu prividnu mirnoću. I tada uloge neće više ništa značiti, vaš autoritet i vaša moć će pasti, i vaši će vam izbori uzvratiti. Možda će taj dan kasno stići, vrlo vjerojatno ni neću živjeti tako dugo da bih ga vidio. Ali bez obzira, dok god mi zrak bude stizao u pluća i krv u vene neću se prestati boriti za to. Za revoluciju, za slobodu.

ŽIVJELA ANARHIJA

Andreas-Dimitris Bourzoukos

Izvori: Tameio, Act For Freedom

Atina: Preuzimanje odgovornosti za postavljanje zapaljivih naprava

multi-1024x682

U ranim jutarnjim časovima 27. decembra 2013., postavili smo dve zapaljive naprave male snage u dva ogranka “Pekare Hristu”. Ovaj lanac pekara je u vlasništvu supruge poslanika “Zlatne zore” Germenisa i njene porodice. Ona je vodeći član ženskog jezgra “Zlatne zore” čime je pljunula na prošlost svog oca koji je bio sindikalista. Uzimamo za metu svaku “infrastrukturu” koja obezbeđuje novac nacističkoj “Zlatnoj zori”, svako preduzeće-biznis koji radi u njihovom interesu.

Zapaljivi pozdravi svim zatvorenim borcima.

Solidarnost sa našom sestrom i bratom, Monikom Kabaljero i Franciskom Solarom, koje je španska država zatvorila zbog akcija zapaljivim sredstvima.

anarhisti

Atina, Grčka: Demonstracije solidarnosti u novogodišnjoj noći ispred zatvora Koridalos u kome su zatočeni mnogi anarhisti

31.12.2013. – 1.1.2014.

novogodišnje demonstracije solidarnosti ispred zatvora koridalosnovogodišnje demonstracije solidarnosti ispred zatvora koridalosNa ovogodišnjim demonstracijama snažno je izražena solidarnost kako unutar tako i izvan zidova zatvora Koridalos. Oko hiljadu ljudi se u znak solidarnosti pre ponoći pojavilo na okupljanju i počelo glasno uzvikivati slogane. Nekoliko drugova je koristilo pirotehnička sredstva dok su zatvorenici pravili buku i kroz prozore ćelija bacali zapaljene predmete. Ubrzo nakon što se masa pomerila iz parka preko puta muškog zatvora do parkinga preko puta zatvora za žene policijske jedinice za razbijanje demonstracija su upotrebile suzavac kako bi ugušile velike demonstracije i jurile demonstrante u okolnim ulicama. Nije bilo izveštaja o privedenim.

Zapalimo zatvore

[vimeo]http://vimeo.com/83099879[/vimeo]

Video/Foto: Social-Revolution

Grčka: Gestovi solidarnosti sa skvotom Rote Flora u Hamburgu

karditsa-greece
“Solidarnost sa Rote Flora u Hamburgu i svim skvotovima širom sveta. Mi smo slika budućnosti. Revolucija: neotuđiva!”

Dana 24. decembra 2013. ljudi iz samoupravnog sastajališa u Kardici postavili su transparent na centralnom trgu tog grada u znak solidarnosti sa skvotom Rote Flora i svim skvotovima na svetu.

Terorizam se nalazi iza države, a sloboda u skvotovima!

katehaki-av.-athens
“Solidarnost sa skvotom Rote Flora. Snage svim drugovima u Hamburgu!”

Rani jutarnji časovi 25. decembra 2013.: “Solidarnost sa drugovima u Hamburgu koji pružaju otpor kapitalističkom varvarizmu. Avenija Katehaki, Atina, Grčka.